Lepota
Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.
-Svi mi, dečaci iz vrtića, smo bili zaljubljeni u nju. Uvek je imala najlepšu haljinicu, kosu vezanu roze gumicom i roze patofne. Nudio sam joj pogačicu sa čvarcima, ali ona je jela samo jabuku. Rekla je da je to dobro za lepotu.
-Krenuli smo u prvi razred i iz dubine duše mrzeli Maju, škrndelja koji je sedeo sa njom. Ja sam sedeo ispred nje i stalno se okretao. Učiteljica mi je redovno jebala kevu i slala me u ćošak. Bila je za glavu viša od mene- ne učiteljica. Ona.
-Počele su da mi rastu prve dlake. Svi smo mi uzgajali farmu bubljica na licu, samo je njeno bilo savršeno, čisto... Mislio sam da je zbog voća koje je uvek jela. Nabrao sam kod komšije punu kesu zelenih jabuka i gutao ih kao ćuran. Umesto lepote, dobio sam proliv. Meni su i dalje rasle bubuljice, a njoj sise. Za nju niko nije bio dovoljno dobar, čak ni osmaci. Bila je kraljica drugarske večeri.
-Imala je 98 poena na prijemnom. Upisala je neku zajebanu školu za koju nisam ni znao da postoji. Imala je krupne oči, kao krava. Iz mesta je mogla da jebe kevu onim starogrčkim boginjama, ali nije htela. Bila je svesna svoje moći. Svojim kravljim očima i dugim trepavicama je pomerala planine i šamarala sve nas- smrtnike.
-Probala je Bejlis, belo vino i Somerzbi. Svidelo joj se. Na red je došla Karelija Slims i Eve. Količina hormona u njenoj krvi je počela da se meri litrima. Borila se protiv prirode jer je ona tatina princeza koja ne želi ništa pre braka.
-Četvrta godina srednje škole. Roze boja je sa svezaka prešla na tange a njeno detinjstvo ostalo na ponosu konobara koji je pijanu izveo iz diskoteke da povraća. Postala je žena.
''Moraću da nadoknadim sve što sam propustila. Ovo nije loše''. Ma loše kurac! Znaju Bog i evolucija šta je dobro. Gledao sam sve to iz prikrajka. Na njenom, od jabuka čistom, licu, pojavile su se mrlje. Crne mrlje. Kao od mastila. Nije bila lepa. Bar ne meni. Kažu, na sred časa je otrčala u wc da povraća, kao što sam ja onomad trčao da spasim noge od besa razularenog dupeta isprovociranog zelenim jabukama. Ja trč'o zbog jabuka, a ona zbog kurca. Kako to može da bude isto? Već do 8. marta je imala stomak kao Mića ložač. Otac je ispisao iz te zajebane škole za koju nisam ni znao da postoji. Udala se. Niko od nas, njenih starih drugova, nije bio na svadbi. Dobila je sina i 20 kila viška. Umesto da vežba aerobik, vežbala je mešenje kiselog testa za pogaču i pranje sudova na dužni metar. Život- tvorova jazbina. Zanimanje- domaćica. San- kupovina veš mašine.
EVO TI GA SAD, JEBALE TE JABUKE!
treća godina srednje škole
Година најопаснија по здравље, првенствено по јетру!
2 јануар - Журка код Иване 18 година
6 јануар- Журка код Иванине другарице 18 година (одлазак у кокањаше)
20 јанура- Журка код Баје 18 година (Жељко одвежен колима хитне помоћи на испирање)
4 фебруар- Журка код Сање. (Сања повраћала у ВЦ-у, Тати рекла да су мушкарци)
18 фебруар- Журка код Ступија 18 година (После ове журке, четри девојке из разреда "ВИШЕ НИКАД НЕ ПИЈУ)
2 март- Журка код Невене 18 година (Ове четри девојке опет пију)
10 март- Журка код Марије и Николе (Журка на којој повраћају, секу се флашама, и пре дванест остају без здравог разума)
Ако се овоме дода, још двадесет и пет жураја поводом пунолетства, с разлогом се види по чему је ова година најопаснија по здравље а првенствено по јетру!
