Omladinski sleng u serijama Siniše i Ljiljane Pavić
Јединствени сукоб простора и времена које касни. Узрокује мањи заплет у серији павићевском методом "који/какав", а обичном посматрачу изазива забезекнуће, бујицу псовки, акутну непријатност и жељу за показивањем голог дупета екрану.
2011. - "Лепше сутра"
Милорад (отац фамилије): Горане, вуци се у собу и ради домаћи! Доста ми је више да идем у школу због тебе!
Горан: Си, шефе!
Абхазија (мајка, глуми је Светлана Бојковић): Побогу, какве су то речи?! Шта ти значи то "си, шефе"?!
Милорад: Шта то значи?! То значи да ћу до краја школске године да га надзирем и да мољакам по школи као џивџан!
Абхазија: Господе Боже! Какав џивџан?!
Милорад: Па обичан џивџан, она ситна птица што једе мрвице што му баце други, док другу маришу и ћоришу!
2015. - "Биће боље"
Драгомир (отац фамилије): Не можеш у томе у град! Лепо ти ћерко мислиш на себе, после ја треба да бринем! Џигерицу ми поједосте!
Жаклина (ћерка): Тата, пусти ме, баш је суперишка!
Аритмија (мајка, глуми је Светлана Бојковић): Драги Боже, какав је то речник?! Драгомире, шта јој то значи?!
Драгомир: То значи да ћете ви, госпођо, у најскоријем року постати баба, јер ће вам ћерка пре или касније донети вест да је закачила!
Аритмија: Господе Боже! Како закачила?!
Драгомир: Лепо, баш као што сте и ви закачили, госпођо, а ако буде закачила ја ћу да се откачим!
2020. - "Лепше време"
Борислав (отац фамилије): ...а ти би сине, уместо што губиш време, коначно могао да завршиш тај факултет, да и ми добијемо неку добру вест, а овако све црња од црње!
Цакани (син): Ћале, шетај!
Артиљерија (мајка, глуми је Светлана Бојковић): Господе! Шта то треба да значи?!
Борислав: То треба да значи да сам ја матор и да треба да идем на ваздух, а најбоље би било да је то у парку неке установе!
Артиљерија: Боже господе! Какве установе?!
Борислав: Па фине установе, оне где се лече овакви као ја, госпођо, они који су мало пошашавили и подилканили! И могу ли ја коначно да на миру попијем своју кафу?!
MTS
Mreža koju posebno volim jer kad sam na njoj Novak Đoković mi zvoni na interfon i bole ga kurac i smara me da idemo da mrljamo koks iza arene i da plašimo babe na jacpi.
*ZVRRRRRRR*
-halooo
-BRATEEEE NOVAK OVDE, JAO JEBOTE AJ IDEMO GAELU NA GAJBU
-novače dobar si ti i sve to, al spavam brate...radim za dva sata
-AJ PLAŠIMO BABE BRATEEEEEE!!!!
Koje je knjige napisao Vojislav Seselj
Propali šumar sa usranom sekirom Zagor Te Nej
Prljave patkovgradske kurve Pata i Mini
Lažljiva jevrejska drolja Ana Frank
NATO-ov lažni supervizor Milka Canić
Paklena antisrpska zavera Trilateralne komisije, vatikanske Kongregacije za propagandu vere i McDonaldsa
Oslobađao sam Vukovar od ljudi, biljaka, životinja i zgrada
Srpski radikali u srednjem veku
Šta hoće fašistički teletabisi
Proizvod gripoznog proliva Vuk Drašković
Florans - sa rascvetalim čmarom Artman ili kako sam je jebao u pičku i dupe
Obnarođen
Заправо, правилно је однарођен, али овај израз је патентирао Цане, тако да шта курац Вујаклија.
Бити обнарођен у време Обреновића значило је јавно радити ван службе народу (рецимо пандур који без разлога сваки дан лема млекаџију по свом нахођењу) а данас значи бити оперисан од свих (позитивних) народних токова мисли, обичаја и свести о народу којем припадаш, битисати под плаштом лажног космополите, заправо квази-урбаног фолиранта.
