Eda te?
Izraz koji se koristi u Bosni, može da označi više stvari, gdje si, šta radiš, jesi živ ili zašto kasniš, u nekim situacijama i sve ovo zajedno !
- Oooo Mareee eda te ?
- Šta me ?
- Pa eda te nismo se vidjeli otkako si se vratio iz Amerike, a još mi kasniš pola sata, jesi živ, zdrav, prav ?
- Daj šta me onda zajebavaš, tako mi fino reci, ne kontam ja te tvoje izraze iz Drvara.
Negde ćemo izaći
Srpski univerzalan GPS.
-Jesi li siguran da je ovo prečica?
Ovaj put vodi pravo u šumu.
-Ma vozi bre, negde ćemo izaći.
Nesposoban za armiju
Životni tag i fataliti kobejn u vreme bivše Jugoslavije. Junoša sa ispod šezdeset kila i sa pilećim prsima, magistar matematike sa dioptrijom -12 i +6 koji predstavlja opasnost da mitraljezom pobije vasceli svoj vod, talentovano specijalna lobanja ili jednostavno lelemudanski pametnjaković koji je rešen da izbegne vojnički dvopek i čaj od broma, pred komisijom pecao konzervu ribe u limenom lavoru. O.K., sve u redu, sve pet. Pečat u vojnu knjižicu, i doviđenja druže.
Ali, prc. U nekim afričkim plemenima čovek mora imati sto koza da bi se oženio, pingvin koji nakupi najviše kamenčića primami ženku na plođenje, ali, bato, u zemlji Mirka i Slavka, Valtera, partizanskih žena bombaša iz Bihaća i Maršalovog kera Reksa, u kojoj avliji mater na ispraćaju u vojsku nije postila suzu, u toj neće ni dočekati ni da otrači veselje ženeći sina.
On neće jebati, ustvari možda će jebati sredovečnu seosku učiteljicu, Purgerku na moru, i Ciganku na frankfurtskom autobanu, kad se bude vraćao sa bauštela. Ali oženiti se najverovatnije neće, bar ne curu iz dobre, domaćinske kuće. Ko bi dao kćerku za čoveka koji ne može pušku držati? Jer mentalitet našeg sveta je da se aljkavo busamo u grudi kad je dobro, a kad nedaća udari – dao bog, krivi Masoni i Vatikan. Ipak, valja imati zeta koji će biti sposoban izgine u nekom od ratova, ali prvo ako je moguće da krne par komšija, koji se drugom bogu mole, da ga se ima razloga kvalitetno oplakati.
A sad za kćerku udovicu... jebiga, kolateralna šteta. Dao bog... e sad koji bog od ova tri naša, u koje kao komunisti nismo verovali zarad kauzalne veze crvene članske knjižice, letovanja u Igalu i praseće butke preko sindikata, da ga jebem nesam školovana kasti.
Nećeš biti jebana!
Sabijač. Nabijač. 'Ladan tuš. Ma, šta tuš, vodeni top.
Fraza rezervisana samo za najveće šmekere. Samo za one koji su toliki jebači, da su obrnuli krug i prestali da jebu, jer im to više ne predstavlja nikakvo zadovoljstvo.
Samo za muškarčine koje mogu, a neće.
Zadimljena kafana... Dve superhot Vukajlijašice sede za šankom... Usamljeni Vukajlijaš sedi sam za stolom u ćošku...
- Ovaj Mr. Moon mi izaziva masivno lučenje vlage... Želim ga!
- Šta? Ti nisi čula?! Mr. Moon NE JEBE.
- Ma, nemoguće, ja sam tako hoćna! Sad ću da ga startujem.
Prilazi...
- Ćao, Mrmunčiću, što si mi lep večeras... Ju, i sisa ti je dodatno porasla, kako je samo čvrsta, a tek biceps... Znaš sama sam večeras, pa sam mislila...
- Žao mi je. Ne zanima me šta si mislila.
- Čekaj, još ti nisam rekla. Želim da...
- Nisi me razumela, ne zanima me šta želiš. Ja pijem sam večeras.
- Ama, 's' ti normalan?! Vidi kako sam dobra riba, bre! Hoću da me jebeš!
- Šta? Ti nisi čula?! Mr. Moon NE JEBE. NEĆEŠ BITI JEBANA! Sevaj!