Nema alternativu
Najviši stepen bitnosti nečega. U novoskupštinskom jeziku elativ prideva važan.
SM: Mir (pauza koja naglašava dramatičnost trenutka), nema alternativu.
-------------------------------------------------------------------------------------
BT: Evropa (pauza koja naglašava dramatičnost trenutka), nema alternativu.
-------------------------------------------------------------------------------------
-Baba, de je usisivač, soba mi je gora od Đekijeve kućice?
-Ne valja to sinko, to ti je đavolja rabota, samo podiže prašinu, uzmi ti metlu blago babi.
-Kakva metla baba, ubila te žaga dabogda nije, đe usisivač, nemam čitav dan?!
-Čedo babino, metla (pauza koja naglašava dramatičnost trenutka), nema alternativu.
Grandovo narodno veselje
Весеље које је исто сваке године. Препуно алкохола, хаљина од сома евра и Џеја који пева '' Калашњиков '' тачно у поноћ.
20:00 - Снимање треба да почне. Џеј је у купатилу, трезни се. Лукас тек пристиже, не може да убоде врата.
20:30 - Пристижу старлете, го - го играчице, Ћира, Цакана и Брена. Лепа Лукић долази из кладионице.
21:00 - Џеја износе на бину. Прича неке вицеве, и сам се смеје својим форама, док Ћира пева '' Феноменоменално'' . Саша Поповић пизди. Лепа треба да пева '' Срце је моје виолина'' , али још касни јер Барса није дошла 2+I.
21:30 - Лукас је коначно ушао. Носи цвике и једина је особа која се смеје Џеју.
Лепа је такође стигла. Херта дошла Х.
22:00 - Сви се диве Брениној хаљини од перја, источно - сибирске морке.
22:30 - Џеј је у екстази. Лукас се ваља по бини. Брени отпада перје. Поповић пизди, јер је нестало алкохола.
23:00 - Ћира опет пева '' Феноменоменално '' . Лепа тугује због Барсе, Дарко Лазић је у бекстејџу, једе сепра.
23:30 - Стигла тона алкохола. Посебно за Џеја, посебно за Лепу. Ћира добио по пички због извођења једне те исте песме.
00:00 - Одбројавање је завршено. Конфете лете на све стране. Џеј пева '' Калашњиков '' на измишљеном језику. Поповић се смеши и трља дланове. Брена је отишла за Мајами, а њена двојница ности исту хаљину, само од вештачког перја. Ћира је на ВМА, Дарко Лазић не престаје да крмља, Лукас се изгубио, Лепој дошао тикет. Срећна Нова Година.
ЗА ГРАНД!!!!!!!!
Plazma devojka
Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama.
Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu...
Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici.
U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...
Lizalica
Izraz za nekog ko ima veću glavu od normalne, toliko da bi mogao da pokrije sunce kad stane ispred vas.
A: Vidi onog lika, koliki je.
B: Ma vidiš da je lizalica, samo što ne slomi vrata.
Krajišnici
Grupacija grlatih ljudi koji pevaju o povratku u rodno selo kod stare majke, a mole Boga da se nikada tamo ne vrate.
- E...što bi' se ja vratio u rodno selo, tamo stena, tamo izvor, milina...
- Pa možeš sada da se vratiš, stanje se smirilo, izgradili kuće tamo.
- Joj, kako bi' se vratio, al' ne daju dušmani...
- Pa možeš bre, tvoje selo izgrađeno, imaš kuću tamo!
- E, šta ti je život u tuđini, nigde nikog svog. Idem ja sa mojim zemljacima da zapevam o tome kako ne možemo da se vratimo u rodnu grudu...