"Ниво 23", Студио Б:
Веља Павловић: Како то мислиш Срби сложни?
Цане: Па оувај, ја сам убеђен да Срби имају елементе у којима могу да буду и те како сложни. Знаш, ево рецимо фолклор. Ја вол...
ВП: Фолклор, то оно оп цуп? *маше ручицама*
Ц: Вељо. Сти обнарођен? Шта ти гледаш недељом?
Strajizam
Način izražavanja, humora i pisanja koji se bazira na igri reči. I preterivanje u tome. Ime dobilo po poznatom autoru sa Vukajlije koji je popularnost stekao na taj način. Strajizam i govnosansa.
- 'Ej polako, pa boli me to! Nemoj da ti ukinem seks narednih deset dana.
- Pa maco, što si ljutičnica?
- Šta sam?
- Pa ljutičnica- devojka koja se na ljuti kad prejako staviš u nju, utakneš.
- Raskinuli smo.
- 'Ej moram da kupim nešto za apsolventsko veče, u frci sam, pao mi FRAK na oči.. kapiraš. Treba mi nešto svečano, kao frak, i u frenziju sam jer nemam šta da obučem pa mi palo na oči, kao mrak. Kapiraš?
- Ugini.
- 'Ajde sine, valja nam sređivat' onu donju livadu.
- A ne mogu ćale, ja sam lak za kosu!
- Kakav lak, pa to ono što Milica stavlja?
- Ne... nego lak sam, za kosidbu... lak. Ne mogu taj alat da držim. Ono... BA DUM- TSS.
- A jesi drogoš, jebote crvčak...
- Ej, odoh do Lemija da kupim neki sok...
- Ej, nemoj, nešto je utanjio sa prometom, pa mu nisu sve BOZE na broju.
- Kakve bre boze, hteo sam koka-kolu da kupim, jeb'o sliku svoju.
Šiptari
Energent u doba Aleksandra Rankovića.
Ako deda zbori istinu.
Ja:Si vido Mančester što izgubi od Čelzija?
Deda:A?
Ja:Mančester?
Deda:Ranković?
Ja:??
Deda:Opasan je bio Ranković jeb'o majku...da vi'š ti kad sam ja radio dole na Kosovu pa nestane struje a Ranković odma' 200 Šiptara založi jeb'o majku ihihih...
Gazela
Животиња, не мост.
Пасји живот је милина, газела је сјебана. Стрес, стрес, стрес. Не можеш ни воду да попијеш а да нешто не проба да те поједе.
Трава, трава, трава, помера се трава ЛАВ ЈЕБОТЕ, ЛАВ, СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ ветар, добро је, трава, трава, трава, друга газела још газела, још, још, добро је, можда неће мене да поједе нешто, трава, једем траву једем траву, газеле око мене, беже СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ ХИЈЕНЕ ХИЈЕНЕ ХИЈЕНЕ не, добро је, аукурац, јури се дечурлија, трава, трава, вода, вода, пијем воду таласи СРАЊЕ СРАЊЕ КРОКОДИЛ У КУРАЦ У КУРАЦ ИДЕМ У КУРАЦ ГОТОВО ЈЕ ветар, добро је, опет цимање, доста воде, трипује ме вода, блато, прашина прашина прашина уууууу дрво, хладовина до јаја, ходамо, нећемо стати сви али ко их јебе жедне, трава трава дрво хлад, шта је то на дрвету ЛЕОПАРД СРАЊЕ ЛЕОПАРД ГОТОВО ГИНЕМ ГИНЕМ СРАЊЕ ЛЕОПАРД аааа шупичку материну мајмунску упишах се неко се дере ШТУРА ШТУРА ШТУРА, ЛАВ ЈЕБОТЕ, СТВАРНО ЏАДА ЏАДА ВАТАЈ ЏАДУ у до јаја, скењали су неког рандом Гнуа нису мене трава трава трава ветар ветар...
И тако сваки дан, сваки минут, нон стоп. Аукурац.
Jel' te boli?
