Da li idete u bioskop?
Da li na Vukajliji ima nekoga ko nikada nije bio u bioskopu?
Da li imate lepih ili ružnih uspomena vezanih za zlatno vreme bioskopa?
Imaju li bioskopi budućnost ili će nestati, ili možda postati kao gramofoni - skupa zabava za sladokusce?

Volim ići u bioskop, ali teško pronalazim "žrtvu" koju bi poveo sa sobom.

И ја волим у биоскоп, али ми је прескупо да плаћам три, четири карте...

Ja volim bioskop ali u Kragujevcu NEMA bioskopa koji radi.

Idem jednom nedeljno u bioskop. Obožavam bioskop.
Nije mi problem da se odreknem nečega po cenu odlaska, isto tako mi nije problem ni sama da odem kada mi dođe, ili kada ne mogu da se organizujem sa nekim.
Želja mi je da imam svoj bioskop ili tako neki cinema centar, ili barem mini bioskop - kafe. :)

Обожавам биоскопе.

Не толико ове модерне биоскопе са супер-фенси озвучењем (мада је и то кул), колико оне са старинским шмеком. У варошици у којој сам живео је био јако леп биоскоп. Не сећам се који је био први филм који сам тамо гледао, али се сећам да сам уживао у одласцима још као врло мали. Највише сам волео балкон, степенице које воде до њега и црвену завесу на улазу балкона.

Временом је све мање људи долазило у биоскоп. Неколико пута се десило да одем с неким и да купимо по 2-3 карте, јер је поред нас дошло још двоје људи, да би уопште пустили филм. Свеједно, много је кул да гледаш филм, а празна сала. Сад више и нема пројекција. Не живим више тамо, али ми је свеједно бедак. Капирам да имаклинаца који би хтели у биоскоп, а немају где.

Један од најбољих одлазака у биоскоп ми је био крајем 2005. године у Београду у биоскопу Козара. Били ја и најбољи другар у граду, одвалили се од алкохола, чекали неки превоз на Теразијама да идемо кући. Онда нам пало на памет да нам се уопште не иде кући, те да би требало још да изблејимо. Падне нам на памет да одемо у биоскоп на било шта. Ушли у Козару, био неки домаћи филм за 10 минута, маторац који је радио тамо нас пустио да унесемо алкохол и да одемо на балкон. Били смо само нас двојица и нека два човека у партеру. Филм био дозлабога глуп, неки са Небојшом Глоговцем и Борисом Комненићем у некој морбидној болници. Нисмо га ни гледали, само смо пили пиво. Знам да ми се није ишло кући, тотално сам се саживео са биоскопом и по ко зна који пут се у биоскопу осетио као код своје куће.

АКо ми падне у воду ово језичарење, уписаћу неки курс за пројекционисту, ако то уопште постоји. :)

Иначе, омиљени албум од Смака ми је Биоскоп фокс. Има тај тамни биоскопски шмек.

Оно што мени никако не улази у главу је то да се биоскопи широм Србије распадају... Још нисам чуо да је неко рекао да је отишао у биоскоп и провео се очајно... Једноставно, неки сок + семенке/кокице + солидан филм, како то потенцијално да буде лош провод? Карта је увек у нашим биоскопима била џабака, сећам се да сам пре пар година са ортаком и две другарице гледао "Ocean's 13" у потпуно празном биоскопу Дома војске у Нишу. Морали смо и да купимо сви по две карте да би пустили филм... Слика просечна, тон очајан, али опет, провесмо се супер. Није ни био неки филм, али ето, ми отишли тек онако, па шта буде...

Прошлог лета, имао сам прилику да гледам "Hangover" у америчком биоскопу. У овом случају, биоскоп се налази испод земље, заправо, то није један биоскоп, већ цео подземни систем сала за биоскоп којих има десетак. Платиш упад 5 долара (тако нешто) и можеш да гледаш кол'ко 'оћеш, можеш цео дан тамо да преседиш. Испред имаш штандове са храном, грицкалицама, кокицама и соковоима. Милина. А и филм био до јаја, пола сале је плакало од смеха...