Usisivači SLOBODA ™ Čačak
Vrsta usisivača poznata po tome što sa njima osim što možeš da usisavaš, možeš i da pucaš, bacaš plamen i obaraš avione. Kese za njega se kupuju u prodavnici lakog naoružanja. Generalni sponzor ghostbustersa.
Za njega je Kirby pičkin dim.
Obrnuta psihologija
Kada napucanu ribu koja je izbacila sise, nijednom ne pogledaš u iste, već je pustiš da se zapita šta nije uredu i zašto joj nisi gledao u dekolte na izvolte, ne bi li ti, tako zbunjena, možda dala pičke.
Disnotor
Старински назив за покољ свиња. Понекад се користи, додуше ређе, као метафорички израз за клање људи.
---Косово Поље, 15/28. јун 1389. године---
(рано јутро, српски табор)
Лазар Хребељановић: Добро, мајку му јебем, опет ја први долазим у бој, још нема никога, а већ седам сати по средњоевропском времену. Видиш ти, мој Болеславе, с ким ја ратујем, еј!
Штитоноша Болеслав: Ма добро, доће људи, к'о да је битно, нисмо ни ми морали баш овако рано доћи.
Лазар: Ма где нисмо, ено Османлије већ раде разгибавање, јебаће нам мајку.
Болеслав: Ма могу они да раде разгибавања до прексутра, кад им налете ови наши, неће знати ди им је глава, ди им дупекања.
Лазар: Ма море стока једна, најели се свињетине и овчетине па сад спавају к'о заклани, закл'о их неки Огуз дабогда!
(долазе босански одреди с војводом Влатком Вуковићем на челу)
Лазар: Оооо 'де си, Влатко, дабогда те буреком сасром на Ургентном 'ранили!
Влатко: О ђе с', Лазаре, дабогда те сирницом по стражњици мазали!
Лазар: Колико је тих твојих Босанчуга ту?
Влатко: Неђе око двије-три 'иљаде, таман да им јебемо матер цигањску!
Лазар: Ау тебра, што си тако политички некоректан и неедукован, као прво сад се модерно каже Ром, као друго они нису ромског порекла, они су настали мешањем турске групе и индоевропске групе народа, као треће сад ће да нас туже трибуналу у Нанту због тебе!
Влатко: А човека, к'о да је мени битно, ја сам само дош'о овде да се неком најебем миле матере, ионако ми жена кења ко навијена цео дан по дворцу, још ми и пуница близу, сваки трећи дан ето бештије у госте. Него дај да видимо у којој формацији данас играју ови мамлази.
Лазар: Па ево чекам их, нису још дошли, спавају к'о топови, топови их гађали!
(долази Вук Бранковић са својим одредима)
Лазар: Ооој мрки Вуче, што си ми се умусио данас?
Вук: Ма терај ме у курац, увалили ми неку ракију јуче, више шећера но бресака, не могу да гледам на очи јутрос.
Лазар: Мрки Вуче, подигни бркове, да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках, колика ти токе изломише!
Вук: Ма које пушке, које токе, шта сањаш ти? Јаооо, опет си помеш'о текстове, 'бем те тупава, то је Горски Вијенац!
Лазар: Ма добро, морамо убацит мало стилистике овде, ипак је ово један свечарски тренутак...
Вук: Је л' њему опет дав'о неко ону смешну медовачу, што сам је рек'о да не трошите више од двапут годишње, а?
(долази Милош Обилић са још десет коњаника)
Лазар: (Вуку) Јаооо, пајсад како ћу да га истурирам, мали се прима к'о нико! (Милошу) Ој Милоше, сада вјеро, потоња невјеро!
Милош: Ја, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нит' ћу икада бити! Невјера ти седи уз кољено, испод скута пије хладно вино!
Лазар: Добро, прођи тамо до свог логора, послаћу после по тебе кад ми будеш требао.
(Милош одлази)
Вук: ААААААААААА Како се мали прима, људи моји, да ли је ово могуће!
Лазар: Турира се к'о оне Паскачове кочије на моторни погон лололо
Влатко: Ал' најјачи је што проговорио јекавицом лоло
Вук: Ајој, брате, сузе ми теку, е!
