Fester
Svi znaju uncle Festera. To je onaj lik iz kraja. Seksipil koji iz njega isijava, može se meriti sa jebozovnošću amiškog zulufa. Jeste da je ćelav, ali je zato debeo. Poznato je koliko deca mogu da budu surova, pa ne čudi što je povukao traume iz detinjstva, koje su vremenom evoluirale u ozbiljne psihičke devijacije.
Još uvek se desi da, s vremena na vreme, čuje neku prozivku na svoj račun od ortaka iz kraja. Nema on sada problema sa tim. Po pravilu, veliki emotivni bol i frustracije iz klinačkih dana, nagone svakog uncle Festera, da uspe u životu, bar u onoj materijalnoj sferi istog.
Kompenzacija je keva. Vozi on, možda, dobar auto, živi on, možda, u modernom dupleksu, ima on, možda, novaca u preljevu, šeta on, možda, najjače ribe, ali je ipak bio i ostao, samo frik. Nije on kriv, ali bile su mu podeljene loše karte, a šteta nakon toga, nastala je sama od sebe.
Marinela: Draga, šta ćemo mi, bre, za more ove godine. Vidi koja suša, para nigde!
Eleonora: Nemam pojma. Mogao bi Mile Fester da se otvori za neku bahanaliju na Ibici. Obrlatimo ga, samo da nas povede, pa ćemo tamo lako da ga zaobiđemo.
Marinela: Koja od nas dve će da se žrtvuje u početnim pregovorima?
Eleonora: Bacamo novčić. Pismo-glava?
Marinela: Pismo.
Eleonora: Jooooj kuku meni! Jebeš ga, Ibica je Ibica …
: peva Fester “Iskoristi moje mane”, ali Fester jebe, ovako ili onako :
