Izraz sa jako širokim poljem upotrebljivosti.
Koristi se da ukaže na relativnost izgovorenog iskaza koji je ipak nekako tačan.

Izraz se koristi kada nekome želite da na elegantan i kulturan način date do znanja da sve to što je nabrojao može da nabije na ku*ac.

Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.

Izgleda šašavo, ali mene ruka više ne boli

Malo, 0.25 pivo, antipod starom formatu. Nedovoljno ni vinjak da gasi, namenjeno deci i polno još uvek nezrelim muškarcima, kojima je diskutabilno slovo M, u rubrici "pol", izvoda iz matične knjige rođenih, bez obzira na godinu proizvodnje.

Hoćeš reći: "ti jebeš?" Vau, jebote, ćoveće - svaka čast.

Omiljena rečenica svake osobe koja u virtuelnom svetu biva zatrpana gomilom agrumenata od strane svog virtuelnog oponenta. Dakle, oni imaju život i to automatski pobija sve što je osoba sa druge strane ekrana otkucala? Aha, juče.

Potezanje takve spike govori mnogo toga, previše čak, o subjektu koji takvu spiku poteže. Skrivanje iza jedne takve floskule, ispisane brzim kucanjem jednog modernog pravednika, nedvosmisleno pokazuje o kakvoj se u sebe nesigurnoj personi radi. Šta, neko ti je rekao da nisi u pravu i ti sada glumiš neku uvređenost? Nećeš nam više davati svoju novu fudbalsku loptu da se igramo? Videćemo mi? OK, super, sve kul.

Ah, kakav Golijat, kakav junoša je to. Ako nam je rekao, sa sve uzvičnicima i tri tačke, te tri tačke udaraca svima onima koji su se usudili da dirnu u "sveživost", da ne kažemo - lajferizam, ovog jedinstvenog primerka hepiusa kockiusa.

Домаћа верзија прекоокеанског "Из ит бикоз ајм блек?" Изговара се у тренутку када сматраш да ћеш испушити, и да ти је једини излаз вађење на косоварско порекло.

Институција. Светиња. У самом врху критеријума, ту негде после нета и прозора у клоњи, кад тумараш по граду са хрпом Хало огласа у руци тражећи гајбу за студентски живот.

Повад за ситне сате. Буџиш хероја, гледаш обдарен-младић-геј-стоп видео чет на локалној телевизији јер због собне антене не хваташ ни РТС 1, или очајнички чекаш Радуљицу да пређе границу 2,5 за сома, а лик седи на клупи и чеше јаја. Срећан јер не мораш да будиш маторог за ауто да одеш до пумпе као у вукојебини одакле си, устајеш, облачиш јашу и прелазиш улицу да узмеш пљуге, кекс и црвени клакер, вирнеш радници у сисе која, сморена, по десети пут чита исти број "Блиц жене".

Upozorenje promiksuitetnoj devojci da ne pušta baš svakog da prođe kroz nju na moru. Nije lepo otvarati rupe strancima. Potajna nada da će baš tad zablistati i da će je samo sunce opaliti. Devojka od nepoverenja.

Ултимативни факоф нападном габору женског пола.

Jer Sutomore nije more u pravom smislu riječi. Sutomore je pederski izgovor kojim žrtve tranzicije mažu sopstvene oči, i nastavljaju tradiciju soljenja muda stečenu još za vrijeme Tita. I dok dobitnik tranzicije upali svoja metalik siva kola, pristojnog godišta, eventulano sjedne u avion i zapali za neku egzotičnu destinaciju, ja i par iljada meni sličnih smrdimo jedni drugima u vozu optužujući se međusobno za nekupanje prije polaska. Jašta, baš ću da se kupam a pošo sam na more iz tog razloga. Ko te jebe, smrdiš i ti meni pa ti ja ne psujem ženu, majku ti smrdljivu jebem. Jebo te turistički voz i ko ga izmisli da mi zagorčava život za tri eura koliko sam platio povratnu kartu, koju će neko naravno da mi digne sa sve deset eura zadjenutih za celofan od cigara. Jer kad je tolika gužva, da nemaš gdje da staviš jebeni Miki Maus peškir, logično da raste vjerovatnoća da će se tamnoputom Rambu, koji naplaćuje klonju, dići kita da te orobi dok ti plivaš oko bova u nadi da ćeš vidjeti neku opičenu kurabeštiju koja se skinula u toples i leži na dušeku, daleko od obale. U principu naš narod je šampion mazohizma, otruj ga svake godine po jednom užeglom pljeskom, njemu nije dovoljno. Šta oćeš više? da ti udarim taksu na svaki plombirani zub u glavi, jer i to je luksuz? Oćeš li tada shvatiti da ti je bolje da uplatiš tri dana u Budvu, Grčku, Tursku nego da se deset dana čvariš u jebenom Sutomoru. Ostani kući, jebi nešto ako nemaš pare. I onako će da ti se sprdaju ako kažeš gdje si išao na more.

