-Pomaže Bog u kuću sine cmok-cmok-cmok!
-He, ćao mama, de si tata, samo tiše malo, evo tu se izujte imate papuče...
-Selam Glavonja, ti živiš u džamiji?
-Daj ne zajebavaj, šta je to mama, sir? Uh čekaj brzo to da stavim na terasu, Caca poludi kad sir smrdi u kući. Šta je u tom drugom paketu?
-Izvinjavam se Homeini ja ti dono malo slanine i rakije, al nema veze vratiću nemoj samo da se uvrediš.
-Šta ti je bre Živadine, pusti dete!
-Ništa, nego ko velim, tišina, mora da se izuva, pustio bradicu, isti PRIJATELJ MILAN AHAHAHAHA!
-Ajde sedite ovamo, jel ste za kaficu?
-Ti da mi skuvaš? A gde je snajka?
-Tiše malo samo, kad te molim ona uvek u ovo vreme odmara posle aerobika.
-Samo ti meni tiho sipaj jednu rakiju i daj pikslu.
-E, al moraš na terasi, znaš Caca ne dozvoljava da se puši u stanu.
-E moj šonjo, jebo me kurjak kad sam i došo da te vidim.
-Šta bre misliš ti, pa nije ti ovo 19 vek žene imaju svoja prava i ja to poštujem, nisam ja primitivac ko ti. Nego, jel imaš da mi pozajmiš dve hiljade evra, treba nam učešće za kredit za novu kuhinju...
-Pa bre ova je stara tek godinu dana.
-Jeste ali Caci se ne svidja boja i što je sudopera četvrtasta, hoće okruglu.
-E moj sinko blentavi, ne bi ti ja to držao pa da mi sere zlatne klikere. Milijana polazi!

A: Jao, idiote, pa ne po kosi!
B: E jebi ga sad, politika kuće.

- E...što bi' se ja vratio u rodno selo, tamo stena, tamo izvor, milina...

- Pa možeš sada da se vratiš, stanje se smirilo, izgradili kuće tamo.

- Joj, kako bi' se vratio, al' ne daju dušmani...

- Pa možeš bre, tvoje selo izgrađeno, imaš kuću tamo!

- E, šta ti je život u tuđini, nigde nikog svog. Idem ja sa mojim zemljacima da zapevam o tome kako ne možemo da se vratimo u rodnu grudu...

- Драга масна ти је коса, клизе ми узде из руку, изгинућемо!
- Па намотај мало каубоју, за који мој сам пуштала овол'ку косу...

Tata, šta ona teta tamo čeka svaki dan?
Čeka da je neko jebe, sine.