(долази 100 људи обучени од главе до пете у челик)
Лазар: Је ли, Влатко, ово сардине изгледа проходале, а? Опет не водите рачуна о радиоктивним супстанцама око Зенице?
Влатко: Немам идеје који су ови.. Вуче, да нису ово неки твоји нетемани?
Вук: Не колико ја знам. Ало, сардине, идентификујте се дећско!
(један од људи прилази и диже руку увис)
Непознат човек: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Вук: Шта наприча овај?
Влатко: Мислим да га нису добро подмазали, па шкрипи кад помери руку.
Лазар: Ал' помињо неку Малту, нешто... Да није ово неки фан клуб малтезера можда?
(други непознат човек излази из гомиле и скида шлем)
Други непознат човек: Ћекајте, ћекајте, дећки, ми смо Ивановци, витешки ред што се бори за славу Језуса краља, не?
Лазар: Иване, лептенејебо, јес' то ти?
Други непознат човек: Ја, лићно, главом и с фенси брадицом а ла монтерењ!
Лазар: Препозно сам те одма' по тој геј брадици, само реко' да проверим. Него, какве су ти ово сардине, то Шиме направио неки нови производ?
Иван Палижна: То су Ивановци, ми тућемо муслиманске снаге и бринемо се о нашим болесницима.
Лазар: Ви тучете муслимане?! Хаахаа, па ви бре сви заједно нисте тешки колико један њи'ов рмпалија бре!
Иван: Није све у велићини, има нешто и у техници.
Лазар: То с' чуо од своје жене, а?
Иван: Грохотом се смијем, него дећки, отишли смо ми да се спремамо да напрашимо ове муслимане, не?
Влатко: Ееее благо нама кад нам сардине бојеве бију.
Вук: Ма пусти их, ионако ће да побегну чим се ови продеру. Него, где су ови твоји јужњаци, Лазо?
Лазар: Ма терај их у курац, већ сафтају кобас Мурату, ено га Драгаш угостио Османлије тамо код њега.
Влатко: Па лијепо ја кажем да од тијех из романскијех земаља никад неће бит' мушкарца, си видио и сам да им мушки тамо доље носе сукње?
Лазар: Ма знам, не стај ми на муку.
(долазе браћа Мусић)
Лазар Мусић: Честити кнеже, доносимо рапорт из османлијских табора...
(Стефан Мусић лупа васпитну Лазару Мусићу)
Стефан: Ало, маћана, 'де с' пошо, ја овде рапортирам, примогенитура пичко девичанска!
Лазар М: Е да ти јебем семе твоје крваво, ево ти на, па ти причај!
Лазар: Ало, смирите се вас двојица, видите да имамо госте, а и није вам ово она ваша запиздина!
Стефан: Ево кнеже, писана форма, три примерка.
Лазар: Зафаљујем, ај сад беште у онај шатор у два супротна ћошка и размишљајте о овоме што сте урадили сад.
(Лазар М. и Стефан одлазе)
Лазар: Е сад, д' извадим ово пиће и крканлук из штека, да се спремимо, па ћемо да сечемо ове пешкироглаве.
(у међувремену, османлијски табор)
Јакуб: Аљооо, Бајазит, аљооо, јебо ти матер своОоју!
Мурат: Шта се дереш ти хајване усред јутра, још ни кахву попио нисам, и који си ти уопште?
Јакуб: Ја сам твој син Јакуб.
Мурат: Аха.
Константин Драгаш: Је л' сигурно ово Ваш син, мислим како не знате њега?
Мурат: Ма шта ја знам, вакер манге чаје, то нек им маме памту.
Константин Драгаш: (себи у браду) Чудан неки народ...
Јакуб: Аљооо Бајазит, јебем те гљува!
(Бајазит излази из шатора)
Бајазит: Шта се дереш у сабах-зору, јебоОо ти матер своју?
Јакуб: Ма нашо сам неки кабљови овде, изгљеда да нас неко шпијунира, знаш.
Бајазит: Па нек шпијунира, ионако нас има овде колко оћеш.
Јакуб: Ма да га јебем, реко да ме није снимо док сам напињо Хануму.
Бајазит: Пффф тебе да снима, хајване, тебе могу једино да снимају на они Опстанак, колко се дереш ко ћимпанза тамо, цео Топкапи узбуњујеш, пићко бангутава!
