Пролазност.

Svako ih doživljava, nekad i više puta dnevno. Ti momenti te dovedu do toga da na sekund razmisliš da li si blago retardiran. Do toga dolazi najčešće zbog iznenadnog nailaska na tu osubu koji pozdravljaš.

Код људи који га нису прочитали, главни ликови истоименог романа.

Naziv za čeljade koje živi na selu u kojem kad vide auto donose vode da ga napoje, a kada je najveći baja u selu, inače švercer, kupio prvi crno-bijeli TV, za njih je to bilo čudo neviđeno, pa ga nisu znali ugasiti, nego pokrivali ćebetom.

A ona, jedra, mlada, u dojkama ima kubikaže k'o u posavskih seljaka silaže za bikove. U školi uvijek sjedi u zadnjim redovima. Kada progovori, ispušta neartikulisane zvukove tako da zvuči k'o freza kad joj se da gasa uz omanje brdo.
Prava fergusonka.
Prsti su joj smeđe boje, jerbo je skoro brala orahe, a pete ispucale k'o norveški fjordovi. No, unatoč svemu tome, ona je i dalje porno ikona za mlađane seljake koji, dok okopaju k'ompir, zaostaju u retku i nadviruju joj se u guščurdu. Svojim jedrim guzovima, otvrdlim od sjedenja na sadilici za duvan i razvijenim bedrima od nošenja vode uz brdo, polupa bledunjave gradske momke olako k'o traktor Džon Dir kad u trećoj brzohodnoj uleti u mlad kukuruščić...
Izlazi u diskoteke u kojima momci nose crne Dolce & Bregana majice sa zmajem na leđima. Obično se udaje veoma rano, oko svoje 17-18. godine, jerbo kod njih postoji mit da ih kasnije neće niko ženiti.

Za gradske momke, brđanka predstavlja metu koju mogu osvojiti sa napucanom Džetom dvojkom u kojoj odzvanja Rade Lacković, ali takođe se i zgražavaju na pomisao da je žene. Jok, samo taslačenje, tarabljenje, jebačina.
Uz to, nikada ne izlaze sa ovakvim čeljadetom na otmjena mjesta zbog mogućnosti susretanja sa ortacima koji bi odmah primijetili roktanje kada se ona nasmije.

Za seljake pak, ona je neko s kim se može normalno popričati, fino izgleda, zna razvit' pitu i potrijebit' po kući. Kod nje prolazi džiberski ulazak, tipa: "Đes' maco, ko te prati kući?", dok u ustima miješaš čačkalicu i drpaš se u predjelu međunožja.

Njen repertoar riječi nije kurtoazan niti obogaćen šljaštećim dijapazonom anglosaksonso-romanskih izraza, ali kada nešto kaže, pogađa pravo u centar, direktno... Zato se gradski momci boje, a gradske djevojke joj zavide na jedrini dojke i rumenim obrazima, dok će prave preldžije i bećari, lole sa seoske pilane, znati cijeniti ovu amazonku, vrstu žene i seksualne boginje koja nažalost zamire pod naletom kletog hipsterluka i modnih trendova, skrojenih od žabarskih gejeva koji favorizuju izgled anoreksičnog dječaka, a ne jedre, zdrave i stabilne žene.

Običan hleb koji su opseli mravi.

njaaa

Oronulo lice, oči udubljene u lobanju. Koža naborana, suha. Žena sa više od 70 ljeta iza sebe, ogromno iskustvo sažeto u tijelo obavijeno dimijama, maramom i opancima.
Nanija je odmilja naziv za nanu (nenu, babu) i to je ona "draža" nena, ona koja ti od penzije odvaja para i para, a ako nema penziju, onda izdvaja iz nekih svojih prihoda za koje samo ona zna kako je dobila te pare. Keks, šećerka, sok - uvijek ima za tebe.
U tim poznim godinama jedina joj je želja da doživi još koju godinu, pa da vidi i tvoju ženidbu. A kada se oženiš, onda želi da doživi i unuke od tebe. I tako od svih svojih potomaka isto. Nikada joj dosta života, a vječno govori kako je bolesna, kako "ne može ničim", te kako su njeni dani odbrojani. A dani prolaze li prolaze, dan za danom, sekund za sekundom, vrijeme teče, dok nanija i dalje stoji tu i osvjetljava put i pomaže koliko može, poput svetionika nad olujnim morem.

