Da nije možda kurčina ? Ona izlapela, mlitava i matora.
Euforija povodom Srpske Nove Godine je negde u rangu sa euforijom prilikom čišćenja tavana ili cepanja drva. Daj da to skinem s'kurca i da se završi januar. Da izvine svevišnji, srbin sa većim entuzijazmom proslavlja katolički Božić nego SNG.
Zašto ? Pa upali TV, gleda "Sam u kući" ili tako neko dečije sranje koje ga podseti na mladost, svuda se priča o tome. Nestrpljivo se čeka kad će onaj pravi Božić da se pokaže šokcima kako se slavi rodjenje Hristovo.

I onda kreće ŠOU. Nova Godina (medjunarodna), repriza, repriza reprize, klanje prasadi, Badnji Dan, Božić, drugi dan, Sveti Stefan. Holesterol i pritisak plešu valcer po telu. I taman čovek sebi kaže "Odmaram do Jovanjdana, taman ću da regenerišem jetru, izbacim toksine i ko čovek se odmorim" kad dolazi ona, uber smaračica.

Троловање трола. Једини начин да победите
трола је да будете бољи трол од њега.

Посета Јеховиног сведока у поподневним часовима
одмора не мора се нужно завршити лоше.

Šmekerizam koji se upućuje namrgođenoj ili malodušnoj radnici. Deluje trenutno bez kontraindikacija, ali i bez veće šanse da izgovarač “završi neki konkretni posao “ sa dotičnom u smislu da će nakon toga da je jebe. Cilj je vraćanje radnog elana, fokus na prodajne artikle, sagledavanje mušterija u nagomilavajućem redu i povećanje frekvencije tipkanja po fiskalnoj kasi. Jedan nesebičan altruistički gest prema mušterijama koje će već sledećeg trenutka biti ekspresno uslužene od strane nasmejanog lica lepe radnice dok se osoba koja je tražila osmeh udaljava od objekta kao Talični Tom u poslednjem kadru svake svoje epizode.

Od početka znajući da će, ako ga uhvate, vrlo verovatno završiti kao glavna atrakcija na predstojećem 47-om Jubilarnom Svinjokolju u Tavankutu, prasac iz naslova se strateški veoma dobro pripremio za operaciju tamanjenja žutog zlata sa gazdine njive. Obuo je najmekanije gilje, unapred precizno isplanirao maršrutu svog kretanja, u oboru zamolio da kažu da je otiš'o u posetu krmači na drugoj strani sela i, što je najvažnije, ućutao se kao zaliven. K'o kurva PRED ispoved, što se kaže. I sve bi u redu. Do 48-og Jubilarnog Svinjokolja...

Derbi večitih u zajedničkom domaćinstvu, snajke i svekrve, u kome nema pobednika, a najebe treća strana, muž, odnosno sin dotične dve prvoligašice.

...Одлазим у "Рупу" у једном тренутку, у народу познатију као "Академију", многи је зову и "Џамија". Треба да се нађем са ортацима. Касним. Не затичем их све, срећем друге, и са њима блејим. Пада понуда за приватну журку и одлазим. Журка приватна ко журка, грљење, љубљење и смор на крају.
Излазим.
Крећем пешке кући, није да је близу, али прија ми шетња по снегу који је прекрио град. Убрзо потом срећем џукца на улици који ми после једно 200 метара прилази. Пада неповерење и страх са обе стране. Прилазим му први, и ословљавам га са:
Де си пас.
Пада њушкање и постајемо пријатељи.
...
Прати ме путем на таквом одстојању да таксисти који пролазе помисле да је мој пас и да нисам пијана будала која пешачи без кеша јер нема исти, већ неко ко шета пса по комшилуку. Почињем да готивим пса због тога.
Пролазимо кроз територије заједно које нису наше. Смањује одстојање између нас.
У једном тренутку, пас скреће, одлази и ја помислих: Хвала ти псу на друштву, и настављам даље. Стиже ме после два минута.
Настављамо ћутке даље пут.
Постаје ми глупо што га толико цимам да ми прави друштво и минут након што сам то помислио он стаје и ја му говорим да иде "кући". Пас стаје и окреће, помишљам у себи опет хвала ти на друштву. Непун секунд након тога, опет ме стиже. Опет га мазим јер немам како другачије да му се захвалим.
Стижемо до мог улаза.
Мазим га последњи пут, осећам гнедлу у грлу и одлазим. Затварам врата улаза псу пред носем. Крећем пар корака и застајем. Стојим тако непомичан пар секунди и враћам се и отварам улазна врата.
Пас, који до тог тренутка био испред исти се помера пар метара. Покушавам опет да га помазим, као да желим да се извиним и захвалим у исто време.
Пас се склања, буквално као да ми говори: Издао си ме и ако то ничим нисам заслужио.
Све фекалије, говна и проливи Универзума сливају се по мени.
Покисо, поново затварам врата улаза.

Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?

Kao što su pravi karipski pirati imali svoje zlatno doba krajem XVII veka, tako su i srpski pirati imali zlatno doba krajem XX, u periodu poznatom i kao „ispred SKC-a".

I dok „zlatno“ u dobu Crnobradog potiče od silnog blaga zveknutog od mučenih Inka i Acteka, za SKC je zlatna bila boja diskova koji su se u stotinama hiljada rojili po kutijama i štandovima od raskrsnice do ulaza u parkić. Kao jedini razuman izbor za sve Beograđane željne muzike tokom buđavih devedesetih, te stoga prećutno tolerisan od strane snaga reda i mira, SKC je u doba pre neta i MPtrojki bio naizgled nepresušan izvor svakolikih žanrova i tipova izvođača, od Džeja pa do Napalm Deatha.

U delovanju ove beogradske Tortuge jasno se mogu izdvojiti dva perioda: prvi, duži, kada friteze za diskove nije mogao da ima baš svaki mulac pa su dominirali uvozni pirati, pre svega „bugari“, a onda sve masovnije i „kinezi“; i drugi, koji se protegao i u XXI vek, kada je zahvaljujući ranom netu počelo da se pojavljuje sve više domaće „produkcije“.

Ipak, kao pravo zlatno doba uvek će ostati upamćene one rane godine, kada su Bugari kapirali engleski otprilike koliko i Kinezi, što je rezultiralo u hilerijas misspelinzima izvođača, naziva albuma i pesama na omotima ili na samim diskovima. Tako je tada sluđeni ljubitelj muzike ispred SKC-a mogao da nađe neprocenjiva kolekcionarska blaga kao što su:

PEABL JAM, „Ten“ – kapiram da je to zbog šaka koje na omotu delimično zaklanjaju R u PEARL, ali je objektivno i zato što Kineze toliko savršeno zabole kurac za ta naša slova, pa ima ih samo tridesetak, normalno da sva liče jedno na drugo.

Guys N Roses – a plus je na „Use Your Illusion II“ jedna od pesama bila „You Could be Nine“. E, mogla si, al nisi...

Eric Clayton - ne znam šta im je toliko zapinjalo s tim Y, ali jebiga, Kinezi. A zipa ovo – „Sayla“!

Bad Religion – „Suffer“ je u ingenioznoj dekonstrukciji bugarske škole postao „Supper“. A jebiga, nije da nije tačno: Masses of humanity have always had to SUPPER!

ON X, prvi album jebemliga kako se zvao – ovome se mora priznati određena aura kuloće, mada nikada nisam kapirao da li je ovo bio prost propust jednog slova ili nešto drugo, u svakom slučaju rezultat je prilikom čitanja isti kao pravi naziv grupe Onyx.

Soundgarden: „SUPERНИКИОМИ“ – ahahaha UNKNOWN piše naopako ahahaha NIKIOMI uhuhu nije mi dobro аrghahaha zovite hitnu

ШИКIN PARK – opet zbun sirotog pirata pred ortografskom pošalicom dizajnera omota, ali za ove mi je uvek bilo krivo što se ne zovu tako. Šikin Park! Nekako je ono, boli nas kurac, mi smo Šikin Park, možda smo Koreanac, možda smo narodnjaci, možda novi projekat Trenta Reznora.

Јебање, само мало суптилније.

Najomraženije dugme na telefonu za svakog zaposlenog u Telekomu Srbija.

Vrsta vetra.

Kada pozoveš komšinicu na kafu, a ona samo popije kafu i ode.

