Kažu, to bi bio jedan od najspektakularnijih doživljaja ikada. Memorija nije nalik nesređenom tavanu punom uspomenastih stvari, nije nalik ni gradskoj deponiji, ni groblju aviona, vojnom otpadu ... još gore od toga ... to je jednostavno krš i miks od informacija, uspomena, doživljaja, realnosti, nadrealnosti, iracionalnosti, želja, stremljenja, ambicija, viđenog, oslušnutog, omirisanog, pojedenog, opipanog, odsanjanog i ko zna čega, ali sve to bez ikakvog smislenog reda i poretka.

Brza kao najbrži procesor, neviđena kao utvara, džangrizava kao penzionisana prostitutka, aljkava kao kineski kuvar – podsvest će na svaki zahtev svesti za najobičnijom informacijom istresti ceo memorijski paket, od dinosaurusovih kostiju i kamenih sekira pa do čipova i izvornog koda satelitskog računara. Uradiće to bez griže savesti i bola u kurcu, a sve po sistemu: “Tražio si formulu Lorencove transformacije? Evo ti, NA! Nađi je sam, tu je ona negde sigurno. Mada, bolje bi ti bilo da jebeš nešto, da zapališ cigaretu ili da se napiješ, a možeš i da se ubiješ... i nemoj da sređuješ i diraš bilo šta...“

kurac plavog kita, krvava kolena, paralelne neonke, lanac od bicikla, zapali cigaretu, žuta plastična noša, rat na televiziji, prokletnica prekida pušenje da skine dlaku sa glavića, čvarci, Teslu boli kurac, petsto litara sperme, rat preko brda, Đole je car, 286 sa žutim slovima na ekranu, boca od infuzije, govnjive tange, obične tange, htela je da ti da večeras – kretenu, Arhimed pere štroku sa sebe, t, banjalučki ćevap ekspandira, mogao bi da zapališ cigaretu, vaške izleću iz marksističke brade, uvek diraj crveno dugme, Ajnštajna drma struja, samo joj digni noge, Quake 1 i 2, drkaj sto puta dnevno, Leda Atomica, Laovazjeova glava u korpi ispod giljotine, EXIT, –, imaš temperaturu, mlečna sisa, glupo je da sereš bez cigarete, engleskinjino dupe, prase na ražnju, rat u gradu, jebi je - život je kratak, ja sam genije, dođi ovde je voda duboka, dao sam tri gola, BMW je brži od zvuka, vx/c², Darvinu izrasta rep i majmunske uši, nemoj da ti drka – dosta je bilo – sad je jebi, Tutankamon je ispao iz kabrioleta, loš je ovaj kondom - skini ga, sise, žene te vole, t', sise, =, skrljaj se i ti – vidiš da se gomila već olešila, ─────, mrtva anakonda na dnu plitke bare, sise, pope nisi u pravu i ne seri više, konji su najbolji konzuli, pocepaj ga majstore – vidiš da pojma nema, dupe, guza, guzica, guzičetina, dosta si jebao sad zapali jednu, √, majmuni su završili rukopis Hamleta – i dali ga u štampu, rat u tvojoj ulici, Srbi lete u nebo, Arhimed jebe Rimjane, pobogu pope Bog ne postoji, bukovača na roštilju, kupi joj erotski veš – ona to voli – a i ti, Audi se proizvodi po meri tvog dupeta, srednjak Halkidikija, 1, imaš nemačke krvi u sebi – bolje nego na sebi, zapali slobodno – rak nije za pičkice, –, defloriši tu Nemicu, dolar - kurac, evro - pička zajednička, deda se seli na nebo, malteška pudla maše repom, muškarci ne plaču, ringišpil za subatome, neon je američki, v²/c², da nije Hrišćanstva sada bi bila 4011. godina, matematika je pičkin dim, silikonske sise su sranje, silikonska usta su dobra za pušenje, popuši i ti jednu, ne diraj više crveno dugme, Pilate stoko jedna – vidi kakvo si sranje napravio, Fuck America, Papa loži vatru telom Đordana Bruna, nemoj da cinkariš ko je slomio prozor, duvan čvarci, jebi komšinicu, pametniji si od GPS-a, sat od voska se topi, Nolite jacere margaritas ante porcos, Čerčil trebi trule jabuke – Njutn spava, da nije Amerike sada bi bila 1811. godina, Salvador Dali ne jebe, Sloba misli da jebe, Koštunica sanja da jebe, Tadić jebe u prazno, bazen češkog piva, raspeće za Pilata, pička je samo obična futrolica dlakave spoljašnosti, jebaće te ona kao Jelena Trojanska sa dupetom u vatri ...