Mladost ludost. Ne razmišljaš mozgom, nego nižim organom. Ona (ženka) ti mahne repom, a u tvom hipotalamusu se luči neizmjerna želja za probojem kroz vaginalni prostor. A ti, mlad, zdrav, piješ sok od cvekle svaki dan ne bi li ti se poboljšala cirkulacija krvi i na taj način stvorio od sebe jedrog mladića sa jebačkom dekoracijom i da bi u selu predstavljao porno ikonu. Radiš sklekove, trbušnjake, trčiš uz njivu-niz njivu k'o neslan ovan, a komšije se okreću za tobom sa izbuljenim očima k'o sova iz Guarana reklame čudeći se tvojoj volji za napretkom. Svaki dan ga bacaš u nesvijest tako jako da se izlučevina salije do podruma, a ostatak ode kroz kanalizaciju do na kraj njive, pa onda noću sanjaš kako hiljade spermića idu odozdo prema tebi govoreći: „Tata, tata“. Počeneš gubiti na kilaži, izgledaš k'o mršavo svinjče kad se pusti u tor pa počne da ganja prasicu i onda skontaš da ti je to dosadilo i da želiš nešto novo. Želiš turiti.

Tog dana, ćale ga je smarao nekim poslovima. Valja prozore promijeniti i ubaciti nove od PVC-a, lafo to je sada moda. Sunce upeklo k'o zagorjela tava, čini se k'o da je ispala žiška iz pakla i to pravo u njegovu avliju. Uprti prozor, a ona plastika vrela, možeš jaja na oko na njoj ispeći. Ali hajde, otac je to, moraš mu pomoći da ne bi kasnije rekao: „Bolje da sam u šljivić bacio, nego što sam tebe napravio“. Jest da mu je mrsko, al' ko ga jebe. Šuti i trpi. Kad eto ti neko auto dolazi u komšijinu meraju, onog istog komšije koji se preselio u Sarajevo i stavio kuću na prodaju. Bijeli Golf dvojka, nepoznata lica, mada mu vozač liči na Eru Ojdanića iz najboljih dana. Izlazi on, žena mu (pretpostavlja) i mladi sin, a u Golfu i dalje sjedi ona. Iz daleka izgleda kao i svaka druga, jebiga. Kaže ćale: „Evo stigle nove komšije, ajmo da se pozdravimo“. Konta u sebi: „Da nisu došli, ne bi ni rekao da stanemo“. Dobar dan, dobar dan. Tako i tako, upoznavanje, ovo ono, sve pet. Tačno je, to su nove komšije. Kad izlazi ona iz auta.

Da, ona, očit primjer brđanke, djevojke pred kojom objesiš jezik do poda, a stožina ti se pretvori u neuračunljiv objekat koji se vrti po gaćama k'o vatrogasno crijevo kad je pod pritiskom. Ne zna čovjek gdje bi prije pogledao. Da li u rumenu dojku koja izviruje k'o proleter iza grma kada želi da zaskoči žrtvu, ili pak u guščetinu utegnutu od kopanja? Lice bez bora, raspletena kosa izgleda k'o cvat hibridnog žita, a oči joj zelene. Zelene, jebote, ej... Uz malo zakašnjenje, pruža ruku na kojoj su se ocrtali žuljevi od trodnevnog cijepanja hrastovine. Ona mu reče ime, uz prelijep osmijeh na licu.
Uslijedilo je, naravno, obilaženje njihove nove kuće i još detaljnije upoznavanje sa istom. Njen otac ga zamoli da im pomogne da istovare stvari. Kaže da ima tri kamiona ukupno, pa će mu platiti to što radi. Konta: „Jebote pare, đesi punac, šta ima?“ Pristane, naravski. Ko ne bi, jebote...
Odjednom dobi volju za poslom. Ućeraj i prozoru i suncu i malteru i onim potomcima iz njive što ih je sanjao. Samo bi u nju gledao. U međuvremenu, sabralo se tu još raje, valjda njihovi rođaci i prijatelji. Pomažu svi da se skuće, a on najvrijedniji. Čas na spratu, čas u prizemlju, čas u šupi. Razbac'o se k'o đubre po njivi. Ocu nije jasno šta bi hajvanu odjednom. Završiše to oni očas posla. „Sjedi malo, koji ti je kurac, oguli jabuku“, govori mu neki glas iznutra. Za čudo Božije, posluša.

