Ekser proizveden u lipoj našoj Hrvatskoj.

gledali ste u prethodnoj epizodi
- Šta se ovo desilo. Zadnje čega se sjećam je blijesak jarko crvene svijetlosti i od tada je sve crno. Sestro, jesi li okej?
- Dobro je, stomak me nešto boli, kao da osjetim neke leptiriće na njemu, baš čudno. Čitala sam sa cimerkom da nam ovakve stvari radi 5G mreža, astralne projekcije i slična sranja.
- U pičku materinu, gdje smo sad, gdje nam je lerdi?
- Stvarno ga nema, a maloprije sam mu plaćala peticu DS. Možda je ono najgore?
- Pao je?!
- Ne debilu, tata ga je se dočepao.
- Auuuu, onda smo najebali. I ja cu u podrum sa tobom sekice draga. Čekaj da upalim google maps, ne mogu nikako da provalim gdje smo... Nema signala, shit. Probaj ti, tebi svakako hvata signal u podrumu dok ti zakljucanoj prolaze dani.
- Baš si duhovit brate. Ček, ček... ovo nije moguće, kaže da smo u Kongu. Brate ovo nas neko zajebava, 100%, sipali su nam neku haludžu u DS, ja ne vidim drugo rješenje.
- Ma da, onaj lerdi osušeni idiot opet sere. Hajdemo prošetati, možda ga i nadjemo, a i prijaće nam šetnja.
- Hajmo, šetnja po vedrom Slaviši mi uvijek prija.
- Sis, ovo nije Balkan, pogledaj zemlju, crvena je i kao pijesak, a ona rijeka tamo nije ni Morava a ni Drina. Mozda... mozda smo stvarno u Kongu.
- Uu jebote, ja sam čitala da je Fredi iz Kvina nastupao na riječnom kruzeru koji plovi Kongom. Taman kad je zapjevao onu našu *Kongom plovi jedna mala barka* pozli mu i odvedu ga doktoru. Legenda kaze da su mu tad ispumpali pola litra sperme iz stomaka.
- Marš u podrum nazad, gdje si naučila tako da mračiš?
- To nam je tata pričao pred spavanje, zar se ne sjećaš?!
- Uuu, da. Nastavimo prema onom velikom drvetu, tamo mozemo potražiti zaklon ako nas šta napadne. Ako ne možeš hodati sestro, hajde krkače na ledja.
- Awwww, je l’ se to opet igramo Bugara s ledja? Znas da mi je to omiljena igra.
- Tiše, čuješ li? Nešto se približava...
- Plašim se bato.
-I ja sekice. Drvo je blizu kreni trčati. Ja ću ostati da im odvučem pažnju... Brzoooo... Aaaaa Hijene aaaaaa. Hajde još malo, skači na to drvo. Uhh za dlaku. Jesi okej sekice?
- Jesam brate, samo me brine kako ćemo sići sa ovog drveta i ostati živi.
- Hajde šta kukaš, posle podruma ovo je hotel sa milion zvezdica. Šš, čuješ li hijene kako trče i cvile, možda su ljudi... baciću pogled brzo. Jesu, ljudi su sestrice, spašeni smo. Mašu nam. Pogledaj.

*Bela sestra i beli brat, Slavišina deca. Sidjite dolje. Vaš Slaviša naš prijatelj. Mi vama pomogli.*

-Ajmo brate, hvala tati pa smo na sigurnom.

*Lutajući kroz do sada nevidjena prostranstva afričkog kontinenta brat i sestra su se konačno osjećali sigurni nakon dužeg vremenskog perioda. Kako su se peli prema sjeveru Konga i kako ie zemlja sve više oskudjevala biljkama tako je i njihova nada polako odumirala. Bili su svjesni da je sve ovo zamka.*

*Slavišina djeca... morate se razvedriti. Vi sa vama putem 5G mreza doveli jednog zlog duha. On svrsava na stomak mojoj mami. Ja ljut, puno ljut. Tvoja sestra mamac, ti piješ čaj. Hajde, razlaz*

- Nisam se ni okrenuo seka mi je nestala, a meni je crnkinja bujnih usana služila čaj dok mi je mazila srednju nogu pored vatre. U jednom trenutku vidjeh beživotno tijelo moje sestre i lokvu sperme na stomaku. Aaaaa kako se usudjujete crne pičketine.

