Tvoje malene šake stežu malj, ili sekiru. Stojiš na blatnjavoj, krvavoj podlozi koja se puši od vrele vode koja ju je prelivala do malopre. Oči u oči s tom nakazom od 220 kilograma. Ona razjapljuje čeljusti, vrišti u tebe. Možeš gotovo da osetiš njen dah na svom licu. Očnjake joj obliva krv koja se sliva s njuške u koju je duboko usečena sajla.
Odjednom čuješ:
-Udari sine, udari je najjače što možeš. Baš tu, po sred čela!
-Ne plaši se kumiću, biće lakše iz godine u godinu...
-Hajde sinovac, stegni muda. Moraš da postaneš ČOVEK!

Čovek rekoše. Zar se tako postaje čovek? Zabijajući malj u lobanju papkara. Možda je utihnuće vriske i tup zvuk pucanja lobanje inauguracija novog člana ljudske zajednice. Možda je gusta i tamna krv koja lije iz grkljana da bi se skašila u bari pored, lubrikant koji će potpomoći kretanje mladog čoveka kroz okrutni život. U svakom slučaj, povici mog oca, strica i kuma bili su gori od vriske te odurne životinje. Bili su nadmeni, bili su meni neshvatljivi, bili su GORDI.

Bilo kako bilo, zvanično sam "čovek" od svoje desete godine. Sada sam i student, odlazim na glasanje, učestvujem u žučnim raspravama na mnogim slavljima širom sela. Moje mišljenje se uvažava, naročito od strane oca, kuma i strica. Ali opet, pre neki dan su mi pretukli druga, dok sam to posmatrao. Nisam ništa učinio, plašio sam se. Video sam devojku koja je dobila napad epilepsije, baš pored mene, na ulici. Nije bilo nikog u blizini, osim mene. Obišao sam je i nastavio svojim putem. Plašio sam se, ili mi možda nije bilo ni stalo do toga. Baba mi se razbolela, često pita za mene, kad ću doći. Nisam je obišao više od godinu dana, plašio sam se blizine bolesti, očaja i nadolazeće smrti. Umrla je pre neki dan, kažu pitala je za mene neposredno pre toga.

Da, ja sam ČOVEK. U punom sjaju svih pratećih karakteristika. Plašljivac, loš prijatelj, loš unuk. Nadmeni član društva koji misli da je nešto naročito samo zato što je masakrirao svoju kobasicu i kremenadlu kad mu je bilo deset godina. Možda će jednom "čovek" biti nešto više od toga. Ideal vredan dosezanja. Cipela vredna nazuvanja. Do tada, ostajmo gordi i UDRI PO SRED ČELA!

Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.

Суптилан синоним за епски моћан прдеж смрти.

Кинески продавац из тржног центра блока 70, у реткој паузи медитације, са погледом притајеног тигра, упртим ка још неосвојеним новобеоградским пространствима, са мислима - дубоким, трансцендованим у диму јефтине овдашње крџе, са устима благо отвореним из којих се назире део Великог белог зида, са речима малобројним, али мудрим, исказаним кроз змајев дах малопре поједеног џукца...

Šaljivi način da dočarate slušaocu koliko su tanki zidovi zgrade u kojoj stanujete.

Ortodoksna vrsta kafane. Ko u ovakvu kafanu nije kročio, taj kao da u kafani nije ni bio. Osnovna boja ovih stolnjaka je bela, a boja koja čini sa njom kariranost je narandžasta, crvena, zelena, dakle varira.
Ono što krasi ovaj stolnjak jeste plastična piksla (najčešće narandžasta ili crvena), a na ivicama stola je plasticna napravica koja onemogućuje da umrtvljeni stalni gost prilikom pada sa stolice u poslednjem stadijumu alkoholisanosti sa sobom povuće stolnjak i sve što se na stolu nalazi.
U ovakvim kafanama je najjeftinije pivo, rakija i celokupam alkoholni repertoar, a što se tiče muzičko-astalnog repertoara, na astalu obično nastupa lokalka radodajka.
Ukoliko kafana ima ogledala, najčešće su umrljana ili zamagljena.
Kafana ima svoje stalne goste, koje najviše pogađa ako im neko dira pevaljku, na koju su svi naprženi, zato to nije preporučljivo činiti.

Prednji zubi koji se specijalno popravljaju isključivo pre masovnih okupljanja (svadbe, slave, krštenja..)

Osoba koja ujutru ne ustaje već se воздиже.

Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.

Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".

Obavezni predmet na medicinskom fakultetu.

Епитом нељубазности укалемљен са транспарентним бољењем курца за међуљудске односе, погледом мексичког емигранта нахватаног и смештеног у ћелију 2 x 2, једноглави кербер паркиран са све ланцима надомак капије аутобуске станице, напирлитане одоре и ноката свеже налепљених из кесице народне нам републике Кине.

