Bogovska profesija.

Uzmeš kola i privežeš ih za konjsku snagu. Nikako dvije, jer je onda simetrično, a simetrično je lijepo, a kao što rekoh, ovo je bogovska profesija, dakle uzvišena, jebo lijepo. I, kad upojasaš ragu, natovariš kargo, da ti put ima cilj. Potjeraš. Stigneš do grada lakim kasom, radi jutarnje gimnastike. Sunce upeče, i sav se iznojiš. U centru grada, staneš na semafor da čekaš zeleno. To je jedini semafor koji poštuješ. Staneš prvi jer si poslednji došao. Iza tebe, odjednom, isprazni se traka. Zašto? Pa zato jer imaš konja koji ne priznaje zelenu boju i refleks kretanja, a tebe baš bole kurci da mu objašnjavaš. I šta sad? Ko je lud da po ovom žaropeku izlazi iz klimatizovanih golfova četvorki da se svadja sa tobom. Znaju oni tebe, i da ćeš samo da ih uputisš na konja, a njego još niko nije pobijedio u raspravi. Tako da te niko ne dira.

Još krug - dva kroz grad uhvatiš. Ne pretjeruješ, jer imaš i ti obaveza. Mahneš gazdama lokala, prevezeš po kojeg ciganina, pozdraviš pozdraviš policiju dragu, zapališ cigaru duvana. I tjeraš, snojiš se, ozgo sunce, ozdo asfalt, sa muvama, sa pticama, sa psima i mačkama, sa djecom i ciganima, sa rukama lepljivim od smole ili šećera, bez biča, bez djona cipele, tjeraš, tjeraš...

Tačno, precizno postaviti, sklopiti bez odgovarajućeg alata. Obično pomoću štapa i kanapa.

Човек који преувеличава.

Osoba koja bi Sizifu promijenila način ishrane, uvela lakši kamen, ali zato znatno više ponavljanja.

Lepa reč.

Zaostati u kaskanju.

*Spletom okolnosti i mogućnosti primarno si se našao u Zauberu, Erouzu, Jaguaru... mantra De la Rosa, Frencen. Glavni likovi su u startu korak-dva ispred, jači, namuđeniji, furaju Ferari, Meklaren, beže, a i oće ih pritom. Al' si ti od tvrdog materijala, pa kapiraš... rad, upornost i te munje. Kaskaćeš ok, konkurencija će se zamoriti a i pritom očekuješ da neko sve gleda, pa će biti konačne ravnoteže. I juriš! Ček samo veću lopatu duzmem.

Ali... malo po malo, leđa se gube iz vidokruga. Heh, leđa, shvatiš ironiju... pa da je samo malo drugačije, uživao bi u lepoti dogija, ili pujdao tajkune s vrha, te uzimao njihova mesta a ne bio prvak začelja. Al' ubrzo više ni njih ne vidiš, eto ti sad kljuna bolida u retrovizoru... a najgore što je žgadija zaštićena vrsta, pa je moraš i propustiti. Da. Pravila nalažu propuštanje protivnika u slučaju kruga zaostatka. Do kurca! Izgleda da si izgubio priključak druže! Vozdra!*

Период од две године. Врло кратак временски рок, само што није.
Пише се малим почетним словом и не треба га мешати са политичарем
по коме је назван, а чије име се пише великим почетним словом.
Односи се искључиво на период чекања на догађаје у будућности
(није неопходно да дo њих и дође), али је због честог понављања
почео да се користи и у другим условима.

Jedno isprepadano čeljade, drhtavih ruku, ištipane guzice, ispranih očiju, tamnih podočnjaka a čista, čista, bela krpa skore predaje oko tankog pojasa. Svaki zevzek, krdžalija, badavadžija i džambas baš namerno kroz tu krčmu prođe, a i nema drugde, da se naloče, najede, ispoždriguje svoje pijano postojanje, i isprazni svoje masne upadice na nju, zabode u njeno jastuče duše iskorišćene s obe strane čačkalice ko iskusni akupunkturičar-automehaničar one iglice nehajno, da je izvalja po blatu svojih ubogih rečenica natopljenih žudnjom kad već ne može da je izmasira dlakavom trbušinom negde u mračnom kutku u kratkim trzajima.
A ona, kakva je? Pa, ni neka lepota ni neka ružnoća, prosečno devojče koje ne zna šta ju je snašlo – ona bi naime samo da je puste na miru, neki život, miran, običan - al od tih pogleda tolikih, čežnjivih, od tog masnog duvanskog dima, od muškog znoja koji joj se u međunožje zavlači i štipa to zadremalo slatko oko i šašolji stidljivu međicu, morala je i ona da se raskrupnja da pusti guzove da klapću ko usta šarana na suvom, da mlati sisama (ah devojka je svoje sise klela zar su morale tolike da budu) u hodu nezadržanim, da dobije mučenički izgled ala Mirjana Joković na koji se cede bale muške po pocrnelim stolovima i mešaju sa baricama ostalim od prosipanih pića – psihološki – simbol istečenja u ovom snu.
Eto, premijerno, zarad vernog prikazanja, na trenutak insert iz filma: ona zauzdava izmašnjenu kosu, pramen njen, mrk, jasan, sklanja sa čela dok uzima popijene čaše i nehajno se okreće da čuje drugu porudžbinu – džiber koristi trenutak i povlači joj tkaninu preko grudi još malo na dole, nevešto se brani, ne mož mozak na tri strane; ta njena zbunjenost, rastrzanost, nesreća i onaj pokret ruke koji neuspešno kroti pramen kose za uvo a on se opet vraća i pada nad lice ljuljajući se od pokreta njenog tela, samo još više uspaljuje kočijaše, šegrte, majstore, kovače, rabadžije, terzije, zanatlije; pa i travnički konzul, koji svrati samo tu da uzme kiselu vodu i ratluk za gospođu što napolju pada u nesvest od prizora magareće kurčine, i on, kezi se već zlo i kiselo, jebeš engleske manire, čita se u vazduhu: rastrgnite je, pocepajte je, unizite je, jebite je, cerekajte je – isto kao kad je svetina nekad vikala: raspni je raspni je. Ali ona nije ništa kirva – Pilat umorni reče. Kriva je, žensko je, pičku ima kriva je, kurva je!

