EKV-sekta
ЕКВ је одлична група.
Њихова музика је изванредна, нешто сасвим другачије и - хм, ајде-де - паметније од онога што се овде конфекцијски производи. Као таква, ЕКВ је зацементирана као мајлстоун у овдашњој музици и верујем да је то став свих који их воле.
Е, курац! То није довољно!
Ви који имате овакав став показујете колики сте медиокритети, мали људи, затворени за Архиестетику, Архихармонију, Архиметафизику и нејасно је како се усуђујете да кажете да "слушате ЕКВ" а да тиме не скрнавите Миланов и Магин Свети Лик!
Ви, људи једни најобичнији, не разумете и никада нећете разумети све валере и нијансе Миланове Поезије! Видите, ЕКВ се не "слуша", ЕКВ се ЖИВИ.
Ако сте то разумели, стоко са најпримарнијим емоцијама, да наставимо даље.
На овом свету не постоји, нити је постојао, нити ће постојати нико - НИКО - ко је паметнији, интелигентнији, начитанији, једноставнији, а опет тако компликованији од Милана, који није био човек, како то ви мислите, него Надбиће.
Ако не разумете зашто је то тако, нема сврхе ни говорити, то знају наше Изабране Душе у које је ушла Светлост. Милан је непогрешиви Пророк, свака Његова Реч одише Мистичном Маглом Нејасноће из које израња Смисао - авај! - тек кад се догађај који предвиђа догоди.
Такође, ако вам се његова музика чини монотоном и досадном, то значи да би требало да се терате у пичку материну и јебо вас Бајага, што ћемо вам гласно добацити у себи.
А ако не разумете ниједну Њихову песму, нема вам места међу Нама, који разумемо чак двадесетину Опуса. Стравично ћемо се намрштити на вас ако кажете да је Милан умро, јер Он НИЈЕ умро, него је једноставно извршио Апотеозу!
Још ако помислите само да се Маги овердозирала, онда ћемо се на најужаснији и најокрутнији начин избечити и преврнути очима јер Ју је заправо Милан позвао!
То што тражимо улицу за Милана је Наше искушење да бисмо дошли чисти пред Његове Очи, то је најмање што Му припада и доћи ће дан када из сваког звучника и са сваког екрана гледати на Нас Његово Свето Дело а ви, стоко несловесна, ћете гледати у Нас - Мудраце и нећете Нас више зајебавати због Наших нескладних лица и због Нашег Девичанства (које чувамо за Милана, а не зато што смо "уображени скрндељи и искомплексирани смарачи")!
Мислим да су сви имали бар једном у животу сусрет са Изабранима.
Zaposleni u prodavnicama muzičkih instrumenata
Obično propali muzičari (većinom gitaristi) koji misle da su popili svu pamet sveta.
Njima nije cilj da vam prodaju instrument, već da pokažu kako se oni razumeju u sve vrste žica koje postoje na svetu ili najnoviju seriju čivija. Od vas očekuju da dodjete sa predznanjem o gitarama koje ne poseduje ni RM Točak lično.
Obično vas dočekaju sa Jaksonom u ruci svirajući neku komplikovanu power metal solažu.
Ulazi u prodavnicu klinac koji hoće da kupi svoju prvu gitaru: Ja bih da kupim gitaru.
Prodavac: Ne mozeš tako da mi kažeš? Kako ja da znam šta ti treba? 'Oćeš ovu ona je dobra za metal? Ili bi neki funky zvuk? Jel imaš pojačalo?
Klinac: Nemam, ja bi gitaru!
Prodavac: Ccc, kako mi to dolaziš ne znaš ni šta oceš da kupiš?
Mali na kraju izadje praznih šaka iz prodavnice i nikad više ne zaželi da svira gitaru.
Nema bolje splavarke od bivše metalke
Jedna od najvećih istina ikada izrečenih. U jednoj prosto proširenoj rečenici se može reći toliko mnogo stvari koje naučni tim sa Instituta za socijalne studije iz Merilenda, Masačusetsa ili odakle već proučava godinama i nikada ne prouči do kraja.
Nego, da se vratimo na temu.
Ogoljenost! Svi su ljudi relativno isti kada ih ogolite. Bez subkulturne uniforme na sebi, bez tragova dnevnih aktivnosti, lišeni samonametnutih žigova kojima dokazuju svoju osobenost, ljudi su skup kostiju, kože, iznutrica i duše (da se tako eksplicitno izrazim).