Једно од оних питања која вам постављају тачно у тренутку када је одговор толико очигледан да вапи за васпитном шамарчином као прилогом.
-Унгххх аргххх...
-Шта ти је?
-Ћути јеботе идем у амбуланту, изгледа да сам ишчашио раме.
-Ау, смор! Па јел' те боли?
-НЕ, СУЗДРЖАВАМ СЕ ДА НЕ УМРЕМ ОД СМЕХА.
--------
-Чиме се бавиш?
-Радим са машинама у топионици, компликовано је за објаш...
-Ууу, па јел' тешко?
-МА ЈОК, К'О БРАЊЕ ЦВЕЋА!
Dramski obrt u domaćim serijama
Чаролија уметничког стваралаштва. Овде велики маг драме Синиша Павић на суптилан, истанчан начин увлачи своје јунаке у конфликт, где долази до невероватног преокрета у дијалогу, уз помоћ само два лаконска питања: "који?" или "какав?". Ове речи, захваљујући карактеристичној ретардираности ликова, бивају окидач фрустрације јунака коме су упућене, и тако једним сасвим спонтаним, волшебним током долази до кулминације у радњи.
- Браниславе, звони телефон, хоћеш ли се јавити већ једном?
- Који телефон?
- Исти онај преко кога се домунђаваш са оном роспијом, твојом секСретарицом!! Шта је, шта си убледео, мислио си да не знам? Аааа, па није Рајка сисала весла!
- Ма о чему ти причаш, жено? Каква весла?
- Оволика весла! Сад ћеш да видиш колика весла!
(узима весло и јури га по кући)
Narodne izreke
Реченице без икаквог смисла и праве истине, изговарају их празни и глупи људи.
ЂУРО НА ШАЛТЕРУ:
Ђуро: Добро јутро, ево ја поранио мало...
Службеница: Поранио, зору преварио!
Ђуро: Добро.Ја сам хтео да извадим родни лист, ако може.
Службница: Наше горе лист!
Ђуро: Овај... Да, ако може, треба ми за школарину.
Службеница: Школарина ђаволова трошарина.
Ђуро: Па, је л може?
Службеница: Све се може кад се хоће!
Ђуро: Добро, дај!
Службеница: Ко журио, врат сломио.
Ђуро: УМРИ КРАВО!
Службеница: Ко другом јаму копа, сам у њу пада...
(наставља се...)
Klasični partizanski heroj
Рођен је у сеоској породици. У раној младости се истакао као јуначан и дрчан младић, познат по томе што је рукама убио вепра у 6. години живота. Кад је мало одрастао, радио је у каменолому код мрског капиталисте. Ту је видео сву бол и неправду који влада у систему где је човек човеку власник. Са 15 година га жандари терају у затвор, јер је лопатом истукао злог капиталисту који је поштеним радницима закидао од плате. Када је почео рат,он се са 18 година придружује народноослободилачкој војсци Југославије и њеном вођи, Маршалу Јосипу Брозу Титу, највећем сину наших народа и народности. Истакао се силним јунаштвом у народноослободилачкој борби:
-На Сутјесци је са шмајсером у коме је било пола метака у шаржеру и две кашикаре самостално победио целу непријатељску дивизију, да би потом купио и износио рањенике под тешком артиљеријском и митраљеском ватром кроз минско поље. Кад је пренео све рањенике хватао је бомбе које је окупатор бацао и враћао му их назад речима: Носи ово Хитлеру и Павелићу!
-Игмански марш је прешао без кошуље и чизама, чизме је уделио промрзлом куриру, а кошуљу уделио другарици партизанки. Ватрено је бодрио другове партизане да истрају у борби против мрског окупатора. Кад су се партизани одмарали поред ватре, он је седео у снегу, своје место је уступио рањеном другу.
-На Козари је дуал-виелдовао два митраљеза марке МГ-42, и са њима је жестоко распалио по окупатору. Са њима је и јуришао, први испред свих, на непријатељски бункер.
