Očajnički pokušaj da dočaraš zatvorske muke uz bol jednak porođajnom.

Sad, stručnjaci bi možda objasnili da tvrda stolica mehaničkim delovanjem napravi naprslinu na sluzokoži debelog creva usled čega se analni mišić dodatno zgrči, i eto ti problema.
Sve u svemu, ovo stanje i prati sve porođajne faze: nervozno šetanje tamo-vamo, zverski pogled sa destruktivnim idejama, beznađe, mnogo znoja i dranja i olakšanje uz salvu emocija na kraju.

**Bum!** Grom iz vedra neba koji je definitivno pokazao pravo stanje tvog društvenog života. Neobrijan, krmeljiv i umrtvljen, pao si još niže, da te rođena majka tera da ideš u grad. Zbogom živote, vidimo se na drugoj strani, ja sam svoje odigrao. Igrao sam 3+, a već je 2:1 u tries drugom minutu. Moje je samo da sačekam da sudija odsvira kraj, bukvalno.

Gde nestade mladi, poletni klinac iz komšiluka, odlikaš, talentovani basketaš kojem se nazire svetla budućnost. Kako pade još jedna zvezda u korov, zaboravljena i od onih koji su joj se dodvoravali do iznemoglosti. Da li ga je slomilo društvo, da li je zastranio, ili samo čeka novu priliku da pokaže svoju blještavost?

Eh, davno to vreme beše kad ga je majka prenjama uvlačila u kuću, kako bi makar nešto stavio u usta ili odspavao...sad ga motkom tera napolje. Da l' ga je škola slomila? Devojka? Kako se odjednom sve promeni?

Наиме, колико год не волеле тај спорт, тачније, колико год га мрзеле, жене нису свесне колико се ми трудимо да их приближимо `једно са другим`.Докле год је нас, из њихове перспективе, тај диван спорт ће им бити главни кривац за наша окупљања, а поводом тога и једини разлог зашто смо се напили радним даном.Наравно, када на тикету стоји уплата од 100 динара, за тих 100 динара си, по њиховој причи могао да купиш 4 хеликоптера и хране за цео месец. Међутим, драге наше госпође и госпођице, истина је сасвим другачија. Ми вас волимо баш такве какве сте,и због тога вас и проналазимо у игри коју ми волимо највише на свету.Не верујете? Дозволите да вам буде објашњено....

U našem narodu sinonim za nekvalitetan život. Zašto je to tako nije mi jasno. Gledajući par džukaca koji se vrzmaju glavnom ulicom mog malog grada, došao sam do zaključka da je istina posve drugačija. Naime, pas (zvaćemo ga Mišo) crne boje, živi život kao lutalica. Iako mu status u našim očima nije zavidan, i nadležni ne čine ništa u cilju njegovog situiranja, čini se da to njemu ne predstavlja nikakav problem. Još ni jednom nisam prošao glavnom ulicom a da Mišo nije taslačio neku pohotnu kučku. Možda one nisu uglađene i fensi kao francuske pudle, možda se farbaju jeftinim bojama, ali poenta je da Mišo nikad nije suva kurca. Takođe, on nije ni mršav iako bi se to moglo očekivati od lutalice. Mišo nije gadljiv, strpljivo te sačeka da dovršiš burek na zidu ispred pekare, i zatim u slast pomaže onaj okrajak koji si bacio jer u njemu nije bilo mesa. Mišo nema problema ni sa kupanjem. Dok većina onih, koji svoj život ne kvalifikuju kao pasji, preko volje obave svoju nedeljnu dužnost, Šomi kupanje ne jebe i iz principa odbija pranje čak i vikendom. Mišo prezire njujorker fensere i iz tog razloga odbija da nosi odjeću. Mišo nema komplekse, i kod njega ona rabota slobodno landara i svima je na izvolte. Mišo je car i ja mu zavidim.

Prebaciti limit koji ti je bio zacrtan, uglavnom zbog neke vrste podsticaja.

