Najpre treba stvoriti uslov za pojavljivanje na žurci. Obucite se lepo (košuljica, ovo-ono) i prskajte parfem na sebe najmanje pet minuta. Nađite društvo. Ova stavka je od izuzetnog značaja zbog pravila "Nikad ne budite sami" koje ćemo kasnije objasniti. Poželjno je da dođete autom i parkirate se blizu ulaza kako bi svi ustanovili da ste dobrostojeći. Dok vas devojke posmatraju kroz prozor diskoteke kako glamourozno izlazite iz vozila, potrudite se da hodate što sporije i uz to obavezno raširite ramena.

Slede pet najbitnijih pravila kojih se morate pridržavati kako biste se utopili u masu:

Сликовит опис присвајања одређеног објекта. Преузето је од керова који запишавањем обележавају територију.

Grupa ljudi koja izlazi iz kuća samo kad su velike nepogode da bi obavestila javnost da se ni oni ne sećaju većih suša/kiša/snegova/poplava/ekstremno niskih i visokih temperatura...

Lagani trening za Kineze kao priprema za mnogo teže takmičenje: Državno prvenstvo Kine.

Najpoznatiji izvozni artikl NR Kine.

Pojava da svakih 50 godina obraćanje nepoznatoj osobi postaje jedan stepen intimnije.

Pravougaona površina na zidu nastala uklanjanjem Brozove slike nakon njenog višedecenijskog visenja tamo. Naime, slika se za vreme krečenja nije skidala sa zida zbog više misterioznih razloga. Tu je stajala 30 godina i novim krečenjem se Titovaža nije mogla prekriti pa je jedini način bio obiti ceo zid i ponovo izmalterisati.

Једначина са више непознатих.

Trip koji se ponekad javi bilo silazeći niz stepenice ili penjući se uz njih.
I to baš one stepenice koje svakodnevno prelaziš i znaš ih napamet.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Uobičajeni naziv za samostalne taksiste u Beogradu.

Idealan odgovor policiji koja je naletela na vas dvadeset, baš u momentu kada idete da bijete drugu grupu ljudi. Taj odgovor može zbuniti policajce na koji sekund, dovoljno da se rastrčite kud koji.

Dok se na srpskim dvorovima jelo viljuškama, svet još nije ni znao šta je to kompjuter.

Najzajebanije životinje kad se uhvate u koštac u noćnim satima posle veće doze alkohola.

Orgazam je kad pojedeš teglu slatkog od šljiva i sačekaš pola sata, pa tek onda popiješ vodu.

Majstor nad majstorima!

Visi naglavačke na plafonu, sere po njemu a ne umaže se nimalo.

Fizički posao vreba iza svakog ćoška. On, verbalni pomagač, to dobro zna. Višedecenijsko čitanje izdanja "Praktične žene", "Sam svoj majstor", "1000 Zašto 1000 Zato", "Moja Kućica-Moja Slobodica" imalo je za posledicu akumuliranje know-how-a iz najrazličitijih oblasti i VP-a učinilo kompetentnim pomagačem prilikom kakvog rmbačenja. I zaista, uvek je spreman da priskoči u pomoć. Savetom.

Када пиплметар каже: "Пипла без". Када камерман каже: "А могао сам да пишем песме" и крене да се беси, опет. Када предајник телевизије баца сигнал до краја одговарајућег атара. Када продуцент, хм, па добро, кад нема продуцента. И када поред свега наведеног они не виде разлог да одустану, разлог да оборе краља. Ко су они? Наши јунаци су својеврсни шерпаси, спремни да се из недеље у недељу пењу на ову планину бесмисла, најчешће у саставу: водитељ (и сам носилац захвалнице за учешће на Шахијади у Трогиру) и велемајстор опскрбљен магнетним фигурама (за таблом).

Једна од нижих лествица у медијском систему Србије. Мало изнад новинарске секције у локалној основној школи. Њена сврха је да извештава о дешавањама у месту у којем се налази, као и да једном недељно репрезентује ретроспективу догађања из оближњих села и месних заједница. Егзистенцију тих телевизија омогућава пар реклама које плаћају власници локалних угоститељских објекта или занатских радњи, као и део општинског буџета, углавном онај намењен за културу. С обзиром на квалитет програма, који је раван квалитету хоуммејд индијског порнића, не привлачи велики број гледалаца. На тај начин је детерминисан профил људи који ради на овим станицама- незаинтересовани или луди. Ако ниси луд или незаинтересован, временом постанеш.

Kad Srbija vodi protiv hrvatske, a ti prebaciš na HRT da se naslađuješ.