Zatvarač prozora u prevozu
Лето је. Жега. Невољно улазиш у аутобус. Након две станице, аутобус је већ препун. Гола вода си, осећаш зној како ти се слива низ леђа и натапа ти гаће. Покушаваш да упоредиш са нечим миомирис човека који стоји поред тебе и капираш да би твоја нога тако мирисала кад би је извадио из мартинке после три дана. Неколико људи се на вратима бори за оно мало простора на првом степенику и компресија људи се наставља. Не можеш да дишеш, грозничаво покушаваш да се пробијеш до оно мало свежег ваздуха у близини отвореног прозора како би осетио дашак ветра и једва успеваш у томе. Осећаш да има више кисеоника поред прозорчића, али је и даље сауна у возилу. Људи су мокри и масни као рибе у спотовима Енрикеа Иглесиаса. Пружаш руку да још мало одшкринеш прозорче, али те предухитри један старији човек. У први мах ти је драго што ће то да уради неко уместо тебе, али све пада у воду кад сконташ да човек помера стакло у супротном смеру и херметички затвара аутобус, све уз необориви аргумент да га убија промаја. Остајеш заробљен у гасној комори, окружен људима што носе крепале пацове испод мишке.
Komentari
- e
od smrada izgleda još niko nije umro,od promaje možda :)
++++++++++++++
