Terapija za obraz.

To su uzrečice poput "dođavola" i "prokletstvo". One se samo mogu pročitati u knjigama ili prevodu stranih filmova, a nikada se zapravo ne izgovaraju. No kako izuzeci potvrđuju pravilo, dešava se da neki članovi društvene zajednice u naletu besa zaista izgovaraju navedene uzrečice, i to su osobe sa kojima niko nema niti želi neke dublje odnose, jer se smatraju čudacima i osobenjacima, koji po noći, ogrnuti velikim crnim ogrtačem sa kragnom, sviraju orgulje na svom mračnom tavanu.

Izgleda šašavo, ali mene ruka više ne boli

Налик је на пушење. Знаш да је лоше и неперспективно за егзистенцију, али настављаш то да радиш јер, једноставно, волиш.

Žalosna životna činjenica. Šta vam vredi učiti, truditi se da saznate kad najbolje prolaze oni koji žive u blaženom neznanju. Odsustvo želje za traganjem, samouništenjem učenja je komforniji vid života i to je de facto, zalud sve velike premise i citati u slavu učenja. Nema potrebe-sve je to već neko negde umesto nas obavio, ne zamarajmo se.Ne znajmo i budimo srećni!

Noćna mora svakog tinejdžera sa malo paranoičnijim roditeljima. Negativna aktuelna dešavanja koja se, po mišljenju vaših roditelja, šire kroz vazduh i koja će pogoditi baš vas, kao neki domino efekat, Iako vi uopšte niti znate o čemu se radi niti ste u toku.

Fetiš pojedinih nastavnika biologije, koji ima jedinu svrhu u pronalaženju granica peglanja za svakog đaka ponaosob. Trebalo bi kao da se nešto uči o insektima, koji je koji, kao i o latinskim imenima, ali ovo služi jedino za videti koja deca su potencijalni budući doktori, mesari, serijske ubice-kasapini, eksterminatori (ne terminatori nego oni što ubijaju bube) itd... Pravi se tako što deca odu u prirodu, nahvataju različite kukce pomoću praznih šibica, prebace u teglu, a onda ih pošto je kevi gadno, ćale nabija špenadlama na karton uz pomisao "da sam znao da će za 10 godina žena da me natera da nabadam bube pošto je ovaj mali svilen, izdrkao bi ga na posteljinu, svega mi".

Stanje prouzrokovano petominutnim neprekidnim ucenjem.

2007.

Mesto gde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da Vas pita.

2010.

Mesto gde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da Vam kaže da je sve to već izdefinisano.

Pokušaj pedofila da se opravda.

Onaj osecaj kada shvatim da je cak i moja pasta za zube proputovala vise nego sto cu ja ikada...

Ako ovo čitate sigurno postojite, mada je Rene Dekart to egoistički rekao "Mislim dakle postojim". Elem, pošto ste ovde i čitate ovo morate znati da su bilioni lebdećih atoma morali da se nekako prikupe na složen, smislen i obavezujući način da bi otelotvorili baš vas. Kombinacija vaših atoma je tako poseban i specijalizovani aranžman da nikada ranije nije postojao i postojaće samo jednom u ukupnom vaseljenskom vremenu - a to je dok vi postojite. U nastupajućim godinama sve te male čestice će bespogovorno i neumorno raditi i učestvovati u milijardama koordinisanih (re)akcija neophodnih da se baš vi osećate prijatno i zdravo, obezbedjujući ništa više do vašeg, sa svakom cigaretom ili vožnjom motocikla krajnje potcenjenog, POSTOJANJA.

Potpuno je zagonetno zbog čega atomi to rade i zašto se uopšte gnjave time da budu vi. Na atomskom nivou, biti baš vi i nije bogzna kako zabavno iskustvo. I pored toga što neumorno rade sve one korisne stvari, vaše atome u suštini "zabole kurac" za vas. Oni zapravo i ne znaju da postojite. Ne znaju ništa ni o sopstvenom postojanju, ali ipak tokom vašeg postojanja oni će poslušno pratiti nepoznati impuls da vas očuvaju onakvim kakvi jeste.

Ako su ovo bile dobre vesti onda je loša vest da je vreme njihove odanosti veoma kratko, gledano naravno iz atomskog ugla. Oni su rodjeni, ili bar većina njih, pre mnogo mnogo milijardi godina u velikom prasku ili srcu neke umiruće zvezde, pa tričavih 60-70-80-90-100 godina vernog služenja vama i nije neko dugačko vreme. Kad odsluže vama posvećeno vreme, vaši atomi će se nemo iskrasti iz vas i veselo odskakukati da budu nešto drugo. Pčela, maslačak, kišna glista, običan i odvratni mulj u bari, bilo šta. A mogu se preseliti i na neku drugu planetu, zvezdu ili besciljno lutati svemirom dok on postoji ne gradeć i ne radeći ama baš ništa.