Zašto je ovo bitno? Pa, bitno je jer, iako dobar deo populacije kaže da se ljudi menjaju, nešto ipak ostaje nepromenljivo u njima. Ta nepromenljivost je nešto što ih podsvesno vodi do određene tačke (tačke pucanja), te se posle toga celo biće menja za 180 stepeni (mada, bolje je reći da se vraća u svoju primarnu formu).
Kakve veze imaju mlade metalke sa mladim splavarkama? Velike. Što je metalkica zagriženija, mračnija i opakija, to je tačka pucanja bliža. Što se taj metalski kvltizam više ispoljava, to je metamorfoza sigurnija. Retko, veoma retko je dalje "ucrnjivanje" znak iskrenosti - u najvećem broju slučajeva (cirka 75%) je to samo nanošenje novih slojeva na masku koja vremenom postaje teret, jer ju je teško nositi i uživati u tome.
Neretki su slučajevi gde se glumac toliko uživi u ulogu da i sam postane ono što glumi. Takođe su, kao ovde, neretki slučajevi gde se ljudima smuči da budu neko drugi, jer to nisu. Osećaju da nisu, znaju da nisu i voleli bi da to nikada i nisu postali. Ali, želja za prihvatanjem, dobijanjem neke počasti, pripadanje nekom (bilo kom) čoporu je toliko jaka da čoveka natera na svakakve mere. Očajničke mere.
Zabavno je, u početku. Žurka dugo traje, ali se vrhunac brzo dostiže. I - to nije to. Nešto ne štima, ali se ne zna šta. Manjak truda? Možda. Zato se konstantno nastavlja sa trudom, grčevitim trudom - na silu. Dodaje se jedna ogrlica (jedna stega), pa druga, pa treća. Crna maska oko očiju se konstantno uvećava. Vizuelni mrak oslikava duševni mrak, jer sve je to neiskreno, što prema drugima, što prema sebi. Laž.
BUM!!! Promena. Metamorfoza. Šejpšifting. Presedanje iz jednog voza u drugi, iz Zvezde u Partizan, iz Barse u Real. Sve što je bilo sada nije i sve što jeste kao da je tu odvajkada. Nema vremena za podsećanje na stari život, nema potrebe za sećanjem na davnašnje trenutke. To ti je što ti je i tako treba da bude. Ali (!), nikada nije i neće biti sve potaman i nikada neće biti one prave sigurnosti, pravog osećaja pripadanja, te je potrebno latiti se s vremena na vreme jednim finim, sočnim i perfidnim pljuvanjem po svemu onome čemu se nekada pripadalo.
Ljudi iz unutrašnjosti koji žive u Beogradu
Дошљаци из разних села који су у Београд најчешће дошли на студије, и то након што им је деда продао краву и искеширао за факс, а све у циљу да рођеним Београђанима најпре огаде живот разним огавним сељачким нагласцима од којих се нормалном човеку приповраћа, нецивилизованим понашањем, а затим да ту и остану (ово се најчешће односи на сеоске кураве које долазе да би се добро удале и тиме омогућиле себи куповину одеће на Штрафти).
Буквално једва чекаш празнике, па да падобранци коначно оду кућама, да не гледаш више те њушке, ионако би их потрпао у један вагон и послао назад у њихову пичку материну богу иза ногу одакле су дошли.
Најгори су они Црногорци и Босанци који се организују у кланове чим ступе на тло Београда, једни другима обезбеђују послове и ускоро ће да почну да држе монопол над свим привредним делатностима. Ако пажљиво погледаш, сваки други директор фирме је или Црногорштина или Босанчерос, тачно видиш по форсирању ијекавштине да нису с овог континента. Ма, Жидови су мала деца за њих. Још им држава дозвољава да студирају на буџету уз све могуће бенефиције, уместо да их попакује у контејнере и врати на брдо с ког су сишли.
Најјаче је то што, кад их питаш како им је у Београду, одмах крену да серу по њему -- те им не ваља ово, те им не ваља оно, лоша вода, лоше све, како је све много боље у њиховом родном селу. Ту предњаче геаци с југа Србије кад крену својим ''ги/гу'' реченичним конструкцијама да кењају како само Лесковац има добар роштиљ, а све остало је соја. Вратите се међу Шиптаре!
Једина добра ствар у целој причи су управо те радодајке које су у Београд дошле да би се јебале као штуке, те, као такве, представљају лак плен кад хоћеш да га умочиш, а да се не ознојиш.