Traži je pogledom. U jednom trenutku pogledi im se ukrstiše. Sipaju iskre k'o iz Bosh brusilice kada je bravar poćera preko šipke. Silazeći niz stepenice čuo ju je kako rodici šapće: „Jest lijep momak“. Gotovo, jaro! Prođe neka dragost kroz njega k'o grnjača kroz planinsko selo. Da li je ona ta? Ta kojoj će surduknuti soklendžu iz zasjede, a ona će ga rado pustiti da obiđe njena prostranstva i upozna Nju, Njenu svetost Vaginu.

Prošlo je neko vrijeme od dolaska novih komšija, stvari su legle na svoje mjesto. Vratio se starim navikama, nolajferisanju preko dana, a hodanju i kucaniji po noći. Razumljivo je to. Preko dana po onoj ljetnoj žegi imaš utisak kao da si u nekom western kadru kada prođe pokoji plast sijena preko šljunkovitog puta. Nigdje nikoga. Zato noću oblijeće oko konine kuće k'o mačak oko vruće kaše. Stara fora bacanja kamenčića u prozor uspijeva pri dozivanju mladog čeljadeta koje docnije odvodi u prostranstva noći, sjedeći na hladnom betonu od kojeg mu se čmar ucrva, a nije pojeo ni kap pekmeza kao zaštitu od pojave glista. No, boli ga đon, svakako i ne misli o tome dok provodi vrijeme s njom. U jednom momentu, vatra između dvoje čednih živinčadi se uzbrka, te u trenucima dok mu ona razgibava jezik k'o domaćica kada razvija jufku, on se odluči da pređe rukom preko, od branja krušaka i jabuka po jarkom suncu, potamnjenih leđa, pa sve do brushaltera. Uze je u naručje i baci u obližnje sijeno. Radnja se dalje nastavi po scenariju iz starih švedskih porno filmova, dok u pozadini kokoši skaču po kocu i kokodaču, a mjesečina stvara ugođaj seoske idile. Svršetak.

Zeleno, zeleno, zeleno, ovca, krava, zeleno, zeleno, kiša, zeleno, zeleno, pab, pijan, crno pivo, zeleno, zeleno, pab, zeleno, dvojica pokušavaju da se biju, al su tolko pijani da se ispromašuju pa polegaju na zeleno, zeleno, zeleno, dablin, pab, ladno, gole guzice i bataci, kiša, kiša, kiša, kiša, pab, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, oblačno, kiša, kiša, pijan piša, kiša, kiša.

Седећи лексикон ружних речи и израза.

Rimski legionar koji je zadužen za oružje i opremu.

Треба напоменути на било какве алузије према пореклу ове бунтовничке крилатице, она не припада Бреговићу, иако се једна од његових песама зове тако, она је продукт револтерског нараштаја већ генерацијама. Сумње не сме бити, јер ако би постајала арбитража на моралном- ауторском нивоу Бреговић би био на дну те скале, јер његов трећеразредни анархизам је прави кич.

Наиме, апсолутна константа, аксиом проверености репродукције, ове узречице изазива изненађење у малограђанским оквирима више као мотив него као сува синтагма. Кулминација те намере изазива ефекат запрепашћења као она Хорацијева Sapere aude, али такође и разочарање околине према том ,,неваспитаном'' поступању.
Сама помисао да се буде дугачији од наметљивости окружења отвара врата ка покушају изласка из Кантове ,,малолетности'' и препуштању критици очигледности. Природно прерастање у мудоњу профила Џони Ротен и константном пљувању да је све смеће и да ништа не ваља.

Очи пучанства на овај вид гледања стварности стварају предрасуде које су полусхваћене и погрешно од сржи протумачене. Од тог тренутка за њих су то лудаци, наркомани, алкохоличари, хулигани, малолетни деликвенти... једноставно у стилу потоњег социјализма треба чистити тај маргинални шут. Промишљени анархизам и бунт остаће увек недокучени, јер ниска стопа просвећености омогућила је да затупљеност пробија скалу разума.

