Endemska vrsta vezana za prostore gimnazija i umetničkih škola te raznih filozofsko filoloških fakulteta, mada ni tamo nije dominantna. Najčešće uspeva u gornjoj srednjoj klasi roditelja uspešnih intelektualaca ili uspešnih privatnika neuspelih intelektualaca. Ona se ne odeva tako da bi pokazala kolko je dobra pička, ona se odeva tako da bi pokazala koliko je opičena. Nju pare ne interesuju ko ove druge normalne ženske. Nju ne zanima šta voziš, ni kolko si sladak, ni da li se sve drugarice lože na tebe, ni da li si prebio nekoga u gradu za vikend. Ona voli frajere koji ne prave belaja i ne psuju Alaha. Ona sluša džez ili trip hop ili tako ta neka alternativna rock sranja od kojih sam ja davno digao ruke kad sam rekao zbogom pameti i bacio se na alkohol i narodnjake. Takvu ženu ne možeš da odabereš, ona odabira tebe.

Колоквијум на који си изашао, а да притом ниси такно књигу.
Комедија. Пишање. Лол.
Добијеш папир с питањима, а на њему све енигма до енигме, мађија до мађије, енкриптоване формуле, све уз објашњења на старогрчком. Притом је градиво које си некад, у својој славној прошлости и знао, анатемисано, па су веће шансе да се међу испитним питањима нађе Минимаксов тестамент, годишњи рачун Адвентистичке цркве, сажета биографија Јована Ћирилова или рецепт мелема за чир од гвинејског шипурка.

Мош да се смејеш, ил да плачеш. Боље да се смејеш и дислоцираш са територије надлежног факулета, него да улудо силујеш ганглију и траћиш своје време.

Diplomirani manipulator idiotima.

Много користан израз. Пример штедње, јер су у неким ситуацијама речи сасвим редундантне. Од користи је разним људима у разним приликама.

**********

(студент који нешто врда на усменом испиту)

- Дакле, колега, тврдите да је Чосер био ренесансни песник?
- Тај рад!
- Ви нисте ни пипнули књигу, је л' тако?
- Тај рад...
- Ништа, колега, ево Вам индекс, видимо се у наредном року.
- Тај рад.

--------------------------------

(човек није нешто религиозан, али поштује туђу религиозност)

- Христос се роди!
- Тај рад!

--------------------------------

(особу апсолуно боли тукидид, тј. народски речено, потпуно је индиферентна према ономе што друга особа паламуди)

- Не можеш да верујеш, узео сам Ди Марцио хамбакер за бриџ позицију од неког лика за само 20 евра, сад ћу да га уградим на страт, немаш појма како ће добро да се чује! Него, жао ми да сечем, мораћу да купим нови пикгард, не знам само да ли да тражим половњак или да идем по продавницама, или код мајстора. Шта ти мислиш? Да носим код мајстора?
- Тај рад.

--------------------------------

(а сад мало интерно)

- Онај Ла_Хаине је баш неки надрндан лик, а? Сигурно ништа скоро није јебо, шта мислиш?
- Тај рад.

Или

- Како смара ова Мајав. Само нешто моралише.
- Тај рад.

Или:

Овај Предражињо је сигурно 2-3 човека колико га има онлајн.
- Тај рад.

Ne izgleda ni nalik onome što je Dante opisao u svojih devet krugova, već je sasvim drugačiji. Naime pakao je kada imate užasne komšije: Fensiku, staramajku, odbeglog iz ludnice i trip turbo narodnjaka. Stavite ih u blender i dobicete deseti krug od kojeg bi se i sam Dante usro' i molio Boga za oproštaj.

Rečenica kojom devojke muvaju momke u američkim filmova i serijama i obratno, tzv. pickup line. Tu rečenicu od naših devojaka u srpskim filmovima teško da ćete čuti, a ril lajf da ne pominjem.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Dostići najviči llimi lijenosti, kada kauč zaboravi kakvog je oblika bio prije slijetanja vašeg dupeta. Masne kose, ulijepljene brade od par dana oko koje se roje mušice privučene alkoholnim vrenjem ostataka voća u njoj. Mravi su osjetili mirno, prohodno tlo, kroz koje prave putanju ka mravinjaku, i imaju u planu svečano otvaranje istog u reonu oko pupka. Crvi i bube privučeni mirisom lešine se dovlače u potrazi za svježim organskim materijama...

Злочиначко удружење мрзитеља биљака које заменом теза покушава да прогура свој настрани начин живота као нормалан. То су звери које немилосрдно чупају траву да задовоље своје погане потребе, и то без анестезије... еј, бре! Уместо да је косе, што би било безболније за јадну траву. И ајде што је чупају, него ЈЕДУ КОРЕЊЕ!!! Глед'о сам деду летос док је клао теле, прво га је одвалио мацолом по глави, да га ошамути. Теле касније, малтене, ништа није ни осетило. Деда је душа од човека. А не ко мој комшија. Једно јутро је улетео комбајном у поље сунцокрета са запада док су главоње пратиле сунце. Мучки, с'леђа... Е, такви ликови не треба да живе. У таквом свету не желим да одгајам своју децу. Сви ће јести јагњетину, чим израсту млечни зуби.
Еј, вегетеријанци, знате ли ви колико ембриона сунцокрета неће дочекати да одрасте због ЈЕДНОГ литра уља, а? Ти ембриони умиру у преси на крајње свиреп начин, само да би ви зачинили салату. А 50 литара свињске масти добијеш од једног јединог крмета.
Где је ту правда за биљке? Начин на који се убијају је средњевековни. Метал, па у живо месо. Без најаве. И то по дану, када врше фотосинтезу и када су најактивније. Ни једна животиња није то доживела од људи.
ДА СЕ КОЉУ БИЉКЕ, АЛ' НОЋУ, КАДА НЕ ВРШЕ ФОТОСИНТЕЗУ!!
Убијају се на најподлији начин. Оне не могу да се бране. Не могу ни да вриште док их кољу дрвосече. Осим тога, имаш дрво од пар тона које сјебе циганче од 40 кила. ГДЕ ЈЕ ТУ ПРАВДА И ВИТЕШТВО! Али за вегетеријанце та смрт је регуларна, а разбијено јаје је злочин, полизан мед је крађа!? О ембрионима биљака и цеђењу живота из њих, не могу више ни да причам.
Али, пазите, њихов изговор је: биљке немају нервни систем... Па, господо, да ли то значи да је све што нема нервни систем осуђено на сурову смрт самим рођењем. Да ли то значи да све што нема нервни систем може да буде живо поједено, без гриже савести? То је опасна дискриминација: "Ако не осећа бол, сеци га, кувај, пеци и једи на живо - нема проблема". Замислите да вас неко коље моторном тестером неколико минута, после вам скрнави тело, маже га некаквим смолама, спава на њему, и... фуууј.
А ту је и цвеће које се масовно дели као поклон и знак пажње. Људи моји, поклањају лешеве биљака које су само хтеле да оставе потомство за собом. Ајде да их одма убију, него им ни то није доста, па их одржавају у животу у некаквим вазама, да се што дуже муче. Да не говорим о томе да масовно ископавају посмртне остатке њихових предака, продају их по ненормалним ценама и после их СПАЉУЈУ. Ни мртва биљка није добра биљка.
Ал што је најмонструозније, узимају делове једне биљке и калеме је на другу. Молим вас лепо, кад су месоједи зашивали кокошију главу на тело свиње?! Гнусно!!
За разлику од вас, наше животиње умиру достојанствено. И нико их не једе живе! Наше животиње пре конзумирања прођу безброј посмртних ритуала: димљење, саламурење, конзервирање, печење и сл. Даље, могу данима да висе у излогу, да би им се у мимоходу одала почаст и да би им се гладни грађани Србије дивили. Зар то није дирљиво?

Kada vodite ljubav sa nekime ko je zaljubljen u vas, a i vi u njega.

Риба која има чудан фетиш да током љубљења гризе партнерову доњу усну. У ствари, она се не љуби, она гризе и с времена на вријеме укључи мало језик или усну и на тај начин прекине агонију, макар на секунд. Након епизоде са мишоловком добијате одувијек жељени изглед пуних усана као код црнкиња порнићарки или пластифициране Карлеуше.

