Triplus klan
Ne, nije to klan, samo sam tako volio da ih nazivam. Ljudi su, inače, uvijek skloni mistifikaciji stvari koje ne razumiju. Kad sam prvi put vidio "+++" zapitao sam se ŠKK? Ubrzo sam primjetio da ovaj troznak koriste bolje rangirani članovi od mene (čitaj:veeelika većina).
Iako je nemoguće dati više od jednog plusa, posle dužeg vremena sam shvatio da to znači da je definicija toliko dobra da je jedna ocjena za nju nedovoljna.
Ja, Truleks Krpa, želio sam afrodizijak, želio sam crnački falus - taj afrički baobab među japanskim trešnjama... Ali, dosta o mojim seksualnim sklonostima.
ŽELIO SAM TRIPLUS ALI GA NIKAD NISAM DOBIO! A, tako sam želio... Odbijam i najmanju mogućnost da to ima veze sa kvalitetom mojih definicija.
Čekaj, a šta ako i ja probam...
Truleks Krpa na definiciju random odličnog autora: "+++"
Random odlični autor na Truleksov komentar: "Alo, anonimus, koji si ti faktor ovde da nekome daješ triplus?!? Paljba odavde, pa se vrati kad porasteš!"
Iznajmljen termin
Oznaka za političku propagandu.
- Znaš, spavao sam ja mnogo žena, a tuki mi je 22 bez glave...
- Lafe, platio si termin pola čuke. Meni je svejedno hoćeš da jebeš ili da lažeš...
Rasla sa starijom braćom na farmi
Kliše iz američkih filmova, kada neka vrh riba puca iz mašingana, vozi auto kao luda, igra fudbal itd. pa kada je pitaju otkud to dobro radi, onda ona kaže da je rasla sa starijom braćom negde i htela- ne htela, sve je to naučila.
- Au mala, alal ti vera, bolji seks u životu nisam imo! Pušiš kao da imaš Slobodin usisivač u grlu a mešaš kao da u dupetu imaš motor od mešalice! Gde nauči sve to?
- Ma rasla sam sa petоricom braće na farmi u Arkanzasu, ne pitaj ništa.
„Dan državnosti“
Српски римејк филма „Independence day“ (1996)
Премијера: 2016
Режија: Радош Бајић, Драган Бјелогрлић
Трејлер:
12. фебруар
Сцена 1: Млади капетан Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, ромске националности (у даљем тексту капетан Ромо) буди се из сна у породичној кући у Краљеву. Ромо излази на улицу да баци ђубре, пролази поред успаничених комшија и враћа се у кућу. Тек случајно бацивши поглед кроз прозор примећује огроман ванземаљски брод изнад родног града.
Сцена 2: Општа узбуна на аеродрому Лађевци. Пилоти 241. ексадриле „Тигрови“ трче преко писте ка својим Орловима.
Сцена 3: Краљево у пламену. На разарајући напад ванземаљаца надовезује се земљотрес који уништава оно што је преостало од града.
Сцена 4: Председник Србије Томислав Николић се укрцава у „Land force one“ (МКШК-а број 1) и упућује на тајно командно место у Жаркову, Ратка Ресановића 1.
13. фебруар
Сцена 5: Ваздушна битка између Краљева и Крагујевца. Напад 101. и 241. ескадриле не даје резултате. Ванземаљски брод је нерањив због енергетског штита, српски авиони бивају оборени. Остатак Витезова и Тигрова се повлачи ка Батајници.
Сцена 6: Капетан Ромо обара ванземаљску борбену летелецу у бесомучној јурњави кроз кањон реке Увац, али при томе и његов орао бива уништен. Капетан Ромо се падобраном спушта крај ванземаљца кога линчује локално становништво са вилама и мотикама.
Сцена 7: САД позивају обе стране да се суздрже од прекомерне употребе силе.