Малограђански тоз, који је достигао завидан ниво неће се зауставити док не дође до масовног преображаја и ослобађања примитивних норми. Самим тим остаће ограничено на нешто што им припада, а не знају да искористе. Кратка памет омогућила је да се глупаци пробију, а шта остаје није важно.

Dobroćudan, veseo čovek, rumen, izuzetne fizičke snage i elegantno popunjene pojave. Voli pivu popiti više nego dobiti na lotou, a štipnuti konobaricu više nego imati pola Njujorka. Nikada nije materijalista i karijerista jer dobro zna da materijalizam ubija dušu - zadnji dinar daće na turu pića sa jaranima, ugositiće i pomoći putnika namernika ili nepoznatnu osobu. Većinom je po zanimanju zidar, majstor, moler, mehaničar, često je višestruko talentovana osoba, ali bez kompleksa da se dokazuje i da ponižava druge. Može se reći da je neka vrsta hipija sa ovih prostora. Ne slaže se sa feministkinjama, Novosadjankama i ostalim ženskim osobama prolezbejsko-zmijskog karaktera, kao ni sa zalizanim fensi menadžerčičima i fensi baticama u roze majicama.

Kupila je šareni časopis sa debelim koricama i masnim papirom i na njega potrošila poslednjih dvesta dinara koje joj je majka dala za sendvič i sok na pauzi između predavanja. Čarobni svet prepun blagodeti slobodnog života se otvorio pred njom. Sa druge strane, najgore noćne more greha koji se naziva brak. Vagina se usled prirodnog porođaja nepovratno rastegne i zna se da gde detetu glava prođe tu kurcu sreće nema. Carski rez ostavlja ožiljak koji jednoga dana neće moći da pokrije bikinijem za koji će joj mama ispisati čekove. Sise se od dojenja otrombolje i izgledaju poput pečenih paprika, samo nemaju miris belog luka. Agonija, tuga, čemer i jad! Postoji li veće zlo koje može da snađe tako savršenu žensku jedinku, bez čije tesne pizde svet ne bi opstao ni dana.

Odlučila je, neće se šaliti da u svoj život uvede takvo neopisivo zlo. Možda će morati i mužu ručak da skuva i uštirka kragnu na košulji. Složila se sa drugaricama da im takve stege u životu ne trebaju! Živeće život punim plućima!

Koju godinu kasnije, na godišnjici mature, osećaće se tako uzvišeno jer može da ostane do jutra ne misleći da li je kod kuće čeka dete i napokon će moći da ostvari svoju dugogodišnju želju i iza restorana popuši Marku iz IV-3. Jedine neudate su ona i Sanja. Doduše, Sanja drži jednu od najboljih advokatskih kancelarija u gradu i osmelila se da za koji mesec na svet donese dete, do sada nepoznatog oca. Naša urbana riba, inače prodavačica u obližnjem butiku, ne može da razume takav postupak, jer nema ničeg lepšeg nego deliti dom sa babom, ocem i mamom koja i dalje mezimici pere gaće i kuva jutarnju kafu za rasterivanje mamurluka.

Pored svih čari ovakvog života, tu su i one dve večeri u mesecu kada legne plata, gde se izlazi sa par drugarica čiji zbir godina već premašuje stopedeset. Kakve nezaboravne večeri uz koktele i komplet novih kurčeva koji će se ujutru vratiti svojim ženama. A ona, ona će se vratiti svom fabuloznom životu, ormanima punim krpica, koje polako počinju da odaju godinama pregaženo telo. Grudi, bez obzira što nije dojila, ipak počinju da liče na pečene paprike.

Više nema keve da kuva jutarnju kafu. Čak i kombinacije koje su bile stalne našle su još pre mnogo godina mlađe žensko meso i rekle "Da". U butiku je dobila otkaz jer je gazdarica saznala zašto joj se njen muž uvek onako zagonetno smeškao. Drugarice su ugrabile poslednji voz. Od života punim plućima, ostala je samo etiketa da daje posle tri pića. Udomila je jednu mačku, od nje se ne dobijaju strije, a i vagina ostane čvrsta. Iz ove perspektive, kuvanje gulaša i peglanje veša možda i nije tako loša ideja. Umesto da sprema ćerku za veliku maturu, sredila je mačku za izložbu.