Dati sve od sebe i još malo više kako bi ostvario ono za šta su svi mislili da nisi sposoban, a opet to ne znači da su ti mogućnosti povećane, već da si samo taj put uspeo da odeš iznad njih.

Ako bi ikada neko od istaknutih autora-veličina sa glasovitog sajta Tarzanija odlučio da sastavi i objavi listu pod nazivom *26 najiritantnijih stvari u vezi sa politikom*, sumnjam da bi u tom poduhvatu imao nekih većih problema. *Politika* je - još od vremena kada su je Stari Grci izmislili i na taj način sve buduće civilizacije osudili na pakao življenja sa konstantnim osvrtanjem na pomenuti pojam - bila i ostala, pa, možda i NAJVEĆE ZLO koje je Čovek umeo da smisli...posle *uzimanja kredita*, naravno. Ovaj tekst se, doduše, neće nešto preterano *osvrtati* na tu činjenicu, tim pre što autor istog nema ni najmanju nameru da u skorije vreme zaradi čir, zavezana creva i sl.

Ipak, pojava iz naslova bi, doduše, trebala da sve one koji eventualno *imaju* čir, zavezana creva i sl. - a usled dugogodišnjeg živciranja zbog politike i političara - podseti na simpatičan, maltene neozbiljan i, skoro sasvim sigurno, *podjebavajući* stav sa kojim mu se, od izbora do izbora, rendom kandidat ili kandidatkinja (mada mi na ovim prostorima još nikako da dođemo do ovog potonjeg; prim.prev.) "nude na glas", ako mi dozvolite da se tako poetski izrazim u momentu koji to nikako nije.

Mislim - kako čovek ozbiljno da shvati bilo kakav politički program jednog kandidata za rendom funkciju u vlasti ako mu (jedan od) slogan(a) glasi "***ZAOKRUŽI BROJ 3 - JER TRIPUT BOG POMAŽE***" ili "***BROJ 5 - SEDI, ODLIČAN!***"?! Razume se, mašta **campaign leader**-a ne poseduje baš toliko očigledne asocijacije i alegorije, ali setite se opet kampanje Bogoljuba Karića iz 2008 godine i čuvenog slogana ***BOGOLJUB KARIĆ PSS - ČISTA DESETKA!***, sa odgovarajuće seljačkim *akcenAtom* na ovo *desetka*, Bogu fala. Šta? Kao, narod je glupa stoka i n'ume da čita između redov...ustvari, bolje da ne završim ovu rečenicu, je l' da?

Uglavnom, ima nekih stvari koje nikada ne bi smele da budu inspirativne. Ovo je svakako jedna u vrhu takvih. Prijatan dan.

Najcesce pominjan svetac u Srba. Priziva se u svim prilikama: ushićenje, panika, neverica, nervoza, bes...

Vrhunac na skali opisivanja ljudske ružnoće. Neki će reći da je stereotipno, puno predrasuda, neki da je rasistički ali kada se malo razmisli ko može reći da grešim.

Iranska verzija krstastog šrafcigera.

Seksualni predator. Bezkompromisni jebač koji bi i strvinu opleo. Staro, mlado, bolesno il' zdravo, nijedno živo biće nije bezbedno od njegove salagije. Skače na ulične znakove, bandere, napisane pičke na tarabi. Napada sve što se miče, muče ili bleji... Poželjan za izbegavanje kad je pijan, jer mu tad i onako jadni kriterijumi sasvim nestaju i tad bi i sebi utero samo da može. Životni moto mu je ''svugde mu je bolje nego u gaćama''

Festival elokventnosti.

Pregled prosečnog kola Jelen super lige Srbije.

Kratak siže: u početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora da jede šljunak.
Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje. U 120-toj epizodi izraste joj noga. U 150-toj epizodi postaje direktor banke.
U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji plaču. U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetvru i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji plaču. U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču, naročito se u tome ističu muški likovi.
Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarista i koscenarista.
Ta epopeja traje cirka 20 epizoda.
U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da ce imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi muskarci u seriji, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijelu konačno krenulo.
Na kraju, posle 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje da prati drugu špansku seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluva je i slepa...