-На Дрвару се истакао хедшотовањем падобранаца, елиминацијом целе чете једном гранатом, искакањем пред метак који је био испаљен на друга Тита, и јуначки индивидуални јуриш на наступајуће трупе са одломљеном буквином граном у рукама. Овај његов јуриш је остао забележен од стране младог америчког извештача имена Џорџ Лукас,који се случајно ту затекао,и касније искористио те фотографије и записе као инспирацију са стварање Џедаја.
Његова погибија је била велики погодак за народноослободилачку борбу. Сви партизани су плакали, а прича се да је чак и Маршал пустио сузу, мада то вероватно има везе с тим што му је мушица улетела у око.
-Погинуо је разбијајући немачко-италијанско-усташко-четнички обруч који је опкољавао његову јединицу. У првом јуришу му је гранатом откинута нога. Међутим, он се није предавао,него је узео штаке од болничара и кренуо на окупатора наоружан штакама. У том јуришу му је бомба откинула другу ногу. Другови партизани су га узалудно наговарали да одустане, он је наредио да му дају кашикаре и шмајсер у руке, и да га носе напред. Замало да се пробију,кад се појавише тенкови који одбише партизане назад. Он је остао напред ,пуцајући на мрског окупатора. Елиминисао је цело крдо четника наоружаних барјацима, сатарама и ражњевима.Један Краљевски Тигар је кренуо ка месту где је он лежао,херој зубима отвара последњу кашикару и баца је под Тигра. Тенк је уништен, а возачев леш испаљује пројектил који уништава читаву чету непријатеља (ригор мортис) Херој издише, пошто је у њега испаљено више метака него што је Цигана на Зелењаку. На хоризонту боје крви се указује лик Јосифа Висарионовича Џугашвилија Стаљина.
Након рата херој је комерцијализован, продају се капе, мајце и вибратори са његовим ликом, снимљено је пар филмова о њему са холивудским глумцима, и добио је споменик у неком граду у централној Србији.
Alo, je' znaš ko je na telefonu?
Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.
M: Aaalooo dobro veče!
J: Dobro veče.
M: Kako ste? Jeste zdravo?
J: Dobro smo. Zdravi smo.
M: Ima li zime?
J: Ima
M: Kako si ti sine?
J: Dobro je.
M: Je' slušaju matori?
J: Slušaju.
M: Ima li kak'a devojkara?
J: Ima.
M: Jel znaš ko je na telefonu?
J: Ne'am pojma!
M: Ovde deda Mića iz Obrenovca jel se sećaš ti mene?
J: Ne mogu da se setim.
M: Kako bre ne znaš ja sam jednom kad si ti bio mali dolazio, uzim'o mistriju od tvog dede! DEDA MIĆA iz Obrenovca BRE!
J: Ne znam stvarno.
M: Pa sa kim ja razgovaram?
J: Sa Jovanom Ilićem.
M:...
J: Alo!?
M: Ja sam izgleda pogrešio.tu tu tu
J: Idi deda u tri lepe pizde materine prođe mi poluvreme dok se ti identifikuješ!
Ćaletov hejt
Najpro hejt na svetu.Sva vaša kenjkanja i pljuckanja po raznoraznim pojavama i personama pred lećatovim hejtom se povlače k'o pakistanske bule pred poplavama.
Ćaletov hejt obično nema jasno poreklo i cilj,ne zna se kada će da provali i ne trpi osporavanje ni argumentovano ni nikakvo.
Intezitet mu je toliki da pomislite da bi ćale objekt hejta,da mu se u tom trenutku nadje pri ruci,spakovao u taksi i rekao taksisti da vozi do KST-a na metal meltdaun veče,kol'ko ga mrzi.
-E š'a raiš? Gledaš ovog kilavog Djokovića,a? A s kim se dobacuje?
-Sa Kolšrajberom.
(povišenim tonom,merkajući unutrašnjost frižidera u potrazi za nečim ubijenim i kaloričnim)- A je li bre a je l' ona pederčina Hjuit igra tu,a?? A??
-Nemam bre pojma ćale,jeb'o te Hjuit,ostavi čoveka na miru.
-Šta bre da ga ostavim na miru,kakav je bre ziljav,samo zna da trči k'o mutava kučka i ...