U mom malom gradu postoji i dalje bioskopska sala ali nisam siguran kada je poslednji put u njoj prikazan film. A nekada se čekalo u redu za karte. Svaki prosečan film se prikazivao dva dana za redom, u dva termina (najčešće od 17 i 19 časova), a hit bi se zadržao nedelju dana i duže. Za "Tesnu kožu" su radile teške veze u lokalnoj vlasti da se dođe do karte.
Ispred bioskopa je večito stajao Aca, lokalni oriđinal, odrastao čovek sa umom sedmogodišnjaka, dobričina koju su deca jako volela i koji je gledao sve projekcije svih filmova koji su se prikazivali u bioskopu. Pre par nedelja, kada sam posećivao rodni grad, slučajno sam naleteo na njega. Sada je starac. Obradovao sam se kada sam ga video kao da sam video nekog najrođenijeg, jer sam mislio da je odavno umro.
Godinama je kao kino-operater u bioskopu radio izvesni Kira, na koga bi se obrušilo nezadovoljstvo gledalaca zbog lošeg tona, mutne slike, loše kopije filma.
Kira je umro, na njegovo mesto je došao novi operater, ali je godinama nakon njegove smrti ostao lep običaj da se Kiri glasno psuje majka iz mraka bioskopske sale kada nešto u projekciji ne štima.
Kada se setim koje sam filmove gledao u tom bioskopu, sam sebi ne verujem jer je spisak sastavljen od samih večitih hitova.

Адвокате, лепа причица.

Iako ne idem često u bioskop, lepo se provedem svaki put, ali stvarno... Čak i kad mi se ne svidi neki film, bude mi fino sa društvom, nekako je ta bioskopska atmosfera sama po sebi lepa... Kad sam videla naslov teme, odmah sam se setila jednog odlaska koji će mi uvek ostati u sećanju kao nešto posebno... Bilo je to jednog oktobra pre 7 godina. Sasvim slučajno sam srela u gradu dečka koji mi se tada sviđao, svoju prvu simpatiju, i dogovorili smo se da odemo u bioskop... Davao se neki naš domaći film, ne sećam se ni koji, ni o čemu se radilo u njemu, ali se sećam da smo se čitavo veče držali za ruke i s vremena na vreme stidljivo pogledali. I posle toliko vremena još uvek pamtim taj stisak ruke, iskren i čvrst... Da... Bilo je to divno veče, šteta što se na tome završilo, no, bili smo klinci... Eh, što su ti sećanja, čudo jedno...

У нашем биоскопу био сам редовни посетилац од трећег до осмог разреда, отприлике, за време школске године по два филма недељно сам гледао у том периоду. Сала је и даље супер, оставља утисак на све који дођу са стране. Док ово пишем вратио ми се у сећање мирис биоскопа и звук пројектора...
Седео сам увек на истом месту у последњем реду, седиште десно је имало малу огреботину на наслону...
Негде при крају мог биоскопског периода је директор предложио да ми "поклоне" седиште, да постане званично резервисано за мене. Убрзо сам престао да одлазим, али ми је сама идеја да имам своје седиште пуно значила. Био сам као они клинци филмофили из филмова, препричавао филмове, упоређивао их... Није било нета, биоскоп ми је био незаменљив свих тих година.
Ових дана ретко идем, мада планирам да се активирам, биоскопима желим све најбоље и да опстану, мода се окреће!

i uz pirateriju i uz net ja bih redovno išao, samo kada bi u Kragujevcu radio bar jedan bioskop :(

Pa ti dođi u Beograd, Strajo :)

Како лепа тема и све приче које прочитах. :)

Kada bude revija defki svratiću i neki bioskop. Ali neki najstariji :)

Ко није гледао Ејлијенс - Резурекшн у основној, у Арени, из последњег реда, са отвором за вентилацију (у којем стално нешто тандрче) иза себе - тај не зна шта је страва.

Ponekada, ne tako cesto. Par puta godisnje mozda.
Nemam ni posebno lepe ni posebno ruzne, iskreno. Ne znam, nekako mi to nije nikad predstavljamo neko posebno mesto... Mozda zato sto su uglavnom prljavi, hladni, neudobna sedista, uvek se nadje neka budala da se cereka kao magarac na svakih 2-3 minuta i onda se smorim.
I sada mi je to nekako... bacanje novca za nesto sto meni licno zauzvrat ne pruza nista posebno. Velicina ekrana i dobar zvuk mi nista posebno ne znace. Neke umetnicke forme ne mogu priustiti sebi iz svog doma, pa radije trosim novac na njih.
Ne znam da li imaju buducnost, nekako mi je tuzno sto nemaju jer verujem da neki imaju zaista divne uspomene vezane za bioskopske projekcije.

Obavezno :) Da, baš lepa tema... :) Čudo je kako iz sećanja češće izvlačimo lepe uspomene, one manje lepe vreme odnese, izbriše, prepusti zaboravu...

Или кога у тренутку док Рипли замишљено гледа ка плафону није питао домар Раша "Што бацаш семенке на под?"
Сећам се невероватне гужве на свим пројекцијама филма Спејс џем са Џорданом и Дугоушком, како смо само чекали тај филм!

