1. Понекад.
2. Иначе.
3. Увек.
4. Ретко.
5. Никад.

Запањујуће широк дијапазон употребе једне тако обичне речи.
Када је чујемо употребљену на овај начин, једноставно верујемо да онај ко је изговара има појма о чему прича, јер сама по себи, тако народски постављена, улива одређену врсту повлађености саговорнику, без воље за супротстављањем му.

Sinonim za lepe manire, kavaljerstvo i bonton u malom prstu. Izraz je nastao pre nego što je Gavrilo iz Principa koknuo prestolonaslednika slavne Austrougarske, monarhije koja je bila pojam za uglađenost i fenseraj među ovdašnjim življem, što i nije bilo teško jer su pre njih Balkanom vrmudali otomanski Turci, svi brkati, obrezani i za zulum nad srpskom rajom vazda orni.

Bečka uglađenost krasila je sinove sreskih načelnika i armijskih oficira koji su, po svršenom školovanju u Bečkereku, Pešti ili Pragu, usnama sa uredno potkresanim brčićima celivali ruke varoških frajli i maštali o njihovim belim bedrima.

Od imperije koja je nobles izvozila na kilo, danas je ostala Austrija, gastoški raj u kojem se uvek zaradi dovoljno za još jedan sprat sive gradnje u rodnom Majilovcu, da slučajno komšijina kuća ne bude veća. Ostala je i Mađarska, zemlja koja je izbegla odejancukićenje samo zahvaljujući Tiboru Benedeku, Tamašu Kašašu te bezuslovnoj ljubavi tamošnjih žena prema kurcu kao takvom.

Kako je propala Austrougarska, propalo je i drevno bečko vaspitanje koje danas postoji samo u tragovima.

Боготац.
Никад га нико није видео, али су њега сви чули. Он набавља коканиђу директ из Колумбије. Унук Пабла Ескобара му је довлачи технодромом до штека у Бањи Ковиљачи. Лућиано Мођи га зове на бабин фиксни да му јави тачан број корнера дербија Италије у првом полувремену. Може да ти среди десетку из механике флуида на машинству. Може да те запосли у јавном комуналном па да до краја живота мрсиш масна муда у фотељи. Може да ти заврши двочасовно пушење у режији Мирке Васиљевић за две киле шваргле. Може бре Раћу Петровића Манчестеру да ували. Добро, то већ не може. Нећемо претеривати.

Џаба торима кад га нико јебено не познаје.
Фантом.

Internacionalno ime koje nose\su nosili najgotivniji likovi na svetu !!!

Оно што често кажемо себи када се ухватимо да пишемо или говоримо тешке небулозе.
На несрећу , неки до тог закључка никада и не дођу.

Nezaustavljivo, hiperaktivno stvorenje. Melje sve pred sobom. Bogotac.

Појава неретко виђена у ресторанима, кафићима, школама...

Након низа експеримената и дугог проучавања овог феномена дошло се до следећег необоривог закључка - девојке улазе заједно у WC зато што ниједна од њих нема код себе папирну марамицу.

То је она врста баба којој не мораш да устајеш у аутобусу

Javiću ti se ako me pozoveš.

Horor rečenica, stres okidač i izazivač predinfarktnog stanja kod muškaraca ako je čuju od svoje lepše polovine. Prvo što nam prođe kroz glavu je "Najeb'o sam. Finansijski ili fizički sam uništen i to na način koji mi se uopšte neće dopasti!". Čest pokretač rasprava i svađa.

Претерано несташно дете. Хиперактивно као веверица. Мали вртигуз, тасманијски ђаво с триста двајес обртаја у секунди и експлозивним потенцијалом једне повеће атомске бомбе. Где оно прође ту трава не ниче, остају пустош и неред, лом к'о у студентској соби и уцвељени родитељи који наизменично размишљају о својој психотерапији, шинтерима и некој васпитно-поправној установи.

Назив за особу која се олако прима на све и свашта.

Primenjeno fudbalsko narečje za "onaj svet".
Raj, pakao, čistilište, Darvinov dijagram, ništa, šta-god.
Postojani implement zaokruženog jedinstva suštine i antiporedak ovozemaljskom bivstvovanju.
Smrt.

Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.

Убедљиво најлуђи народ на свету. Без премца. Нема им равних.