Potpuno različit od prostog pornićarskog slenga, a opet opisuje potpuno istu stvar, samo na suptilniji način. Izrazi koji se koriste često su i skoro medicinski, a poenta ovakvog stila opisivanja jebačine je u tome da ne bude vulgaran, a da opet uspe da se prikaže intenzitet karanja dvoje, troje ili više ljudi, tako da čitalac može da dočara scenu u glavi.

Pridevi koji često idu uz ovaj sleng su takođe baršunasti nekako i vrlo čudni, ali sva sreća pa niko nikada ne stane da se zamisli oko njih i skapira njihovu izuzetnu glupoću.

Ah, trojka, želja i nedosanjan san svakog pravog jebača. Kada mačo baja samo pomisli kako se na njegovom krevetu valjaju dve slatke cice i kako jedna drugu ne mogu da zadovolje, onda on upadne i pokaže im kako da se palamar stoprocentno iskoristi.

Naravno, sve gore napisano je samo deo maštarije dok lik masturbira. Kada Sperminator ima devojku, malo malo pa dobije želju da u igri za dvoje doda i treću stranu, i da na taj način da zapršku glavnom jelu.

Kada posle mnogo alkohola kojim svoju mnogo lepšu i zgodniju polovinu Dr Hellfuck nalije, i kada na u tri u opštini overene kopije izjave od svoje najdraže dobije saglasnost za taj poduhvat, sreći kraja nema. Naravno, da toliku slobodu svojoj amazonskoj mačkici da ona izabere trećeg učesnika.

Atmosfera u stanu na nivou, sexy igračkice i ostala pomagala su tu, alkohola ima dosta, on u svojim omiljenim boksericama sa plavim mecom dobrićem. Ona u naznačeno vreme dolazi i uvodi svog komšiju sa sprata iznad, na koga se ložila kada je bila sedmi razred osnovne.

Nešto što se obavlja kao iz pičke. Laganini. Boza. Suljpa bez mesa.

Promena.

Svako je doživeo sneg. Ljudi znaju kad da ga očekuju. Meteorolozi najavljuju. Uprkos svemu, sneg uvek iznenadi.

Sneg je promena u izgledu. Čitav jedan grad, čitav jedan srez dobije nov izgled. Sve je drugačije, belo i čisto. Sve je novo, ulica kojom prolazite svakog dana, trotoari, krovovi... Sasvim nov doživljaj koji vas tera da stanete i gledate sve te poznate, dosadne, prozaične motive iznova.

Sneg je promena u ljudima. Izgledaju drugačije kada izađu na ulice prvog snežnog dana. Gledaju jedni u druge u mimohodu očima koje kao da govore, dogodilo se nešto, dogodio se sneg. Našli su promene u okruženju, traže promene i jedni u drugima. I nalaze ih. Izgledaju sveže, ozbiljno, življe... dok koračaju pločnicima čuvajući se poledice. Oči su im brže, obrve igraju, obrazi crvene. Lepi su.

Sneg je dokaz da svet može da izgleda drugačije u kratkom roku. Sve te pahulje složno padaju i daju belinu. Ne postoje dve iste, ali su sve bele i sličnog oblika, i istog cilja. Kao ljudi, koji su to zaboravili.

