Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.
U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..
Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.
- Jesi gledao basket sinoć? - Ma jesam, mamu mu jebem..Aj vidi je l počeo rukomet na drugom.
Šljaker usranog porekla negde iz Černobila, Poljska po imenu Rik Jebovski, primenjeni stručnjak za vodovodne instalacije ili kamiondžija-dugoprugaš koji sanja da postane pandur.
- ŠEKEROVSKI, U MOJU KANCELARIJU! DOBRO BRE ŠEKEROVSKI MAJKU MU JEBEM, RAZVEO SI SE, AL TRIJES ILjADA MRTVI I SRUŠEN BLOK ZGRADA DA SPASEŠ NjEŽNU PLAVU MLAĐU MALOLETNICU KENDI I NjENU MACU FREKLS ZDRVETA, PA DOKLE ĆEŠ DA RADIŠ PO SVOJIM PRAVILIMA JEBEM LI TI KOLAC AVAKUMOV?! ZNAČKU! - Naredniče... - ZNAČKU REKO SAM! NA PAUKA ĆU DA TE RASPOREDIM!
Baca mu značku, stavlja pilotuše i odlazi u korveti dok mu vetar mrsi repove na fudbalerki.
Živiš sa osobom u 20 kvadrata i ona te pita gde si?! Da, živimo u Dover zamku, trenutno sam u istočnoj kuli, proveravam artiljerijsko naoružanje, poslaću paža, da te pita šta hoćeš.
-Gde si bre, ceo dan te tražim? -E, izvini. Bio sam iza ovog paravana, što deli kuhinju i klozet. Srao sam, nisi mogla da me vidiš. Mada, mogla si da osetiš moje prisustvo.
Legendarno bespotrebna knjiga u kojoj gosti nekog hotela, kluba ili restorana kao i posetioci nekih institucija, upisuju utiske o svom boravku na tom mestu da bi neko možda to pročitao i video kako je to mesto divno, lepo i idealno za odmor ili zabavu. Naravno, kao i sve drugo što se zamisli da funkcioniše na jedan način, totalno ode na drugu stranu i ta knjiga služi ljudima za sprdnju, idiotske crteže ili pljuvanje po mestu u čiju se knjigu upisuju. I dalje ostaje nejasno zašto osoblje jednostavno ne skloni tu knjigu negde jer je totalna anti-reklama tog mesta.
Knjiga utisaka zoološki vrt. Strana 55 - Ovde je sranje i krokodil se ne pomera. Pljunuo sam ga 200 puta da znate. - Ja sam kurva i volim da pušim. Nazovi me 064/*** Maja Kobaja - Zoološki vrt smrdi i životinje su smorene kao na pajdu. - Đoletova keva liči na na onog slona hihihihihi - Vuk Bojović blajva ogromne kobase od šimpanzi i seksualno zlostavlja foke lolololololo - Moje dete je gledalo kako medved seksualno opšti sa medvedicom. Sram vas bilo. TUŽIĆU VAS!!!! - Da nisi ljubomorna što nije sa tobom opštio jer ima ogromnu močugu - Vuk Bojović - Dejan Živković je peder. Nije. Jeste. Nije. Jeste. Jesam bre!!!! - Ovaj zološki vrt je zakon. Lama pljunula glupog Peru. Vrištali smo mu od smeha. - Jel istina da je jednom slon ovde pojeo malu bebu? - Zabrinuta majka. - U bebi zoo vrtu ima samo koza. - Serem vam se na vrt! - Povratak proroka Meher babe. Svi ćete goreti u paklu nevernici.
To ti je ono kad si klinac pa te zovu na žurku. Te klinačke žurke sa sokićima. To je kad si klinac i kad imaš taj osećaj promašenosti. Na klinačkoj žurci. To je kad si ružni retardirani klinac na tepihu i druga deca plešu. U patikama i cipelicama. Plešu uvek uz Zdravka. Znaš ono: "Nešto me tera E tebi kao ženi"
To je i kad klinke odlaze. Onako klinački, bez krivice, odšetaju ti se iz života. A Zdravko jauče "Produži dalje, pali od mene jerbo još si dete". I oćeš ti sad da budeš jak ko Zdravko, al ne da ti se. Prska limfa iz očiju.