*Bila je deo moga života,
Radost i ljutnja,
Posebna nota,
Ona nežna ali i čulna,
K'o ciganski život burna,
Pokatkad nesvesna lepote svoje -
Ah! Kako je lep život udvoje!*

Ne, nije to bilo koja. To je ***ona*** žena. Najčešće prva (i prava!) ljubav, ali ne nužno. Ona koja od tebe, tarzana zadriglog, napravi čoveka, sposobnog da misli, oseća, stvara. Da uzmeš olovku u te uljem umazane, grube muške ruke i crno na belo, nespretno preneseš svoje viđenje ljubavi. Sposobna da ubije Bukovskog u tebi. Ona dama iz legende, koja kroti jednoroga.
Za tebe je posebna. *Rara avis*. Posle nje misliš da nećeš voleti nijednu.

Ipak, i te druge, ''bilo koje'', nekome su ***one*** žene. Da bar možeš da se setiš setnog majčinog pogleda upućenog ocu, kada si ga kao klinac pitao šta znače ona slova, inicijali na njegovoj mišici... Eh, da si samo svestan koliko je tvoj otac insistirao da ti se sestra zove drugačije, ali majka je bila neumoljiva.

*Ostali smo drugovi dobri,
I nije da to nisam hteo,
Samo je teško ostati drugar
Osobi čiju sam **dušu jeo**.*

Eh, *ona* moja. Znamo se, na sve moguće načine. Razgovori postaju dosadni, jer završavamo jedno drugom rečenice. Hoće da bude kurac u vezi, jer sam ja kurac u krevetu. Valjda je tako fer.
Dugo me je pripremala za to putovanje, ali ja nisam primećivao, nisam želeo. Iako je to krajnje logičan, maltene filmski rasplet. Jer dođe trenutak kada ulaganje u sebe postane preče i od prve (ili bilo koje) ljubavi. Sada je sa druge strane lopte. Osam sati razlike. Prva mi čestita rođendan, po njihovom vremenu. Prva vidi rađanje sunca. Katkad pomislim da sam jedini Srbin ikada koji je zaista želeo da je Srbija do Tokija. Uz Piksija, naravno. Čujemo se, s vremena na vreme. Šalje mi slike nebodera, hramova i ramen supe. Uskoro će obići Kjoto. Opominjem je, ''donesi mi neku mangu ali sa dobrim crtežom, jer ionako ne znam da čitam te tvoje hijeroglife'', a sve što zaista želim je... da mi donese sebe.

*Kroz magličast dim cigarete
Vidim njen bledi lik;
Aristokratski bela, kao avet,
Rastapa se i nestaje,
Visoko gore, na tavanici
I dalje,
Sa druge strane sećanja...*

I tako, prolaze dani... Ljudi me pitaju za nju. Na kućnim sedeljkama i proslavama, uvek puste ''Nije život jedna žena''; svi pogledi ovoga sveta stopljeni u jedan, uprti u moju dušu. Rođa moj, sprdač teški, pevuši ''Moja draga sad je u Japanu'' ...Ali rođo, prošlo je vreme pisama, sad je to mnogo lakše, znaš i sam. I, za kraj, da završim sa Đokom, u stilu:

*I proturaju priče da sve curice liče kad je čaša pri dnu...
Pa dobro, možda jedna na drugu - ali nikad na nju...*

Najmajstorskije ime. Svaki iz širokog dijapazona izvedenih nadimaka nedvosmisleno se vezuje za neku od branši majstorisanja ili pukog rmbačenja.

Vreme koje Ameri, bar po filmovima, provedu ispred nečijih ulaznih vrata (kuće, ne stana), pre nego odluče da ipak uđu kroz prozor na zadnjoj strani kuće.
Ovde kod nas je malo drugačije.

Izraz se koristi kada neko želi nešto da uradi bez prethodnog razmišljanja.

Завршила се још једна радна недеља. Отишао си као и толико пута до сада са другом у кафану на по једну.