Spora kao najsporiji procesor, trpeljiva i naviknuta na večitu gnjavažu, svest će iz celoživotne i uglavnom besmislene gomile umorno uzeti ono što joj treba. I dok je zauzeta prepoznavanjem elemenata za sklapanje celine, podsvest će se lopovski iskrsti i narediti rukama da zapale cigaretu posle šest meseci apstiniranja.

Посебан облик култа личности карактеристичан за наш народ. Веровање да је управо онај државник који није више међу живима био најбољи и најспособнији да води овај народ, а да је после њега све кренуло низбрдо. Као кромпир - све што ваља је под земљом.

Doći na svadbu, pojesti 9 sarmi i 2 ovala pečenja, popiti dve litre crnog, a kad pritisak ode na 200 ustati i odigrati kolo da se sve slegne.

Иза ових врата, у згради која се налази у најлепшем делу Београда, насељу Неимар, живи гђа Христић. Гђа Христић, својевремено преводилац, публициста, пиколиста великог оркестра СХС-а и мачевалачки шампион, осма је генерација која насељава ово здање у срцу града. Супруга академика Пајића и мајка Сташе и Андреја, сликарке и наркомана.
:Зврнддддд:

Kaparisanje djeve.

Бити џентлмен значи бити истински мушкарац, бити Прави Џентлмен, доћи до одређеног нивоа понашања и живљења који подразумева интегритет и заслужено поштовање. Нешто чему би сваки примерак мужјака који је престао да сиса палац и отарасио се едиповских жеља да сиса кеву требало да тежи.

Посебно код нас на Балкану. А још посебније због постојања руралног мита о Балканцу као мачо Тарзану, јебачу и "фрајеру", који иначе не постоји. Ако игде има мање мачо мушкараца онда је то у нашим крајевима, стога балканци као стереотип уопште и не постоје. Фејк искарикирани шовинизам са примесама пичкопаћеништва се не рачуна у мачизам.

Џентлмен није господин, господин може да буде свако ко искешира довољно за Хуго Бос одело или је спреман да прода бубрег не би ли му италијан фегетлија по мери сашио сако и упарио кравату са гаћама. Да су господа џентлмени, имали би пуну скупштину истих, али нажалост ако би смо скупштину називали по томе ко у њој обитава, могли би комотно да је зовемо и штала.

Прави џентлмен мора да буде оличење равнотеже у свему. Да балансира на десној нози док левом шутира кретена у дупе, у једној руци да има књигу док другом показује средњи прст систему, једним оком да гледа напред а другим да мерка конобарицу. Мора да буде свестрана особа, способна за све али не и спремна на све. То разликује дилеју која покушава да пробије главом зид од џентлмена који заобиђе зид, узме пнеуматски чекић, сруши га а онда се врати и прегази преко њега. Џентлмен у животу ради оно што воли али тиме не угрожава друге, не смета и не смара о томе. Веома је важно не бити смарач, не досађивати својим ставовима када нико није питао за њих, не дробити увек о истим темама и не силити са духовитошћу. То је одлика Правог и ту се добро оцртава она равнотежа што сам је споменуо. Бити наметљив када треба али не стално, имати смисла за офанзиву и дефанзиву, тактичност је џентлменска врлина.

Још пар ствари морам да споменен у вези џентлменовања, једна је веома важна, а то су жене. Истински Прави поштује жене, ту се разликује од Балканца који је и даље заљубљен у своју маму јер она зна да ујутру воли прженице са бабиним џемом и кафу са једном и по кашичицом шећера и најрадије би се оженио мамом или женом која је подобро емулира. Дакле, поштовање према женама је основа односа са њима. И да се не схвати погрешно, да нагласим, поштовање а не лизање дупета ради добијања приступа међуножју супротног пола.
Да би неко био Прави Џентлмен, мора, нажалост тако је, да има само једну жену. Зашто? То је једноставно питање са компликованим одговором. Да би се разликовао од остатка мушке популације и да би остао концентрисан на важне ствари не сме да ландара к'о муда за вепром. Од тога боли глава, није хигијенски а нема ни смисла. Концентрација је важна јер се тако фокус преноси на друге важне ствари у животу, а то жена може да постигне са Правим. А и супер су жене, понекада дају смисла бесмислу, понекада одузимају смисао свему али зато увек, увек пријају.