- Amputacija Zdravka
E, to ti je ono kad ti izraste koštana struktura, celulit, sise i muskulatura, pa pomisliš kako si jak, kako si nadrastao taj jeftini očaj, taj neprijatni osećaj odsustva. Klanjaš se perspektivi, Smislu, zaljubljuješ se pomalo u sebe ... Stojiš ispred ogledala, posmatraš svoja slana ramena ... mame te. Trljaš stomak sapunom, sapunica se cedi, mokrom ti se skupe bradavice pa izgledaš ko na filmu. Prijatna iluzija. Ali. Da, uvek ima Ali.
Zdravko se upravo tome nada.
- Zdravko strajks bek
Da. Vraća ti se kad si najjači. Najoholiji. Da te ponizi. Prizemi. Vrati ti onaj haos, onu oporu nostalgiju, zovi je melanholijom, nebitno mi je. Zdravko Bič Božji. Ne Bič kao bičarka, nego .. onaj što te posrami, učini ponovo bogobojažljivim. Slabim. Nebitnim.
Real-time vikipedija. Garant da će vam svako pišanje ili u nedajbožejebote situaciji kenjanje,biti zanimljivo i živopisno jer se svaki dan pojavi neka nova parola ili se nastavi početo prepucavanje na vodokotliću. Za razliku od srednje škole gde dominiraju jeftine fore tipa Ovde su se i najhrabriji usrali,navijački pokliči (Ne bi je jeb'o ja jer je kurva ciganska! Miki Dorćol konza) ili brojevi telefona devojaka propraćeni didaskalijama tipa volim u čmar,na vodokotlićima i vratima fakultetskog wc-a dominatna su političko-ideološka prepucavanja. Obično ih započinje neki student iz lijevo od Drine područja koji smatra da je wc pravo mesto da tu izrazi svoju ljubav prema zavičaju i komandantima VRS (mada će tu ljubav smestiti u skladište još dok bude sušio ruke,ako ima aparata naravno) ili neki njegov beogradski ekvivalent,a odgovaraju mu ostrašćeni članovi omladine LDP-a ili neko koga bole kurac za priču pa potpaljuje apsurdno humorističnim komentarima,pozivima na nezavisnost Srednjeg Banata ili pitanjima gde je nestala droga iz Okružnog suda u Zaječaru. Likovi koji najčešće figuriraju u ovim raspravama su Sloba,Djindjić,Djindjić Zoran,Milošević,Slobi,Kiza,Čeda,Čeda Narkos,ustaše,Solana ,skice kurca,skice pičke, opcionalno sise i kurčevi koji štrcaju. Ultimativni dokaz nepresušne kreativnosti i lucidnosti srpske omladine.
-RATKO MLADIĆ SRPSKI HEROJ,UBIJ BALIJU! RATKO ,BIJELJINA UVEK UZ TEBE! -Za spas Srbije! DSS-Vojislav Koštunica. -Čuvajmo partizanski pokretm,SKOJ zašto nema otpora?? -Ravna Gora pobediti mora! -Ubijte se patriJote,Srbija bez granica! -Tadić je lep čovek,jeb'o bi ga. -Gde je nestalo 700 kg pajda iz Geneksa??? -Pošmrkao ih Čeda,jebeni narkos,jebem mu ćerku,Kosovo je Srbija! -Je l' Pluton muško ili žensko? -Nezavisna Bačka,ostali su siromašni. -Majke vam ga nabijem,ne škrabajte po zidovima,ipak je ovo fakultet.Žika Bujuklić.
Suptilan način da pitamo sagovornika da li je derpe. Za razliku od Sege, koja je šakom i kapom objavljivala igre u kojima su pucale kosti, krv i limfa šikljale na sve strane, a ponekad bogami sevnula i po koja sisica ili pak batak, Nintendo se orijentisao na femili frendli izdanja u kojima igrač kontroliše gadne, male, pufnaste, aseksualne kreature koje skakuću po gej oblacima i sakupljaju gej zvezdice i dele šećernu vunu sa svojim gej drugarima i nemaju kičmu. Zbog nedovoljnog izlaganja nasilju i ostalim kul, testosteronom nabijenim sadržajima u ranoj mladosti, klinci odrasli sa Nintendovim gejmpedima u rukama u znatnom broju slučajeva razvili su sklonost ka čitanju knjiga u izdanju Samizdata B92, slušanju progresivnog hausa, šurenju u plinaru i pohađanju Prve beogradske gimnazije.