Hihihi
Vrsta piskutavog smeha koji devojke uglavnom koriste kao žensku zamenu za necivilizovane muške primitivne izraze kao što su "razbucao bih je k'o vepar tarabu", "ne bih silazio s nje k'o dete s trešnje" i slične nekulturne bezobraštine.
To je zbog toga što finom ženskom detetu od jedno 20-25 godina one rabote nikad ne padaju na pamet.
Nikad.
-Upoznala sam juče jednog momka, hihihi!
Kolir
Некада давно, у галаксији далекој, када се с' брда на брдо дозивало на прело најважнија ствар на одежди сваког прелџије који је хтео ил' да се жени ил' само да собали којекакву расну мираџику у курузе био је колир. Арахични израз за крагну на кошуљи која је морала да буде савршена, да се види из какве куће прелџија долази и у какву кућу ће потенцијална млада да се уда, што је снајперисала старамајка дотичне из жбуња за време 'ватања у коло од стране будућих младенаца. Колир мора да буде чист, бео и прав. Ништа црнило око врата од тегљења букве из забрана, ништа покривљени шпицеви од гуња, ништа џиберски раскопчано једно дугме превише, све мора да буде како треба.
Пошто је то време прошло да се осврнем данашњим данима јер опет ја знам најбоље и имам веома нескромно мишљење. Што се шуље тиче и крагне ништа се није променило, једноставно када пређеш одређени број година мораш да је имаш све и да ти је драже да суботом увече изађеш у старкама које си купио 2005. на екскурзији у Паризу у локалној анархотриперској радњи и Лед Цепелин 2 мајици. И ако идеш у локалну кафану са намером да се одељеш од вињака к'о нездрав мораш да обучеш кошуљу, ако идеш у локални клуб да слушаш ортаке чији репертоар знаш напамет и убеђен си да би боље сам одсвирао све инструменте и отпевао све песме од њих-мораш јебено да обучеш крагну. Зашто?
Зато што нећеш јебати без крагне и ту не мислим на сношај уопште, свеједно да ли си пошао са циљем да инсертујеш ниспе у ваџајну и да ли си уопште то и урадио. Једноставно не'ш јебат'. Јер ниси достојан оних које вреде а оне које би и могао једноставно нису вредне тога јер не поштују шуљу што значи да не поштују ни саме себе што даље значи да нису вредне ни "Мож' се мрднеш лома, не видим пренос Фенербахчеа" обраћања. Шуља је оличење педантности, труда и самопоштовања код мушкарца и сваки трве мужјак мора да се носи тиме. Одело би било следећи ниво али нажалост није адекватно за све прилике док је крагна увек прихватљива. Испоштуј себе, покажи да имаш јајо, да ниси слина, да си у животу као што је твоја кошуљица: твоји ставови су оштрих углова као твоја крагна, савршено знаш шта желиш као што је она савршено испеглана, уредан си и на месту као што је она уредна и умесна и жене ће то да нањуше и поцепају те к'о Гарфилд врућу лазању.
Још једна мудрост од мене, никада али никада не треба носити три типа кошуље. Прва је најгора и то је она којој марка вришти на сиси и унижава те као људско биће којем је одежда важнија свега а такође те окарактерише и као некога ко осим што се гледа у огледало дуже од невине младе воли повремено да се крне и у двојку.
Друга је розе кошуља, то не стоји добро никоме јер је једноставно геј. Та срања о томе како треба прави алфа да би носио розе је срање и нема везе с' везом, још се није родио тај којем добро стоји розе кошуља а воли жене и тачка.
Трећа је облик ношења дотичне уствари, а то је младомајмунисање са раскопчаним дугмадима да се обзнани обраслост попрсја и да до знања имање истих таквих длачурина и на препонама. Прави мушкарац то не ради, кошуља то сама каже и нема потребе за таквим испадима џиберовања.
Носи кошуљу и она ће носити тебе.