И задња ствар у ионако предугачкој беседи је поштовање. Поштовање не као усађен рефлекс учтивости који бесмислено подсећа на некадашње идеале и обрасце понашања већ поштовање као одраз здравог разума и културе. Да дам један баналан пример: Уђеш у ГСП, седнеш, до тебе два старца дрве о томе како је омладина искварена, дрогира се и генерално курцу не вреди, онда те један од њих погледа "устај коњу, ја сам четресшесте био на радној акцији" погледом. Е сада, таквој багри не треба устати да му живот овиси о томе, није лепо бити фин према дебилима који те без упознавања окарактеришу лоше, бесмислено је и нимало логично. По мени, не би било културно устати таквом човеку јер реакција на некултуру треба да буде сам још већа некултура, бахатост а ни физичко насиље не би било на одмет. Што опет доводи до једног обрасца којим би џентлмен требало да се води. Ко тебе каменом ти њега никако хлебом него пиштољом или бомбом. Не око за око него глава за једну длаку са дупета. И по мени, то је скроз исправно и поштено. А треба да функционише и у другом правцу, ко теби џак ораха, ти њему два џака ораха догодине када твој орах роди. Џентлмен је бољи према онима који су добри према њему и гори према онима који су лоши према њему.

Толико.

Procedura za koju mogu samo da pretpostavim da je odrađena tako što je opština Novi Beograd, usled nedostatka osoblja, spojila Odeljenje za projektovanje ulica i Odeljenje za testiranje dopa, pa su angažovali ona dva lika koji glume Džeja i Tihog Boba, i unapred ih isplatili u masnom granju, kreku i barbituratima. Zapravo verujem da je čitav Bulevar AVNOJ-a nastao kada im je Džejson Li upao u kancelariju i rešio da obori lični rekord od šest lajni iz cuga.
Za razliku od Dorćola, Banovog Brda ili Zemuna gde potez Neka Ulica 19 - Neka Ulica 20 zahteva par metara šetnje, na Novom Beogradu je to dug put samospoznaje, psihofizičkih iskušenja i Tomb-Raider-olikih kvestova "popni se ovde-prođi kroz taj prolaz-e sad povuci ovu polugu".

Hipotetički naravno. Na Novom Beogradu ne postoji Neka Ulica 19, na Novom Beogradu sve ulice počinju od 150.

Ono kad se devojka uda, a nije trudna.

Zakuneš se u oca, a umre komšija.

Вероватно највеће усмено признање које маса српског живља може да додели страном држављанину за заслуге овој земљи.

Тежина ове титуле може се мерити са орденима Милоша Обилића и Светог Саве. Онај који је добије, овим чином бива прихваћен као пуноправни члан Небеског народа, што се сматра посебном привилегијом достојном само највећих.
Добија се усмено, спонтано и изравно од стране самог народа на одређеним скуповима као што су митинзи, протести, спортске приредбе и слично.

Ако сте којим случајем, на пример, Белгијанац и чујете своје име обогаћено епитетом националне припадности српском народу, сматрајте себе омиљеним и вољеним.

Познато је да Срби себе сматрају веома посебним. С тим у вези, ова титула са собом носи много више од пуке припадности некој нацији. Ово је посебан статус човека, једна карактерна особина, ознака и етикета којом сте извучени из мора просечних и обичних. Такође, да се приметити да ниједан други народ на овај начин не исказује поштовање. Никада нећете чути да нпр. маса људи у Барцелони, заслужном Холанђанину узвикује "Јохане - Шпанче!", чиме ова титула добија још већи престиж.
Наравно, није увек случај да се овим признањем награђују само странци.
Уколико је особа већ српске националности, онда овај епитет служи само као потврда чојства дотичног.

А не бити груб, не бити џибератор, бити нежан, а опет мужеван, али да умеш да јој лакираш нокте. Жене. Бића која држе Гинисов рекорд у Рубиковим коцкама.

"Буди мушко" је савет који ћеш чути од другара са балканским менталитетом, који налаже да на туђе проблеме постоје скроз очигледна и једноставна решења. Јако просто, уради то то то и то, шта је проблем сад? Све је то лепо другаре, али терај се у курац.

Негде између колотечине у коју сте упали и посећивања њене родбине у Малчи три пута недељно, осетиш да ти је висуљак у гаћама једина мушкост за коју можеш да се ухватиш. Буквално. Шта сада? "Лупи шаком о сто, маму јој размажену". Хвала другаре али терај се у курац још једаред.