---Косово Поље, 15/28. јун 1389. године---
(рано јутро, српски табор)
Лазар Хребељановић: Добро, мајку му јебем, опет ја први долазим у бој, још нема никога, а већ седам сати по средњоевропском времену. Видиш ти, мој Болеславе, с ким ја ратујем, еј!
Штитоноша Болеслав: Ма добро, доће људи, к'о да је битно, нисмо ни ми морали баш овако рано доћи.
Лазар: Ма где нисмо, ено Османлије већ раде разгибавање, јебаће нам мајку.
Болеслав: Ма могу они да раде разгибавања до прексутра, кад им налете ови наши, неће знати ди им је глава, ди им дупекања.
Лазар: Ма море стока једна, најели се свињетине и овчетине па сад спавају к'о заклани, закл'о их неки Огуз дабогда!
(долазе босански одреди с војводом Влатком Вуковићем на челу)
Лазар: Оооо 'де си, Влатко, дабогда те буреком сасром на Ургентном 'ранили!
Влатко: О ђе с', Лазаре, дабогда те сирницом по стражњици мазали!
Лазар: Колико је тих твојих Босанчуга ту?
Влатко: Неђе око двије-три 'иљаде, таман да им јебемо матер цигањску!
Лазар: Ау тебра, што си тако политички некоректан и неедукован, као прво сад се модерно каже Ром, као друго они нису ромског порекла, они су настали мешањем турске групе и индоевропске групе народа, као треће сад ће да нас туже трибуналу у Нанту због тебе!
Влатко: А човека, к'о да је мени битно, ја сам само дош'о овде да се неком најебем миле матере, ионако ми жена кења ко навијена цео дан по дворцу, још ми и пуница близу, сваки трећи дан ето бештије у госте. Него дај да видимо у којој формацији данас играју ови мамлази.
Лазар: Па ево чекам их, нису још дошли, спавају к'о топови, топови их гађали!
(долази Вук Бранковић са својим одредима)
Лазар: Ооој мрки Вуче, што си ми се умусио данас?
Вук: Ма терај ме у курац, увалили ми неку ракију јуче, више шећера но бресака, не могу да гледам на очи јутрос.
Лазар: Мрки Вуче, подигни бркове, да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках, колика ти токе изломише!
Вук: Ма које пушке, које токе, шта сањаш ти? Јаооо, опет си помеш'о текстове, 'бем те тупава, то је Горски Вијенац!
Лазар: Ма добро, морамо убацит мало стилистике овде, ипак је ово један свечарски тренутак...
Вук: Је л' њему опет дав'о неко ону смешну медовачу, што сам је рек'о да не трошите више од двапут годишње, а?
(долази Милош Обилић са још десет коњаника)
Лазар: (Вуку) Јаооо, пајсад како ћу да га истурирам, мали се прима к'о нико! (Милошу) Ој Милоше, сада вјеро, потоња невјеро!
Милош: Ја, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нит' ћу икада бити! Невјера ти седи уз кољено, испод скута пије хладно вино!
Лазар: Добро, прођи тамо до свог логора, послаћу после по тебе кад ми будеш требао.
(Милош одлази)
Вук: ААААААААААА Како се мали прима, људи моји, да ли је ово могуће!
Лазар: Турира се к'о оне Паскачове кочије на моторни погон лололо
Влатко: Ал' најјачи је што проговорио јекавицом лоло
Вук: Ајој, брате, сузе ми теку, е!
(долази 100 људи обучени од главе до пете у челик)
Лазар: Је ли, Влатко, ово сардине изгледа проходале, а? Опет не водите рачуна о радиоктивним супстанцама око Зенице?
Влатко: Немам идеје који су ови.. Вуче, да нису ово неки твоји нетемани?
Вук: Не колико ја знам. Ало, сардине, идентификујте се дећско!
(један од људи прилази и диже руку увис)
Непознат човек: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Вук: Шта наприча овај?
Влатко: Мислим да га нису добро подмазали, па шкрипи кад помери руку.
Лазар: Ал' помињо неку Малту, нешто... Да није ово неки фан клуб малтезера можда?
(други непознат човек излази из гомиле и скида шлем)
Други непознат човек: Ћекајте, ћекајте, дећки, ми смо Ивановци, витешки ред што се бори за славу Језуса краља, не?
Лазар: Иване, лептенејебо, јес' то ти?
Други непознат човек: Ја, лићно, главом и с фенси брадицом а ла монтерењ!
Лазар: Препозно сам те одма' по тој геј брадици, само реко' да проверим. Него, какве су ти ово сардине, то Шиме направио неки нови производ?
Иван Палижна: То су Ивановци, ми тућемо муслиманске снаге и бринемо се о нашим болесницима.