Osoba koja na balkon okači toliko saksija sa cvijećem da ga pretvori u svoje lične viseće vrtove.

Američki* eksperiment koji je za zadatak imao da pokaže da je narod samo stoka, tj. da će jesti i stočnu hranu samo ako im se kaže da tako treba. I uspelo je.

Čovek koji će se ozbiljno smoriti kad bude umro ni od čega.

Berserkeri su bili vikinška elitna jedinica koja se pred borbu napijala i drogirala sve dok ne pomisle da su postali životinje (uglavnom medvedi i vukovi), onda su skidali ogrtače, cepali odeću i bez ikakvog straha kretali u napad i bilo ih je skoro nemoguće zaustaviti jer nisu obraćali pažnju na povrede. U bersekerskom transu po nekad nisu razlikovali svoje vojnike od protivnika pa su ih se i prijatelji plašili.

U jedanaestom veku Jarl Eiríkr Hákonarson je pokušao da zatre seme berserkrima, ali nije uspeo. Postoje stvari koje je nemoguće uništiti, stvari koje su previše jake da bi ih smrt zaustavila, berserkeri nikad nisu istrebljeni, samo su se malo izmenili i prilagodili. Posle deset vekova ta mala izmena je postala ogromna.

Današnji berserkeri su ljudi koji se pred muvanje osoba suprotnog pola napijaju i drogiraju sve dok ne pomisle da su postali šmekeri (obično Šon Koneri ili Željko Samardžić), onda skinu jaknu, otkopčaju dugmiće košulje i bez ikakvog straha krenu u napad, skoro je nemoguće otkačiti se od njih jer ne obraćaju pažnju na odbijanje. U berserkerskom transu po nekad ne primećuju da je cura koju muvaju devojka njihovog najboljeg druga pa ih se i prijatelji plaše.

Напољу 100 степени. Скокнеш до мора. Нађеш мјесто у гужви, коначно се смјестиш и једва чекаш да одеш да се окупаш. Након што си се расхладио, укиселио и смежурао као чварак, излазиш на плажу, лијежеш да ужитак буде потпун. Е, ту смо. У року од одма' почиње лик да ти боде сунцобран око главе. Обавезно мора да буде неки смотан који ће да боде дршку по оном пијеску к'о што сам ја гађао рупицу код првог секса. Његова клинчадија која већ увелико плаче, пиша и сере око главе су ништа наспрам иритације коју изазива њихов отац. Отац? Хаха.
Једино што ти остаје је да га питаш "Рођаче, има ли те нафте?!".

Telo će ostati u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok to isto telo ne shvati da lebdi u vazduhu.

Права девојка. На ивици истребљења. Назив су добиле по годишњем добу у којем почињу да се откривају и да долазе до изражаја, и трају све до јесени. На први поглед су препознатљиве по дугим хаљинама у цветним бојама, не носе фармерке, имају лепе груди, ал' их не откривају. Понекад, кад дуне ветрић, могу се назрети најежене брадавице кроз свиленкасту хаљину. Имају пуштену косу, у природној боји, никако пеглану/шишкасту/чичкасту/тарзанку/чироки. Праву или таласасту, која се на ветру њише у ритму ходања. Ходају полако, грациозно. Не кварцују се, у сред лета су беле као и у сред зиме. Одишу женственошћу. Миришу. Користе што је мање шминке могуће. Ако носе наочаре за сунце, оне не покривају пола лица.
Такве девојке се не јебу, са њима се води љубав.

Еволуција реченице коју упућујемо мајци у току школовања и након што остатак живота проведемо скитајући и на крају завршимо у неком каналу који морамо да ископамо до навече.

Iskompleksirana osoba koja, pokušavajući da bude primećena, svoj manjak visine mora da kompenzuje time što će biti u svakoj čorbi mirođija. Činjenicu da je visoka metar i pokušaj ona želi da nadomesti time što će biti najglasnija tamo gde ostali, viši ljudi, razgovaraju normalnim tonom, a na javnim okupljanjima uvek teži da se progura u prvi red kako bi se nekom uvukla u bulju, jer inače ne postoji šansa da je primete. Ovakav način života neretko potpuno izdeformiše ove ljude, pa postaju podli, zli i pakosni.