Noć. Došla je polako sa svojim tamnim strunama previjajući krovove zgrada svečarski osvetljenog velegrada. Bilo je hladno, ali taman toliko da mi bude prijatno u mom kaputu. Otišao sam na dogovoreno mesto. Svi su bili tu. Naravno, svi osim nje. Zar toliki prevaljeni put da ode u ništavilo mojih životnih promašaja zbog kosmičkog cirkusa koji je uredio tako da ona baš tad ne dođe. Pa dobro, preživeo sam i gore. Priče su se kitile jedna na drugu, društvo je bilo veselo, a i ja sam, donekle.
Ukazala se na vratima. Svi smo zastali. I vreme je. Oči su izgubile komandu mozga i počele su da prate svaki njen korak, svaku mimiku, svaki treptaj. Hteo bih sad da je opišem, ali, ne umem. Verujem da deo mene još uvek sedi tamo, oslobođen zvuka veselog društva, i prati treptaj anđela.
Možda je to bio samo san, pitam se. Možda iz mene govori žudnja. Možda će uvek biti samo možda. Ipak, siguran sam da vreme neće iz mene odgnati tajnu koja se krila u unutrašnjosti njenog dugog crnog kaputa, nikad!
Jednostavno Mrs.Raven!

Последњи стадијум самоће.Толико си изолован од друштва да те се ни мобилна мрежа на коју си прикључен не сећа да постојиш.

Неке ствари у животу су саме по себи једноставно толико чемерне, да у њиховом случају оне ситнице које живот чине радосним не значе апсолутно ништа. Попут девојчице која се игра међ лешевима изгинулих војника, тај трачак радости је мртва курчина наспрам заслепљујућег црнила које је окружује.

Analni otvor. Rč. Plinara. Anić. Čmar. Dukat. Senfara.

Види вако... Немаш ти појма шиљокуран... То ти је била једна земља где је било свега и све је било најбоље.

Нико ништа није радио, а сви су све имали. И кад немаш, узмеш од предузећа, ил неки од они кредита што се никад не враћају, све се то лепо распореди на друштво, и супер свима! Сви нас волели, сви нам завидели, а тек пасош што нам био црвен и леп! На море идеш кад оћеш и де оћеш и пишаш по домороцима, нако госпоцки.

Војска ко земља - све на нивоу, све најбоље, причало се да смо били четврта сила у Европи, ал ја искрено мислим да смо били и прва, ако у Европу не рачунамо и Есесесер. И сви воле војника, чудо једно! Одеш у Србију, одеш у најгоре усташко место у Рвацкој - просто се утркују ко ће пиво да ти плати!

А тек Тито! Да виш кад ОН неком каже "Не!"! Па све се бре тресе, цео се свет тресо од нас, сви нас знали ко смо и де смо, сви нас бре волели! Црнци те воле, Енглези те воле, Американци те воле, Совјети те воле, чудо једно! Сви питају колко ти пара треба, само да би и ти њих воло, толко им стало било до нас и наше Југославије! Па кад гледаш оне слетове на стадионима... Волели смо га бре, ЕЈ! И мртвом смо му носили штафету! Еј, Друг Стари, да је још поживео, све би данас друго било, знао би он како са овим барабама...

Сви били јебачи, сви унаказили од јебања сваку земљу у коју оду, странкиње једва чекале Србе и Рвате да се са њима плоде, јер су сви Југословени били прави плодитељи, таквих на планети није било. Толко смо плодили да су ове наше остале суве, па почо се смањује наталитет, то је кренуло отад, јер смо били јебачи.

А тек брацво и јединсво... Па кад запевамо химну, Хеј Словени, па Брена, па Бијело Дугме, па Краш чоколаде, па Горење... Нисмо бре ни гледали ко је Србин, ко Хрват, све нам једно било. Сви смо се заједно проводили и зезали, право Титово брацво и јединсво! Ееееј, то је бре била земља бре!

Ви сад појма немате! Да вам човек да једну овцу нацртану, не бисте знали да је сачувате! Ви сте бре нуле сви до једног!

Puškica.

Dok pišem ovu defku mnoge devojke zvezdinog godišta postadoše punoletne, pa izraz i gubi na značaju. Al' ipak ima svoj smisao i zaslužuje da se definiše.
Koristi se za označavanje nabujalih tinejdžerki izraslih u širinu, visinu i dubinu (Al rastu ova deca), a rođenih 1991. godine.
Blagopedofilski izraz.
Aludira na Zvezdino osvajanje Kupa Šampiona te 91. godine.
Posle toga sledi Partizanovo godište (1992. kosarka)

По узору на каналисани комунистички ентузијазам после Другог рата, данашња власт се досетила како и у капиталистичком систему искористити добру вољу и еуфорију код младежи. Џаба радна снага никад није била на одмет.
Па да направимо једну скептичну пројекцију како би то могло да изгледа.

Kratak i vlažan prdež.

Limenka piva ohlađena do temperature pred smrzavanje tečnosti u njoj. U manjim količinama nije dovoljno efikasna, ali u većim svakako doprinosi opštoj ugodnosti korisnika.

Siguran ishod kocke.

Potrošačka korpa u Srbiji.

Узвик усхићења напаљене девојке када уместо средњим прстом, помазиш њену мачкицу палцем.

Знаш да ниси за боље па ћутиш и уживаш.

Чекао си снег, пала је киша. Платио си кифлу, дали су ти слани штапић. Требало је да добијеш по пичци, а добио си само по ушима.

Прошао си ко у Фила папучама по трњу. Блеја.

Putnik u busu koji širi aromu belog luka.

Jedan od najjačih halucinogena. Sintetisao ga je Albert Hofman 1938. god.
Ali tek 5 godina kasnije, počeo ga je ozbiljno proučavati. Testirao ga je na sebi, i upisivao zapažanja u dnevnik. Jednog dana je zapisao:

Prva grčka kladionica.

Šljiva u očnoj dolini. Plavetnilo pučine Ligurskog mora koje se dobija bliskim kontaktom sa nekim tvrdim predmetom. Za žene - prečica do sigurne kuće, za muškarce - "dovešću ja moje ortake, ima da vas polomimo k'o pičke".

Сложићеш се са мном зар не, јер ово што ћу управо рећи је екстремно смислено, неоспориво и едукативно. Ипак, ја сам човек широких схватања и оставићу простор за вероватноћу да оно што сам рекао можда и није 100% тачно. Иако јесте.

У преводу-то што причаш нема ама баш никаквог смисла,тотално је труло и нерезонски,и молим те да нас не смараш више тим глупостима...Мрачиш,зрачиш,смараш...