Лазар: Ви тучете муслимане?! Хаахаа, па ви бре сви заједно нисте тешки колико један њи'ов рмпалија бре!
Иван: Није све у велићини, има нешто и у техници.
Лазар: То с' чуо од своје жене, а?
Иван: Грохотом се смијем, него дећки, отишли смо ми да се спремамо да напрашимо ове муслимане, не?
Влатко: Ееее благо нама кад нам сардине бојеве бију.
Вук: Ма пусти их, ионако ће да побегну чим се ови продеру. Него, где су ови твоји јужњаци, Лазо?
Лазар: Ма терај их у курац, већ сафтају кобас Мурату, ено га Драгаш угостио Османлије тамо код њега.
Влатко: Па лијепо ја кажем да од тијех из романскијех земаља никад неће бит' мушкарца, си видио и сам да им мушки тамо доље носе сукње?
Лазар: Ма знам, не стај ми на муку.
(долазе браћа Мусић)
Лазар Мусић: Честити кнеже, доносимо рапорт из османлијских табора...
(Стефан Мусић лупа васпитну Лазару Мусићу)
Стефан: Ало, маћана, 'де с' пошо, ја овде рапортирам, примогенитура пичко девичанска!
Лазар М: Е да ти јебем семе твоје крваво, ево ти на, па ти причај!
Лазар: Ало, смирите се вас двојица, видите да имамо госте, а и није вам ово она ваша запиздина!
Стефан: Ево кнеже, писана форма, три примерка.
Лазар: Зафаљујем, ај сад беште у онај шатор у два супротна ћошка и размишљајте о овоме што сте урадили сад.
(Лазар М. и Стефан одлазе)
Лазар: Е сад, д' извадим ово пиће и крканлук из штека, да се спремимо, па ћемо да сечемо ове пешкироглаве.
(у међувремену, османлијски табор)
Јакуб: Аљооо, Бајазит, аљооо, јебо ти матер своОоју!
Мурат: Шта се дереш ти хајване усред јутра, још ни кахву попио нисам, и који си ти уопште?
Јакуб: Ја сам твој син Јакуб.
Мурат: Аха.
Константин Драгаш: Је л' сигурно ово Ваш син, мислим како не знате њега?
Мурат: Ма шта ја знам, вакер манге чаје, то нек им маме памту.
Константин Драгаш: (себи у браду) Чудан неки народ...
Јакуб: Аљооо Бајазит, јебем те гљува!
(Бајазит излази из шатора)
Бајазит: Шта се дереш у сабах-зору, јебоОо ти матер своју?
Јакуб: Ма нашо сам неки кабљови овде, изгљеда да нас неко шпијунира, знаш.
Бајазит: Па нек шпијунира, ионако нас има овде колко оћеш.
Јакуб: Ма да га јебем, реко да ме није снимо док сам напињо Хануму.
Бајазит: Пффф тебе да снима, хајване, тебе могу једино да снимају на они Опстанак, колко се дереш ко ћимпанза тамо, цео Топкапи узбуњујеш, пићко бангутава!
Јакуб: Ма да се јебеш ти маљо цигане, е!
(Јакуб одлази)
Бајазит: Ој Ћамил!
(Ћамил долази)
Ћамил: Да, екбер-Бајазит?
Бајазит: (показује прстом на Јакуба) Ако ми данас преживимо ово кољање, овог да ми убијете истог момента!
Ћамил: Алијорум, екбер!
---15/28. јун 1389, 10:00 по централноевропском времену---
(српски табор)
Лазар: Је ли, Болеславе, јесу ли спремни ови наши за диснотор?
Болеслав: 'Де нису, ено Влатко добацује Омер-паши како му женска има ваџајну к'о Хексамилеон.
Лазар: Ја човека, не може да сачека ни два сата. Него ајмо ми тамо на чело војске.
(османлијски табор)
Бајазит: Ало пићке, ди ми га је хат?
Јакуб: А бре ћаве манге, откуд ја знам?
Бајазит: Абе, силази с тог хата док те нисам стуко сад!
Јакуб: Немој ти будала да будеш!
Бајазит: (стрзне Јакуба с коња) Ма силази, јебо ти матер свОоју! Ујс, ујс, напред, напред!
---15/28. јун 1389, 10:45 по централноевропском времену---
Лазар: ЈЕСМО СПРЕМНИ БРАЋО?
Српска војска: ЈЕСМО!
Лазар: НЕ ЧУЈЕМ ВААААААААААААС!
Српска војска: ЈЕСМО ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА ГЛУВА!
Лазар: ШТА ЋЕ ДАНАС ДА БУДЕ?
Српска војска: (крећу да лупају мачевима и осталим оружјем по штитовима): ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР...
Мурат: Је ли, Константине, шта вичу ови твоји ђаурини?
Константин: Диснотор, то Вам је свињокољ.
Мурат: Еее хајвана, и пред битку мисле на ждрање крмача, дабогда их триглицериди све побили!
---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---
Лазар: И ТРИ, И ДВА, И ЈЕДАН, И ИДЕМООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Бајазит: Дрште гаће, Срби; ЈАЛАААААААААААХ ТУРЦИ!
Лазар: Држим ти ја џеназу ОПАААААА