Snajka
Za vaše roditelje svako iole lepo žensko, koje prestupi kućni prag.
Keva: Je l' sine je l' nam ovo snajka? Ova što ode?
Sin: Ne kevo, to mi je drugarica.
Ćale: Ona mi nešto raščupana izađe iz tvoje sobe sinko...(kez)
Keva: Hihi....
Sin: Jeste ćale snajka! Trudna je i dreši kesu u nedelju svadba.
Ćale: Polako. Ako je neka sirotinja beži. Od gole ljubavi se ne živi!
Mršenje kose
Za razliku od šonja koji jebu, kose mrse samo junačine čija su dela veća i od balvana koji čuvaju u gaćama.
- Ženo, idi zakopaj one Turke što leže po avliji, operi mi sablju, na'rani konja, pa dođi u dvore da ti mrsim ruse kose u dupe.
Faraon
Kada se spremate za tusiranje, pune su vam ruke peskira, majica, i sl, pa nabijete bokserice na glavu sa nogavicama zabacenim pozadi i na stranu. Ostavlja blaze posledice na nevine slucajne posmatrace i komentare tipa boze me sacuvaj ili ti nisi normalan itd...
Ko to nije probao, verovatno ne zna o cemu pricam
Čudni momenti kod pozdravljanja
Svako ih doživljava, nekad i više puta dnevno. Ti momenti te dovedu do toga da na sekund razmisliš da li si blago retardiran. Do toga dolazi najčešće zbog iznenadnog nailaska na tu osubu koji pozdravljaš.
Ovulacija
Kulturan naziv za teranje.Znate ono kad vam riba nekoliko dana mesečno lako pristaje na sex, drugarice oblače veći dekolte nego inače, a konobarice u kafiću se naprasno smeju na svaku tvoju foru. Rade hormoni jebiga. Ali, za razliku od PMS-a, ovo je pozitivan rad hormona.
:on popravlja kuhinjsku slavinu, zavučen pod sudoperu, uprljan i znojav:
Žena: (ulazi u kuhinju, odmerava buljsona) Jao,dragi, kako si mi nešto muževan danas! Mogli bismo neki hopa-cupa na brzaka,a?
Muž, gleda u neverici...
Žena: Šta me gledaš tako, oduvek sam imala fantaziju sa vodoinstalaterom.
Muž: Slušaj bre Zdravka, nemoj me još i ti zajebavati! Razumem da si u teranju,al zaobidji me molim te.
Žena: To nije teranje nego ovulacija!!! A kad smo već kod teranja, TERAJ SE U PIČKU MATERINU!
Lik
Lik je bilo ko od nas, bilo šta da uradi, dobro ili loše.
Zapravo...reći nekom da je lik, nema baš nikakav značaj.
-Ja pao na ispitu.
-Koji si lik!
-Opalio sam onu malu sinoć.
-Koji si lik!
-Šta radiš ?
-Ništa.
-Koji si lik!
Disnotor
Старински назив за покољ свиња. Понекад се користи, додуше ређе, као метафорички израз за клање људи.
---Косово Поље, 15/28. јун 1389. године---
(рано јутро, српски табор)
Лазар Хребељановић: Добро, мајку му јебем, опет ја први долазим у бој, још нема никога, а већ седам сати по средњоевропском времену. Видиш ти, мој Болеславе, с ким ја ратујем, еј!
Штитоноша Болеслав: Ма добро, доће људи, к'о да је битно, нисмо ни ми морали баш овако рано доћи.
Лазар: Ма где нисмо, ено Османлије већ раде разгибавање, јебаће нам мајку.
Болеслав: Ма могу они да раде разгибавања до прексутра, кад им налете ови наши, неће знати ди им је глава, ди им дупекања.
Лазар: Ма море стока једна, најели се свињетине и овчетине па сад спавају к'о заклани, закл'о их неки Огуз дабогда!