Zbog Spejs džema sam počeo i trenirao košarku 10 godina! :)))

Препуна сала, наравно млађа публика и галама углавном, али, код сцене кад Џордану донесу опрему и кад почне да тренира, биоскоп се умирио, само Флај лајк ан игл...
:))
Супер је тема, доста оваквих сећања имам, иако се то дешавало пре 14-15 година...

Lepa secanja...prvi film koji sam kao klinac gledao je bio Mikrokosmos, o insektima, matori me vodio. Posle toga sam isao cesto, gledao hitove, dok cela prica nije zamrla sa pojavom filmova na kompu, a bioskop bio zatvoren. Najlepse secanje su verovatno odusevljenje i aplauz publike posle neke mocne scene...

Била је тако лепа тема, као тог биоскопа мрак...

Moj prvi odlazak u bioskop bio je sa nepunih jedanaest godina. Pre toga, kad se pomene neko bioskopsko prikazivanje, zamišljao sam samo jedno ogromno platno kome strane ispadaju iz vidokruga tako da moraš da pomeraš stalno glavu levo, desno da bi video svako dešavanje. Bioskop sa izjednačavao sa pojmom svemirski brod, jer stvarno, kako god zvučalo, meni je odlazak u bioskop bilo nešto što veličanstveno, nešto što nije dostupno svakome. Možda su me čak moji vodili u bioskop još dok smo živeli na Kosmetu, ja se toga ne sećam. Ali ipak mislim da nisu. Moji nisu neki filmofili, pa su onda verovatno išli u bioskop dok su se muvali, a tada ja nisam bio ni u planu. Te 2004. davala se "Pljačka trećeg rajha". To je bio prvi film koji sam pogledao u bioskopu. Vodio sam dve drugarice na projekciju, sedeli smo na prva tri sedišta do vrata, u podnožju, ja sam bio između njih dve. Ako me sećanje ne vara, mada to pamtim kao kroz maglu, sala je bila prilično popunjena. Ono čega se sećam je da sam bio ispunjen neizmernim osećajem zadovljstva kad sam izašao iz sale, ne zato što mi se Bog zna koliko dopao film već zato što sam ja, jedanestogodišnjak, otišao sam u bioskop i to sa dve drugarice, i što sam uopšte skupio hrabrost da ih pitam krenu sa mnom.

Posle su naravno krenuli brojne redovne posete bioskopu. U Kruševcu, imamo dva bioskopa i na sreću, oba rade."Evropa" je daleko lošiji i slabije opremljeniji bioskop od bioskopa "Kruševac" ali kad god se daje neki film nikad mi nije važno koji je bioskop u pitanju, bioskop je bioskop, ima posebnu draž i mnogo je više od pukog gledanja projekcije.

Kod nas se bioskop urušio, pa ga onda još malo dotukli '91. i tek su ga opravili prije nekih 4-5 godina, ali bude godišnje 3-4 projekcije. Bio je jedan privatni, kad se pojavio Titanik, tada je red za ulaznice bio nekih 100 metara, a možda i jače. A po završetku filma sve ribe cmizdre a likovi ih kao tješe što se onaj utušio, bem ti miša, al je taj Di Caprio faca.

Gledao sam Heavy Metal u bioskopu sredinom 80-ih, odusevio sam se jer su Dusko Dugousko i Diznijevi junaci bili jedini vid crtaca koje sam poznavao.Da ne spominjem da sam imao erekciju u bioskopu prilikom gledanja.

Занима ме да ли неко можда зна да ли у Београду постоји биоскоп који пушта старе филмове? Неко ми је причао да је гледао "Седам самураја" у неком биоскопу, а ја га нажалост нисам слушао пажљиво, па не знам како се зове тај биоскоп. Желео бих да видим какав је доживљај гледати црно-беле филмове у биоскопу.

Srušili su stari bioskop u Podgoricu, sad ima samo u Deltu, dva njih, 3D i obični (osim ako ovaj obični nisu zatvorili), ni u jedan od ova dva iz Delte nisam bio a u Kino kulturu nekolko puta. Fino je bila Kino kultura, stari bioskop, stvarno je imao taj šmek, prokleti bili što ste ga srušili da bi napravili više parking mjesta... Serem, stolicu su bile maksimalno neudobne i likovi bi ponekad zatvorili vrata da ne moš poć u vece pa si mora da se snalaziš za pišanje (ja pišao u flašu od piva).

Ima i KIC (Kulturnu umjetnički centar) bioskop ali oni puštaje nekake umjetničke filmove koje ako oćeš da gledaš moraš da budeš nadrogiran ili hipi-hipster tako da sam to bolje zaobišao ja.

