Čudan lik, koji svaki drugi dan svraća u prodavnicu i kupuje paket zejtina. Šta će mu toliki zejtin, znaju samo on i njegova lutka na naduvavanje sa likom Aleksandra Vučića.

Boli me kurac.

''Fakulteti'' na kojima je najvažnije da se uslikaš kako bacaš kapu u vis!

Један у низу израза за лика. Типус који није нека-тамо-сумњива-њушка, јер га често и познајемо.
У почетку најчешће коришћен од стране заљубљених тинејџерки, да би потом израз узео маха и у другим категоријама популације.
Описује једнако и бају као и шоњу, у зависности од места на ком се нађе у изговореној реченици. У женском роду поприма облик ''типуша''.

Све популарнија пљуга услед поскупљења цигарета.

Uvođenje u svijet odraslih. U mom selu, muškarac si tek kad nešto prikolješ, a s obzirom na kultni status krmadi u našem narodu izbor je jednostavan. U Americi npr. ponosni otac svom sinu plati kurvu kad vrši inicijaciju u svijet odraslih. Jebi ga, kod nas su teška vremena, pa ako platiš da jebeš, nećeš da jedeš, a ti vidi jel' ti milije da ga umačeš koliko god, ili da cijelu zimu tvoji bližnji ršću čvarke i tove se slaninom.

Izvorno sportski žargon, koji označava da se neka radnja na treningu radi do krajnjih mogućnosti, tj. dok ne dođe "do otkazivanja" mišića. Narodski rečeno: Krčag ide na vodu dok se ne razbije.
Najprostije rečeno ponavljanje neke vežbe sve dok se ne srušiš od umora.
U žargonu se ovaj izraz koristi i za preterivanje u konzumiranju alkohola, ili za preterivanje u nekoj drugoj aktivnosti.

Попити вијагру.

Kada hoćeš nešto da uradiš, a nešto u tebi (insekt, što bi Gidra rekao) ti govori da odustaneš od toga, no ti ipak ugušiš glas u svojoj glavi i postupiš na svoju ruku.

Ljudsko tijelo je naučeno da ne sluša sebe, nego druge oko sebe. Zato i dolazimo u situaciju da smo sebi umislili nešto, da nam se pričinilo, umjesto da vjerujemo svom unutrašnjem glasu koji nikada ne griješi.

Svako svoj put gradi onako kako on zna i umije. I nikada ga ne napravimo idealno, u vidu autoputa, nego je to neka kaldrma, trnovit put prepun prepreka, životnih iskustava koja nas iznova nauče nečemu novom. I dobro je da je tako. Životna filozofija je da čovjek stalno uči, svaki dan. Za kretanje po ovom putu potreban je vodič, a to je upravo taj glas koji nam stvara osjećaj nelagode da ne postupamo kako treba. Naravno, svaki put ima znakove pokraj staze koji nam govore šta da radimo, ali često nam oni nisu potrebni, pa postupamo rutinski. No, i rutineri često pogriješe, stoga pratite znakove, oni su siguran i jedini pravi put.

Разних људи има.
Сигурно је оно ''да је пас човеков најбољи пријатељ мишљење је човека, а не пса'', али опет - ко то може да тврди да и пас не дели исто мишљење. Пас је човеков најбољи пријатељ. Није најбољи пријатељ људима.
Разних људи има.
Није пас тај који је себе ставио у негативне контексте реченица, чији су креатори људи. Разних људи има.
И ногавичар је способан да буде најбољи пријатељ, за разлику од нечовека. Нечовек је неспособан да примети тугу у псећим очима.
Пас је човеков најбољи пријатељ.
А разних људи има.

Halo, jesi li ti Taj i Taj?
Jeste, ja sam Taj i Taj.
Stranka te treba, večeras u 8 budi Tu i Tu.
Naravno.

Konačno su se sjetili da me pozovu, znao sam da će moja sposobnost kad tad doći do izražaja. Škola i đubre nikad nisu izdali. Došlo je i mojih pet minuta.
Došao sam 20 minuta ranije, da pokažem svoju odgovornost i poštovanje prema tuđem vremenu. Ostali su počeli da pristižu tek pola sata kasnije pokazujući iste ove atribute, samo dijametralno suprotne. Neka, nema veze, strpljiv sam ja. Bog te jeb'o dragi, kad su počeli da izmiljavaju neki ljudi, koje niti ko zna niti je ko kad vidio, kao zombiji, politički orjentisani zombiji.Što bi rekao kikindski prorok kurve, pederi, licimuri. Sunce ti jebem, onako ja to gledam, pa za ove je ćopavi bravar akademik, ovdje se pola njih još uvijek kažiprstom potpisuje. Vjerovatno hoće da ja njima upravljam na izborima, jebi ga glupima je najlakše upravljati, bar će biti poslušni.