Јакуб: Ма да се јебеш ти маљо цигане, е!
(Јакуб одлази)
Бајазит: Ој Ћамил!
(Ћамил долази)
Ћамил: Да, екбер-Бајазит?
Бајазит: (показује прстом на Јакуба) Ако ми данас преживимо ово кољање, овог да ми убијете истог момента!
Ћамил: Алијорум, екбер!
---15/28. јун 1389, 10:00 по централноевропском времену---
(српски табор)
Лазар: Је ли, Болеславе, јесу ли спремни ови наши за диснотор?
Болеслав: 'Де нису, ено Влатко добацује Омер-паши како му женска има ваџајну к'о Хексамилеон.
Лазар: Ја човека, не може да сачека ни два сата. Него ајмо ми тамо на чело војске.
(османлијски табор)
Бајазит: Ало пићке, ди ми га је хат?
Јакуб: А бре ћаве манге, откуд ја знам?
Бајазит: Абе, силази с тог хата док те нисам стуко сад!
Јакуб: Немој ти будала да будеш!
Бајазит: (стрзне Јакуба с коња) Ма силази, јебо ти матер свОоју! Ујс, ујс, напред, напред!
---15/28. јун 1389, 10:45 по централноевропском времену---
Лазар: ЈЕСМО СПРЕМНИ БРАЋО?
Српска војска: ЈЕСМО!
Лазар: НЕ ЧУЈЕМ ВААААААААААААС!
Српска војска: ЈЕСМО ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА ГЛУВА!
Лазар: ШТА ЋЕ ДАНАС ДА БУДЕ?
Српска војска: (крећу да лупају мачевима и осталим оружјем по штитовима): ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР...
Мурат: Је ли, Константине, шта вичу ови твоји ђаурини?
Константин: Диснотор, то Вам је свињокољ.
Мурат: Еее хајвана, и пред битку мисле на ждрање крмача, дабогда их триглицериди све побили!
---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---
Лазар: И ТРИ, И ДВА, И ЈЕДАН, И ИДЕМООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Бајазит: Дрште гаће, Срби; ЈАЛАААААААААААХ ТУРЦИ!
Лазар: Држим ти ја џеназу ОПАААААА
Ne laži!
Zapovest, koju treba apsolutno poštovati. Nema potrebe da lažete, prospite im istinu baš onakvu kakva je, baš kada biste da slažete, i niko vam neće verovati. Važno je samo dobro podesiti ton.
"Ženo, šta si ti to radila na poslovnom putu?"
"Pa šta se inače radi na poslovnom putu? Sklapala nove ugovore i jebala se sa šefom, šta bi drugo?"
"Hahahaaaa, znaš zašto te volim? Zato što me uvek nasmeješ!"
Brđanka
Naziv za čeljade koje živi na selu u kojem kad vide auto donose vode da ga napoje, a kada je najveći baja u selu, inače švercer, kupio prvi crno-bijeli TV, za njih je to bilo čudo neviđeno, pa ga nisu znali ugasiti, nego pokrivali ćebetom.
A ona, jedra, mlada, u dojkama ima kubikaže k'o u posavskih seljaka silaže za bikove. U školi uvijek sjedi u zadnjim redovima. Kada progovori, ispušta neartikulisane zvukove tako da zvuči k'o freza kad joj se da gasa uz omanje brdo.
Prava fergusonka.
Prsti su joj smeđe boje, jerbo je skoro brala orahe, a pete ispucale k'o norveški fjordovi. No, unatoč svemu tome, ona je i dalje porno ikona za mlađane seljake koji, dok okopaju k'ompir, zaostaju u retku i nadviruju joj se u guščurdu. Svojim jedrim guzovima, otvrdlim od sjedenja na sadilici za duvan i razvijenim bedrima od nošenja vode uz brdo, polupa bledunjave gradske momke olako k'o traktor Džon Dir kad u trećoj brzohodnoj uleti u mlad kukuruščić...
Izlazi u diskoteke u kojima momci nose crne Dolce & Bregana majice sa zmajem na leđima. Obično se udaje veoma rano, oko svoje 17-18. godine, jerbo kod njih postoji mit da ih kasnije neće niko ženiti.