-Ćale,stvarno ne razumem poreklo i nivo tvoje mržnje prema Lejtonu Hjuitu.
-Ma bre,Hjuit ,govedo jedno ono australijsko,bre pederčina , pa je l' znaš ti bre da su u tu Australiju samo robijaše slali,a?? Je l' znaš,a? Pa šta sereš onda?
-Ćale,a iskuliraj popij pivo.
-He...Hjuit...pederčina...
Uploaderi
Svako ko samoinicijativno nabavlja svoj nolajf materijal (igre-filmovi-serije) koristeći torente ili rapidšer zna o kome se radi. Aplouder je onaj divni altruista koji prvi nabavi original igru ili film, a onda ga okači (aplouduje) i podeli na internetu da bismo i mi ostali mogli da uživamo. U teoriji. U praksi, uploaderi su mahom prikriveni sadisti u dugim, crnim kaputima sa ogromnim kragnama, zatvoreni na tavanima oblepljenim Mengeleovim posterima gde svakodnevno sprovode svoje socijalne eksperimente na internetu, usput se cerekajući grohotom dok čereče žive golubove.
Naime cilj svakog uploadera je da sazna do koje si granice mazohizma spreman da ideš da bi nabavio igru ili film. Tako će ti poturati arhivu u arhivi u još jednoj arhivi (poput kovečega koji je strpan u kovčeg u još većem kovčegu), od kojih se svaka otvara zasebnim programom, u njima fajl iz dva dela koji treba da spojiš HJsplitom, da bi dobio još jednu arhivu koja ima još 7 arhiva u sebi, svaku zaključanu šifrom koju ne znaš. U njima te čeka instalacija na turskom bez kreka, serijskog broja i par ključnih faljova.
Odgovor na pitanje zašto oni to sve rade, je u stvari vrlo jednostavan: Oni samo žele da tvojim slomljenim duhom nahrane svog troglavog psa Kerbera, pomoću kojeg će ostvariti dominaciju svetom, spaliti sve staračke domove i silovati maloletne device.
-bckp1111.7z.....password? ....inception.ghk .... šta je bre ghk... ?!?! password...opet password?!?! ma zajebi bre ovo, kupiću film kod Debelog Ganeta na tezgi.
Ta neka priča
Бинарни запис који прости, примитивни организми радо испаљују у етар сваки пут када се у нађу пред појавом коју не разумеју (или једноставно не умеју да је опишу).
-(урбани ТВ водитељ)Знатчи, колико је бина висока?
-(урбани Пи-Ар менаџаер) Па, знатчи, биће на два стејџова по 150 метара, знатчи, врх, биће несшто невиђено до сада, екстра, знатчи 200 метара, и тако, та нека прича брате.
-А знатчи, да ли сте спремили неке посебне ефекте, хоће да буде лудница?
-Знатчи, биће лудница, знатчи, биће много пена има да буде, онако да пада, мислим ефекти да буду, тотално да буде екстра... значи, та нека прича, исто као прошли пут. И још боље, брате. Доџите.
-Светла, громови?
-Знатчи, све, ја сам све то проверио, момци су стварно превазишли себе овај пут, то је та нека урбана прича, хаос, озвучење ће да потроши струје колико једна афричка земља, знатчи... то је тај неки урбани фолк фазон, тотални хаос че да буде. Доџите.
-Да ли су ваши гости тражили неке посебне услове у бак-стејџу, нешто да хасају, та нека прича?
-Знатчи, мени је била част да угостимо овакав бенд, они су потпуни професионалци. Џамрахудин је тражио 143 беле и 56 онако кремкастих ружа, а ако нема кремкасте онда може и онако бледо жуте. Он иначе не воли жуту боју, али нас је испоштовао јер смо стари пријатељи, другари, та нека прича брате. Мате Роко је тражио да једно специјално немачко пивце буде охлађено, знатчи, тачно на 13,42 степена целзијуса и да салвете буду димензија 9,5x14,1 цм брате са мотивима Сплита у позадини, али онако ујутру, у измаглици, знатчи да има да обрише она мусава уста, знатчи, јеб... Овај, извини брате... и ко још брате? А, да! И Ђани је тражио пешкир брате, да се плакне испод мишке.