Порођају обавезно присуствују труднице, а све чешће и очеви. Са аспекта полне равноправности, догађај наметнут савременом мушкарцу у циљу стицања порођајног искуства и подршка у патњи брачном другу, истом оном другу који у случају рата неће морати да држи пушку нити лежати са вама у влажном рову да подели вашу патњу. Нежељена епизода која ће вам дугорочно огадити пичетину али и најрадоснији тренутак доласка на свет вашег модрог и смежураног детета. Мада, није одувек било тако.

Jedan od najjačih halucinogena. Sintetisao ga je Albert Hofman 1938. god.
Ali tek 5 godina kasnije, počeo ga je ozbiljno proučavati. Testirao ga je na sebi, i upisivao zapažanja u dnevnik. Jednog dana je zapisao:

Tip devojke koja u mladosti zna samo za ludovanje i izlaske do zore.
Dobije takav nadimak upravo zbog činjenice što se ne skrasi sve dok je godine ne nateraju na to, kao i crna osmica koja zadnja upada u bilijarsku rupu.
Međutim postoje i slučajevi gde se takve devojke skrase u mladosti, kada zatrudne sa nekim, a tada je za njih igra gotova, baš kao i za igrača koji prerano ubaci ovu kuglu u rupu.

Mladost ludost. Ne razmišljaš mozgom, nego nižim organom. Ona (ženka) ti mahne repom, a u tvom hipotalamusu se luči neizmjerna želja za probojem kroz vaginalni prostor. A ti, mlad, zdrav, piješ sok od cvekle svaki dan ne bi li ti se poboljšala cirkulacija krvi i na taj način stvorio od sebe jedrog mladića sa jebačkom dekoracijom i da bi u selu predstavljao porno ikonu. Radiš sklekove, trbušnjake, trčiš uz njivu-niz njivu k'o neslan ovan, a komšije se okreću za tobom sa izbuljenim očima k'o sova iz Guarana reklame čudeći se tvojoj volji za napretkom. Svaki dan ga bacaš u nesvijest tako jako da se izlučevina salije do podruma, a ostatak ode kroz kanalizaciju do na kraj njive, pa onda noću sanjaš kako hiljade spermića idu odozdo prema tebi govoreći: „Tata, tata“. Počeneš gubiti na kilaži, izgledaš k'o mršavo svinjče kad se pusti u tor pa počne da ganja prasicu i onda skontaš da ti je to dosadilo i da želiš nešto novo. Želiš turiti.

Tog dana, ćale ga je smarao nekim poslovima. Valja prozore promijeniti i ubaciti nove od PVC-a, lafo to je sada moda. Sunce upeklo k'o zagorjela tava, čini se k'o da je ispala žiška iz pakla i to pravo u njegovu avliju. Uprti prozor, a ona plastika vrela, možeš jaja na oko na njoj ispeći. Ali hajde, otac je to, moraš mu pomoći da ne bi kasnije rekao: „Bolje da sam u šljivić bacio, nego što sam tebe napravio“. Jest da mu je mrsko, al' ko ga jebe. Šuti i trpi. Kad eto ti neko auto dolazi u komšijinu meraju, onog istog komšije koji se preselio u Sarajevo i stavio kuću na prodaju. Bijeli Golf dvojka, nepoznata lica, mada mu vozač liči na Eru Ojdanića iz najboljih dana. Izlazi on, žena mu (pretpostavlja) i mladi sin, a u Golfu i dalje sjedi ona. Iz daleka izgleda kao i svaka druga, jebiga. Kaže ćale: „Evo stigle nove komšije, ajmo da se pozdravimo“. Konta u sebi: „Da nisu došli, ne bi ni rekao da stanemo“. Dobar dan, dobar dan. Tako i tako, upoznavanje, ovo ono, sve pet. Tačno je, to su nove komšije. Kad izlazi ona iz auta.