Verovatno da u vasioni ima interesantnijih mesta za vaše atome i kada bi mogli da biraju sigurno bi izabrali nešto drugačije od vas. Na primer, učestvovanje u zvezdanim vatrometima, sunčanje na milion stepeni u zvezdama, iscrtavanje svebojnih maglina, smzavanje na apsolutnoj nuli, razdragano uletanje gravitacionim toboganom u crnu rupu, razbijanje u paramparčad uz privatni vatromet energije, naelektrisavanje i razelektrisavanje, sletanje na neku planetu i uletanje u lanac ishrane ... i sve to onako, iz zajebancije.

Da, to si ti, to smo mi.

Godina 1984, još nam visi Titova slika u predsoblju, a ja već postao gimnazijalac!
U džepu imam 20 dinara, i već dva sata razmišljam kako da usnulog ćaleta(sada pokojnog) opljačkam za još dvadeset dinara, pa da imam dovoljno za dva čaja(sa limunom!) u "Korani".
Posle munjevite akcije privlačenja tatinom buđelaru (tu moju akciju i danas izučavaju na fakultetima za nindže), dolazim do drugih 20 dinara, tako neophodnih za moju kompletnu sreću u životu.
Tragove tog svog zločina sam uklonio tako dobro da ni svi holivudski forenzičari zajedno ne bi mogli da snime o tome ni 15 sekundi u nekoj epizodi, toliko je to malo dokaza bilo ostalo!

Izlazim napolje sa dilemom kako da to najpametnije utrošim...
Dva su puta predamnom. Jedan je do naselja Aerodrom(4km), a drugi do Stanova(6km). Kola naravno nemam, a ni pare za autobus, samo za ta dva čaja(i to ako nisu poskupeli!). Na kraju one dalje destinacije me čeka ONA, ne tako lepa, da zajedno idemo u grad, a deluje kao da bi rado zastala u nekom od usputnih parkića. Možda se budemo i po'vatali!

Na kraju one druge i bliže destinacije je prelepo i prepametno žensko stvorenje u koje sam pomalo zaljubljen, ali sve deluje da će pre bilo čega morati makar 3-4 kanistra čaja da se popije sa njom, i to u dužem vremenskom razdoblju.

Namaknem kapuljaču, kiša je lila k'o iz kabla, pa odlučnim korakom krenem prema ružnijoj koju ne volim!

......

Godina 2010, živim u Luxembourg-u, jednoj od tri najbogatije zemlje na svetu.
Tita nema, u predsoblju mi visi kalendar uplata "Paribas" banke. U novčaniku par EURO novčanica i pregršt kartica sa četvorocifrenim limitima. Ispred kuće dva auta i džip.
Živim sam samcit u ogromnoj kući, najbliža familija je 2100km daleko, a čak i kiša ne pada.

Skoro je 7 sati i za nekoliko minuta će prelepo stvorenje koje se otvoreno loži na mene ("senzibilna skandinavska ženstvenost") da me zove da idemo zajedno na neki heavy-metal fest u jedno obližnje seoce.
Tamo nema čaja, samo Paulaner i Bofferding pivo...Neće ni da poskupi, a i da poskupi, niko to neće ni da primeti.
Sigurno će da me spopadne i to ne po parkovima, nego u mom ili njenom krevetu. I ona živi sama...ima i ona dva auta.

Jbg...samo što sam došao i istuširao se, a na Sky TV počinje Eddie Izzard da priča fazone...a ona ionako mnogo priča gluposti, stvarno nemam volje da nju slušam.

Gasim telefon na minut pre poziva.

Nešto što naši matori rade jer veruju da tako stan štite od provalnika, a mi radimo zato što smo naučili od njih.

Dokaz da je veličina svim generacijama aktuelna dimenzija.

Recenica svakog deteta u poslednjem stadijumu dosadjivanja na svadbi, ispracaju, slavi, babinama itd. Ako je izgovori vise od pet puta u jednoj minuti to je znak da je spremno da napravi zijan samo da ide kuci.

Zemlja takve površine da je osnovcima u dobrom delu sveta zadavala glavobolju kada treba da je pronadju na karti. Što se pak toga tiče, njihove stanovnike (svih 33.000) karakteriše savršen bol u kurcu za granice, služenje vojnog roka, cene goriva u regionu ili svetske probleme, oni na to ne mogu i onako da utiču.
Jebe im se i što Madjarska nema more, jer nemaju ga ni oni, za šta im se takodje jebe - imaju dovoljno velika primanja da mogu da biraju gde će da idu, ne trbaju im vize, nemaju redove..Imaju dobar standard i lepo žive. I boli ih kurac.

Prkosno pokazuju kako ne moraš biti velik da bi bio siguran - oni nemaju koga da napadnu, niko ih neće napasti jer bi to bilo ispod časti, a teritorija je takva da ništa ne može od njih ni da se odcepi. Država mala, gradovi mali, malo ljudi, tako da se gotovo svi i poznaju..