*Polako sinu Slavišin, miran biti* reče glas crnog poglavice. *Tvoja sestra tri dana svrš na stomak, zli duh uhvaćen, svi srećni*

- Prošao je i drugi, i treći dan. Sekino tjelo djelovalo je sve više i više iscrpljeno. Poglavica mi reče da se ovo dešava jednom u 500 godina. Ako je zli duh prodavao droge istjerivanje traje 4 noći.
Tako i bi, pade mrak, svi ćute, na sekin stomak krenuše padati kapi bludnog sjemena. Svi skočiše i uhvatiše čovijeka bez lica.

*zli duše pokaži svoje lice*

- Ču se veliki krik, i seka se probudi od njega.
- Daj brate, opet si mi svršio na stomak, pa gadjaj sise ili facu, koliko sam ti puta rekla.
- Duga priča sis, pričam ti posle.
- Žustrim korakom išli smo za duhom do kuće na kraj sela, tamo nas je dočekala strašna slika. Zli duh je bio naš lerdi. Skočih da ga ubijem. Aaaaa pičko banjalučka, ti ćeš skrnaviti moju sestru. Crnina mi pade na oci. Sledeće čega se sjećam da su me okretali na ražnju. Ubio sam lerdija. To je bila kazna za ubistvo u Kongu.

Lerdi je bio mrtav, ja na izdisaju. Zadnje čega se sjećam je da pobinjeničke vojske siluju moju sestru, a posle biju. Mislio sam da je kraj, već sam čitao Oče naš kad se pojavio tata, nikada srećniji bio nisam.

*Slaviša veliki, vi dobar čovijek* reče vodja pobunjenika, *birajte, hoćete sina reš ili srednje pečenog, a ćerka silovana ili prebijena?*

- Pustite govno da izgori, a nju silujte i ubijte.

**Slaviša se pohotno smijao sebi u facu, njegov plan je izvrsen, dvoje djece izroda narkomana i osoba koja ih je trovala i uzimala njegove pare su mrtvi. Te noći su dijamanti bili krvave boje, jako su mi se dopadali**

Epitet koji se pripisuje najčešće osobi koja ne podrzava nase tendencije, ili ne zeli da nas isprati u nekoj radnji.

Имагинарна сила која држи све конце у рукама. Сива еминенција одговорна за сва дешавања у држави. Нема име и презиме, нема лик. Не појављује се, не говори, али су јој дјела очигледна. Сви знамо да постоји, све нас је оштетила барем једном, али ако нас упитате да уперимо прстом у њу, нећемо моћи то учинити.

Веза завршава школу. Веза запошљава. Веза убацује пицопевца преко реда код доктора. Веза мијења дотрајале бубреге и цијепа казне за саобраћајне прекршаје. Веза држи у кућном притвору оне који су за затвора. Дотична те на листи за добијање стана шукне испод црте. Не погађају је тужне судбине оштећених. Бескрупулозно гура своје пулене напријед. Упитате ли неког од њих за везу, одмахнуће главом и направити се луд. Можда чак ни он не знa ко је веза у ствари. Можда је тетак из централног комитета само маска за нешто веће, нехуманије и мистичније. Нешто што сеже далеко изнад перцепције првог испод црте за добијање стана.

Ono što nam stoji između danas i sutra.

Ono što vam se dogodi kada, dok se skuterom provlačite između automobila na semaforu, vozač automobila ispred iznenada otvori vrata jer nema klimu.

Шантићева песма написана крајем XIX века, актуелна до данашњих дана. Деценијама, једини аргумент државе да спречи одлив становништва из матице. Кад мало размислиш, очигледно да није било добро под Турцима, ни у Краљевини, ни у комунизму, ни у социјализму, а ни сада, у ''демократији'' није ништа боље. Кад сви економски и политички инструменти закажу, власт 'вата на сентименталност и на ''Нема раја без роднога краја''. Али, та књига је давно прочитана...

Mi fa sol sol, mi fa sol sol, mi fa sol.....

Nema težeg od muzičkog leba. Ustvari ima, rudarski, i klesarski, i varilački, i bravarski, i tokarski,....pa dobro, strogo gledano i prosvetarski, i penzionerski, i konobarski, i ratarski, kopiprintmenadžerski i jebiga. Uglavnom, jebeno je!
Međutim, šta da vam kažem samo će vam se kazati.