Izgleda šašavo, ali mene ruka više ne boli

Najzastupljeniji zanrovi u US filmovima:

Horor - Grupa tinejdzera odlazi u zapustenu kucu/sumu/kolibu na koju slucajno nailazi masovni ubica. Prvo gine dezurni saljivdzija i najopusteniji lik, posle njega nabidlovani crnac i njegova fuxa-devojka. Sledeca zrtva je belac sa velikim naocarima i zutim dzemperom. Na kraju, ziva ostane samo neka riba koja je bila previše ružna da je siluju, tako sto ubicu nabode kuhinjskim nozem u oko.

Komedije - Filmovi koji nemaju neku odredjenu radnju ali je uvek smesno gledati kako Stiffler jebe babu i jede govna na vencanju.

Akcioni - Neki supernadrkan baja(Seagal, Stalone, Swarci...) krece u osvetu zbog gubitka brata/oca/majke/strine. Usput ce naglasiti kako je omladina daleko zaglibila u drogu i da se on borio u Vijetnamu. Na kraju ih pobije sve i izbegne eksploziju za 2 sekunde.

To je otprilike to, mada ponekad uleti neki ljubavni gde Ricard Gir jebe uz mirisljave svece.

Vrhunski kvalitet hrane i pića koji svaki domaćin ima u šteku za posebne goste, i služi se samo u posebnim prilikama.

Najviši oblik majčinske ljubavi. Emotivna pupčana vrpca koja nikada neće biti presečena. Dijagnoza ljubavi prema sopstvenom čedu koja je prevazišla sve granice mentalno zdravog. Lojalnost koja prelazi u opsesivnost, opsesivnost koja je avanzovala u strast. Na kraju, ishod je uvek isti : majka postaje teška MILFARA koja se nezaustavljivo potuca po komšiluku, ophrvana bolom zbog činjenice da njeno voljeno mladunče, o Bože, više ne spava u njenom krevetu dok sin izrasta u klasičnog EDIPOVCA, moguće i latentnog homoseksualca, nesposobnog da zavoli drugu dojku sem majčinske.

Питање мушког родитеља упућено мајци, а које се директно односи на интелигенцију њиховог сина/кћерке.

Paučina koja se nahvata u međunožju usled preteranog korišćenja fejsa, tvitera i sličnog.

Ovo je vreme dobrog marketinga i lepih pakovanja. Ne moraš da imaš ni dve čuke ni da budeš neki baja, dovoljno je samo da zaradiš nešto malo keša i na prvom ćošku kupiš ''licemerje za poneti'' paket. Za poneti, dabome. Jer ''licemerje koje može da se ponese'' bi već iziskivalo izvesni trud. Instant gospodin čovek.

Kupiš u apoteci one suplemente i pičke materine što ti napumpaju mišićnu masu očas posla, pa si baja iako se danima razvlačiš po krevetu i tripuješ da se razvijaš igrajući counter strike i puneći pepeljaru dok mož' da stane. Uzmeš odelce sa instant kravatom, onom što ne mož se obesiš pošto se ič ne vrzuje neg samo ima zakačaljku, poradiš malo na tom seljačkom dijalektu da te ne podjebavaju kvazi-obrazovane feministkinje kako si ti iz selo izaš'o, al' selo iz tebe neće. I, naravno, kupiš žvake, što da pereš zube kad će orbit sve da reši? I, obavezno, ali obavezno, onaj antiperspirant sa petodnevnim dejstvom, krećeš u potragu ze dobrom pičetinom i nema vremena da se banjaš. Pošto ona tvoja koja pravi vratolomije u krevetu i kuva najslađi ručak i nije baš za pokazivanje, moraš da nađeš neku lepu, finu, zgodnu, skockanu da možeš da je pokazuješ i vodiš po ljudi.

Tako možete lepo da šetate i ćutite ko na pisti, svi da se dzveru vašim divnim linijama, dok se ona hrani zdravo pijući koka kolu ziro i jedući plastično povrće u Mc-u, a ti ''bilduješ'' ispred kompa.Sve instant, bato. Spolja gladac, a za iznutra ionako davno nikog ne boli kurac! Niko ne zna kako se tako promeni odjednom! Još i mozgove da krenu da pakuju sa mašnicom i na konju smo!

Znak da je pjevač narodne muzike u teškom sevdahu. Što je ugao između obrva oštriji, sevdah je jači.