(долазе босански одреди с војводом Влатком Вуковићем на челу)
Лазар: Оооо 'де си, Влатко, дабогда те буреком сасром на Ургентном 'ранили!
Влатко: О ђе с', Лазаре, дабогда те сирницом по стражњици мазали!
Лазар: Колико је тих твојих Босанчуга ту?
Влатко: Неђе око двије-три 'иљаде, таман да им јебемо матер цигањску!
Лазар: Ау тебра, што си тако политички некоректан и неедукован, као прво сад се модерно каже Ром, као друго они нису ромског порекла, они су настали мешањем турске групе и индоевропске групе народа, као треће сад ће да нас туже трибуналу у Нанту због тебе!
Влатко: А човека, к'о да је мени битно, ја сам само дош'о овде да се неком најебем миле матере, ионако ми жена кења ко навијена цео дан по дворцу, још ми и пуница близу, сваки трећи дан ето бештије у госте. Него дај да видимо у којој формацији данас играју ови мамлази.
Лазар: Па ево чекам их, нису још дошли, спавају к'о топови, топови их гађали!
(долази Вук Бранковић са својим одредима)
Лазар: Ооој мрки Вуче, што си ми се умусио данас?
Вук: Ма терај ме у курац, увалили ми неку ракију јуче, више шећера но бресака, не могу да гледам на очи јутрос.
Лазар: Мрки Вуче, подигни бркове, да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках, колика ти токе изломише!
Вук: Ма које пушке, које токе, шта сањаш ти? Јаооо, опет си помеш'о текстове, 'бем те тупава, то је Горски Вијенац!
Лазар: Ма добро, морамо убацит мало стилистике овде, ипак је ово један свечарски тренутак...
Вук: Је л' њему опет дав'о неко ону смешну медовачу, што сам је рек'о да не трошите више од двапут годишње, а?
(долази Милош Обилић са још десет коњаника)
Лазар: (Вуку) Јаооо, пајсад како ћу да га истурирам, мали се прима к'о нико! (Милошу) Ој Милоше, сада вјеро, потоња невјеро!
Милош: Ја, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нит' ћу икада бити! Невјера ти седи уз кољено, испод скута пије хладно вино!
Лазар: Добро, прођи тамо до свог логора, послаћу после по тебе кад ми будеш требао.
(Милош одлази)
Вук: ААААААААААА Како се мали прима, људи моји, да ли је ово могуће!
Лазар: Турира се к'о оне Паскачове кочије на моторни погон лололо
Влатко: Ал' најјачи је што проговорио јекавицом лоло
Вук: Ајој, брате, сузе ми теку, е!
(долази 100 људи обучени од главе до пете у челик)
Лазар: Је ли, Влатко, ово сардине изгледа проходале, а? Опет не водите рачуна о радиоктивним супстанцама око Зенице?
Влатко: Немам идеје који су ови.. Вуче, да нису ово неки твоји нетемани?
Вук: Не колико ја знам. Ало, сардине, идентификујте се дећско!
(један од људи прилази и диже руку увис)
Непознат човек: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Вук: Шта наприча овај?
Влатко: Мислим да га нису добро подмазали, па шкрипи кад помери руку.
Лазар: Ал' помињо неку Малту, нешто... Да није ово неки фан клуб малтезера можда?
(други непознат човек излази из гомиле и скида шлем)
Други непознат човек: Ћекајте, ћекајте, дећки, ми смо Ивановци, витешки ред што се бори за славу Језуса краља, не?
Лазар: Иване, лептенејебо, јес' то ти?
Други непознат човек: Ја, лићно, главом и с фенси брадицом а ла монтерењ!
Лазар: Препозно сам те одма' по тој геј брадици, само реко' да проверим. Него, какве су ти ово сардине, то Шиме направио неки нови производ?
Иван Палижна: То су Ивановци, ми тућемо муслиманске снаге и бринемо се о нашим болесницима.
