Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.

U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..

Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.

Шљакер усраног порекла негде из Чернобила, Пољска по имену Рик Јебовски, примењени стручњак за водоводне инсталације или камионџија-дугопругаш који сања да постане пандур.

Korisnik Skajpa sa niskobudžetnom kamerom.

Prvi pas u prazan prostor.

Kupovina prezervativa od dečijeg dodatka.

Živiš sa osobom u 20 kvadrata i ona te pita gde si?!
Da, živimo u Dover zamku, trenutno sam u istočnoj kuli, proveravam artiljerijsko naoružanje, poslaću paža, da te pita šta hoćeš.

Legendarno bespotrebna knjiga u kojoj gosti nekog hotela, kluba ili restorana kao i posetioci nekih institucija, upisuju utiske o svom boravku na tom mestu da bi neko možda to pročitao i video kako je to mesto divno, lepo i idealno za odmor ili zabavu.
Naravno, kao i sve drugo što se zamisli da funkcioniše na jedan način, totalno ode na drugu stranu i ta knjiga služi ljudima za sprdnju, idiotske crteže ili pljuvanje po mestu u čiju se knjigu upisuju. I dalje ostaje nejasno zašto osoblje jednostavno ne skloni tu knjigu negde jer je totalna anti-reklama tog mesta.

То ти је оно кад си клинац па те зову на журку.
Те клиначке журке са сокићима.
То је кад си клинац и кад имаш тај осећај промашености.
На клиначкој журци.
То је кад си ружни ретардирани клинац на тепиху и друга деца плешу.
У патикама и ципелицама.
Плешу увек уз Здравка.
Знаш оно: "Нешто ме тера Е теби као жени"

То је и кад клинке одлазе. Онако клиначки, без кривице, одшетају ти се из живота.
А Здравко јауче "Продужи даље, пали од мене јербо још си дете".
И оћеш ти сад да будеш јак ко Здравко, ал не да ти се.
Прска лимфа из очију.

- Ампутација Здравка

Е, то ти је оно кад ти израсте коштана структура, целулит, сисе и мускулатура, па помислиш како си јак, како си надрастао тај јефтини очај, тај непријатни осећај одсуства.
Клањаш се перспективи, Смислу, заљубљујеш се помало у себе ...
Стојиш испред огледала, посматраш своја слана рамена ... маме те.
Трљаш стомак сапуном, сапуница се цеди, мокром ти се скупе брадавице па изгледаш ко на филму.
Пријатна илузија.
Али.
Да, увек има Али.

Здравко се управо томе нада.

- Здравко страјкс бек

Да.
Враћа ти се кад си најјачи.
Најохолији.
Да те понизи.
Приземи.
Врати ти онај хаос, ону опору носталгију, зови је меланхолијом, небитно ми је.
Здравко Бич Божји.
Не Бич као бичарка, него .. онај што те посрами, учини поново богобојажљивим.
Слабим.
Небитним.

Да, јако добар осећај ...

Real-time vikipedija.
Garant da će vam svako pišanje ili u nedajbožejebote situaciji kenjanje,biti zanimljivo i živopisno jer se svaki dan pojavi neka nova parola ili se nastavi početo prepucavanje na vodokotliću.
Za razliku od srednje škole gde dominiraju jeftine fore tipa *Ovde su se i najhrabriji usrali*,navijački pokliči (Ne bi je jeb'o ja jer je kurva ciganska! Miki Dorćol konza) ili brojevi telefona devojaka propraćeni didaskalijama tipa *volim u čmar*,na vodokotlićima i vratima fakultetskog wc-a dominatna su političko-ideološka prepucavanja.
Obično ih započinje neki student iz lijevo od Drine područja koji smatra da je wc pravo mesto da tu izrazi svoju ljubav prema zavičaju i komandantima VRS (mada će tu ljubav smestiti u skladište još dok bude sušio ruke,ako ima aparata naravno) ili neki njegov beogradski ekvivalent,a odgovaraju mu ostrašćeni članovi omladine LDP-a ili neko koga bole kurac za priču pa potpaljuje apsurdno humorističnim komentarima,pozivima na nezavisnost Srednjeg Banata ili pitanjima gde je nestala droga iz Okružnog suda u Zaječaru.
Likovi koji najčešće figuriraju u ovim raspravama su Sloba,Djindjić,Djindjić Zoran,Milošević,Slobi,Kiza,Čeda,Čeda Narkos,ustaše,Solana ,skice kurca,skice pičke, opcionalno sise i kurčevi koji štrcaju.
Ultimativni dokaz nepresušne kreativnosti i lucidnosti srpske omladine.

Скотрљали дођош, збрда сишо.