Не смеш нагло мењати став, каква си онда то особа променљивих ставова? Ниси зрео, ниси за њу, ај здраво. Оне форе са мушким ускраћивањем секса, типа, гледај-како-и-мушко-то-уме, елемент изненађења? Ма дај. Никада их нећемо надјачати у психичкој борби, дурењу и причљивости. Не можеш да само пустиш, препуштање случају води у "ај здраво".
Компромис. Чуо си за то негде. Добра ствар, кажу. Она је спремна на то, наравно, али не иде то тако, ти не умеш. Напињеш.

Ако си до сада био Рос из Пријатеља, не можеш преко ноћи постати Чарли Шин.

Поп почетник, онај који још увек има мустаће уместо браде.

Batine koje se doživotno pamte.

Народски речено неш се најест од којекаквих буранија, салата, спанаћа и супица са малим процентом масти. Нема леба од зелениша, влакана и шта ти ја знам којих све пиздарија на које се трипује Др. Филгуд. Нећеш постати човек, нећеш имати довољно снаге у преводу постаћеш слабић и педерчић.
Од кад је света и века знало се да ми Срби волимо да једемо месо, месо и само месо. Једина јела која готивимо више од чистог меса су подварак, сарма и суљпа. Наравно са месом. Ништа лепше од доброг пасуља скуваног у котлићу са сувим ребрима и слан'ницом. Да ти вода пође на уста. Колико је пасуљ битан и неиозаставан део наших живота говори и то да се често помиње у народним изрекама, малим али надасве тачним мудростима које су са колена на колено преносили наши стари. Уз ону већ познату „мораш ти још много пасуља да поједеш“ свакако најчешћа мудрост коју су нам у детињству понављале бабе и деде. Обе изреке говоре да је у ствари суљпа извор снаге и здравља а не оно зелено говно од спанаћа како је Попај кењао. Уосталом, од пасуља се прди (испуштају гасови за ове уштогљене) а према веровању нашег народа сваки пут кад прднеш уштедиш десет динара за лекара. Па ти види.

Најчешће изговорена лаж на првом састанку.

Већа и од кардиналне.

Dečija pesmica sa gej prizvukom koja objašnjava kako se neki zadihani Iva zakačio u vozić sa čak sedmoricom drugova. On je, kao potpuni pasivac i dupedavac, bio lokomotiva dok su ostali istovremeno i primali i davali osim poslednjeg vagona koji je samo aktivan - osim ako nije ubacio dildo ili neku perušku u dupe, čisto za ukras.

Da stvar bude još gora, ove gej orgije i kačenje po principu kurac u dupe odvijaju se na sred ulice, dakle na javnom mestu, gde je bludničenje strogo zabranjeno.

Prvi put je nešto posebno i zato moraš da odabereš posebnog princa. On mora da bude pažljiv i nežan prema tebi. Za to ne sme niko da zna, jer to je vaša mawa swatka tajna. Mislim da nije uvek tako kako pričaju drugarice, prvi put je uvek nešto posebno.

Zamišljam ga kao predivan vatreni zalazak sunca, ka kome ćemo odjahati moj voljeni princ i ja na njegovom belom konju. Nadam se da će to biti Marko iz pete gimnazije - reko mi je da me voli, i videla sam u njegovim očima da je bio iskren.

Група жена (и пар мушкараца) која само физички живи у Србији, а духовно доручкује цеђену поморанџу код Тифанија, пије кафу без кофеина у Монте Карлу, шопингује у Милану, руча слаткокисело пркно од јака фламбирано коњаком у Лондону, сере у Берлину, лудо се проводи и пије коктеле са тродневном омудином панде на Ибици, изненада упознаје осећајног Мирка, менаџера који обожава Лигу шампиона, безалкохолно пиво, сквош и ПЕС, заљубљује се на први поглед и то објављује Теи, Мии и Леи на ручку, онда цичи, скаче и пљеска рукама са њима, купује изазовни "Victoria's secret" доњи веш, пали миришљаве свеће по соби и пушта амбијенталну музику, сензуално води љубав са Мирком у 37 невероватних поза за побољшање секса, затим открива да и он воли Кејт Хадсон и да тихо јеца на крају "Титаника", бива испрошена на врху Ајфелове куле, "Да! Да! Да!", ангажује Владанку Целић за дизајн венчанице и ту им се живот завршава.

Uzvik oduševljenja ortaka iz kraja, prilikom privođenja starije maloletnice.
Svojevrsno kuraženje 'oćnog ali nesigurnog delije.