U davna vremena dok je Perun skid'o junf Vesni istovremeno se podsmejavajući Odinu koji je bajdevej bio homoseksualac pošto je redovno drk'o na gluteus Amon Raa, isto furundžije iz područja donjeg toka Plavog Nila, na dnu neba, to jest zemlji, vodila se epska bitka za prevlast nad tim ko ima veći kurac. I tako je sve počelo...

I onda pipaju leba u maksiju.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Tradicionalno jelo na izdisaju kao žrtva pop kulture.

Rođena sestra od ljeuše. Smrtni neprijatelj pice, dosta nepopularnija. Pica predstavlja sve ono protiv čega se kljukuša bori. Ali jebi ga tako je to, ona nesrećnica kad zamiriši , ljudima pomuti pamet pa ne znaju šta je zdravije za njih. A šta ima zdravije od bijelog luka? Ništa. Ali jebeš ga, ona nesrećnica em miriši, pa još kad je sočna, i kad se razvlači onako bezobrazno, teško je odoliti nekom neprosvjećenom insanu, svaki bi da malo gricne i lizne. Da približim onima, što ih ne volim očima vidjeti, a što se vabe urabanima : Pica je mejnstrim, a kljukuša andergraund, hardkor. Ili što bi rekao Kočić: Kljukuša je Jablan, a pica Rudonja, podgojeni bak stranog okupatora, koji kidiše na sve što je naše.

Ali ipak, ima ima nas koji gledamo svojim očima, koji znamo šta kljukuša predstavlja, koliko tradicije i koliko istorije ima, koliku je muku sagledala. Da nije prošla kroz sva teška vremena ovog naroda ne bi bila onako ljuta, a opet slatka u isto vrijeme. Vratimo prave vrijednosti na naše trpeze.

Углавном се обележавају након 5 или 10, 15, 20 година, али и кад неком дуне после 2 године па реши да их окупи на једном месту. Ту долазе сви и оне које знаш и оне које не знаш, али и они који нису твоја генерација. Главне теме за разговр су шта сте начинили од живота, да ли је неко остао дебил или је постао нормалан. Које сте школе завршавали, послове радили. Углавном шмекер више нису шмекери, сад су они који нису били постали. Оне што су биле габорке постале су рибе. Радо се сећате школских дана и констатујете да сте сад и превише матори. На крају окупљања обавезно неко прокоментарише како би могли у скорије време опет да се организује исто, али то остане само на речима. Све док опет не прође неких 5 или 10 година.

Рачун у банци на који мала веверица брижљиво уплаћује уштеђевину како би на пролеће купила веелики укусни жир.

Савет родитеља своме потомку да заврши школе да се не би мучио као они.
Иронично, истинит је: после дипломе студент постаје незапослен.

Rečenica koju muž uvek upućuje ženi kad deca nešto zajebu ili ne urade kako treba po njegovim preldzijskim pravilima.

Sinonim za tugu, čemer i jad. Žuraja na kojoj su bubuljičavi gik koji te davi o WoW- u, lik koji se jebe po fejsu preko mobilnog, debeli skrndelj i još par sličnih kreatura. Čekaonica u domu zdravlja u kojoj koštrljivi deda lepi šlajmaru po patosu, a mumija ,koja može da bude baba tvojoj babi, ne prestaje da veze o tome kako kvalentetnan lebac bio za doba Tite. Prostim rečima, atmosfera slična čekaonici na četu ovog sajta.

Čest uzvik iz mase u ekstazi stvorenoj za vreme ubitačnog soloa, na tezgama narodne muzike. Za razliku od zapadne tradicije, gde recimo pre nego sto džez-muzičari počnu solo neko iz benda kaže "Take it away, Bob", za uzvik "ožeži" se obično čeka barem dva takta, da solista (na harmonici, trubi, klarinetu ili mini-moog-u), krene sa par osećajnijih, sporijih fraza, posle kojih mu neko vikne "Ožeži"! i nastupa lommljenje čaša, dizanje ruku u vazduh i zbliž na masovnom, tantričkom nivou. Kada se solista baci u neke brže, virtuoznije deonice, zna da se začuje i "opleti" i "sitno, sitno"!

Najmanji ket koji sadrži dovoljno energije da te pošalje na put.

Iliti nakitnjak, veštački kopulacioni organ, kako to vole da kažu medicinski stručnjaci. Mi seljačine i prostaci ga zovemo veštačkim kurcem.