Лазар: Ви тучете муслимане?! Хаахаа, па ви бре сви заједно нисте тешки колико један њи'ов рмпалија бре!
Иван: Није све у велићини, има нешто и у техници.
Лазар: То с' чуо од своје жене, а?
Иван: Грохотом се смијем, него дећки, отишли смо ми да се спремамо да напрашимо ове муслимане, не?
Влатко: Ееее благо нама кад нам сардине бојеве бију.
Вук: Ма пусти их, ионако ће да побегну чим се ови продеру. Него, где су ови твоји јужњаци, Лазо?
Лазар: Ма терај их у курац, већ сафтају кобас Мурату, ено га Драгаш угостио Османлије тамо код њега.
Влатко: Па лијепо ја кажем да од тијех из романскијех земаља никад неће бит' мушкарца, си видио и сам да им мушки тамо доље носе сукње?
Лазар: Ма знам, не стај ми на муку.
(долазе браћа Мусић)
Лазар Мусић: Честити кнеже, доносимо рапорт из османлијских табора...
(Стефан Мусић лупа васпитну Лазару Мусићу)
Стефан: Ало, маћана, 'де с' пошо, ја овде рапортирам, примогенитура пичко девичанска!
Лазар М: Е да ти јебем семе твоје крваво, ево ти на, па ти причај!
Лазар: Ало, смирите се вас двојица, видите да имамо госте, а и није вам ово она ваша запиздина!
Стефан: Ево кнеже, писана форма, три примерка.
Лазар: Зафаљујем, ај сад беште у онај шатор у два супротна ћошка и размишљајте о овоме што сте урадили сад.
(Лазар М. и Стефан одлазе)
Лазар: Е сад, д' извадим ово пиће и крканлук из штека, да се спремимо, па ћемо да сечемо ове пешкироглаве.
(у међувремену, османлијски табор)
Јакуб: Аљооо, Бајазит, аљооо, јебо ти матер своОоју!
Мурат: Шта се дереш ти хајване усред јутра, још ни кахву попио нисам, и који си ти уопште?
Јакуб: Ја сам твој син Јакуб.
Мурат: Аха.
Константин Драгаш: Је л' сигурно ово Ваш син, мислим како не знате њега?
Мурат: Ма шта ја знам, вакер манге чаје, то нек им маме памту.
Константин Драгаш: (себи у браду) Чудан неки народ...
Јакуб: Аљооо Бајазит, јебем те гљува!
(Бајазит излази из шатора)
Бајазит: Шта се дереш у сабах-зору, јебоОо ти матер своју?
Јакуб: Ма нашо сам неки кабљови овде, изгљеда да нас неко шпијунира, знаш.
Бајазит: Па нек шпијунира, ионако нас има овде колко оћеш.
Јакуб: Ма да га јебем, реко да ме није снимо док сам напињо Хануму.
Бајазит: Пффф тебе да снима, хајване, тебе могу једино да снимају на они Опстанак, колко се дереш ко ћимпанза тамо, цео Топкапи узбуњујеш, пићко бангутава!
Јакуб: Ма да се јебеш ти маљо цигане, е!
(Јакуб одлази)
Бајазит: Ој Ћамил!
(Ћамил долази)
Ћамил: Да, екбер-Бајазит?
Бајазит: (показује прстом на Јакуба) Ако ми данас преживимо ово кољање, овог да ми убијете истог момента!
Ћамил: Алијорум, екбер!
---15/28. јун 1389, 10:00 по централноевропском времену---
(српски табор)
Лазар: Је ли, Болеславе, јесу ли спремни ови наши за диснотор?
Болеслав: 'Де нису, ено Влатко добацује Омер-паши како му женска има ваџајну к'о Хексамилеон.
Лазар: Ја човека, не може да сачека ни два сата. Него ајмо ми тамо на чело војске.
(османлијски табор)
Бајазит: Ало пићке, ди ми га је хат?
Јакуб: А бре ћаве манге, откуд ја знам?