Сцена 8: Жене у црном организују протест на Теразијама због ратног злочина над заробљеним ванземаљцем.
Сцена 9: Крагујевац у пламену. Фијат напушта Србију и поред обећања министа Динкића да ће добити додатне субвенције.
Сцена 10: Врховни командант Николић проглашава општу мобилизацију.
50 000 војника и 700 000 припадника цивилне заштите спремају одбрану Београда.
14. фебруар
Сцена 11: Велики свемирски брод се примиче Космају. Ракетне јединице и противградна заштита покушавају да успоре напредовање ванземаљског брода.
Сцена 12: Саветовање водећих политичара на тајном командном месту председника Николића. Александар Вучић предлаже хапшење најбогатијих грађана да би се умирила јавност. Ивица Дачић пристаје на реконструкцију Владе. Војислав Коштуница предлаже скупштинску резолуцију о „НЛО агресији у функцији независног Косова“. Чедомир Јовановић тврди да је напад ванземаљаца последица промашене политике из деведесетих и тражи да се призна реалност. Јовановић напушта састанак и прелази на страну ванземаљаца.
Сцена 13: Капетан Ромо од председника Николића и министра одбране Вучића добија задатак да зарази свемирски брод најновијим вирусом, који је разрадило 1000 домаћих стручњака из ИТ центра код Лесковца (заједнички пројекат Србије и Уједињених арапских емирата).
15. фебруар Сретење
Сцена 14: Капетан Ромо у заробљеном ванземаљском ловцу стиже на базни брод у орбити Земље. Преноси вирус и поставља експлозивну направу (шестомесечна производња Крушика из Ваљева). Док се свемирски брод распада у експлозији капетан Ромо успева да се домогне Србије и слеће на нишки аеродром.
Сцена 15: Узлеће целокупна српска авијација. Јединим преосталим Мигом-29 пилотира председник Николић. Прате га преживели мигови 21, орлови, хеликоптерске јединице као и авиони за запрашивање комараца. Ласта 95 пада при узлетању.
Сцена 16: Битка у ваздуху. Стотине ванземаљских ловаца, сада без енергетске заштите бори се против српског ваздухопловства.
Сцена 17: Председник Николић лансира ракету која погаћа улаз у ванземаљски брод. Експлозија. Делови агресорског брода падају на Рушањ.
Сцена 18: Председник Николић у кокпиту Мига-29. Суза му креће из ока док окреће авион на десну страну. У крупном кадру остаје Таковски крст на левом крилу.
Крај
Kardašijani
Стереотипна ромска породица, само са милионима.
Шесторо деце, од којих ниједно не иде или није ишло у школу, мајка лујка која покушава да ували ћерке некоме ко ће да целу фамилију носи на грбачи цео живот, оца боли уво што су му ћерке курве а жена лујка, сви раде за сина дебила.
= СТАРО ГВОЖЂЕ, АКУМУЛАТОРЕ, КУПУЈЕМО! =
Тата, ево га онај Кардашијан са комбијем, дај да избацимо ону машину из гараже!
Drug
Билијев буразер. Незнани јунак. Нигде се не помиње његово име, нико не зна како изгледа нити где му је место пребивалишта, а ипак је главна особа која преузима заслуге за све ствари за које нико други не жели бити одговоран. Душа од човека.
- СТОКО!
- Шта сам сада урадио?
- Чији је оно веш испод кревета?!
- Ма шта се трипујеш, то ми друг долазио, онда кад је био изгубио кључеве од своје гајбе па свратио овде на конак. Био пјан па спавао го, шташ.
- Нисам знала да је вилењак. Рози веш носи?
- А то... Опрао га са неком црвеном мајицом, замисли будале...
- Сигурно?
- Мајкеми.
==============================
- Да ти упакујем ову силиконску пичку или?
- Упакуј, дакако. Дај неки украсни папир, то је поклон за друга, хехе.
- Мммда. Поздрави га.