Trenutak tišine. Ulazi Neko i Nešto. Neke pozdravlja, neke ne,mene nije pozdravio, doduše sjeo sam u zadnju klupu da se ne namećem. Počeo je i uvodnu riječ, malo sam odlutao zamišljajući sebe na stranačkoj funkciji pa se ne sjećam svega. Znam da je rekao da trebamo biti ponosni što smo članovi, jer je nekad bilo sramota, smatrali su nas izdajnicima,linčovali, a danas mi jebemo, mi određujemo ko su izdajnici, da na ovim izborima trebamo pokazati snagu i jedinstvo, i još mnogo gluposti koje su me navele da pomislim : „Bog te jebo, ovaj k'o da je išao kod Orvela na časove politike“. Kako rekoh, dalje nisam slušao...
Došlo je vrijeme da se usvoji dnevni red u 2 tačke-1) rad na terenu i 2)tekuća pitanja, naravno uz prethodnu evidenciju prisutnosti. On je Neko i Nešto, on je predsjednik, nisam ni čuo čega koliko sam opijen budućom funkcijom, kojoj ne znam ni naziv onda pročita štabove izbornog štaba, boranija, znači funkcija je Koordinator izbornog štaba, lijepo zvuči, majku mu jebem. Šteta što nema nijedna dobra pička u izbornom štabu da je smuvam, i napravim od nje gospođu.
Bum, hladan tuš, pročita i aktiviste. Ostade ja sam. Kaže: „Momak ti nas sve ove godine zajebavaš, uvijek se uspiješ izvući kad je kampanja, zajebavaš jadne aktiviste, pošalješ dida da ih okupi špruljom kad dijele letke, zato što si mu rekao da su to komunisti obični. Dotle je došlo da smo ja i Gradski Otac lično riješili da sredimo tu tvoju bahatost“. Ja se ukurdumio k'o krava kad je vode u klaonicu. Za šefa mi odrediše neki hibrid Goluma i Marije Šerifović neidentifikovanog pola i seksualne orijentacije. Zapravo, orjentisala se da jebe mene, uz jasne instrukcije,“ ne slušaj ga ništa, ako mu pustiš da priča pet minuta ,zajebaće te“. Izgleda da su mi doakali. Rekoše:“Mali uozbilji se, ako ne budeš dobar i poslušan, sjebaćemo te, nisi nam prvi ni poslednji. Ako budeš dobar, do kraja lojalan, znaćemo to da cijenimo“. Sastanak je završen. Na moj prvi pokušaj da kažem nešto onome što se viče mojim šefom dobio sam kratak i jasan odjeb. Možda je to biće glupo, ali prati instrukcije do daske. Đubre je za školu psihički, a i fizički neizdrživo. Moraću izgleda jebati „ono““.

Легенда каже да статус студента добијаш кад положиш испит, паднеш испит, појебеш колегиницу и бар једном се усереш пре испита. Ок, ово последње и баш није препоручљиво ако се деси на пример пре него што појебеш колегиницу, јер ако кучка зна да си се уср'о, од ње нећеш да добијеш ни скрипту из Дидактике, а камоли пичку.
Што се саме проливчине тиче, једна од његових карактеристика је да те углавном протера десетак минута пре него што кренеш на испит. Научници универзитета Колумбија након вишегодишњег истраживања дошли су до закључка да највећи број студената који одлуче да одустану од испита, то раде јер им се десило да пре одласка на испит обимно фекалишу и да нису у стању да оду до факса, због тога што им је буљсон црвен као павијански рч.
Најчешће карактеристике преиспитног пролива су да смрди више него обично, траје више него обично и шири сенфару више него обично.

Mnogo neizvesna situacija. Nešto što u trenutku može da se preokrene, dok kažeš keks. Sad je situacija takva kakva je, ali kraj balade može doneti velike promene. Neko je bliži cilju sto metara ispred tebe, ali ga ti u poslednjim koracima trke prevaziđeš i ostaviš prašinu iza sebe.

Najsuroviji udarac koji možeš da zadaš nekome.
Udarac koji se jedino može uporediti sa time da si mu pucao u obe noge, ušao u ulaz pored kog on leži upucan i sa krova mu još bacio klavir na glavu.

Upropastiti nekoga za čitav život jer on zna da je bolji, ti znaš da je bolji, svi znaju da je bolji, ali jednom se zajebavao sa tobom, opustio se, tebe malo prosralo i pobedio si.