Pederske poslovne poteze kompanije Nintendo, predvođene kosookim hibridom imperatora Palpatina i Minje Subote, Šigeruom Mijamotom, kićenje tuđim, pre svega Seginim, perjem, krađu patenata i ostale korporativne svinjarije ne vredi ni spominjati. Svoj gej imidž, koji je marljivo gradio decenijama i na kojem bi mu pozavideo čak i onaj plavi feget iz grupe 187, Nintendo je zadržao do današnjeg dana, proizvodeći konzole kao što su Wii, NDS i nedavno najavljeni Wii U, za koji se veruje da će biti toliko gej da će obrnuti polaritet magnetnog polja Zemlje i dovesti do masovnog pomora ajkula.
-Matori, divi onu ravu! Otrsio bih je kao pokojni Sloba Slavicu Đukić Dejanović posle Trećeg kongresa SPS-a! -Dobro bre, stoko nerafinisana, dokle ćeš tako da pričaš o devojkama? -Šta tripuješ, matori, odavno Slavica nije devojka, izrasla je u solidnu bak... -Znaš ti dobro na koga ja mislim. Mislim na svaku devojku koju si video otkako si danas izašao iz kuće, na svaku devojku koja je ikada prošla pored tebe, a o kojoj si verovatno pomislio samo kako bi je, parafraziram: „Zgovnao kurčevinom, oprljio joj senfaru i nafilovao vulvu svršotinom kao četnici Boška Buhu olovom.” Znaš, i one imaju osećanja. -To su notorne laži! Nikada ne bih pomenuo Boška Buhu u tom kontekstu, rispekt za čoveka. -Žene, one su mnogo više od pukih seksualnih objekata. Na primer, ova Koviljka koju sam upoznao u školi salse, ona... -Mislim, realno brate, ja sam u njegovim godinama drkao na Ksendžu i lepio sline ispod stolice, a on je bacao bombe na Švabe, branio otadžbinu... Nego, pusti sad to, reci mi, jesi igrao ti Nintendo kao klinac? -Jesam, što? -I najviše od svega si voleo Zeldu i Kirbija, je l' sam u pravu? -Jesi. Otkud znaš? -Ma ono, lupam... E, a baš si lepo uklopio arafatku i tu majicu sa Če Gevarom.
Obeležen si za vijek i vjekova. Zalepljena ti je etiketa na sred čela po kojoj će te ljudi prepoznavati širom sveta. Čak i kad ne budeš kriv, prst optužbe će biti uperen ka tebi kao glavnom i odgovornom za sve nedaće i neprilike, jer je narodu željan pravde i pronalaženja nekoga za okriviti, ali narod nema vremena da traži novog krivca, pa će se okrenuti starom. A to si, pogađaš, ti. I ma koliko se trudio da se pokažeš u novom ruhu, negativna aura koju si ranije stekao će ti konstantno visiti nad glavom, ne dozvoljavajući ti da se oslobodiš dosadnih duhova prošlosti.
Saša Popović: Lukas, daj malo kokaina, da se smirim pred emisiju. Coa Lukas: Jedi govna Sale, znaš da sam prestao odavno sa tim sranjima. Džej: Ne seri tebra, ciba nam loma lobe da podmažemo otvore. Lukas: Kažem vam, prestao sam da se radim tim sranjem. Nada Topčagić: Aha, imaš nešto jače? Može, uz vinjau će odlično da ide. Lukas: KOJI VAM JE KURAC, JEBENO NEMAM JEBENI KOKAIN! Lepa Brena: Kakva je ovo galama? Saša: Šmrkas ostao bez zaliha, krizira. Džej: Ma kurac ostao bez zaliha, nego čuva sve za sebe, štekara. Lukas: E, naduvate mi se kare svi. Jeste, ne dam, hoću sve sam da pošmrčem, nikome ne dam ništa! Ništa! Crknite strejteri!