Суптилан начин да питамо саговорника да ли је дерпе. За разлику од Сеге, која је шаком и капом објављивала игре у којима су пуцале кости, крв и лимфа шикљале на све стране, а понекад богами севнула и по која сисица или пак батак, Нинтендо се оријентисао на фемили френдли издања у којима играч контролише гадне, мале, пуфнасте, асексуалне креатуре које скакућу по геј облацима и сакупљају геј звездице и деле шећерну вуну са својим геј другарима и немају кичму. Због недовољног излагања насиљу и осталим кул, тестостероном набијеним садржајима у раној младости, клинци одрасли са Нинтендовим гејмпедима у рукама у знатном броју случајева развили су склоност ка читању књига у издању Самиздата Б92, слушању прогресивног хауса, шурењу у плинару и похађању Прве београдске гимназије.

Педерске пословне потезе компаније Нинтендо, предвођене косооким хибридом императора Палпатина и Миње Суботе, Шигеруом Мијамотом, кићење туђим, пре свега Сегиним, перјем, крађу патената и остале корпоративне свињарије не вреди ни спомињати. Свој геј имиџ, који је марљиво градио деценијама и на којем би му позавидео чак и онај плави фегет из групе 187, Нинтендо је задржао до данашњег дана, производећи конзоле као што су Wii, NDS и недавно најављени Wii U, за који се верује да ће бити толико геј да ће обрнути поларитет магнетног поља Земље и довести до масовног помора ајкула.

Obeležen si za vijek i vjekova. Zalepljena ti je etiketa na sred čela po kojoj će te ljudi prepoznavati širom sveta. Čak i kad ne budeš kriv, prst optužbe će biti uperen ka tebi kao glavnom i odgovornom za sve nedaće i neprilike, jer je narodu željan pravde i pronalaženja nekoga za okriviti, ali narod nema vremena da traži novog krivca, pa će se okrenuti starom. A to si, pogađaš, ti.
I ma koliko se trudio da se pokažeš u novom ruhu, negativna aura koju si ranije stekao će ti konstantno visiti nad glavom, ne dozvoljavajući ti da se oslobodiš dosadnih duhova prošlosti.

Појава честа као рупе на путу од Појата до Параћина, само без логичног објашњења ШТО? Претпоставка је да је то само чудан сплет околности који се, додуше, много често понавља, мада постоје и мишљења да је то дугогодишња пракса враголастог нордијског бога клађења, Максбета, који ето воли да се поигра ионако оштећеним централним нервним системом играча на срећу . Опрем чега се овде ради?

По неком неписаном правилу, дудук који не прави разлику између румунских осмолигаша и тимова из Премијер лиге увек узима паре на прво клађење. То се може објаснити једноставно усером (или почетничком срећом, ако се служите речником прилагођеним сценарију Синише Павића). И то је океј, усере човека, шта да се ради. Међутим, оно што је срж овог проблема је дедуктивни метод којим се врши одабир парова и типа клађења. Милозвучност, еци-пеци-пец, пољуљане патријархалне вредности у предграђу Доњецка – све ово може представљати критеријум бирања кеца, икса, или двојке. Јебемлига како, али критеријум се често покаже успешним. Бар тај пут.

Poslednje utočište za forme "umetničkog" izraza.

Kada film nije ni dobar, ni lep, ni sadržajan, ni snažan, ni skup, ni sa Adam Sandler-om u njemu, i stvarno nikome nije jasno otkud taj film uopšte i ko je đubre finansirao, a taj isti misteriozni ipak reklamu po emisijama sa nadaleko čuvenim sistemom evaluacije plati, onda čujemo voditeljku kako hvali poslednje "ostvarenje" Sofie Ford Coppola, a ako ne uspe da izgovori (pošto reč ima više od 7 slova), naknadno je snime kako otvara usta, pa puste snimak.

Mi fini pa se ne bunimo, pa smo lepo na isti način dobili i Isidoru Bjelicu, Jelenu Alimpić-Bačić, Aleksandru "Ex Moby Dick 7" da čitamo u Gloriji koji čips ona vole (?!), Čedu Čvorka i njegov uspešan ljubavni život (?!)...

Serviraju nam, pa makar bilo hladno, neslano i zagorelo - pohvalićemo domaćicu, pa se posle pitajmo.

Kada u gradu otvorite novu flajku Vinjaka, i onaj koji je otvori mora na ex da popije barem toliko da logo ovog pića, koje je isključivo namenjeno Srpskom tržistu, bude iznad Vinjaka koji je preostao. Naravno radi se o flašicama od 0.1 ili 0.5 l u zavisnosti od iskustva onoga ko skida mrak...