Za gradske momke, brđanka predstavlja metu koju mogu osvojiti sa napucanom Džetom dvojkom u kojoj odzvanja Rade Lacković, ali takođe se i zgražavaju na pomisao da je žene. Jok, samo taslačenje, tarabljenje, jebačina.
Uz to, nikada ne izlaze sa ovakvim čeljadetom na otmjena mjesta zbog mogućnosti susretanja sa ortacima koji bi odmah primijetili roktanje kada se ona nasmije.
Za seljake pak, ona je neko s kim se može normalno popričati, fino izgleda, zna razvit' pitu i potrijebit' po kući. Kod nje prolazi džiberski ulazak, tipa: "Đes' maco, ko te prati kući?", dok u ustima miješaš čačkalicu i drpaš se u predjelu međunožja.
Njen repertoar riječi nije kurtoazan niti obogaćen šljaštećim dijapazonom anglosaksonso-romanskih izraza, ali kada nešto kaže, pogađa pravo u centar, direktno... Zato se gradski momci boje, a gradske djevojke joj zavide na jedrini dojke i rumenim obrazima, dok će prave preldžije i bećari, lole sa seoske pilane, znati cijeniti ovu amazonku, vrstu žene i seksualne boginje koja nažalost zamire pod naletom kletog hipsterluka i modnih trendova, skrojenih od žabarskih gejeva koji favorizuju izgled anoreksičnog dječaka, a ne jedre, zdrave i stabilne žene.
Treba mu planeta s dužom rotacijom
Kaže se za čoveka koji u krevetu provodi više od 13 sati, posle ceo dan provede dremajući, večito je neispavan i umoran, a u cik zore računa vreme oko 11 ujutru.
Kombi
Savršenstvo na četri točka koje služi za sve i svašta. Bogotac drumskog saobraćaja!
Kombi je toliko kvlt da ga koriste FBI/CIA agenti u svakom filmu kada špijuniraju neke teroriste, mafiju, pičkematerine. Toliko je zajeban da ga ima i murija a nazvali su ga Marica kako bi umanjili strah i trepet koji kombi sam po sebi širi. Čak se i manijaci, pedofili i silovatelji vozikaju u kombijima u koje uvode svoje bombonima navučene žrtve.
Kombi je i kul, u njemu hipici orgijaju posle nekog višednevnog festivala dok sa radija bije *Ol vi ar seeeejin', iz giv pis a čens!* Kombijem se ide na blejačke jednodnevne ekskurzije, na kojima niko ne jebe, ali bar piješ dok se ne usereš.
I huligani iz Donje Pripizdine kombijem idu na derbi kako bi svima u selu dokazali ko su pravi navijači, a ne ko ovi lokalni klošari, navijači FK Ratara. Komšija Rajko kombijem dogoni drva iz šume, i svake prve majske subote vozi svinje na pijacu.
Kombi vozi i Ejpril O Nil.
Od sumraka do svitanja
Лепа времена, играш се на улици са другарима знаш да се имаш коме вратити. Знаш да те кева чека са топлим јелом кући а да ћале црнчи ко коњ али боли те курац, твој живот се своди на то да изађеш и играш баскет или фудбал са другарима, трчиш по улици, вратиш се кући наждереш се ко стока и опет изађеш напоље. Држава ко држава покушава да те склони са улице, неће клошаре. Боље да утрошиш своју енергију тренирајући нешто него да висиш по улици и испражњаваш се тучама и конзумирањем алкохола.
На препоруку комшије полицајца уписујеш баскет. К'о да си у војсци а не на тренингу. Убрзо ти се то чини исплативо, добар си, траже те велики клубови твоје државе али ради мајке и љубави твог малог места остајеш у јебеној забити којој живиш. Сви те познају, легенда си града. И стари и млади ти се клањају, поздрављају те на улици ко друга Тита, ти си им божанство. Играш сезону две за локални клуб, остварујете велике успехе за ту регију у којој се налазиш. Имаш проблема са повредом/жениш се/ добијаш посао, за баскет више нема времена, ту и тамо опичиш једну двије текме као замјена али ниси више стандардан.
Држава се распада, зову те у рат, твоја се фирма гаси. Опште расуло. Некако ладећи јаја, са више среће него памети преживљаваш рат, враћаш се у своју јебену забит која је срушена. Од национализма ти пуца курац да се изјашњаваш као Србин а носталгија те обузима. Немаш посла већ дуг период, све више и више сањаш од старој држави, старом систему, старим друговима које више нема.
