Ne znam za vas ali za mene odavno nema lepseg osecaja od toga kad dobijem kobasicu na poklon.Sta cu, moji vec 10 godina ne drze svinje, ne isplati se. Jedno vreme su bili nalozeni na pazinske curke, one velike, pa smo se davili u sniclama od curecih grudi.Bilo je reci o tome da cemo ponovo uzeti neko svinjce ali su tad provalili da im je visok holesterol,masnoca i pritisak pa smo sa curke presli na ribu.
Keva vec duze vreme prodaje jaja po komsiluku, a kako i nece, od silne zivine podavismo se u jajima.I banuse sinoc komsinica i komsija,na kafu,doneli kobasicu,njihovu domacu, da se proba, a i kao zahvalnost na jajima jer keva uvek spakuje koje vise jer su mnogo sitna.

Ako je verovati onoj našoj "mi smo se uvek branili i nikad nismo vodili osvajačke ratove", onda je ovo jedini logičan način na koji je Dušan mogao da napravi onoliko carstvo.

Проћи кроз сито, решето и филтер папир говњиве егзистенције. Ићи животу уз и низ карину периодично, до момента кулминације.
По рођењу, Пушача Курца Живота је кева чедоморка испустила у помије. Док су деца његовог узраста хасала козје брабоњке и сапун с укусом шумског воћа, он је био потеран да ратује у самом пркну света, где му је шрапнел трајно издепилирао леђа, ноге и мошнице. Оседео пре треће деценије живота, женио се, разводио, котио. Не рачунајући бракове, прошао кроз још неколико ратова.
Док би светина радије пунила стомаке пивчугом, он би наливао избушену јетру вињаком док му се кутњаци не расклимају. Мењао жене и вере као гнојаве завоје, селио се као стидна ваш, спичкао сву имовину на трке керова, а притом успео да задржи зајебани аристократски подсмех испод машћу натопљене брадурине.
Довољно интелигентан да схвати у какво је ништавило и седам јегера свет забасао, а довољно мудовит да одслуша комплетну дискографију Пеперса, повући обарач му и није била толико мучна радња.

Konsiljere Tom Hagen. Potpukovnik Bil Kilgor. I Ajzenhauer i Staljin. Ime koje je ostavilo neizbrisiv trag na kilometrima filmske trake širom sveta i kilometrima rizli kod nas.

Тактика коју користе предатори при лову плена.
Плен је у гомили тешко ухватљив. При кидисању на ловину, потребно је што више одвојити јединке, изоловати оне најслабије, похватати их и ондак се гостити плодовима њихових организама.

Izraz potekao iz vremena prije tehnološkog napretka u našim krajevima kad se vršidba obavljala bez kombajna i tako tih čuda. Mukotrpan je to posao bio, i sada je, a naročito tada. Trebalo je pokositi, pokupiti žito, razbrijati arman, udariti stožinu, nasaditi vršaj, izgrabljivati slamu, prevrtati vršaj... Vršidbu su obavljali konji, išli u krug i gazali dok ne obave posao.
Tako je znalo doći do situacije da se konj popiša na vršaj, a samim tim i na tvoj posao za koji si ti propišao krv.

Simbolika je jasna.

Разблазивање чорбастих јела додавањем воде, како би се смањила густина/повећала количина.

Два слова која слично звуче и чак се и слично пишу на латиници. Толико су слична да неки користе само једно од њих и не долази ни до какве забуне. А шта би било када би моћни људи приметили ово расипање? Када би нас натерали да изаберемо једно слово и користимо само њега до краја живота? Да ли сте се некада запитали које слово бисте одабрали? Е па, ја јесам. И схватио сам да избор уопште није тако лак као што изгледа.

Да кренемо од очигледних ствари. Ч звучи много боље него Ћ. Једноставно, Ћ је некако много сиктаво слово. Скоро као оно срногорско Ш. А с друге стране, Ч баш има добар звук, некако мушки се чује, скоро као Џ. (Мислим да ми је Џ омиљено слово, колко то добро звучи, брука. Бурегџиница рецимо, страшно колко добра реч.) Мада Ч за разлику од Џ има и неки шунтави призвук, још кад помислим како га неки људи изговарају, онако кад се чује пљуца у слову, страшно. Значи није ни Ч савршено, ал некако, мени је боље од Ћ.

Даље, погледајмо које слово изгледа боље на папиру. Ч изгледа као 4, ал не ово 4 него оно 4 како ја пишем, што изгледа као Ч. А Ћ личи на Ђ. Тако да ниједном не иде оригиналност у прилог. Али Ћ је ипак побољшање у односу на Ђ (превише закривљено за мој укус) док је Ч исто као и 4. А и кад би Ч и Ћ била једина слова која постоје, опет бих рекао да је Ћ боље, Ч је много немаштовито.

