Нађе се тако, у нашим брдовитим селима покоји лик који, када сумирате његове психофизичке карактеристике, заслужује титулу, у најмању руку, Фергусона ИМТ 539 De Luxe.

Наиме, пошто особине људске јединке представљају комбинацију генотипа и фенотипа, ту нема много тога да се појашњава.

Деда му је дуги низ година био неприкосновени владар у дисциплини ''Бацање камена с рамена'', а ћале чувени Стева Хидраулик, који је добио надимак подижући приколице на тракторску куку, онда кад се клин заглави. Прича се да је и своју изабраницу тако дигао иза пласта сена, док је још била млада, наивна и невина, па у тренутку непажње исцурело уље из црева и ту је започета биографија нашег јунака.

Тај се храни ''здраво''. Попио је више млека него што су Имлек и Сомболед успели да отму од сељака за буђавих 17 динара, пастеризују и продају по седмоструко вишој цени.
Идоли су му били Шварценегер и во Рудоња, јер је увек могао јаче да повуче од Сивоње.
Висок два метра, а с једног рамена не можеш друго да му догледаш - ради видикова линија.

Јес' да није неки шмекер, али домаће даћу-ти-ал-да-не-кажеш-ником-убиће-ме-тајо девојке се ложе на њега к'о локомотива на угаљ, јер он погонску гуму од трактора напумпава ручном пумпом, па, замишљајући како би тек њих пумпао, међ' ногама им море Јадранско.

Може да баци двометарску ћускију даље него ја оловку којом сам ово написао.