Бајазит: Абе, силази с тог хата док те нисам стуко сад!
Јакуб: Немој ти будала да будеш!
Бајазит: (стрзне Јакуба с коња) Ма силази, јебо ти матер свОоју! Ујс, ујс, напред, напред!
---15/28. јун 1389, 10:45 по централноевропском времену---
Лазар: ЈЕСМО СПРЕМНИ БРАЋО?
Српска војска: ЈЕСМО!
Лазар: НЕ ЧУЈЕМ ВААААААААААААС!
Српска војска: ЈЕСМО ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА ГЛУВА!
Лазар: ШТА ЋЕ ДАНАС ДА БУДЕ?
Српска војска: (крећу да лупају мачевима и осталим оружјем по штитовима): ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР...
Мурат: Је ли, Константине, шта вичу ови твоји ђаурини?
Константин: Диснотор, то Вам је свињокољ.
Мурат: Еее хајвана, и пред битку мисле на ждрање крмача, дабогда их триглицериди све побили!
---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---
Лазар: И ТРИ, И ДВА, И ЈЕДАН, И ИДЕМООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Бајазит: Дрште гаће, Срби; ЈАЛАААААААААААХ ТУРЦИ!
Лазар: Држим ти ја џеназу ОПАААААА
Kasni mi
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Obrnuta psihologija
Уметност коју су неговали највећи умови света.Почев од грчких филозофа који су наређивали својим ученицима да ништа не раде и тако од њих створили вредне и поштене људе, преко Марка Твена који је то најбоље описао у чувеном роману ''Том Сојер'', па до модерних политичара који саветују људе да не раде по великим врућинама (ал' прош'о је Србин деведесете, зна да више воле човека без посла него 'леб на столу).
Најкраће, ово је покушај (у којој мери успешан зависи од нашег глумачког талента) да, наговарајући друге људе на нешто што не желимо, они, ако не због нечег другог онда из ината, ураде нешто сасвим супротно - оно чему се надамо и прижељкујемо.
Како је људски мозак, под утиском лажи и превара, доста напредовао и огуглао на овакве покушаје, под обрнутом психологијом се данас подразумева читав један процес у коме се жртва прво навлачи а тек онда искористи.
Људи који данас преферирају обрнуту психологију су углавном тинејџери са скромним жељама: добре оцене и који динар.
Оборио си сопствени рекорд.И двадесет други дан за редом долазиш на биологију неспреман.Једина оцена, петица коју ни сам не знаш како си добио, неће те спасити јер си пропустио оба контролна.Све што знаш о зглавкарима јесте некаква кутикула, ваљда заштитни слој.
:у себи:
Прозваће ме, сигурно.Не знам ништа, значи морам да се јавим.Ах, колико је само великих научника имало слабе.Ајнштајн и Андрић само су неки од многих.Шта ја кењам, нисам ја Андрић него нисам пипн'о књигу.Дошло је дотле да морам да се јавим, морам бити довољно глуп да би ме сматрали паметним.
:јавио си се да одговараш:
Професорка:'Ајде, само си ми још ти остао.Грађа зглавкара.Изволи.
Ученик:Занимљиво је то.
Проф.:Шта то?
Уч.:Па то, да зглавкари постоје већ 400 милиона година ако се у обзир узму амонити.Они су преживели све недаће за разлику од рецимо динихтиса, оклопљених риба који су се њима хранили.
Проф.:У праву си, али одговори на питање.
Уч.:Зглавкари су дакле грађ...
Проф.:Али амонити су изумрли!
Уч.:Откуд данас зглавкара на Земљи?Двапут су евоулирали?
Проф.:Да, занимљиво.Шта мислиш?
Уч.:Некако су преживели и прилагодили се условима?
Проф.:Свакако.Шта сам те оно питала?
Уч.:Кутикула.
Проф.:А, да.Изволи.
Уч.:Заштитни слој код данашњих зглавкара, али чекајте амонити је нису имали!