Da, ona, očit primjer brđanke, djevojke pred kojom objesiš jezik do poda, a stožina ti se pretvori u neuračunljiv objekat koji se vrti po gaćama k'o vatrogasno crijevo kad je pod pritiskom. Ne zna čovjek gdje bi prije pogledao. Da li u rumenu dojku koja izviruje k'o proleter iza grma kada želi da zaskoči žrtvu, ili pak u guščetinu utegnutu od kopanja? Lice bez bora, raspletena kosa izgleda k'o cvat hibridnog žita, a oči joj zelene. Zelene, jebote, ej... Uz malo zakašnjenje, pruža ruku na kojoj su se ocrtali žuljevi od trodnevnog cijepanja hrastovine. Ona mu reče ime, uz prelijep osmijeh na licu.
Uslijedilo je, naravno, obilaženje njihove nove kuće i još detaljnije upoznavanje sa istom. Njen otac ga zamoli da im pomogne da istovare stvari. Kaže da ima tri kamiona ukupno, pa će mu platiti to što radi. Konta: „Jebote pare, đesi punac, šta ima?“ Pristane, naravski. Ko ne bi, jebote...
Odjednom dobi volju za poslom. Ućeraj i prozoru i suncu i malteru i onim potomcima iz njive što ih je sanjao. Samo bi u nju gledao. U međuvremenu, sabralo se tu još raje, valjda njihovi rođaci i prijatelji. Pomažu svi da se skuće, a on najvrijedniji. Čas na spratu, čas u prizemlju, čas u šupi. Razbac'o se k'o đubre po njivi. Ocu nije jasno šta bi hajvanu odjednom. Završiše to oni očas posla. „Sjedi malo, koji ti je kurac, oguli jabuku“, govori mu neki glas iznutra. Za čudo Božije, posluša.

Traži je pogledom. U jednom trenutku pogledi im se ukrstiše. Sipaju iskre k'o iz Bosh brusilice kada je bravar poćera preko šipke. Silazeći niz stepenice čuo ju je kako rodici šapće: „Jest lijep momak“. Gotovo, jaro! Prođe neka dragost kroz njega k'o grnjača kroz planinsko selo. Da li je ona ta? Ta kojoj će surduknuti soklendžu iz zasjede, a ona će ga rado pustiti da obiđe njena prostranstva i upozna Nju, Njenu svetost Vaginu.

Prošlo je neko vrijeme od dolaska novih komšija, stvari su legle na svoje mjesto. Vratio se starim navikama, nolajferisanju preko dana, a hodanju i kucaniji po noći. Razumljivo je to. Preko dana po onoj ljetnoj žegi imaš utisak kao da si u nekom western kadru kada prođe pokoji plast sijena preko šljunkovitog puta. Nigdje nikoga. Zato noću oblijeće oko konine kuće k'o mačak oko vruće kaše. Stara fora bacanja kamenčića u prozor uspijeva pri dozivanju mladog čeljadeta koje docnije odvodi u prostranstva noći, sjedeći na hladnom betonu od kojeg mu se čmar ucrva, a nije pojeo ni kap pekmeza kao zaštitu od pojave glista. No, boli ga đon, svakako i ne misli o tome dok provodi vrijeme s njom. U jednom momentu, vatra između dvoje čednih živinčadi se uzbrka, te u trenucima dok mu ona razgibava jezik k'o domaćica kada razvija jufku, on se odluči da pređe rukom preko, od branja krušaka i jabuka po jarkom suncu, potamnjenih leđa, pa sve do brushaltera. Uze je u naručje i baci u obližnje sijeno. Radnja se dalje nastavi po scenariju iz starih švedskih porno filmova, dok u pozadini kokoši skaču po kocu i kokodaču, a mjesečina stvara ugođaj seoske idile. Svršetak.

Obično neki od domaćih automobila (jugo, stojadin, fića itd.) čija vrata sa suvozačeve strane ne mogu da se otvore iznutra.

Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.

Praznik koji slave izlečeni narkomani.