-Ко ће да уведе масу у концерт? Оће ли да имате неке предгрупе, неки хаус, та нека прича?
-Знатчи, биће шест екстра ди-џеја брате, баш си лепо приметио. Међу њима и сигурно највећа звезда данашње европске сцене, легенда брате, велика звезда тамо преко... само да погледам... Ди-џеј Мо.. Моооо... Моор... Ррр... Моурх...
-Хм, ту пише Ди-џеј... Ди-џеј Мурхун (DJ Moorhoon)?
-Е! Он, брате! (Јебем му матер!) Велики стар, овај, сигурно највећа звезда данашње европске... легенда.
-Знатчи, препоручујеш нашим гледаоцима да дођу?
-Знатчи, обавезно да дођу, доџите гледаоци на журку деценије, историја се пише вечерас код Арени. Немојте да пропустите ову причу, доџите.
Smrda
U narodu poznat i pod nazivom - "Clipsy" sa ukusom sira. Niko ne voli miris, većina voli da ga jede. Prvo se sablazne kad vide šta muljaš, onda beskrupulozno počnu da muljaju šapam po kesi - TVOJOJ kesi smrde.
Postoji pravilo: ko god kaže "fuj, jedeš smrdu!" - treba ga lupiti po ruci kad krene da uzme isto.
(žvać-hrsk-žvać)
- Šta ti je to?
- Klipsi sa ukusom sira. Hoćeš?
- FUJ! Smrdi-smrdi-smrdi! Dobro, daj jedan ali da zatvorim nos.
- Ako ti smrdi ne'š da ga je'š, kuš! (žvać-hrsk-žvać)
Wireless tip
Ona osoba koja se pojavi na kratko, čisto da ti mahne, u prolazu. Ponekad i ostane na nekoliko dana, čisto da te navikne na svoje prisustvo da bi efekat odlaska bio upečatljiviji. Besniš kada ode iznenada, zgazivši ti srce i zdrobivši rebra. I ti ostaneš tako i zuriš u ekran, dok prsti mahinalno lete ka mišu i pomeraju se ka Refresh dugmetu. Pred tvojim očima proleću samo oni koji su zaključali svoju konekciju i šifrom te odvojili iz svojih života u potpunosti. Da, samo žele da ti se rugaju.
Blaženo neznanje
je (ne)znanje koje se vremenom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE!
Blaženo neznanje nam pruža osećaj unutrašnje topline, sigurnosti, samopouzdanja i, tako neophodne, hrabrosti za učestvovanjem u životnom nadmetanju. Blaženo neznanje je ishodište većine naših eksperimenata i avantura, bilo da se radi o isprobavanju novog deterdženta, bilo da se radi o seksu bez kondoma ili plovidbi Titanikom. U blaženom neznanju smo srećniji, vedriji i zdraviji. Ovom obliku duhovne levitacije se lako prepuštamo kako bi smo brzo i lako obezbedili, baš izvikanu ali genijalnu kovanicu, LAKOĆU ŽIVLJENJA. Kako uopšte upadamo u katarzu blaženog neznanja ne znamo ni sami, inače nam se to ne bi ni događalo.
Sve ima svoj kraj pa i blaženo neznanje. Ljudi su blagosloveni darom da uče i da ZNAJU. Onog momenta kada se hipnotička magija blaženog neznanja raspukne pred očima blaženo-neznanjem-usnulog čoveka ona se eksplozivnom brzinom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE.
Prva reakcija na UŽASAVAJUĆE SAZNANJE je da ne znate šta ćete sa njim. Najradije bi se vratili u sobu sa blaženim neznanjem i tamo proveli ostatak života, ali potpuno izbezumljujuće po nas zaključujemo da blaženo neznanje više ne stanuje na toj adresi! Posledica svega ovoga je da moramo prihvatiti UŽASAVAJUĆE SAZNANJE kao ZNANJE i pronaći način da nas opsedne neko novo blaženo neznanje i pruži nam neophodni spokoj u ostatku života.
