Pokrivač za baku.

Zemlja u kojoj dojče vele.

Repetito est mater studiorum što bi rekli pogani Latini. Nema dobra dok ne zagrzieš muški i ne puštaš dok rezultat ne dođe. U programu života nebrojeno puta ulaziš i izlaziš dok ne krene. Jednostavno , bilo šta da radiš moraš skupiti određeno iskustvo da bi prešao neki nivo. Na kraju, eno ti Neše Sline, šta uradi od života, a da ti ne možeš. Nisi pokušao druže.

Odustajanje kao neprijatelj ljudskog roda mora biti izbačeno iz upotrebe od strane junačke maksime „ ne jebe lijep nego uporan“. Pa čak i kad ne uspiješ nakon milion pokušaja , sudbina će naći način da ti nagradi trud na nekom drugom mjestu.

Брана.

Lik koji je sa svima na TI.

Evolucija anatomije žene, a svakako i erotike.

Nekada davno, u vreme džeferdara, kubura, jatagana, Praviteljstvujuščeg sovjeta, jabaša, subaša, buljubaša, harambaša i inih, sa današnje tačke gledišta slabo razumljivih pojmova, volelo se dvoje mladih. On je bio heroj, jedan od najdrčnijih vojskovođa u Prvom-more, Turci, na kurac ste nam se popeli-ustanku. Fes, brci, utoka za pojasom, peskovit glas, prek, nagao, uz ruzmarin vino, ašik...Hajduk Veljko. Lord Krajine i strah i trepet za obrezanu čeljad.

Da je Hju Hefner kojim slučajem živeo u 19. veku, pozvao bi Čučuk Stanu da mu bude prva plejboj jebena zečica i naslikao je nagu, guščijim perom na pergamentu. Stas, glas, harizma, lepota, pamet i bedra. Prva bedra Negotinske krajine i nezvanično druga od Velike Morave do uralskih vrleti.

Kad god su Veljku ratne obaveze dozvoljavale da uzme slobodan dan ili neplaćeno odsustvo, ljubavnici su se viđali ispod jednog bagrema. Kako pesma kaže, dušek im je bila lucerka detelina, jastuk Veljkov super napucani biceps, edicija ralo i volovi, a jorgan nisu imali jer je bio jul mesec i vrućinčina u pičku materinu. Elem, legnu oni tako i on počne nju da timari po bedrima. Gde se god rukom zaputi, ono bedra. Ne, on je nije hvatao za sisu ili ne daj bože pokušavao da joj surdukne vragolana u nedepiliran i prepun tarzančića čmar (hej, tad su se ljudi zapirali samo o bitnijim praznicima, i to sekvencijalno). Isključivo bedra i samo bedra, ko ovan u krivu šljivu. Mislim, tako poezija kazuje. Makar ova što je prošla oštru legislativu, ne ona hromog Vuka koji opisuje mlade djeve koje proklinju sudbu zlu jer im je pička zarasla ko Amazonija.

Danas, anatomski gledano, pre ćeš zatvorenih očiju locirati crkvu Svetog Petra u Vatikanu, na karti sveta razmere jedan prema zilion, nego naći bedra na telu žene. Nekad su bedra obuhvatala teritoriju južno od sisa i severno od kolena a sad postoje: kukovi, bokovi, guzovi, gluteusi - više vrsta , krsta, unutrašnja strana butina, spoljašnja strana butina, male usne, velike usne, džojstik, čmar, Grinički razdvajač guzice, bikini zona, depilacijska zona, kitov rep zona, donji stomak, gornji stomak, pupak zona. A bedra? Gde su jebena bedra?

Nezvaničan naziv za Srbiju u krugu turista koji se koriste našim rečnim putevima na proputovanju za Crno more, a govorka se i kako je među debelom zapadnjačkom decom debelih zapadnjačkih turista jedan od omiljenih zabavnih sadržaja brojanje frižidera i šporeta koji putem proplutaju pored broda. Iz našeg turističkog saveza povodom ovih glasina upućen je apel da se isluženi kućni aparati bacaju u Savsko jezero i manje vodene tokove koji se ne nalaze na mapi plovnih puteva. Zasad, odziv je minimalan jer je blagoslov vlasti čitavu aktivnost učinio legalnom i bezbednom što je odbilo od nje domaćine i domaćice željne uzbuđenja kojim bi osvežili monoton bračni život.

Zamena za izraz statistika u esnafu sportskih novinara, jamačno planski smišljena radi uštede na broju karaktera. Primenu može naći i u drugim sferama svakodnevnog života.

Врхунац уређености једне земље. Јебеш ти економију, привредни раст, инфлацију и остале зајебане речи. Пити алкохолно пиво на трибинама и притом не правити нереде Ханибалских размера, је врх врхова који једна држава може да достигне.