- Мајка, шта радиш? Само да ти јавим, стигла сам у Београду!
Nesreća nikad ne dolazi sama
Živa istina. Kada god se desi nešto loše,obavezno se posle toga desi još nešto,po pravilu gore.
- Za Kasandrom ,došla je Ljovisna
- Za Lepom Brenom, došla je Ceca
- Za Severinom,došla je Suzana Mančić
- Za 48 sati svadba - Menjam ženu
- Za Menjam ženu - Sve za ljubav
( možda je i obrnuto, ko će ga znati)
- Za tv Pink - Pink Kids
- Za Tijanićem došla je tv pretplata
-Za tv predplatom - Dragiša Popadić
- Za Popadićem - Vukašin Golubović
- Za Vukašinom - Dragiša Popadić
I tako dalje....
Plačipičkaizam
Verovatno najpatetičniji muzički žanr galaksije Mlečni put, nastao u SFRJ osamdesetih godina. Karakteriše ga cmizdrenje, ridanje i kmekanje o tome kako je draga otišla na more i tamo otkrila čari grupnjaka sa preplanulim mužjacima na plaži, dok za to vreme naš Romeo, u unutrašnjosti stare Juge, slomljenog srca sedi sam u sobi i svira gitaru a suze mu kaplju u čašu vina koje od muke, bola i uz jecanje Masima Savića ispija. Osnivači ovog stila su 'Plavi orkestar' i 'Crvena jabuka', doduše ne posebno aktivni poslednjih godina ali čast prevarenog muškarca plačipičke danas brane njihovi naslednici, razni Sergejevi, Vlade, Željci i ostale narikače.
Interesantno je da su najveći ljubitelji plačipičkaizma klinci i klinke koji se kunu u Jugoslaviju i žale za tim vremenima, iako tada nisu bili ni spermatozoid u mudima svojih očeva. Obe navedene grupe pokazuju svoje emocije bez rezervi i ljubav prema plačipičkaizmu na razne bizarne načine. Muška grupa to radi lučenjem vlage u obliku suza jer ga je 'kurva prevarila' a drugovi ga odvaljenog vode kući uz njegovu stručnu konstataciju da ga samo 'Plavi orkestar razume' i da 'to ne bi tako moglo u Jugi'. Ženska grupa isto luči vlagu samo što se ona kao iz slavine sliva niz noge i ide u kompletu sa ispuštanjem pavijanskih krikova na kocertu Željka Vasića, ogromnim pamfletom 'Vlado oženi me, preseći ću vene!' i dildom na čijem se vrhu umesto glavića nalazi glavudža Sergeja Ćetkovića.
Kasni mi
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Multipraktik novine
Blic - pročitaš od nazad do pola, obrišeš dupe.
Novosti - sačuvaš TV program, obrišeš dupe.
Kurir - obrišeš dupe
Politikin zabavnik - pročitaš dva puta, ni slučajno ne brišeš dupe
Seksi humoreske - rešiš ih i po potrebi stavljaš ispod zimnice
ALO - ubijaš komarce na plafonu bez stolice i skakanja
Sportski žurnal - obrišeš dupe i umreš od trovanja olovom
CKM, FHM, Maxim - pročitaš za 3 minuta sve bez reklama i naložiš furunu
Scandal, Svet,.. - ni za dupe da obrišeš
Fast food
Oblik ishrane koji je zaživio svugdje osim u Vojvodini iz dva razloga.
"Slaninicu brzo mogu narezati sam a i na kraju krajeva, di je žurba."
Bend
Саставни део назива одређене музичке групе. Симбол неоригиналности, кичераја и шундавштине. Квази музички опус дотичних састоји се из често плачипичкастих ламент рима типа, георгијев и компаније, са снажним елементима копрофагије, али и покушаја рока са примесама фолка, допадљивог малограђанској жгадији, изнедривши тиме какофонију, са јединственим циљем допадљивости сјебаном тинејџ уху или јебања у мозак музички образованим и психички нормалним.
1. ОК бенд
2. Прслоок бенд
3. Амадеус бенд
4. Тропико бенд
Deca sveća
Pripadnici onih generacija koji su sredinom 90-ih, za vreme restrikcija, bili klinci koji su večeri provodili uz sveće uglavnom igrajući karte.
Stil
Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.
Čika Jova Zmaj:
Taši, taši, tanana,
Evo jedna grana,
A na grani jabuka
Kao molovana.
Željko Samardžić:
Taši, taši, tanana,
devojčice malena,
ja matora drtina,
a seks nam je sudbina.
Goran Bregović:
Taši, taši, tanana,
Taš, taš, taš, taš,
hop cup, hop cup, taš,
Jab, jab, jabuka,
jabuka je duboka
cup, cup, cupika,
paprika i bunika.
Bajaga:
Taši, taši, tanana,
na nanana nana nana
nananananana na
nana nana na
nananananana na
(ruke gore)
na nanana na
Crnogorski/hrvatski kantautori:
Taši, taši, tanana,
Srce si mi slomila,
kad si me poljubila
u noći punog mjeseca...
srce divljeg jelena,
jabuka si rumena...
(to be continued)
Šamar
Terapija za obraz.
Surovi: Mali, odakle si ti?
Mali: Iz otačastvenog pokreta obraz, mi se borimo protiv najgorih antisrpskih ološa: soroševske NVO, anarhista, čedista, pederskih aktivnosti i ostalih bezbožnika koji su svi do jednog ispali iz komunističkog šinjela.
Surovi -> :ŠAMAR: :ŠAMAR: :ŠAMAR:
Sudar bicikliste i pešaka
Svakodnevna pojava, koja u zavisnosti od područja gde se odigrava, ima skroz različite posledice.
Utreht, Holandija:
1. Stvarno nije bilo namerno, gospodine. Tja, izgleda da mi kočnice ne valjaju, ali to nije vaša briga. Evo 200 evra da kupite novu garderobu, ova vam se iscepala.
Beograd, Srbija:
1. Mamu ti jebem ćoravu, gde gledaš?
2. Na kurac te nabijem, je l ti ovo staza?
1.i 2. trš-trš!!!
Mogadiš, Somalija:
17 poginulih, 247 povređenih i preko 2 hiljade nestalih.
Martinke
Cipele koje se koriste za izuvanje iz patika.
-Kad sam ga nab'o Martinom, iz'o sam ga iz patika!
Relativnost
Teorija primjenljiva na sve u univerzumu, osim na Golf dvojku. Kupiš je za 300 evra, i za 24 godine prodaš za iste te pare.
Dete nikad ne skita
Пословица каже: "Ко пита не скита". A дете пита. Пуно.
кева: Сине, седи ти поред ове тете, мама ће да стоји овде поред.
син: Где, је л' поред ове дебеле?
кева: Саша! Какав је то језик, срам да те буде!
дебела: Хехе, слатког ли детенцета, а и јесам се мало угојила, знате како је славе, празници,...
син: Мама, а што овај аутобус има рогове?
дебела: Срећо то је трола и она тако узима струју да би могла да иде.
син: Мама је л' истина што каже дебела тета? Па и јелен има рогове, а где он узима струју?
кева: Саша рекла сам ти већ нешто за језик!
дебела: Срећица мала.. Јелену не треба струја, он пије воду и једе траву да би био јак.
син: А како једе траву кад има рогове, он крене да се сагне па му рогови
ударе и не може да приђе устима до земље?
дебела: Видиш, о томе нисам размишљала...
син: Мама, а је л' су Сунце и Месец муж и жена?
син: А? Је л' јесу?
син: Јесу ли?
син: Мамааааа?
кева: Саша ајде угаси се мало, јебали су ме данас цео дан на послу, сад си и ти нашо..
син: Филип и ја смо се кладили данас у школи ко је јачи Бетмен или Супермен. Ја сам реко да је Бетмен јачи, он има све оне супер пуце а Супермен нема ништа. Је л' да да је Бетмен јачи?
кева: Саша слушај, ај се играмо ко дуже издржи да не проговори, ако издржиш до куће добијеш сладолед?
син: Ајде..
...........12 секунди касније.........
син: А који сладолед, је л' онај са играчком?
кева: Знала сам...
Ne jebe kurac, nego situacija
Stara narodna umotvorina seksualne konotacije, koja govori da ako je situacija povoljna, sve je moguće.
-I šta kažeš, ova tvoja otišla sa Darkom na more...pa ti nisi normalan!
-Što bre, znaju se od kad su bili ovoliki (pokazuje rukom), imam ja poverenja.
-Sve je to lepo brate, ali ne jebe kurac nego situacija...Bolje doplati pa kreni i ti dok nije kasno.