Najsmesnije pitanje iz arsenala pitanja od strane "zabrinutih" majki kada se dete, uglavnom musko, sprema za izlazak. Javlja se kada dete nije zavisnik od duvana, pica, droga, sedenja na hladnom betonu, ne stoji na promaji, ne histerise, ne igra kanter, wow, nema facebook..

Iskrcavas se iz kapisle, sve ti je novo i strano, plasis se neopisivo, ali prepustas se instinktu i napokon dobijas ono sto si cekao - duboki udah. Oci ti suze, pluca ti se cepaju od bola, nisi navikao na planetu zemlju, svoj novi dom. Pitas se gde ti je porodica, sta sada, kuda? Oni su vec tu. Cekaju te. Smeskaju ti se. Vesele se. Tvoj tata trci po kisi 5 km do sledeceg vozila, ulazi, ugleda svoje roditelje, te iskusne putnike koji mrze sve sto kuca u ritmu vremena, klekne onako mokar i pocepan i suzno kaze:"Dosao je... Moj sin je dosao!!!" I konacno i ti ulazis u taj autobus. Tu je tvoja porodica, ljubav, prijatelji, svi oni koje ces ikada upoznati. Saznajes gde vodi, sta se desava oko tebe. Istrazujes, shvatas. Slusas o svojim saputnicima, kako su neki uspeli da izadju iz autobusa na kratko i iscupaju poneki list, ogrebu neki kontejner, ili ostave otisak stopala u blatu. Saznajes ko je sve zasluzan sto sada ides autobusom, a ne peske. Cudno ti je sto sedis pozadi, pa vremenom prelazis na prednja sedista. Vozac kaze da svako ima svoju stanicu. Postajes svestan koliko ti je lepo, druzis se, ucis, uzivas. Zelis da se putovanje nikad ne zavrsi. Lose stvari ostavljas na sedistu iza, lepe prebacujes napred. Kada si pozadi, hoces napred, kada si na sredini zelis da tu i ostanes, ali ti nezaustavljivo hrlis dalje, na kraju sedas na prednje sediste. Pored tebe je torta sa 65 svecica. Sada vapis da odes nazad. Da vratis vreme. Da budes ponovo... Mlad... Pogledas na sat i po prvi put u svom zivotu... Mrzis... Dolazi tvoja stanica. Saberes se, setis se gde si ustvari posao. Setis se prvog poljupca, tako malog, a tako velikog. Setis se prvog odlaska u zatvor sa najboljim drugom. Setis se kako telo ume da gori, da zudi godinama, a posle splasne u sekundi. Setis se hiljada pijanih noci, hiljada gluposti, osmeha, suza. Setis se noci kada si zaprosio zenu svog zivota pred tri stotine ljudi. Setis se njenog placnog "da". Setis se trenutka kada je tvoj sin dosao i seo na zadnje sediste. Tvoje putavanje u jednom pravcu je gotovo. Setis se kako si u cetvrtom razredu imao uvek isti zakljucak, tako stereotipan da se ljudima gadi. Onda se okreces ka autobusu koji nastavlja dalje i ipak izgovoris:"To se ne moze opisati, to morate doziveti". Drago ti je sto si putovao, postojao, voleo i bio voljen. Ne znam... Neki to neopisivo putovanje u sigurnu smrt zovu... Zivot.

Ako vaše dete ikada (ne daj Bože) izgovori ovu rečenicu, budite sigurni da ste negde u vaspitanju duboko pogršili, ili se sudbina jednostavno okrutno poigrala sa vama.

Gotovo! Žena viče - Milane seci kurac, napravićeš mi još i hitlera kako si krenuo! Mian jebe majku ženi ubedjujući sebe da ga nije on napravio, misli šta su njegovi u nazad i on toliko zgrešili pa im se ovako vratilo..Počinje čovek da se priseća koliko su pape u stvari nanele zla ovom svetu:

- Papa? PAPA!? Gde si uopšte čuo za papu?
- Papa i tačka.
- Pa da si rekao predsednik Amerike pa i da razumem nekako! Ali papa!? A šta je sa onim želim da budem fudbaler, glumac, kosmonaut, super heroj? Oprostio bih ti i za vojskovodju, kriminalca, Milana Stankovića..Ali ne! Papa! Pa šta ti u stvari hoćeš?
Da vodiš ratove i manipulišeš sirotinjom? Da vodiš najveću legalnu mafijašku organizaciju od kad je istorije, koristiš veru jadnih ljudi da bi se izdrkavao!? Pa znaš ti šta čike iz tog zločinačkog udruženja..
- Učitelj je rekao da sveštenici i pape vole malu decu a ti se na mene samo dereš..
- DOSTAAAAAAAAAAAAAAAAA! Vera daj kaiš i nadji u imeniku psihologa, a ja ću prvo da pozovem popa, vidiš da su nam neke monstruozne misli ušle u dete, ko zna gde je to pokupio..

Halo, da li je to pop? Imam jedan problem, Moje dete je rešilo da postane papa...