Израз вазнесењског одушевљења.

Napustiti ustaljene norme, krenuti od nule, tražiti odgovore, pa opet doći na početak. Doći na isto, ali ovaj put znati znanje i razumeti, a ne ponavljati k'o papagaj ono što je servirano, jer se tako valja. Steći pamet, a pritom ne biti ziceraš.

Narod. Ali onaj najzatucaniji i najjadniji. Glupo, a voli da soli pamet više nego kuvano jaje za Vaskrs. Osnovni životni moto im je nešto između "Da komšiji crkne krava", "Ako ne znam ja, ne zna niko" i "Od ovog ne može gore, vataj se broda da pravimo čamac". Nesposobni da vide dalje od svog nosa, eventualno sagledaju širu sliku makar na lokalnom nivou, izdali bi i rođenu braću i sestre, a majku prodali za sitne pare, samo da bi otvorili sebi neka nova vrata. Karakteriše ih žestoka ljubomora, nemogućnost prihvatanja tuđih uspjeha (sem Đovakovih, njega slave umjesto krsne slave otprilike), te nesposobnost da se stave u tuđu kožu. Ali najviše od svega ih karakteriše grickanje.

Kad imaš sitan zub ne možeš da odgrizeš ništa, samo da grickaš. Ali to ide polako, lagano, prvo malo podbadaš, smekšaš meso, onda lagano praviš usjeke, već nakon koju godinu kreću da se prepoznaju tragovi zuba, onda i navikne onaj koga grizu. A kad osjete da se navikao, onda krenu da grizu. Svom silinom. I nikad ne prestaju. Nikad.

Stoka krupnog zuba kad odgrize, odgrize muški. Da se zna majku mu, da se poznaje ožiljak godinama, ako rana zaraste. A ako je od onih što ne zarastaju, da podsjeća.
Sitan zub slabije grize, al' može više puta na jedno mjesto. Dok jednom ne ode sve u tri pičke materine, pa se izgubi i ono malo duše...

Само кад је бесплатно.

Osoba koja parkira vozilo na mestu za invalide.

Prvi znak suše u srcu.

Укратко, ако сте читали "Песму леда и ватре" или, сада већ гледали "Игру Престола", посматрајте Миријево као оно, са разлогом неистражено ледено пространство иза Зида. Када зима дође, доћи ће одатле.

Нашироко, у питању је опасна, егзотична и неистражена област на тромеђи брда, реке и гробља. Такав положај носи са собом старословенско предсказање у коме јасно пише да ће свако ко се насели, ороди са неким одатле или, не дај боже, роди на Миријеву бити осуђен на пропаст, лудило, и хиљадугодишњу борбу са локалним варварским племенима, зверима, несигурним путевима, читавим чопорима кучића самоубица, тзв. "кужним смрадом из паклених дубина" и, наравно, зимом.

Миријевски мушкарци су тихи и наизглед смирени. Деле се на старије, стамене и једносмерне, који цео живот посвећују црнчењу да би њихов иметак био најприметнији у племену, и млађе, још увек неукаљане судбином, али са видним проблемима са координацијом у ходу, разговору и смеху, чудном затвореношћу узрокованим угледањем на старије и прагом толеранције који би, ако би био икада прекорачен, вероватно пореметио ротацију Земљине кугле.

Миријевске жене имају сличну поделу, али су у начелу компликованије. Већина жена је такође стамена и знажна у куковима и гузици, генетски усклађеним под вишедеценијским теретом снажних мушкараца. Ту су и оне друге, тање грађе и ширих погледа на остатак света, које живе гледајући другачију већину, која им усађује непобедиви страх од приклањања тој већини. Заједничка црта свих миријевских жена је понашање слично малим крзненим ловцима самотњацима, као што су мунгоси. Миријевска жена пажљиво осматра и приступа околини и потпуно неприметно нестаје из ње. Поседују савршено погрешно схватање емоционалних процеса и било какво инсистирање на разуму изазива агресиван дефанзивни механизам у надутој хипофизи миријевске жене. Таква ситуација може, на штету домаћинке, довести до рафала неразумљивих и неповезаних речи, ставова, узвика и питања који сами по себи наводе другу страну на одустајање.

Временски услови и годишња доба су на Миријеву пуни аномалија. Зора и сутон су готово неприметни због целодневних рефлексија светлости о Лешће, гробље које претећи посматра целу област. Миријевски пљускови мењају боје кровова. Стални ветрови звижде Чајковског. А ко преживи све то, доживи Миријевску зиму.