- Важи!
Sve sa svojih osam prstiju napravio
Stolarski šegrt ispek'o zanat.
- Majstor Ljubo, pogle' šta sam napravio dok vas nije bilo ovih par dana.
- Sve sâm? Bez ičije pomoći?
- Sve sa svojih osam prstiju!
- Bravo mali, biće od tebe nešto. Give me four, što b' rekli oni američki šupci!
Crv sumnje u jabuci
Za razliku od "običnog" crva koji u jabuci pravi "običnu" rupu, crv sumnje buši ontološki i sociološki fundament "jabuke kao takve".
- Možda ću ostati neubrana!
- Šta ako provale da sam prskana?
- Hoću li i pod mene doći neki Njutn?
- Zašto je Eva Adamu prvo dala jabuku, a ne pičku?
...
- Jebote, da nisam kruška?
Apsolvent
Чилагер. Маторац. Све је одрадио у животу, остало му је још само да све лепо апсолвира и заврши животну школу.
- Рако! Погледај 37. страну!
- Е до курца... И Миливоје дипломир'о.
A koliko si ih imala do sad?
Није љубомора, већ логично питање које лебди као последица управо завршеног првог пољупца. Све иде глатко, свиђа ти се, а и она тебе жели (па како 'друкше'?), не мораш више да баронишеш, мала је пала, одвојио си је у страну. Десном руком јој провлачиш прсте кроз косу, а левом је хваташ за браду коју, са све рупицом, привлачиш к себи, док је нетремице гледаш у очи, све до часа када обоје зажмурите...
И крљаш је језиком што најбоље знаш, све пазећи да је твоје бале, проузроковане жлездом ''нејебичарком'', не угуше или не изађу напоље. Уши ти се црвене колико се она добро љуби, манта ти се у пределу чеоне режњаче где је некад био мозак, а сад је само сивкаста каша која центрифугира. Мислиш да си се заљубио. Одмичете главе са блаженим полусомехом и ти је већ видиш како меси славски колач док је два одојчета вуку за кецељу, а ноздрве пара мирис искипеле кафе са шпорета смедеревца... Волиш је!
Ал' не лези враже. Идилу прекида подла мисао која је све време била ту, потискивана тренутним уживањем и вештачким ставом прогресивног, европејски оријентисаног омладинца који би да раскрсти са средњевоковним култом мачо-балканикуса. Симпатична је теби хипи-комуна и музика из тог периода, капираш да је дваеспрви век, да је конзерватизму и фундаментализму одзвонило , да су светске тенденције изнад тог малограђанског лицемерја и лажног моралисања... Поглед ти лута ка зиду и остаје прикован за икону Светог Георгија Великомученика како убија аждаху. Божји знак! Обрве ти се скупљају, чело се мршти и бујица креће. Даље нећеш моћи. Синдром ''Другог'' те је узео под своје.
''Мозак ми је завртела, ту нису чиста посла. Мора да јој је баба врачара или бар прича с мртвима? Како је могуће да се овако добро љуби, а тек јој је двадесет прва? Види се да има искуства. Шта - искуства? Може да држи предавање из фелација. Колико ли их је само прогутала? Ђаво ће га знати. Сећам се да ју је возао Мики Бајкер на оном распалом апеенцу, дакле: јефтина је.
А нешто је шетао и Жељко Смрадина, ако је њему блајвила онда стварно не бира, тип је штрокавији од шофершајбне на шлеперу. А тек на студијама у Београду и живот по домовима? Аууу, па то није могло да прође без четир' прекодринска међеда, три кршна крајишника из атара Книн - Бенковац, а о београдским пајдоманима који носе више заразних болести него што је Инфективно способно да идентификује, да и не мислим. Штета, паметна је и слатка, маторци јој фини људи. Али не вреди. Шта треба, да ми се смеје пола вароши сутра кад је изведем у град?