Проф.:У реду је, пет.
Син: Е, ћале одох до града.
Отац: Је л' ти треба неки динар?
Син: Не мораш, знам да радиш за то, дај стотку за жваке само.
Отац: Ево ти хиљадарка да ти се нађе.
Deca sutra prva smena
Fora na koju se matorci izvlače sa slava, rođendana i ostalih sedeljki kada se smore.
Nakon petnaestominutnog ubeđivanja domaćina da ostanu sledi ova mat rečenica na koju replike nema.
Deca su svetinja - škola je svetinja - amin...
M: Brate, ako si imo u planu da nas napiješ pa da se onda svi komplet povatamo sa tvojim ortacima zajebo si se. Kakva ti je ovo žurka? De su žene ?!
N: Aj daj sedite, evo sad su mi se javile, dolaze tri ortakinje sa ETF-a !
M: Jebiga brate, moramo da idemo, deca sutra prva smena...
N: Pušite mi kurac...
Ćutanje
Не може свако ћутање да буде ћ у т а њ е. Само посебна ћутања могу да заслуже назив и статус ћ у т а њ а.
Није то оно кад ти ћутиш јер немаш шта да кажеш, или те је неко наљутио па ти сад ћутиш љутито на њега. Ни оно кад ћутиш јер ти је тако дошло, штосеонокаже - спокојан си ваљда због нечега (пише у тамо неким часописима да тако ћуте блиски људи, особе које немају потребу да стално затрпавају једно друго теоријама и ставовима, занимљивостима и ексцерпцијама из властитих прикљученија), и онда ти безбрижно ћутиш, а у себи ћарлијаш (а овако пише у неким збиркама поезије, ваљда је и то неко паметан смислио и међ народом раширио).
Дакле, то не. Ово ћутање - ћ у т а њ е - развија се полако и наравно ћутке.
Почне да клија у оним тренуцима кад ти нешто падне на ум, а што на ум - то и на друм, па хоћеш и другоме то да кажеш, да му покажеш и поклониш комад, бар кришку, себе, па да заједно наставите кроз мисли и реченице, обогаћени и зближени трансфером поклоњених комада сопствености.
И, шта се деси? Налетиш на зид. На бедем. Или на шанац. На јарак. На јаз несхватања и неприхватања понуђеног, чак презривог одбацивања. Ништа. Ти прећутиш.
Други неки пут пожелиш да другоме, теби наизглед блискоме, саучеснику у раси, средини и моменту, опет пружиш чест својих можданих трудова, можда и да му разбистриш поглед на васколики овај божји пашњак, да му словом злонемислећим укажеш да није све тако као што он дума, да је боље да престане са неплодношћу и трулошћу својих дана. Опет зидина, опет провалија. Испаднеш чудак. И прећутиш.
Неки тамо пут, падне ти опет нешто на ту твоју памет (која је ареал, очито, веома склон падавинама и оборинама - кажу тако на прогнози након дневника, и наведу колико је пало милиметара ту, а колико тамо), и ти заустиш, да се у глас претвориш. Е онда ти напокон испаднеш паметан, па затвориш уста. Шкљоцну зуби, и ти прећутиш.
И би добро. И како ти се затворише уста, отворише ти се очи. И ти схвати да је ћутање твоја мембрана, твоја келија манастирска и твој карантин (овако се каже и у некој познатој нумери, кад овај један хоће да заборави неку своју љубав, шта ли је). Да је боље да ћутиш и прећутиш. И тако се у теби то ћутање стврдне, или окошта, свеједно.
И то не би био проблем да си ти срећан што ћутиш. Али, ти хоћеш да кажеш. Нећеш да ћутиш. А ћутиш. Јер је тако добро. Јер нема ко да те заиста чује.
Ћутање се пише ћирилицом, јер је оштро и ћошкасто, и у своје зидове заробљено. Другачије не иде.