Миријевскa зима је јединствен пример микроклиме у свету. Истраживачи су годинама водили читаве експедиције са погрешном опремом за топло време, да би их дочекало минимум тридесет центиметара снега, прегладнели вукови и разнобојно звериње незабележених размера. Миријевска зима деценијама инспирише многе велике књижевнике, као што су Исак Асимов и Х.Г. Велс, а прича се да је чак и Франц Кафка провео месец дана заробљен у једној Миријевској земуници у којој је, у духу атмосфере конципирао читаву трилогију за "Процес", али је због финансијских разлога одустао и скратио све на једну књигу.

Како је технологија напредовала кроз године, данас имамо сателитске и инфрацрвене снимке Миријева, и нема више потребе за експедицијама и трошењем људства на опасне, понекад самоубилачке подухвате. Ипак, још увек има адреналинских зависника и лудо храбрих радозналаца. Чак толико да је реализовано неколико аутобуских линија, крцатих сулудим душама, огрезлих у смраду, адреналину и нервози која се може сећи ножем.

Аутобуси се неретко враћају потпуно празни.

Јесте. Зато што не кувају да би јели, него ради чистог лартпурлартизма. Једном у сто година их прожме надахнуће и онда накупују намирнице у вредности пола плате па сатима у трансу скакућу око шпорета, витлају зејтином по кујни у маниру Џексона Полока, замажу 60 чинија и 12 шерпи од којих се бар једна запали, осам пута им искипи, исеку прст и на крају од свега тога испадну шпагете да се усереш.

Појава због које мислим да се у Србији избори одржавају сваке године, мада је скоро па тако. Период када се нижи страначки кадрови размиле по својим местима као вирус забавиштем и крену да нас малтретирају глупим питањима и трују предизборним паролама у које више не верује ни конзилијум састављен од екипе *лик из Лазе-карта до Бањалуке риба-неко ко је до јаја глуп.*

По цео дан су ту, само мењају обележја и причају једну исту причу са замењеним ликовима, зову телефоном, пресрећу људе по улици и као најекстремнији облик долазе на кућну адресу. Најгора ствар у целој причи је што ни они сами не знају у којој су странци а ни ко је све у њиховом табору а о статуту и програму странке да и не говорим. Многи тврде да насиље није решење али код мене Јеховини сведоци више не долазе.

Maslinovo ulje, ruzmarin! Ladno pivo, koka kola, jupi! Krofnice, vruće krofinice...

Ako ste ikada išli na primorje, crnogorsko primorje, vrlo vjerovatno napamet znate navedeni marketinšku mantru, koju ponavlja ubogi prodavac na plaži. Primjetićete da se u prvom planu nalaze masline. Zašto baš masline? Zato što masline rastu u primorskim krajevima. Zato što primorci izuzetno cijene svoje masline i njihovu prerađevinu maslinovo ulje. Zato što svoje maslinove ulje trpaju sve moguće i nemoguće kombinacije jela. Zato što se maslinovim uljem liječe, kupaju, jebu u guzicu. Zato što očekuju da i vi cijenite maslinovo ulje. Da ga platite naravno. Papreno.

Masline kao masline i nisu previše bitne za poentu ovog teksta. One rastu tu vijekovima. Teško da su imale uticaja na ljudske kvalitete osoba koje ih uzgajaju. Ali eto, potrefilo se da dijele kvalitetan geografski prostor sa, ne tako kvalitetnim, ljudskim bićima.

Latin, iliti primorac, potomak slavnih mletačkih trgovaca, dočekaće vas sa isto tako ''slavnim'' gostoprimstvom koje krasi dotične krajeve. Ljubaznog osmijeha, prefinjenih manira i prijateljskim zagrljajem ispratiće vas kući. Vrlo vjerovatno prvi i poslednji put. Mašte im ne fali. Teško da bi nekome drugom pale na pamet takve ideje za prevaru. Riječ im vrijedi koliko i maslinovo ulje koje prave. Na svu sreću, gledate ih samo ljeti. Ostalih godišnjih doba zavuku se u svoje kamene palate i broje novce. Smišljaju nove prevare, uvode nove takse.

A maslinjaci, oni žive vjekovima. I pravo je čudo kako ne pocrvene od stida svjedočeći nedjelima svojih vlasnika.

Uporedni pojam, antonim za knap.
Komotno predstavlja oznaku za nešto što je taman u slučaju da se dozvoljava luft, ali predstavnja i oznaku za široko tamo gde ne postoji ogramničenje.
Komotno zbog svoje sjajne kombinacije dodatka lufta na taman, ima preneseno značenje na dozvolu ili slobodu. I kao dodatak na slobodu, prenosi značenje i na izraz ugodnosti i udobnosti.