Биће најбоље да се окренем и одем без речи. И да одмах попијем пола литра абсинта, да се дезинфикујем. Чини ми се да ми длака запиње у грлу. Гушим се! Мора да је са мудију турског гастарбајтера из Немачке кога је јутрос устопирала на путу за овамо! Аааааааааааа...''
:храаааааааааааааак:
- Није ти добро? А да ме испратиш кући, касно је? :треп, треп:
- Мурш, дрољо!
Ispovesti zadovoljnih korisnika
Кључан сегмент дугометражних реклама производа који људима из темеља мењају живот. Било да је реч о медицинским средствима као што су магнетни мидер против рака и екстракт лемурског белог бубрега против дијареје или насушним асесоарима: силиконском држачу скротума и електронској штипаљци за нос, ништа не може заменити препоруку искреног гласа спашене душе која вам преноси своје искуство.
Водењкасти поглед вапи иза двоцифрене диоптрије изборане старице (Даринка, 88 година, Шид, пензионерка), док се у крупном кадру присећа како јој је било док је користила обичан штап. "Дрво се брзо исхаба, а гумени крај пробије, те се коефицијент трења напрасно мења и доводи до варијансе у трајекторији кретања и фреквенцији звука поштапања", вајка се она. "А замаси ка најближима су тако непрецизни", додаје.
Са новом Турбо-Патерицом 3000 све је постало ружна прошлост. Осмех се развлачи на бакиној физиономији, док мустаћи милују врх носа. Видимо и блиставу Турбо Патерицу одмах поред. Израђена од лаке композитне легуре, опремљена ласерским навођењем и ултразвучним растеривачем кучића, Турбо Патерица свог корисника води сигурним путем до још дубље старости. "Можда сам једном ногом у гробу, али са ТП 3000, ја сам фактички са две ван", каже симпатична госпођа и крепким ходом вртећи штап око кажипрста излази из кадра, праћена блинкањем ласера и Цунетовим хитом из уграђеног МР3 плејера.
***
Дарко (Крагујевац, 40) већ дуги низ година ради у агенцији за пословну пратњу Трабант ДОО као сениор жиголо девелопер. Услед честог боравка на терену и несебичног улагања у старије, захтевне и габорасте клијенте, патио од хроничног умора, суицидалне опсесије и аритмије простате. За Дилдомат™ доктора Милојебића је чуо од пријатеља из иностранства и срећан је што постоји и код нас.
"Само у одређеном тренутку укључим Дилдомат и он заврши посао. Mени преостаје само да причам са клијентом и ујутру испржим јаја и скувам горчу кафу", каже, а затим се окреће другој камери. "Откад га користим, мирније спавам их и могу више времена да проведем са породицом. Препоручио бих свим колегама.” Батерије се купују посебно.
Francuskiranje
Radnja koja polako pokazuje tendenciju da preraste u religiju. Ozbiljno.
Među najčešće vršioce ove radnje spadaju žene starosne dobi optimalne za pohađanje srednje škole. Prvi razred srednje je prekretnica u životu te dame, jer od tad ona sebe drukčije posmatra. Ona tad otkriva postojanje Merlinke, i kupuje sebi crveni ruž. Nije bitno što se zamaže od vrata do obrva, neka ga. Ona nikad neće prežaliti što nije rođena u Parizu šezdesetih. Tu bi mogla galopirati džadom sa šeširom na glavi, muštiklom u ruci i dimom cigarete koji se vijori iza nje, halterom koji iskusno viri ispod suknje, monoklom uštekanim u torbu koja krije za nju dovoljne količine koke, jer, daj molim te, samo se sirotinja ne drogira kvalitetno. Sanjari o suživotu sa džentlmenom, koji je na visokoj funkciji u bankarskom sektoru grada na obali mora. Nikad nije učila da kuha, jednostavno je osjećala da će imati tu mogućnost da bira šta će da jede u svom restoranu. Smara je sve ono što je novo, jer retro nije samo stil, retro je način života, još kad se ukombinuje sa njenom damskom pojavom, ima da plijeni. Ali.