1956.
- Милунка, опет заостајеш врсту, пизда ли ти материна! Дедер приони мало, јебала ли те Клара Цеткин и осми март, видиш да иде киша одовуд, све те не јебало.
- Јој, Рајко, нешто ме жига преко стомака, канда ћу се породим.
- Е мајке ти га спалим, па јеси сад нашла, на пола њиве? Шта дурадим сам, да суватим за курац па диграм? Ајде, иди тамо легни испод кола у лад, имаш у алату срп да прецвикаш пупак.
:пола сата касније:
- Де си досад, стерам ти га мајке, оној роспији!
- Ене, Рајко, преповила сам је у твоју поткошуљу и подојила. Давиш кака је лепа, ко анђео. Сва је на тебе.
- Ух, де те нађо тако неспособну, вола у дупе дубодеш не знаш. Ни мушко ниси знала да родиш, јебо ли те конструктор! На ову мотику и пази на пасуљ! И живље то мало, шта се вучеш ко пребијена!

2012.
- Драга, сад сам причао са овим доктором што ти је одржавао трудноћу. Рекао је да ће ићи са епидуралном, како си захтевала. Нећеш осетити. Дадох му 300 евра. Плус 150 да бих био овде са тобом, мила.
- Стисни ми руку бре, видиш да имам контракције на сваких два сата. Аааах, јао које су то муке, да ти знаш. Лако је вама мушкарцима, ено и војску вам укинуше. А ми жене да се патимо целог века.
- Па није баш тако љубави, ето, идеш на породиљско две године. Пелене се више не перу, имаш памперс. Уградили смо и машину за судове, коју највише ја користим. Рекла си да нећеш дојити, већ одмах на формулу. А моја баба копала кукуруз...
- Ћут' ту, много ми ти па знаш. Иди ми купи теглу краставаца и пиво са лимуном, да прекратим време до следеће контракције.
- Одмах, драга.

- Brate, ti čuvaj komšija Mileta
- Šta? Jesi li lud? Igra bez majice, kad se, nakon pola basketa osapunja, ne bi ga zadržao ni Dimitris Diamantidis!

Brate, provali onog Kalimera!

Lik1: Ajmo na školski teren, biće valjda basket.
Lik2: Ma daleko brate. Ajde kod mene u naselju ima koš.
Lik1: Ma jok, nema mrežice.
Lik2: A da, to je maler. Ajde nadjemo se na raskrsnici oko petice.

Син женског пола: Тата ево ти новине.
Отац сина женског пола: Хвала сине.
Син женског пола: Ево ти ова чутура. Купила сам је пре неких недељу дана али нисам хтела да ти је поклоним док јој не исплетем футролицу.
Отац сина женског пола: ТО ЋЕРО ЉУБИ ЈЕ ТАТА!!!
Ћерка: *кез од увета до увета, срце скакуће од аритмије, душа лебди у блаженству*

-Kume, nema te u kraju, da nisi avanzovao?
-Nisam, dobio sam unapredženje. Ne ćistim više, sad sam jedrilićar. Visim na šipku ceo dan, priteram kontinjer i ona elektrija sve radi sama.

-Čujem, dobili ste novog šefa, je l' neki drkadžija?
-Ma jok bre, lafčina. Sreli ga posle smene u kafani, zvao turu, sedeo s nama. Dobar čovek skroz, puši i gleda u oči, šta da ti kažem.

-Halo?
-kaži srećo?
-Gde si?
-Pa kažem ti da se kartam kod Laleta. I nemoj me sad jahati, imam jake karte, a na potu je soma eura.
-Udri repot ljubavi, a ja stižem sa kafom i sendvičima.