Volim bioskop. Prvi film kog se sećam, a da sam ga gledao u bioskopu je "Nebeska Udica", 2000. godine, čini mi se u Akademiji 28. Posle toga sam često gledao filmove, najčešće u Domu Sindikata, par puta u Takvudu, par puta u Kozari i Odeonu neke domaće filmove, ako se dobro sećam, u skorije vreme sam bio par puta u Koloseju. Ne znam. Upravo sam pogledao ima li kakvih projekcija ovih dana i shvatio da pola bioskopa uopšte ne radi. Dugo nisam bio u bioskopu. Ima par meseci. I baš mi je krivo zbog toga. Šta znam, sad neke specijalne događaje, dešavanja nemam, ali eto volim da odem u bioskop, čak i banalni filmovi mi budu interesantni tamo, ili je to možda samo atmosfera.
Od kad su otvoreni ovi bioskopi u Ušću i Delta Sitiju, sve mi se čini da samo Takvud, Dom Sindikata i tu i tamo Akademija 28, mogu da ih isprate. Šteta. Ostali su zamrli.
Inače u KST-u se često organizuje gledanje starijih, kultnih filmova ili ne toliko kultnih na platnu, koliko ja znam, moraću neki put da odem, da vidim kako to izgleda. Kao neki mini bioskop.

Šta znam, fali mi neki odlazak u bioskop. I u pozorište mi se ide. Ako ništa drugo, zbog te atmosfere. Nikad se nisam vratio razočaran ni iz jednog ni iz drugog. Svakako da vredi tih 200-300 dinara.

Рудолф црвени нос у Фонтани на новом београду око 2000 или 1999, то су била времена, са ујком, па после хари потер 1 опет са ујком иако превод нисам ни читао, али она наредних 10 година сам готивио хари потера, све до прошле године, кад ме је сморио. Један податак, ја сам без везе кренуо да носим наочаре округле ко он, а нисам имао диоптрију, после годину дана ја добије - 0,5 и тако догурам до -3. Сјебо ме потер

Ajoj, secam se prvog filma, imala sam 4 godine i tata me vodio da gledam neki crtani o Mojsiju, to mi tako ostalo urezano, kao bre da je juce bilo... Onda 1. deo Hari Potera sa bratom, konacno nas pustili same, nas dvoje klinci, uzivljeni kao nikad do tada... Do prvog filma sa deckom, mislim da je bio Princ od Persije, i da pola nismo ni videli, mozda najvise uzivanja. Ostalo je nebitno, ne secam se, uglavnom, cesto idem, obozavam da idem, jos uvek se lozim na bioskop, pa, kad god imam priliku. A, da, i, gledati neku dobru komediju sa najboljim prijateljima... Neprocenjivo.

Bio sam u bioskopu zadnji put u septembru tamo u Uscu,prvi put posle 4 godine...i pre 4 godine je takodje bilo prvi put posle 4 godine...ali zato period 2000-2003 sam stalno odlazio u bioskop,skoro svake nedelje...Dom Sindikata,Kozara i jos neki,pozaboravljao sam sve...i mek posle...znalo je i struje da nestane tokom gledanja,za vreme restrikcija 2000. i kurac je bio od vracanja para....

Нешто се присећам биоскопских дана, и врати се сећање на филм "The Frighteners", код нас тада познат као "Ко се боји духа још".
Иако је биоскопска сала прилично велика, број посетилаца је био мизеран, и мислим да је граница била 10-12 људи да би се пројекција одржала. Елем, ваш приповедач није долазио у питање у то време, и седео сам увек у последњем, горњем реду, где бих главу наслонио на зид и уживао, тачно се знало где седим. Приликом гледања овог остварења, у сабласно празном биоскопу, трнуо сам од страха, нарочито у почетној секвенци, кад се приказа појављује по зидовима. Ја сам триповао да ће ме шчепати онако наслоњеног на биоскопски зид и уопште, био сам на опрезу током читавог филма, јер, никад се не зна у тим годинама, зар не?

http://images4.fanpop.com/image/photos/16600000/Stills-the-frighteners-16621758-512-384.jpg

Слично сам се осећао док сам гледао Alien Resurrection. Исто последњи ред, само нас је било више. А иза мене вентилациони отвор, у ком стално нешто шкрипи :)

И где си се од Фрајтенирса усрао, то скроз опичен филм :)

У то време сам веровао да лик са слике постоји.