Onda uđe u WC da baci tuširanje, pa zaključa vrata iako je solo na gajbi. Završi sa tuširanjem, obriše prvo dupe pa onda glavu, ogrne se mantilom i sjedne da ruča. Kakav nož kakve pičke materine, može se to presjeći i viljuškom. Hljeb ne sječe nožem, ona otkida koliko joj treba. Završi sa jelom, opere suđe, sjedne na Fejs i nabaci novu kaver sliku sa citatom svog idola.
Stan br. 6 / Prof Dr sci Hristić.
Иза ових врата, у згради која се налази у најлепшем делу Београда, насељу Неимар, живи гђа Христић. Гђа Христић, својевремено преводилац, публициста, пиколиста великог оркестра СХС-а и мачевалачки шампион, осма је генерација која насељава ово здање у срцу града. Супруга академика Пајића и мајка Сташе и Андреја, сликарке и наркомана.
:Зврнддддд:
Добардан, изволите уђите.
- Добар дан, гђа Христић? Ја сам Милан из магазина "Моћ Жене", поводом оног интервјуа...
Ахам, тако је Христић, јесте. Жалузина Христић, али сви ме зову Зина. Да пређемо у дневни боравак? Право кроз фоаје, ево мене за секунд само да пресвучем болеро, поткачила сам га малопре о наткасну.
Као што вероватно већ знате, овај стан припадао је мом оцу, Алексеју Христићу Фонтанели, чувеном предратном дечијем хирургу.
Ево његове слике, мало слабије видим на близину, ал ништа страшно читам новине и све без наочарија. Мислим да ту има 26 година и је л' да да имамо исте очи?
- Извините, али ово је омот од Ноблица?
А је ли? Реците како су само укусне... Ја и моја унука уживамо да слушамо ту рекламу, загрлимо се и певамо: "Ноблице ноблице и слаткасте столице, хајде Радо доме мому да љубимо младог мому".
- Баааабаааа, брзо!
Ево то је моја унука, злато бакино, много ми је паметна и бистра. Кажи срећо моја?
- Бабааа, изашла ми је астма на колену!!
Не лупетај, то ти је кануо качкаваљ. И то није колено већ надлактица.
Скоро јој је био рођендан и она је скроз сама, принцеза бакина, везала пертлице на лакованим ципелицама, обукла прелепу розе хаљиницу и ставила машницу у косу. Само да сте је видели, али нема везе, дођите следеће године када буде славила 27.
Пустите ову плочу молим вас, плоча, изволте, даће фину позадину даљој причи.
Еee дааа, биле су то прелепе године проведене у подпарижју, наиме у конзерваторију се баш у време мог студирања појавио Регтајм а са њим и Фокстрот. Како је само Шарл де Гол знао играти уз Регтајм, аххх. Каждую ночь мы танцевали, мой дорогой Шарльушка.
И дан данас знам сваки корак. Билисте погледали? Билисте?
- Па оно, било је и ствари које сам више желео...
Сјајно. Само пре него почнем замолила бих вас да померите овај табл. Тако, ставите га визави рагастола, и пазите на порцуланског жреца, е тако, отлично.
Један два три четир, па иде окрет, три три два један,
два два три, тааааако, четир четир па двосекла полупипета,
један један два четир, Хеј!, два три три три и окрееееет,
три три један један, саад један Лебјатников, ииии окреет,
па брзо, једанједандватридватридвадваједантри ииии
доскок. Хух.
Уморих се.
Ја ћу ускоро морати да кренем, може неко пиће? Кабеза, беванда, коњак? Пошто имам партију са другарицама из јахачког клуба, ја ћу коњачић један, два. Данас идемо први пут да играмо ону игру, кажу да је као тенис, а ја сам као девојка добила на поклон ракету и лоптицу од Сузан Леглен и играла, играла, јао колико сам волела. А овај сквош сличан је, кажу чак и лакши.