Добијаш неки послић од бившег колеге са баскета, плата минималац али ко је јебе. Довољно да поплаћаш рачуне и купиш себи пиво. Нема даље, носталгија постаје део тебе. Сваки дан после посла насадиш се на терасу, одвалиш стари југословенски рок и пијеш пиво. Проп'о си, ниси ни сенка старог себе, то ти и сви говоре, траже да се изјасниш ко си и шта си, али не претерују јер знају да си некад био легенда, ипак долази и тај тренутак кад разни кретени проглашавају све не-Србима који нису уз њих.
Гледаш како се распада твоје некад омиљено место сад јебени град без људи, гледаш пописивача у очи и кажеш му: „Боли ме курац ја сам Југословен“.
Im'o sam sutra dva ispita
Stara izreka studenta na šurnaestom pivu noć pred ispite koje je u međuvremenu odgodio, bar što se njega tiče.
Quake
Igra koja navodi čoveka na pomisao da je najbolji metod oružane borbe nasumično skakanje i ispaljivanje velike količine raketa u pravcu neprijatelja.
-Druže Rankoviću, kako ste uspeli da sami neutrališete celu bateriju Nemaca, pritom ostajući praktično nepovređeni?
-Rocket launcher i strafe jump, druže zastavniče.
Ustade protiv celog sveta
Изненадно подизање мочуге у незгодном тренутку, без могућности чињења било чега корисног у вези тога. Не вреди ти да мисли преусмериш на нешто несекси јер нема вајде, мајмун је решио да прими крв из твоје главе у његову главу.
Тврд к'о камен.
- Колега, молим вас изађите пред таблу, да видимо како бисте ви урадили овај задатак.
- Наравно, професорка.
- Ију, молим вас контролишите се!
- Шта? Јао, извините, ево сад ће он доле. :удара се шаком:
- Смирите курчину колега!
- Устаде против целог света, идем ја по исписницу.
Milioni najsitnijih mikro fiber vlakana
Jedini način da nam običnu krpu prodaju kao magičnu.
Zasto li kažu "fiber vlakna", kada fiber znači vlakno?
Zašto kažu "najsitnijih mikro"? Zar postoje i ogromna mikro vlakna?
Zar baš moraju naglasiti da ih ima na milione, kao da je moguće napraviti krpu od samo dva-tri vlakna?
I cvet se nacrta, ali gde je miris
Разочаравајуће питање које сам себи постави редак представник људске врсте који је имао част и несрећу да спозна како је то кад се обрне круг.
Схватио је да му је и превише деценија требало да тај круг обрне, да би дошао до тако једноставног закључка - не можеш осетити укус јагода док их не пробаш, па макар ти га и сам Андрић описивао. Не можеш уживати у укусу јагода ако их гуташ само да би се похвалио да си их јео... Једноставно, буди човек.
И чак и када сва чулна задовољства доживиш, опет ти нешто недостаје.
Ништа без душе.
Туцач је ударао по камену док га је сунце пржило. Помислио је да нема јачег од Сунца и толико јако желео да постане Сунце, кад му се жеља и остварила. Пржио је по оним доле туцачима камена, наслаћујући се што није туцач, а знајући како им је тешко. Пржио је тако све док му се није испречио велики облак, а он схватио да има и јачег од Сунца па пожелео да буде облак. Прекривао је, као облак, и упијао зраке сунца све док га није разбио ветар. Постао је и ветар сматрајући да је ту крај, и да више ништа није јаче док је несметано шибао небом, ломио облаке и носио кровове кућа, а онда наишао на стену која га је преполовила; није јој могао ништа. Стена је јача. Постао је стена, Сунце му није сметало, ломио је и облаке и ветрове. А онда је одједном осетио бол, и чуо одјек удараца које му је задао туцач камена, бришући зној са чела.
Схватио је да не може да искочи из сопствене коже, и запитао се да ли уопште и треба. Све може да постигне, и цвет ће у стени да нацрта толико веродостојан да ће се неки залетети и да га уберу. Али, мирис је оно што тај цвет, за разлику од правог, неће имати.