Слика је стварно сабласна. Много сабласнија од онога чега се сећам из тог филма.

ja obožavam kino, al obožavam
al je stvarno preskupo, prije par dana sam bila i na kartu, kokice i sok sam pukla 600 dinara... zajebi
kupiću si radije kuruza za 50 dinara i skinuti film i opustiti se ko čovjek
mada jednom mjesečno odem, jbg, kad volim, iako deru...
i idem kad je neki momčić voljan da me vodi :DDD

Хехе... који сам ретард... Тек сад видим да сам већ кењао о Ејлиену на овој теми.

Имам баш лепа сећања из биоскопа, ту сам први пут у животу пипнуо сису, уколико се може назвати тако. Био сам седми разред, као и она, међутим она је била у некаквој вези са мојим најбољим другом који није био ту, па ја навалио ко билмез, и ту се фино на'ватали и издрпали, фино ми је било. Мешчини да смо овај филм "гледали".
http://3.bp.blogspot.com/-IIxDVh_6xiw/Td0z4CRXpdI/AAAAAAAAAtQ/6M68tzDcxoA/s1600/mummy_returns_1.jpg

navato si curu najboljeg druga.... uuuuuu nije to fino :D

И сису сам пипао, еееее. Хоћемо у биоскоп Еклипс?

Ја мислим да сам први пут пошао у биоскоп кад се отворио код нас у Делти... Стерсинема бјеше....
Немам појма зашто нисам пошао никад у Кино Култура, ваљда зато што нисам имао са ким....

Јаааако, јако ми је жао што је исти тај Кино Култура срушен прије можда мјесец дана, било је приче да ће да буде као музеј кинематографије, али не, срушише га говеда... Жао ми га је из разлога што све генерације старије типа моја мајка, тата, и сви они хвале тај кино, многи су се ту упознали, изводили ђевојке итд.... И жао ми га нешто...

Сад овај у делти купио неко, немам појма како се зваше и сад је 3Д и карта је ненормалних 5 еура... Еј, треба ми 10 еура да поведем ђевојку у биоскоп + кокице и кока кола, па бре испаде 15 еура... Са 15 еура ја могу на вечеру да одем и да се наједемо као стока, и да се напијемо и што ти воља...

Не знам који се курац дешава са друштвом, имала је Милица тему баш за то модернизовање, за нека срања... а ја се данас сјетих меморијске картице за Сони 1, е какав је то био изум, мајко мила... Кад ми она госпоја каже да има меморијска, ка' да ми је дала 200 еура... Чуш могу да меморишем нешто па да наставим за неколико дана...

То је ово питање перспективе из наслова, ја мислим да о томе нисам писао, али мени ови нови модерни биоскопи уопште немају тај шмек старински и никакав ми доживљај није. Јесте удобније, топлије, квалитетнија слика и звук, али нешто ту фали, а не може да се набави на оним штандовима са кокицама и тим зајебанцијама.

Душа, Уроше, душа...

Знам, хтео сам да звучим као квази-филмски критичар.
:)))

Опушти се, немој да си стегнут, причај нормално, сви смо ми своји ође :р

Тако бих ја и уживо испричао, не сумњај! :D
Купим карту, изблејим пар минута испред (стан преко пута биоскопа, па није било губљења времена), од човека узмем семенке, и то у фишеку, из плетене корпе и упловим у филм. Па још ако сам гледао неки зајебан филм, а у згради по обичају није радило светло у ходнику, стуштим се горе обарајући рекорде :)))

"Za jedan dio bolova u leđima odgovornost snosi i bioskop Kultura.Kada se sjetim sprčenih sjedišta,skraćivanja filmova bježanije poslije posljednjeg kadra filma,dođe mi da pošaljem flašu šampanjca radniku koji je zveknuo prvu macu u taj raspali bioskop."

bioskop Kultura. Kad sam isao u srednju, isao ja na randevu u bioskop. Sa djevojkom, pravom. I ja dodjem ranije da kupim karte, kad mi kaze tip da nema projeckcije jer sam ja jedini dosao da gledam. Ja tada nisam bio gledao kengura, ako je bio snimljen tad kengur uopste, i nisam se sjetio da pitam koliko treba karata da kupim pa da puste film. I tako, nista, zavrsimo lutajuci okolo. A sve je moglo biti drugacije.

Nekolko puta sam bio s društvom, a znavali su vrata da zatvore da se ne može u vece, ne znam što, a ja sam tad dosta piva pio, one flaše od litar, litar i po pa sam morao sve da popijem da bih se popišao u flašu.

Pušta Kic Budo Tomović filmove, dosta njih su besplatni, francuski animirani ili neke izraelske drame, takve filmove. A nisam bio u Crnu Goru kad su puštali Zlatne čaklje u Kic, ne mogu niđe nać taj film.