U blaženom neznanju ljudi su pravili uranijumske paste za zube i kreme za lice, stavljali olovo u benzin i pili vodu iz vodovoda sa olovnim cevima. U blaženom neznanju su medicinski časopisi (bilo je to davno) tvrdili da je pušenje zdravo. U tom istom neznanju su u prodavnice obuće instalirani Roentdgen aparati kako bi mušterija slikala stopala i u milimetar odredila odgovarajuću veličinu obuće. U blaženom neznanju su ljudi išli na turističke ture posmatranja nuklearnih eksplozija, kampovali u pustinjama Nevade, a neki su čak (sa optimalne udaljenosti) izlagali svoje genitalije blastu nuklearne pečurke kako bi poboljšali izglede za potomstvo ili dobili “kvalitetnije” potomstvo (usput su to debelo plaćali). Ima bezbroj ovih priča o blaženom neznanju koje ubrzo postade UŽASAVAJUĆE ZNANJE.
To je bilo nekada.
A šta je danas naše aktuelno blaženo neznanje?
Pa, užasnuli bi smo se kada bi saznali. Čak i da nas takva saznanja ostave hladnokrvnim, arheologe koji će uredno slagati naše kosti sigurno neće.
Blaženi su oni koji ne znaju, a oni koji znaju lakoću postojanja čine nepodnošljivom ili barem manje podnošljivom.
Evolucija prosečne štićenice sigurne kuće
Marija Petrović.
-Sa 11 godina u leksikonu koji kruži kabinetom fizike u lokalnoj OŠ označava Srleta kao slatkog,hihi. ( Srle puši,ima četiri keca na polugodištu i priča drugarima da će ćale da ga vodi na kurve ako da gol za petliće Grafičara za vikend protiv Balkana i to na Mirijevu)
-Sa 14 godina se kara sa Srletom na eksurziji u osmom razredu (ona prva eksurzija što nije izlet nego ima i jedno noćenje).Pre toga je pomešala simeks pelinkovac i siti vodku,napila se i povraćala po hodniku.Videla ju je profesorka mate i onda se uplašila jer joj ćale i muž od profesorke rade zajedno.
-Sa 16 godina vara svog trenutnog dečka Baneta Gedoru sa nekim likom na splavu.Bane Gedora saznaje sa svojim drugarima iz kraja/sa severa/sa juga
prebija dotičnog nesrećnika štanglom ispred Srednje Mašinske a Marija dobija svoj prvi šamar punim dlanom.
-Sa 18 godina definitivno raskida sa Banetom Gedorom jer ovaj ide u zatvor no pre toga uspeva da svojoj kolekciji lakših telesnih povreda doda i ožiljak od ugašene pljuge na sisi.
-Sa 19 godina drugi put abortira.Miću Felnu je mrzelo da ode do trafike po kondom i mislio je da je onaj što je dobio na bir festu prošle godine ,kad je išao da bije neke pičke što su mu cimale drugara, ispravan.
-Sa 20 godina se udaje.Peva Esad Plavi.Bilans slavlja od 2 dana,14 tuča,78 šavova,7 polomljenih šoferšajbni.
-Sa 22 prvi put beži kod roditelja sa klincem.Joca Pijuk zove pijan,preti da će se ubiti lekovima,govori da nikad neće više,da će pre ruku sebi da odseče nego da joj priušti još jedan bekend slajs u vrat jer nije bilo piva u frižideru.
-Sa 24 prvi put zadržana u bolnici.
-Sa 25 drži za ručicu klinca koji već treba u osnovnu i još jedno bebče u onom kengur sranju što se kači o vrat,rukuje se sa Veranom Matićem dok joj facu prekrivaju one kockice što stave kad priča neki pajdoman iz Drajzerove i apeluje na državu da izdvoji još para iz sredstava poreskih obveznika da bi se pomoglo slučajevima kao što je ona, koji su dale životu i zajednici sve a oni njima ništa.