Okopniće. Otići će. A mi ćemo ostati, ponovo nenaučeni.

Marko Marković među klikerima. Onaj potrošni kliker, koji nije tu da bi se njime kurčio kako ga imaš u kolekciji, već da radi pos'o za koji je i napravljen - igranje. Satkan od najbuđavijeg stakla, sa namernim mehurićima i nepravilnostima, naziv je dobio po tome što ima tri perca različitih boja, koja idu kroz sredinu. Najpoznatije podvrste su, zavisno od boje svakog pojedinačnog perca, bile one koje čine zastavu neke države, a po popularnosti su prednjačili Jugosloven, Germanac i Rumunko.

Регија богата каменом, каменом и камењем.

Težak zajeb. Orezuješ voćku, prskaš je, gledaš je, već ti sladak onaj rod što čekaš. Taman misliš nisi se džabe trudio, biće neke vajde od toga. Al' nezgodno je proleće, samo ustaneš jedno jutro a mraz pao na šljivik. I ne pitaš se ništa, nit' možeš šta da uradiš. Možeš samo da gledaš i pustiš da vreme uradi svoje. Jebeš ga, ide leto, biće još voća nije smak sveta. Jagode, kruške, breskvice sve je to na dohvat ruke leti. Al to nije to, šljivu bi ispeko, gustirao celo leto, drugog se voća ne bi ni setio. Pretekne i do zime, pa te ugreje malo izjutra, pa ugreje malo uveče. A sve ono voće već odavno neko pojeo il' zavelo.

Имаш ИЉ (ку) преко 115. Проведеш преко минимум шест месеци активно градећи "каријеру" на Вукајлији. Иде ти добро. Имаш свој стил писања кога постанеш свестан када ти неко напише "знао сам да си ово ти чим сам прочитао...". Или немаш, само си добар. Боле те јајо.

Изађеш на улицу сам, кренуо си негде, концентрисан си само на околину и на музику коју си пустио. Прочитао си преко педесет хиљада појмова, знаш чега има а чега не, шта фали, како употпунити. Пале се сензори. Постајеш В-1000, са имагинарним екранчетом пред очима, црвеном тачкицом која иде лево-десно-горе-дијагонално, јури, региструје. Курац мој користиш три посто мозга као што причају идиоти у мантилима, ради ти сто три посто, скенира, уклања, бира.

Очи раде као у РЕМ фази, рука записује на папир, другу руку, укуцава у мобилни:

Сан сваке владе! Хтедох рећи ''лоповске владе'', али схватих да би то био чист плеоназам. Посебно на Балкану. Не и у Краљевини Норвешкој.
Али то се није десило преко ноћи. Например, Викинзи су 200 година пљачкали остатак Европе и стекли почетни капитал. А онда су на референдуму за придруживање ЕУ одлучно рекли *НЕ*, к'о Тиле Стаљину ономад. Стварно, зашто би Меркелова управљала њиховим природним ресурсима, успут им лупајући пацке кад год запишају даску или подригну на јавном месту?
Тек сада се види да су силно погрешили. Сироти норвежани имају проблем како да потроше ту камару пара у буџету, кад су већ све измишљене пројекте завршили, подигли плате до максимума, а смањили порезе на минимум. Да је жив мој деда, он би им отер'о камион моравског шљунка, да сваки Норвежанин метне камичак у ципелу, чисто да му није све потаман.

Јер, њихов живот мора бити страшно досадан. Плате и пензије на време, инфраструктура беспрекорна, правно уређена, некорумпирана државна администрација и добар социјални програм, мало се пеца, мало се вади нафта, мало више се туче вотка и реже кулен у дугим, зимским ноћима, док се певају песме о славним походима Викинга, о Хогару Страшном и његовој Хелги, о головима Солскјера и Флоа и олимпијским медаљама бијатлонаца.

Па је л' може тако да живи 4,5 милиона људи, мимо света, далеко од ратова, економских криза, елементарних катастрофа? Може, бре, брале.

Bring it on!