Nakon toga je samo potrebno da ga zajebavaš s vremena na vreme, posebno u trenucima kada se pred drugima prži da je dobar u tome, gledaš ga kako pizdi i najbitnije je da više nikada ne igraš sa njim to u čemu si ga dobio. Nikada. Ni pod kojim uslovima.

Dobrovoljno pristajanje na gašenje razuma, iz samilosti prema samom sebi, da bi se postigao lakši i bezbolniji život. Ne sprovodi se ni jednostavno ni brzo kao ona fizička, ali evo nekoliko putokaza: slušanje odgovarajuće (neka svako ubaci žanr po svom nahođenju) muzike u cilju srozavanja i aj kjua i svih moralnih standarda, druženje u kognitivnom plićaku sa dvodimenzionalnim ljudima, gudranje, osvejednavljanje, parazitiranje na roditeljskoj/prijateljskoj/društvenoj grbači i na tuđim parolama, apgrejdovanje ignorancije u ignorizaciju, zatvaranje očiju, ušiju i usta pred svim onim stvarima koje nekako ne štimaju ali neka ih neko drugi uštimava, kasapljenje emocionalnih i socijalnih obzira, sve do potpunog obogaljenja sposobnosti za promišljanje o bilo čemu.

Teške traume iz djetinjstva znaju od čovjeka da stvore psiha. Kockice u njegovoj glavi se pogrešno slože i umjesto prelijepe kule sa Lego kutije, ispadne neki falusni oblik zbog kojeg dobiješ batine od keve. Majku mu, čak je i Stalone počeo da pravi pizdiarije po brdima Vašingtona, zbog trauma iz rata, tako stvorivši Ramba, pa kako onda da mlađan momčić ne ostane oštećen kad ga stric svakog vikenda trpa ispod polja kukuruza.
Elem, psiho djeluje normalno na prvi pogled, vješto skriva svoju sjebanost i pokušava da se uklopi u masu crtajući Džokerov osmjeh na svom licu. Osmjeh ispod kojeg se krije um mračan poput analnog ambisa Tori Lejn. U njegovoj glavi čuči Baloteli i samo je pitanje vremena kad će da spali svoju kuću ili da gađa prolaznike izmetom. Ali, tako stižemo i do flešbekova. Flešbekovi su tu da razotkriju psihopatu. Maleni podsticaj iz okoline budi duboko zakopana sjećanja koja ga tjeraju da se otvori, da se nesvesno izlaje i da za sva vremena zacementira ulogu psihopate u društvu, nakon čega će ili ubiti sebe, ili pobiti sve ostale, Holms stajl.

Једина храна коју не исеремо, већ испишамо.

Uspeti u životu i postati neko i nešto, a opet ostati nepromenjen i dosledan sebi, ne izvitoperiti se pod teretom uprtih očiju. Izdići se iz rulje i sam tim distancirati od žgadiluka i gadosti sa njim uvezane. Rabota na koju se retko ko usudi, a još ređe ko uspe u tome, jer da bi izgradio ime moraš napustiti običaje, biti ludo pametan i skoro pa glupav da rizikuješ odbacivši sve, i biti sposoban da ponovo izgradiš, jednom rečju - obrnuti krug, a za to se mora imati hrabrosti, i to one najveće: da se odbace šarene laže, strah od kazne za nepoštovanje bapskih dogmi i da se progleda svojim očima. A međ' svetom je oduvek bilo više kukavica nego glupaka.

Postati neko i nešto, a ne glumiti besne gliste i parati nosem oblake - e tu se, bato moj, pada - odoleti izazovu pišanja po sirotinji mogu samo izrodi čovekovog semena, e tu je mesto gde pravi razlika između lika koga je opizdio pot asova i malo lude sreće i tu je gde je, i čoveka, koji je zaista poseban: po svim faktorima izrod iz statistike koja opisuje plebs, koji ne jebe živu silu, koji je rođen da fura po svome, i kad je bio sasvim sam u svojoj borbi video jasno svoj cilj i kada je logika padala, preživeo sito i rešeto, i konačno ostvario.

Izgraditi ime je glagol koji ipak živi od žgadije, koja priča, i u bunilu trabunja o delima Posebnog, ali poput pećinskog čoveka koji se bojao i divio vatri a ič nije razumeo, žgadija se pomalo divi, ponajviše boji, a vrlo malo razume. Rulja priča o jedino o onome šta vidi i opipa svojim masnim prstima, a poštuje jedino ono čega se boji. Onaj koji je izgradio ime nikada nije pričao, živeo je i video neke stvari i mnogo pre nego što je rulji postalo očigledno. Tu je sva razlika.

Osoba sa amputiranim nogama.

Уобичајени радни дан рониоца.