И сада, најважнији део, онај део због ког је избор између Ч и Ћ стварно битан. Ко говори само Ћ? Хулигани, локалне шатро-мудоње, и Хрвати. Хрвати су у ЕУ, а и поред тога њима сигурно неће уводити санкције јер никад не најебу. (Ово сам тек сад извалио, брате они су ко Салатић из основне. Сви најебу само он не. Једном сам чак добио укор због нечега што је он рекао. Јебени Салатић.) Дакле, остају само хулигани и локалне шатро-мудоње што је у суштини исти курац. И мислим да је немогуће одлучити се само за Ћ и не упасти у ову групу.
Оћеш да ти полупам главу дећко?
Ало, пићко, теби прићам!
А Ч? Ко говори само Ч? Дебеле бабе. Искључиво дебеле бабе.
Хочеш колачич?
Што си се учутао?

И сад се види. Не бираш само између два слова, ти бираш да ли ћеш да постанеш дебела баба или навијач. Ја не бих волео да будем ниједно од та два, али ако нам уведу санкције одлучујем се за дебелу бабу. Навијачи су говна, а и не могу ја онако да причам цео живот. А дебеле бабе које говоре само Ч су некако добре, нису то оне цегер бабе што те муну лактом у ребра да пре тебе уђу у бус. То су више бабе што седе кући, пију кафе с комшилуком и праве ванилице. А и Ч боље звучи, јебеш му све. Чао.

Ne halteri, ne striptiz, ne crna čipka. Ništa od onoga na šta si verovatno drkao k'o mali na samo pominjanje ovih par reči. A i sigurno ne bi bio jedini koji je to video.
Samo za tvoje oči momenti dolaze tek u braku kad žena bude sigurna da nećeš tek tako pobeći glavom bez obzira kad vidiš neobrijane noge, vadžajnu, nepočupane obrve i slično. E to pre tebe niko nije video.

Posprdni, ali sa realnom osnovom, naziv za dalmatinski jezik. U reči "cipiripi" svako drugo slovo je "i" pa su paralele jasne, uostalom i ova reklama je najverovatnije nastala kao gargija Dalmatincima.

Vrhunac na skali opisivanja ljudske ružnoće. Neki će reći da je stereotipno, puno predrasuda, neki da je rasistički ali kada se malo razmisli ko može reći da grešim.

Odgovor koji dobiješ od domaćina kad rakiju kojom te ponudi dovedeš pod sumnju da nije domaća. Nakon toga ti samo ostaje da istu nahvališ, jer bi drugačijim gestom uvredio i njega i kuću pod čijim se krovnom konstrukcijom nalaziš.

Име: Чланковита глиста; Породица: Змија; Фамилија: Аурора Бореалис;
Свака чланковита глиста, дакле и ја, састоји се од 64 чланка апроксимативно. Нисам сигурна да знам шта значи реч апроксимативно ал ми било лепо да је метнем овде. И сваки чланак има има тачно одређену функцију, осим неких који су ту чисто безвезе.
Уџбеник из биологије за 6. разред каже следеће, цитирам: "Иако делује незамисливо, чланковита глиста се прилагодила кретању без ногу, и то веома лако чини." Курац мој лако. Захваљујући једном јебеном мишићу у 17. чланку и методи: *згрчи тело - опружи тело*, успевамо некако да се крећемо кроз овај живот пун чемери и боли.
Све је у животу пролазно мој друже
И љубави и туге и сви срећни дани
Сад када је нема нека плачу руже
Ко увело лишће на јесењој грани...
Ја се извињавама на овој дигресији, пукла ме емоција. Да наставим. Уврежено је мишљење да смо ми потомци змија, гуштера и чега све не, но јасно је ко дан да су то фабриковане инсинуације наших архинепријатеља, белих носорога.
Сви сте у школи учили да слонови сваког пролећа одбацују сурлу, а да ли сте се икада запитали да је можда сурла та која одбацује слона и еволуира у неко друго биће, биће ослобођено материјалног. Руку, ногу, ушију, очију. Да, и репродуктивних органа, но та тривијалност нам не представља сметњу приликом секса. Сада се вероватно смејете и питате како глупава чланковита глиста може да води љубав? Питајте своју жену, она се није бунила.
Вас, људе, вероватно занима какво мишљење ми, чланковите глисте, имамо о вама, људима. Како било, ја вас делим на две врсте: на оне који имају потребу да нас газе својим псеудоподама и оне који нас из некаквог милосрђа, ил шта ти ја знам, на нашем путешествију од тачке А до тачке Б, без грешке враћају у тачку A. Ух, како мрзим ове друге. Зар је толико тешко погледати где нам је усмерен први чланак (упадљиво светлији од осталих), и пренети нас у том правцу?
Рекли су о нама:
"Јасно је да је тајна и бит свега сазнајног у следећем питању. Где је крај онога што чланковита глиста као таква јесте, а где почетак онога што чланковита глиста није."
Корнелије Ковач, гитар хироу турнир - делта сити 2008..
"То не беше глиста, нит то беше змија. Већ све део до дела. Доиста чудно. Чудо?"
Посланица Назарећанима, трећи псалм 12:44

То сам у најкраћим цртама Ја, чланковита глиста. Или сам беше чланковити црв? Е да га јебеш...

Ona je kafanska konobarica od tri'est tri godine. Njeno ima se pravilno izgovara "SlOađa". Razvedena je, ima vanbračno maloletno dete i radi u seoskoj birtiji Monako. Ojače građe, nikako debela, utegnuta u crne helanke. Crna kosa poput lavlje grive se spušta preko majice sa dubokim V-izrezom koja jedva održava njene pozamašne dojke kao ukrućene goropadi. Na nogama sandale, platforme od plute koje nose samo srpske medicinske sestre i kafanske konobarice.

Slađa je 'oćna, ali Slađa ne da svakom. Uđeš u kafanu, teškim korakom noseći brdo problema na leđima. Sedneš, izdahneš. Naručiš sebi piće, Slađa pije vinjak. Sa Panasonik linije milozvučno peva Ipče Ahmedovski. Seda ti za sto, popričaće sa tobom poput brata ti. Slađa ima završenu osnovnu-i-po školu: osnovnu i dva razreda trgovačke, ali ima životnu mudrost Zaratrustre, iskustvo Marka Pola i smirenost Patrijarha Pavla. Uvek je sa osmehom, ali poznaje život, život koji ju je gazio i nije je štedio. Iznad obrve ima ožiljak koji je podseća na bivšeg muža Žiku, kamiondžiju sa ogromnom trbušinom koji lako zamahne ručurdom, i ranu na desnoj plećki od noža skakavca, ali Slađa se nikom nikad nije žalila na svoje probleme.... Ne, Slađa sluša druge. Selom kruži legenda da se ne zna broj krava i teladi koje su čičice nakon stočne pijace štetovali kod nje u kafani, kao i o broju razbijenih glava seoskih lola od strane njihovih žena, kada bi se muževi o uranku vraćali od Slađe. Ali seoske žene nikad nisu dirale Slađu, Slađa je feng šui u selu, doktor Sigmund Frojd, garant stabilnosti njihovih muževa, samim tim i porodice, pa i sela...

Slađa nije osoba, Slađa je institucija. Da Slađa ne postoji, trebalo bi je izmisliti.

Putnik višeg reda u autobusu GSP-a. Osoba koja ulazi na prednja vrata i poznaje sve vozače na lokalnoj autobuskoj liniji. Za razliku od običnog putnika, pripadnk ove subkulture vozi se nalakćen na šipku pored vozača, sa strane bliže vetrobranskom staklu, time se izdvajajući iz potlačene mase koja čak mora i da plati kartu da bi se vozila.
Kumašin je najčešće starija osoba, muškog pola, nosi radni kombinezon PKB-a, Imleka ili nekog drugog preduzeća, glasan je, uvek prijateljski raspoložen i ima brkove. 90% konverzacije sa vozačem on obavi sam. Nakon glasng i dubokog "Ooooo dooobro jutro!" vozaču, priča obično kreće Kumašinovim raspitivanjem za zdravlje vozačeve porodice, a zatim se nastavlja njegovim komentarisanjem vesti koje su tog jutra bile u Jutarnjem programu RTS-a. Na to se onda nadovezuje i psovanje zbog visoke cene goriva i osnovnih životnih namirnica, kao i pljuvanje države i režima (ovde se opcionalno ubaci i setno sećanje na "zlatna vremena", ali to varira od Kumašina do Kumašina).
Za pripadnike ove povlašćene manjine karakteristična je i dobrovoljna pomoć vozaču u vidu prosvetljujuće izjave da iz desne ulice nema nikog i da vozač može slobodno da prođe kroz raskrsnicu.
Važno je napomenuti još i da ne postoji standardna procedura za dostizanje statusa Kumašina, jer Kumašin se ne postaje, Kumašin se rađa!

Taster numeričke tastature koji radnicima kladionica znači koliko običan enter pozitivcima i negativcima u američkim filmovima. Iz perspektive običnog korisnika - slepo crevo.

Desni enter nije samo parče plastike, to je olakšivač života tokom kladioničarskog vikenda kada stotine sportskih znalaca, formirajući kolonu ispred šaltera, žele svoje znanje da unovče. Da radnici Miri ne bi pao mrak na oči od šesn'es parova na tiketu, a i da se ne bi u redu formirala nova prijateljstva kao devedesetih dok se čekalo za hleb i mleko, neko je bio pametan i desnom enteru dodelio funkciju neprejebivosti, i time kucačima tiketa bar malo olakšao put do parčeta hleba.

Izraz nezadovoljstva nečijim loše obavljenim poslom ili namerom.

Picerija-kafeterija, pečatorezac-kopirnica, bravar-varilac i ostali kojima zakon dozvoljava da se registruju za JEDNU delatnost, a na istoj lokaciji obavljaju i njoj srodne delatnosti, što je potpuno logično sve dok se ne pojave i dečja igraonica-mešaona koncentrata, autolimar-proizvodnja torti i kolača ili zdrava hrana-prodavnica boja i lakova.

Лепши израз за ружну рибу која много зарађује.

Инстант усер на непознату, а задату тему. Употребљава се у свим животним добима од стране специфично интелигентног лика који стоји са стране и ретко се оглашава, а коме је то испричао један што је гледао. Има сличан ефекат као читао сам.