Смежурана човеколика Лајка, збијена у свој Спутњик двојку, облепљен возним редовима и сликама Фернанда Колунге из млађих дана у пози пућења бицепса.
Ако ти дан није сјебао испит са којег си излетео попут црначког паламара из тесних домаћинки, надркани таксиста са причом о масонским пиздаријама и невештим јебаријама Сузане Манчић, циганка која те већ трилионити пут стартује за двајестдинарку жваком да би ти штајгерице, на конту шарамантности, дале за џ, овај октопус са функционалним једним пипком ће ти докусурити преостали живчани поредак, без да ти врати кусур.
Опскрбљавање само перонском картом је најједноставнији поступак, свако питање вишка изазива ширење зеница и разгоропађено шиштање. Још, ако се треба распитати за маршуту буса који није из локала, тренсфер беса ће бити бржи него сексуално искуство невиног Амиша.

Терање у курац обавља неком телепатском силом, па када осетиш да ти се уд и мошнице рефлексно муњевито скупљају, време је да уклониш своју телес од кавеза дотичне, и оставиш је да на миру зури у своје огледалце, буџећи крушколике сисиће, мажући се јакоцрвеним кармином и церекати на опус ружичасте телевизије, уколико јој је дозвољено поседовање тв-пријемника.

Препоручено је спремити ситинину, трансакцију обавити на брзину и шмугнути методом Мојсије - Црвено Море кроз студентско/радничко/џебалебарошко/туристички плебс спречавајући тако прилив зрачења негативне енергије на себе.

Шифровано име за локалног дилера. Човека ком се обраћате када желите да напудеришете нос.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Не постоји друго објашњење зашто се у сваком аутобусу који вози од једног до другог града наше земље Србије никад не чује ништа друго осим најгоре иранско/турско/блискоисточне мелодије зачињене још небулознијим текстовима испеваних од стране Шиптара прикривених милозвучним "српским" именима (погледати под Беки Бекић).

Ne može se reći da je ultimativna fora za muvanje, jer ovo koristi čovek koji se sa logikom pozdravio. Ne poštuje onu čuvenu doktor Hausovu tezu o muvanju i samoproceni, da se jedinice na skali smuvaju sa jedinicama, a desetke sa desetkama. NE!! Ovaj lik nije ni jedinica , ali muva ribu koja je 765 faktorijel. Sa šarmom prodavca praziluka i izgledom napušene veverice ustremljen je ka cilju. Svestan je neuspeha, ali ako pada, pada kao Spitfajer u plamenu, džiberski, a sa stilom, rušeći sve barijere i postulate. Taj lik treba da ima svacije postovanje!!! Ima bre da jebe!

Nova ujdurma nevladinih organizacija kojom je zabranjeno dirati decu rukom kad počnu da divljaju nego mu se mora objasniti razgovorom šta ne sme da radi. Oće da donesu zakon kojim bismo podsećali na Šveđane valjda, a sve po principu žaba digla nogu.
Drugim rečima, komplikovano vaspitanje, koje uz to i ne radi.

Prvi red: Uglavnom štreberi, zapisuju revnosno od profesorovog "dobar dan" do "doviđenja", uz po mogućstvu ispravljenu glavu jer smatraju da postoji šansa da profesor upamti baš njih od 1000 studenata.
Drugi red: Isključivo štreberi, oni koji u sebi psuju familiju ovima iz prvog reda jer su stigli pre njih na predavanja i zauzeli im mesta.
Treći red: Štreberi kasnioci, bila gužva po gradu pa im je kasnio i autobus. Psuju familiju ovima iz prvog a i ovima iz drugog, u sebi naravno dok se keze profesoru.
4. - 7. red: Oni što završavaju faks u roku, tu su da isprate šta treba, zapišu po nešto, gvire šta pišu ovi iz trećeg reda, za slučaj da nisu čuli nešto od "ovih iza".
"Ovi iza" (8.-poslednji red): Realno boli ih. Jedan je došao na predavanje jer je čuo da je profesorka dobra riba, dvojica sede tu jer im u studenjaku ne radi grejanje, ostali igraju zanimljive geografije. Da studiraju geografiju možda bi i završili u roku, u suprotnom "nema 'leba".

Ноћна мора сваког шефа, директора или таквог неког главног курца експозитуре из унутрашности.
Пошто је, јелте, већина седишта фирми у БГ-у, телефонски позив ка сржи компаније улива страх у кости на само помињање те појаве, јер мисле да су преко пута жице бића са три руке и четири ноге који преко фона могу да те залепе шаком у главу. Ова појава се са шефова преноси и на остале запослене који прекидају везу кад их зове тетка из главног града.

Kao Karleuša sa dobrom pesmom, k'o pile sa sisama, k'o Marica bez krivog kurca, k'o Britanija bez kiše.

Nešto gotovo nemoguće, ili teško ostvarljivo. Nezamislivo.