1. Док се сви курче како много пију, они не узимају флашу у уста ако на њој не пише алкохол 70%.
2. Док се сви смрзавају и троше огромну количину енергије како би се угрејали, они разбију лед па се купају на минус 30, иако имају најефтинији течни гас на свету.
3. Док други направе једног невидљивог они направе 100 Мигова од којих ће један сигурно да га види.
4. Док светска аутоиндустрија смишља најразличитије трикове како би се додворила купцима, ЛАДА остаје иста.
5. Док цела Европа на Евровизију шаље педере, они окупе 5 баба, назову их Бабушке и пусте их да певају тамо.
6. Другима је у рату циљ да убијају туђе, Руси су у једном убили више својих него туђих.
7. Док се утеривачи дугова по "модерном" свету повлаче по филмовима због недостатка муда и посла, руски утеривачи секу прсте за шаку рубаља.
8. Док сви мисле да ће Руси да уложе вето, и цимају се у проценама, њих боли курац за то.
9. Док истриповане кеве широм света купују својим ћерама најновију колекцију Барбика и њеног јебача Кена, руска цурица наслеђује бабушку од своје чукунбаке и тако развија своје моторичке способности.
10. Док други председници после победе на изборима славе, Путин плаче.

Ако понекад мислите да сте луди, увек будите сигурни да су Руси луђи од вас.

Нема му равног.

Jebi ga. Već je prošlo godinu i šest mjeseci od kako me je iz kreveta podigla muzika iz filma „godfather“ , od kako sam otvorio oči i svoje rožnjače susreo sa svjetlosnim snopovima koji su se probijali kroz kafene roletne na mom prozoru. Već je prošlo godinu i šest mjeseci od kako sam se dogegao do kupatila u tačno 7:00 h izjutra , obraze polio vodom , vratio se nazad u sobu i obukao prvu trenerku na koju sam naišao.Već je prošlo jebenih godinu i šest mjeseci od kako sam sluške nabio u uši i tog jebenog prvog septembra krenuo u tu jebenu trospratnu građevinu...
Iskreno , čitava ta priča , čitava ta graja mi se šetala po Đokoviću. Nisam mogao da izdržim , al’ ubrzo je sve postalo drugačije. Trides’ četri debila , jedanaes’ grupica. Sjednem u prvu klupu na koju naiđem , slušam i trpim. Engleski , matematika.. Retardi se ređaju , dolaze jedan po jedan. Jednostavno ne bih znao kako da izdržim da nije bilo njih. Jeste , njih. Njih koji su mi pomogli da od trides’ četri oduzmem dva i broju jedanaest dodam još jedan. Njih.

Kao i u svakoj dolini slijepih jednooki bijaše car , car kog u početku nisam prećerano obožavao jerbo sam i ja izgleda bio takav , slijep. Taj isti car mi je pomogao da otvorim oči. Taj isti car me je naučio da se smješkam kad čujem retardiranu priču tardosa oko mene i taj isti car mi je postao jedna od najgotivnijih osoba u toj trivijalnoj zajednici govana koju neki sad nazivaju II-2.
No , ćoravi vladar nije bio jedina osoba u ćeliji koju sam gotivio , bijaše tu još jedna , doduše manje gotivna ali ne manje voljena osoba u ćeliji sa petanest klupa i čet’ri prozora.Još jedna osoba koju sam još više volio od ćoravog gospodara.

Zajedno nam je jebeno bilo super. Kažem „Bilo“ jer više ne može da bude , prošlo je tačno godinu i šest mjeseci od kako nas je majka sudbina strpala u isti kavez , i tačno dva dana od kako mogu slobodno da upotrebljavam izraz „bilo je“.

Svaki vladar i pastriri njegovi imaše svoju knjigu , svoju bibliju , mi smo svoju nazivali kratko i jasno „Dnevnik Ane Skank“ , naš dnevnik. Zajebana bijaše ova knjiga , u početku mala a zatim i u A4 formatu sa tvrdim koricama. Ja sam bio ponosni spisatelj šereno ukoričene knjige , znači ja sam imao čast da izazovem osmjehe na licu „njih“. Eh , da mi je da nikad nisam krenuo da pišem. Kako svi ljudi imaju jebene probleme , i prejebene uzroke njihove nervoze imao sam ih i ja.Vidno iznerviran jednog dana uzeh atlasovu olovku u ruke i napisah sedam jebenih rečenica , sedam rečenica u našoj bibliji koje tuku predhodnih 8.000 , sedam rečenica koje nisam trebao da napišem i sedam rečenica koje sad znam napamet. Jebenih sedam.