- Лепо кажу. Лагана једна игра, мисаона.
Па да пођемо?
- Да пођемо.
Pogubljenost
Kada namažeš paštetu i na drugu stranu hleba.
- Što si namazao paštetu na obe strane kriške?
- Ko bre drogiran?
Pad sistema
Standardan i redovan proces u svim bankama, poštama i administrativnim objektima u Srbiji. Obično se dešava tokom najveće gužve. Može ga prouzrkovati sve, od virusa, do besnog građanina.
Šalteruša: Slavice! Slavice! Slav'ce, odi 'vamo pizda li ti materina!
Koleginica: Šta je, šta se dereš? Vidiš da sam na puš-pauzi.
Šalteruša: Nešto se dešava. Ne mogu da vidim onaj kvadratić za brojeve.
Koleginica: :kuc-kuc akriličnim kandžama:, Ne znam šta mu je, možda je opet pao sistem.
Građanin: Gospođo, minimizirali ste prozor. Samo ga podignite i sve će biti u redu.
Šalteruša: JU! Kao prvo, klima radi savršeno i prozor će ostati zatvoren. Kao drugo, nemoj da mi se obraćaš tako, prostačino jedna! Ja da ti ga dižem? Ju, ju, ju. Vi'š ti ovo Slav'ce?
Koleginica: Vidim, vidim i ne verujem. Nego, nešto nije u redu sa sistemom, nema više ništa od ovoga danas.
Građanin: Jeste vi bre normalni!?
Šalteruša: Gospodine, molim vas da se ne derete, uplašićete sistem.
Građanin: Alo bre ziljavuše raspale, kakav bre jebeni sistem!? Čekam u jebenom redu 3 jebena sata k'o jebeni kreten! Nemoj sad da vas pobijem, mamu li vam vašu pokvarenu nabijem!
Šalteruša: Eto! Vidite, uplašili ste sistem i sada je pao. Obezbeđenje!
Nostradamus
Tip iz kladionice koji na svaki rezultat, gol, koš, crveni, na sve moguće i nemoguće viče "znao sam".
Još ga zovu i prorok.
- Kako završila Barsa?
- Dobila 1-0.
- Znao sam, a ja necu da igram. A Mančester?
- 3-2.
- Znao sam, 4+ viđeno.A PK47?
- 6-1
- Znao sam, trpaju se ko ludi.
- Jedi bre govna Nostradamus, nemam pojma, došao sam pre 2 minuta, pržim te.
- Znao sam.
Uvek drugi
Vecina muskaraca kod devojke ili zene.
Nikad treci, retki su oni koji su bili prvi.
Gospoda prvi su poznati kao defloratori i ja bih im ovim putem cestitao, onako najiskrenije.
Ne zbog toga sto je to sto su bili prvi nesto jako bitno, nego zato sto pripadaju malom broju ljudi.
Nas drugih ima koliko hoces.
Svi vi sto mastate o sreci...
a niste prvi niti treci...
Pertle
U detinjstvu, ono što poništi svaku moguću zakletvu.
- Juče sam na odmoru Miši istapkao zlatnog Ronalda i Zidana, a stavljao sam po dve sličice za jednu njegovu!
- A-haa, ne verujem ti, zakuni se u majku!
- Majke mi!
- Ispruži ruke i raširi prste!
- Evo..majke mi!
- Vezane su ti pertle i ukrštene, lažeš, a i ne znaš da se tapkaš!
- Ti ne znaš da se tapkaš dvoručno!
- Znam!
- Ne znaš!
- Možda ne znam, al' moj tata je jači od tvog!
- Možda i jeste, ali sam ja jači od tebe! Haaa-ja!
:započinje tuča: