Lik koji večno živi od presipanja iz šupljeg u prazno. Pozajmi od jednog lika 300 evra, onda pozajmi od dvojice po 150, vrati prvom, pa uzajmi od četvrtog 500 i vrati ovoj dvojici... Svo vreme ima lovu. Pola čovek, pola ponzi šema.

Obrnuo krug.

Nikad broken. Uvek broker.

Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.

Често се сећаш своје прве симпатије. Умиљато лице, а испод ђачке кецеље, хаљиница на фалте, беле хулахопке и ципелице на каиш, ма иди бре!
То је оно прво клиначко снимање кад ти није јасно шта ти се тачно дешава, али примећујеш да ти је поглед често прикован на то мало женско чељаде. Ту после буде још пар симпатија кроз основну школу, мало интрига по лексиконима и гласина на великом одмору. У том дође пубертет, средња школа и онда БААААМ!
Заљубиш се као млади тетреб у сезони терања, а да не знаш 'де тераш. А осећај - неописив.
Она иде са тобом у разред, не можеш да дочекаш да дођеш у школу, па се лицкаш, па се пицкаш, па требиш митисере и остале бубуљке, па рокаш пола литра брута, евентуално денима, па тераш кеву да ти пере ''пе'стокеца'' два пута недељно да што пре избледе, па мора прљаво-беле старке и јакна вијетнамка, па читаш Превера и вежбаш рецитовање, па се уживиш у љубавне јаде младог Вертера или официра Вронског, па као нешто и сам пишеш, па си сав романтичан и устрептао, слиниш док сам у кући гледаш ''Сјај у трави''...
Не треба наглашавати да си пред екипом ултра-хулиган, увек спреман да заподене шорку и набоде највећег у супарничком табору. Слушаш само њујоршки хард-кор и користиш све опијате којих можеш да се домогнеш.

Она је девојка која ти скроз промени живот. Из корена. Мењаш понашање, схватања, размишљања. Све. Престанеш да будеш сељак. Више не дуваш нос на сред улице тако што једним прстом зачепиш ноздрву и дунеш. Не. Сада користиш марамице. Почнеш да будеш неко сасвим други. Она је девојка због које ти неће бити жао да испалиш ортаке. Неће ти бити жао зато што ниси отишао са њима блејати или у кафану. Битно ти је само њу да видиш. Oна је центар твог света. Све се око ње врти. Она ти је на првом месту. Она је девојка којој по први пут кажеш: ''Волим те'' и стварно то мислиш. Гледаш је сасвим другим очима него свет око тебе. Она је за тебе најлепша, најпаметнија, најзгоднија. Све остале су ти ништа наспрам ње. Уопште, за све остале те баш брига. Гледаш само њу. Желиш само њу. Свакодневно покушаваш да јој покажеш колико ти значи. Никада не псујеш а камоли дижеш тон. У стању си све да урадиш за њу. Шта год да каже. Не даш је никоме. Јебао би кеву сваком лику који се мота око ње. Надаш се да ће ваша веза вечно потрајати. У трипу си да ћеш да је жениш, да је ''она права''. Супер ти је. Идеално. Не може боље. Срећан си као мало дете које добије играчку коју одувек жели. Све до једном. Све док не дође и тај дан. Дан када њу то све смори. Када јој једноставно допизди. Свиди јој се неко други. Јеби га. Не можеш ту ништа. Немоћан си тотално и баш због тога ти је највише криво. Завршава везу чувеним речима: ''Ја бих да останемо пријатељи''. Знаш да не можете то бити. Не после свега што се догодило. Њу боли курац. Реално. Решила те се и сада је слободна као птица. Проводи викенде у лудим проводима, док се ти разбијаш од алкохола по локалним кафанама. Није ти јасно зашто? Зашто? Шта си то урадио? Где си то погрешио? Једино ти то пролази кроз главу. Tо и тренутци ваше везе. Дани када сте се смејали заједно, спрдали, зајебавали. Време ти јако споро пролази. Минути као сати. Сати као дани. Она је девојка због које ће ти потећи прва суза. Oна је девојка због које ћеш се по први пут у животу скењати због неке рибе. Сви ти говоре: ''Ма наћићеш другу! Свет је пун бољих риба!'' А ти само спушташ поглед. Знаш да је не можеш тек тако заборавити. Не треба ти ниједна друга. Желиш само њу. Мислиш да ти нема утехе. Да те то никада неће проћи. Све док не осване и тај дан. Дан када са поносом можеш рећи да си је преболео. Да је то сада прошлост за тебе. Oпет се смејеш, искрено од срца, опет је све као некада. Опет си у игри. Неукроћени пастув се вратио. Буду ти смешне ствари око којих си толико губио живце. Међутим, увек ћеш је памтити као своју ''прву љубав'', као девојку са којом си све прошао.

Она. Она са којом ти је ишло све савршено. Она која ти је држала трунку светлости у овом блатишту од живота. Текли су месеци, године можда. Живели сте бајку.

Свиђао ти се и онај њен леви бангави палац, краћи од десног. И онај ожиљак изнад браде. И то што слуша Смитсе, уста их јебем млохава. И трпео си њене, ћалета алкохоличара и кеву, заклету каријеристкињу. Знала је да ти кува. Пребранци, ћуфте, чоколадно чудо јебено. Звала те је пијана, чисто да ти се јави. Ти си спремао кинту за прстен, одвајао од онога што би трошио на цигаре, чипс, нову мајицу.

Онда је пукло, онако ненајављено. Хајде да останемо пријатељи. Ти си одјебао то, кој ће ти курац курва у животу.

Сад држиш њену слику, ону са моторијаде, у новчанику. Иако имаш двоје деце и жену, и после 14 година те, кад је видиш, нешто пресече. И даље наручујеш песме у кафани које те сећају на то говно. Волиш ти своју жену, али могло је да буде другачије. Mогло је да буде са њом.

Izraz kojim se konstatuje uzaludni pokusaj odredjenog baksuza u odredjenim situacijama da osjeti tracak srece prilikom trazenja iste.

Vrh evolucije, za one koji veruju u istu odnosno najbliže što čovek može da se približi Bogu, ako verujete u Boga.
U njemu je sve što je dobro. Na dugom putu razvoja evoluirao je iznad žene a takođe i iznad gejeva ili metroseksualaca ili kojih već -alaca.
Njega nije ga blam da opere sudove ali ni da pogura kolica puna cementa.
Ume da napravi odličnu klopu a isto tako da se u restoranu naždere mešanog mesa ili pečenja.
Može da sluša operu ali i da lomi čaše od kristala u kafani.
Može da odgleda bilo koju seriju sa devojkom ili ženom ali i da ode na fudbal da se krlja sa ortacima.
Razume se u vina ali preferira pivo.
Pročitao je dosta knjiga ali iskreno više voli film.
Ume i da se poigra sa decom i da ih vaspitava.
Što bi stari rekli, za sve ga dao Bog.

Najbrži i najefektivniji prsti koji svaki čovek poseduje, bilo da ih imao svih deset ili plus minus koji, uvek će dva prsta na šakama biti veštija od ostalih.

Konačno naći oslonac za odbacivanje.

Можда најнепријатнији осећај који постоји. Колико год физички болови деловали страшно, ово стање психе је толико тешко да би физички било неподношљиво. Скуп свих непријатности и нелагодности на једном месту, у истом тренутку. Истовремени осећај туге, очаја, љутње, беса, страха, неверице, немоћи, шока, панике... најчешће услед нечијег физичког недостатка или неког непријатног или страшног догађаја.

Нпр. када кроз прозор аутобуса видиш момка од 20 и нешто без једне ноге; када видиш човека који је рођен без једне стране лица, тј. ока; или девојку којој је једна страна лица нормална, а друга виси као да је мртва; кад видиш васпитачицу из Дома за незбринуту децу која са тешком муком објашњава детету са Дауновим синдромом да морају да се врате у зграду дома; када те у супермаркету потпуно непокретна девојка у колицима замоли да јој додаш пар артикала са рафа и да јој из џепа извадиш паре да плати; када налетиш на вапај људи којима је за лечење од тешке болести потребна сума новца коју ти не може да зарадиш ни за 10 година рада; када на преглед ког лекара специјалисте пре тебе дође дете од 3 године коме мора се одстрани неки део тела захваћен тумором. Почињеш да сумњаш у све што знаш, сумњаш истовремено и у Бога, и у Дарвинову теорију. Питаш се како је Бог створио човека по лику својему, а лице некога може да изгледа тако језиво. Питаш се како смо ми по Дарвиновој теорији највиши облик живота, крај ланца еволуције, а ето, обичне морске звезде могу да регенеришу одсечене краке, а људи не могу ногу, руку, око, кичму или како не могу да регенеришу болесне органе.

И плаче ти се, и вришти ти се, и урла ти се, дође ти да побегнеш негде далеко од људи, да трчиш док се не онесвестиш од умора, да би можда тако заборавио оно што си видео; на тренутак ти кроз главу прође помисао шта би било да у кожи те несрећне особе; најцрње могуће мисли ти се роје по глави. Мишићи ти се грче, ноге ти се одсеку, срце лупа јаче, почињеш да се гушиш, одједном осећаш огромни налет нелагодности који те тера да вичеш из све снаге. У теби све јечи, али се тај одјек не чује као да је неко на твоје гласне жице ставио звучну изолацију. Стоји ти кнедла у грлу, свака реч остаје на уснама, чак ни сузе ти не иду него као да стоје само да ти мало пецкају очи и још више појачавају непријатност. Нема ничега осим гласне тишине.

И после неколико десетина секунди када прође први талас нелагодности, кад прогуташ кнедлу која ти је стајала у грлу, дубоко уздахнеш и само ти се отме једно тихо: "Јебига...", док настављаш даље поражен чињеницом да је теби уствари још и добро.

Који курац? Не, стварно, који курац?! Зашто ме зовеш? Да се видимо? Ај сиктер.

Савршено ме не интересује како живиш и чиме се бавиш. Не желим да пијемо продужени са млеком и кока колу и причамо испричане приче. Чуо сам случајно са ким си била после мене, мада нисам морао, и право да ти кажем заболе ме. Не занима ме ни што имаш услов за четврту годину, ни мој факултет ме није интересовао, ни како је у Турској. Балије ко Балије.

Да будемо ријунајтед не пада ми напамет. Добра си пичка ал има вас још. Уосталом и ако немам девојку дркање је милина а курве су ок. Ако ми кажеш да си сада схватила како сам био добар схватићу као увреду, значи да је неко био више мушко од мене па ти није одговарао. Или више њих. Или цео фудбалски клуб са све управом.

Стварно ме не занима шта имаш да ми кажеш и немам шта да ти кажем јер смо бивши. Мада...

Maligna manifestacija teške psiho-fizičke bolesti, u narodu poznatije kao ljubav.
Počine sa leptirići u stomaku i super je ako na tome ostane...
Ali ponekad se ti leptirići izgube zbog "nekog" razloga, ali bolest ostane duboko u nama, i tada dolazi do osećaja stezanja u gudima, tupog bola i gušenja, kao da neko uzeo srce u šaku i počeo da steže.
Bol traje konstantno ili se javlja na mahove. Mogu ga izazvati mirisi, sećanja, melodija telefona, pesma, ili neko "poznato" lice koje sasvim slučajno sretnete.

Мјера за равнодушност. Парадоксално, што се бол више повећава, лични став и брига за дотични субјекат се све више и више смањује.

Reč koja se u 99% slučajeva koristi u pogrešnom značenju. Naime, sreća predstavlja trenutno psihičko stanje u kom čovek može da se nađe, ako je recimo kresnuo dobru ribu posle 6 meseci, položio ispit posle sedam gekanja i slično, a nikako ne može da bude povod tim događajima. Sreća je posledica nekih događaja, a ne uzrok istih. Tako da je izuzetno glupo reći da je neko povalio nešto ili položio ispit, samo zato što je srećan. To se može pripisati znanju, šarmu, inteligenciji, i naravno sticaju okolnosti. Sreća ili nesreća proističu iz toga. Najjadniji su određeni sportisti i sportski komentatori koji nas stalno ubeđuju kako Federer ima sreće i češće pogađa linije nego ostali, kako Partizan nema sreće u izvlačenju grupa u bilo kom sportu i slično. Majku mu, a da nije možda stvar u tome da je Federer tata svog sporta i precizniji od ostalih, te stoga i češće pogađa linije? Ma jok, on je samo miljenik sreće, kao što je Partizan "nemiljenik". Osećaj sreće mora da se zasluži.

Kad zagrljaj izgubi suštinu a dobije težinu.

Ima ljudi koji ti vazda mogu svašta nešto kazivati. U kakvoj god ganguli da se nađeš, jedan takav rečit čova je tu da ti prezentuje storiju koju moraš saslušati, imao ti volje za tim ili ne. Znaj da on neće sve tvoje lađe preostale potopiti, niti ti mapu sa blagom dati, ali će sasvim sigurno učiniti da se makar malo bolje osetiš.

Priče te nisu tu da bi njega kao mudraca uzdigle, niti tebe kao nubaru najgoru ocrnile: one služe kao pokazatelj da i dobre i loše stvari zapate svakoga od nas, a da nam vreme, strpljenje i upornost pomažu da stvorimo preko potrebno iskustvo. Dobra priča, makar i sa tužnim krajem, je možda i najbolji savet koji razveje i najcrnje misli.

Најповерљивији, најпоштенији и најтолерантнији укућанин. Зна све твоје потајне фрустрације и жеље, отворено ће ти рећи како изгледаш, а можеш да се кревељиш на њега колико хоћеш, биће 'ладно к'о шприцер.
Основно помагало зиљавих пичака.

Veličina sise.
Nit je velika, nit je zanemarljivo mala sisa, već onako taman sisa za šaku.
Taman veličine da se mesi, nešto kao jufka za pitu.

Lik koji u iole pričljivom društvu postane manifestator neoglašavanja. Klimač glavom. Mutavdžić. U skladu s verovanjem da u Srbiji nesrećni dobitnik sedmice na lotou bolje da nestane sa lica zemlje, jer u suprotnom, nakon što vrati sve dugove, mora da časti rodbinu, prijatelje i njihovu rodbinu, kupi nešto kolegama, ženi-deci-švalerci, pa ga za kraj balade i opljačkaju, tako da mu ne ostane ni za vaučer sa "Popusta" za jednodnevni izlet u Temišvar.

Kada ti devojka u sred seksa spomene nešto skroz nepoželjno u tom trenutku.