****

Eto , prošlo je tačno godinu i šest mjeseci od kako sam se probudio uz zvuke „godfathera“ , obukao trenerku , stavio slušalice u uši i krenuo ka Beranskoj Gimnaziji. A tačno šest mjeseci od kako sam krenuo da pišem Dnevnik Ane Skank koji trenutno gledam kako izgara. Stranice dnevnika postaju crne u zagrljaju crvenih plamenova , u crvenim plamenovima vidim osmjehe , priče i fore koje kao da i nisu ispričane. Sve je izgubilo smisao. No dobro , možda u zajednici govana
ima još „njih“ .Od pamtivjeka vuci kolju jaganjce , pa ipak je na svijetu više jaganjaca nego vukova. Ko zna , možda u ćeliji ima još „njih“ , sivih vukova samotnjaka koji sa slušalicama u ušima sami grade svoju sreću. Jer ipak , čovjek je srećan onoliko koliko želi da bude , a ta jebena trospratna građevina nije jedina građevina prema kojoj ću koračati.Niti je bila , niti će biti.
Ljudi prolaze i odlaze , biće još jednookih vladara i njihovih pastira.I list padne kad požuti , mada njegovo mjesto kratko ostaje prazno.

У потпуности се разумемо. Већ на пола изговорене реченице (док се друга половина може завршити у најмање три варијанте) размишљамо о истој варијанти.
Разлози који доводе до овако високог степена подударности у начину размишљања потпуно су небитни, а и, руку на срце, ретки су случајеви када ћемо их тражити.
Можда је у питању и рођена девојка, али и не мора да буде јер и после толико времена проведеног заједно није искључено да се не гађамо. Можда смо се тек упознали па смо као неке сродне душе, размишљамо у истом смеру. Можда уопште и нисмо супротног пола, али су нам мишљења о истој ствари или решењу неког проблема потпуно иста. Разумемо се.

Туретов синдром је, у пичку материну, наследни неуропсихотични поремеђај, мога курца, који се углавном јавља код, јебено ретардиране, деце, јебем им фамилију ненормалну, и најчешће се испољава кроз тикове, набијем их на курац, како физичке, тако и психичке, који су најчешће праћени и, јебем им кеву мртву по сред међуножног остатка, вокалним тиковима. Име је добио по, јебеном слепчини, француском, јебем им маму бркату, неурологу Џорџу Алберту Едварду Брутусу Жилу де ла Турету, набијем их на курац све, колико год да их има.

Najveći licimuri. Razumem da je zanimljivo praviti crnjak, ali definitivno ne razumem, niti ću razumeti SVRHU poturanja toga pod nos pod parolom dobrog hrišćanina i najboljeg druga.
Hoće li drug koji te voli kad pogineš s motora brže bolje otrčati na fejs da ti stavi na zid pesmu “Motori”? Nešto ne mislim da hoće. S druge strane, tu je gomila kojekakvih kreatura koje je manje ili više bilo briga za tebe i koje su te manje ili više uopšte i znale, ali SADA KAD SI UMRO! Sad? Pa sad si im draži od šlepera ajvara! Sad provode noći i dane pretresajući arhive i plejliste da nađu pesmu koja aludira na uzrok tvoje smrti i da je okače na grupi sa tužnim smajlijem. Ko još stavlja SMAJLI kad neko umre? Dobro, možda bih i ja u nekoj situaciji nakačio nekakav smajli, ali on sigurno ne bi bio tu da pošalje poruku “Vidi mene kakav sam Popaj, imam samo 20 a već znam sve o životu što ima da se zna, oprlji me iskustvo gorko, tuga za drugom što smo delili ćaletovu staru poniku i tukli se u glavu gelenderom. Hoćeš da budeš sa mnom? Ne znam da li ćeš moći...Mnogo je života prošlo preko mene i bore ove jedne na čelu, ogrubela je duša moja od oštrog bola i moje je srce postalo stena(uz istoimenu kompoziciju, naravno)”. Eto. Sledeći put kad vidite wall grupe o nekom mučeniku što se smrskao u bager, razmislite koliko je on u ovom trenutku raspoložen da čita vaše cenjene komentare galantno servirane uz citate Dare Bubamare i teške suze otkucane na tastaturi.