Предвиђање будућности и улоге родитеља карактеристичан за скоро све младе људе. Некад кад забодеш пиво у парку, а поред тебе пролази млади ћале и шета клинце, деси се да почнеш да замишљаш себе у тој улози. Или кад чујеш комшијску децу ујутру у шест како хистеришу што још није почео Сунђер Боб. Тад увераваш себе како ти то нећеш да дозволиш. То је то.
Е сад, постоје две главне карактеристике везане за овај феномен:

1. Свако себе замишља као до јаја родитеља, а децу као до јаја децу. То је тако по дифолту.
2. Нелагодност која се јавља код мушких спекуланата, а везана је за женску децу. Нема ништа горе него да замислиш своју адолесцентну ћерку, припиту и у друштву напаљених тинејџера. Свашта ти прође кроз главу.

Čovek bez kog mogu da se otaljaju refrenski turbomiksevi po maturskim večerima i studentskim overturama u međupolno tarenje po vinskim podrumima, ali svadbe i ostali potencijalni habitati 100-evra-ako-ovu-znaš lika ne dolaze u obzir.

Zabacuje refrene na suvo i 'ladno mesto, peva na rumunsko-ciganskom, rusinskom sa mađarskim narečjem, i aramejskom, stoevra pretvara u stopedes, livenjem zaboravljenih stihova na uho naručioca izaziva laktanje o sto iz kalibara 9mm+ i uopšte predvodi taj privid da ceo ansambl zna pesmu.

Ima li leka protiv bola-osim ženidbe i poroka?
Bio sam seoski sudija, koji je pao pod lukavstvo jedne tako blage devojke da mi nije preostalo ništa drugo, nego da me zatvore u obor sa životinjama, umesto da mi poveravaju duše ljudi, da otkrivam njihove tajne i istražujem njihovu nesavršenost.
Moja ličnost... Ja sam zgrada podignuta na tekućoj vodi i dvorac izgrađen na pesku.
A prividna nevinost jedne devojke mi je to pokazala.
Više mi ništa nije sveto, ne poštujem nikoga i ne gledam ozbiljno na bilo šta, osim na jedno, misao! Nisam prijatan sagovornik... ne umem da razgovaram sa ljudima.
Osećam se kao u priči o reci ludila. Svi su pili iz nje i svi su ludi. Gubim veru u istinu i razum, kao objektivno utvrdljive kategorije.
Ima li svetlo razuma ikakve vrednosti sred kraljevstva ludih? Jesam li lud, ako ne izaberem ludilo? Razum, dakle, nalaže da se priđe ludilu?! Kakva je onda razlika između razuma i ludila?
Ovamo čašu rečne vode!!
Ponovo sam sudija. Samoživi administrativni moćnik, bahat i gramziv. Arhitekta jačeg temelja i žaba koja može i na kopnu i u vodi. Sa mislima samujem i obećao sam im malo pažnje svakog dana, iako su nezvani gost.

Moderno primenjena maksima, svi putevi vode u Rim.
Kako je Rim nekada bio centar civilizacije, trgovine, umetnosti, tako je danas Kišinjev centar cirkulacije narkotika, belog roblja i kradene bele tehnike.
Ako si nešto izgubio, u Kišinjevu je.
Komšinica otišla u Ulcinj, na letovanje i nije se vratila? U Kišinjevu je.
Usrao si se od alkohola, ne znaš gde si? U Kišinjevu si.

4. septembra 2011, negde u pauzi između isprobavanja komšiničinih gaća, koje je zabo sa zajedničkog gajtana za veš, i gledanja pornjave sa švapskim gilfarama, ponijima i Ljubišom Samardžićem, mladi zaluđenik za kastrata (fasciniran idejom o odsecanju muda) Olivera Nektarijevića, je svim moždanim silama, ojačanim od rešavanja jednačina sa jednom nepoznatom i takmičenjima iz istorije na nivou buđanovačkog sreza (osvojeno drugo mesto jer je samo jednom pomešao Prvi srpski ustanak sa Kosovskim bojem), uspeo da napravi profil.
Školjka, sa osećajem za definisanje ko Nodi sa stimulacijom g tačke. Opsednut lokalnom ganferkom (♥♥♥♥♥DIDI♥♥♥♥♥), koju je hteo da ženi i za koju je adaptirao svoju vešernicu, ali ga je otkenjala, nalepila bradu i pobegla sa bugarskim putujućim cirkusom.
Kontala, da joj je perspektivnija budućnost da ljubi zadrigle Turke na turneji po Anadoliji.

Mrakčinu je skinuo na Ibarskoj magistrali, u klozetu bogutovačke kafane, jer je ubedio herpeidnu 60togodišnja prostitutku, da mu je ostalo još mesec dana života. Inače bi mu pokazala srednjak i zapalila sa prvim kamiondžijom. Svu kintu dao na rehabilitaciju, pa se ogrezao u kriminal i sada krade rotkvice sa pijačnih tezgi.