Халапљиво наврћеш прву ракију. Ипак је радна недеља готова, ваља се дезинфиковати. Мало ти се проспе и по бради. Док спушташ чашицу и бришеш своју браду, видиш једну малу капљицу ракије како, попут сузе, клизи низ спољну ивицу чашице. Не знајући због чега, загледаш се у ту сузу.

Наврну и прва сећања, ко зна одакле и због чега. Сетиш се слике са букваром и бојицама, док си још маштао да постанеш пилот, другара из основне са којима си одавно изгубио контакт, прве дечије журке на којој си мешао црни и жути сок, све до пријемног испита. Онда средња школа - прво право заљубљивање, батине, прво тешко алкохолисање, експериментисање са разним стварима, први пријатељи за цео живот.

Факултет је био најлепши период твог живота. Студентске журке, зезања, спавање по ко зна чијим кућама, и први укус слободе. Чини ти се да није било мемљивог подрума или ћумеза у ком ниси становао. После извесног времена, када купујеш ствари, више не гледаш шта је најлепше, него шта ћеш лакше пренети даље у свом номадском животу. Осетио си по први пут и шта значи бити гладан. И шта значи радити, када ти је кичма пукла преко студентске задруге, али си имао првих пар зарађених црвендаћа у животу. Сазнање колико се тешко долази до пара те је и натерало да се забарикадираш, оставиш све по страни и завршиш факултет.

Сетио си се и ЊЕ. Ко зна због чега и одакле се сад она појавила. Као дух из прошлости, који ти више апсолутно ништа не значи, чак и не можеш да верујеш да си са ЊОМ икада и био. Али ти је из неког разлога драго сећање на ЊУ. И колико год да их је прошло између ЊЕ и ове садашње, ТВОЈЕ, опет ти је некако драга и помисао на ЊУ, и поред свих непроспаваних ноћи, мука, шетњи по забитим уличицама само да се издуваш, сумњи, страхова, туге... Схваташ да те је и то очврсло, и да си захваљујући и ЊОЈ постао човек. Човек који зна шта хоће, који зна и да пати, да гута, држи у себи, да буде стрпљив, али и да узме оно што жели.

И дође ти тешко кад се сетиш оног малог и неисквареног клинца који се сликао са букваром и који је маштао да постане пилот. Да је знао шта га све чека и какав ће успут да постане, да ли би веровао? И да ли би данас уместо тог клинца плакала ракија кад му дође тешко, или би тај клинац ипак смогао снаге и заплакао да је данас ту, само да је знао шта га све чека и чега све да се сачува успут?

Други најчешћи узрочник нежељеног потомства, одмах иза фамозног избушеног кондома.

Prevozno i sredstvo za obradu zemlje koje je obeležilo propast Srbije krajem starog i početkom novog milenijuma. Prvo je preko Sremske Rače dovezao ljude ostavljene i zaboravljene od svih. Dok je nosio porodice koje su bežale od oluje iz pustoši preko pustoši u pustoš, na granici su ga preuzeli političari. Parkirali su ga ispred skupštine, zagledali ga sa svih strana i raspravljali može li u njega da se sipa patriotizam. Nakon što im je Evropska unija rešila tu dilemu sa parkinga su ga odvezli paori. Iskoristili su ga da pokažu da se i partokratija može izmusti. Pola kofe, ali može. Sad čeka negde na putu Kuzmin-Laćarak da ga neko odveze zaustavnom trakom autoputa na neke druge barikade i sanja vreme kada je pod orahom bio više nego na asfaltu.

Севање прве јутарње чашице за добар поентерски учинак до краја дана.

Najveća studentska zabluda od kada postoje fakulteti.

Лик који је класична џиџалица, може се рећи солидан кошаркаш и полу шмекер. Јебему матер, оде у јебени НБА, и смува фазон, најјачу пичку на планети и притом заради шоу пара. У неком праведном универзуму цирко би са Короманом и Сашом Илићем на Фристајлеру, игро за Хемофарм и имо рибу деведесето.

Plazma devojka.
Uber riba koja postavlja standarde. Čuj postavlja. Zašaluje, izlije standard i rašaluje ga da svi vide kako izgleda riba pod konac. Ona koju sanjaš kad jorgan izgleda kao šator. Ali nije ona samo jebozovna, ona je mnogo više od toga. To je tip devojke koju bi vodio na more, upoznao sa komplet familijom, dozvolio da vozi tvoje auto i na kraju sa njom bi vodio ljubav.

Ne, nisam je upoznao. To je šablon koji se utuvi u glavu i njene delove nalaziš na dosta devojaka ali nikada u kompletu. Takva se retko nalazi, osim ako nisi jebeni Marko Jarić. Ustvari, ne mora ni ona da bude ribetina a la Andriana Lima.
Često je to normalna devojka kojoj drugi nalaze milion mana ali za tebe je savrsena.
Mana joj je to što se teško nalazi a i kad se nadje desi se da joj prilepiš etiketu najbolje drugarice i tek kad je zbari neki bizgov dodje ti iz dupeta u glavu.

Zgrožena konstatacija srednjovječnog muškarca kada mu izostane jutarnja erekcija.