Rafinirano ''Da li razmišljaš o našoj budućnosti? Hoćeš li me konačno voditi pred popa ili da ti probušim kondome?'' ukoliko je postavljeno od strane devojke. Pošto vam je draža vaša sloboda, opijanje i kockanje u kladži od čuvanja naslednika i podele kućanskih poslova u sekundi morate smisliti filozofski odgovor kako bi izbegli pitanje, zamenili teze i mistifikovali smisao onoga što želite kazati.

''Ujebala me kurva, sjeban sam, tebra, dodaj diskonektovaču!'' postavljeno od strane ortaka. Kada vas prijatelj upita da li verujete u nešto više od posećivanja Moldavki, najbolje bi bilo da sednete. Ne zbog šoka, znate dobro da vam je ortak kreten, nakon što vam je predložio da jedan drugom jebete majku ništa vas ne može iznenaditi; ono što je važno je osiguravanje otvora koji život znači jer je vrlo moguće da vam se ortak okrenuo mračnoj strani, postao Legolas i implicitno vam stavlja do znanja da je raspoložen za šurenje plinare. Ili je jednostavno pijan, dostigao stanje nirvane koju napušta zbog ljubavnih jada, a pošto je ledenjak nije u stanju svoju muku da podeli kada je trezan, mora to učiniti dok je pod uticajem alkohola i pojačanih emocija. U tom slučaju - najbolje ga poslušajte.

Adekvatan odgovor na ovu problematiku je još složeniji od laži koju bez srama servirate ženskom rodu. Ortaka ne smete lagati, ali možete sprečiti da postane pička koja odbija seks sa devojkama lakog morala, što može dovesti do tog da mu izrastu mudoblokatori, pa da se odseli u daleke predele gde je automobilska industrija i dalje engima, te počne sa proizvodnjom sira.

Obično vrhunska riba, nekada i mnogo ružna, ali zbog svog kredibiliteta ona je zvezda svake večeri u gradu. Šminke ima možeš špaknom da skidaš, ide na visokim štiklama sa kožnim torbicam, volj' ti krokodil, volj' ti zmija; nezaboravni deo njene ličnosti novi modni krik maltezer, jer danas nisi dobra riba ako nemaš kera. Obavezno je u društvu ćelavih gorila, gej drugara i skrdelj drugarica, kamenjarki u opisu ličnosti. Puna kao tanker, ona osvaja svojim osmehom.

Jaka na rečima, studira neki privatnjak, a suštinski od škole ima samo zimski raspust negde na Švarcvaldu. Tu istu školu završava sa jezicima u dupetu, naravno, tuđim. Njena umetnička duša, beskrajni talenat i poslovna elokventnost mogu doći do izražaja na buvljoj pijaci. Mada ona ne brine o poslu ako treba ima mesta kod tate, ona je tatin sin i niko ne sme da je dira. Voli tatu "puna poverenja u njegovu glupost i dubok džep''.

Kao takva, ona je želja čitavog grada, a najviše žutokljunih voajera i prolaznih puniša. Svi bi hteli da je kecaju, ali njen nos je previsoko. Njen izbor je Mandingo, može i beli sa dvometrašom u gaćama, a takvih nema mnogo. Ostaje želja mladih masturbatora i lokalnih giliptera dok ulicama šeta ćera Korleonea i nabija kompleks još većim glupačama.

Reč mogu oslušnuti, izgovoriti, uživati u svetu druženja i razgovora. Ali da li joj mogu verovati? Topla reč leči usamljenost. Ona simboliše nečije prisustvo, predstavlja osobu pored mene. Ali kada utihne da li me čini sigurnim? Zašto je reč ponekad prazna? Ne volim puka obećanja. Isto tako ne volim da slušam o pričama koje se nikada nisu desile. Ne verujem lažima. A ono što razlikuje laž od istine jeste delo. Jedno delo je moćnije nego bezbrojano mnogo reči. Nakon dela reči nisu potrebne, jer dela govore sama za sebe. Samo se ona mogu računati, samo ona skupa grade poverenje. Verujem u osobu koja govori delima. Verujem u sve što sam nekada zaista uradio. Sva moja dela predstavljaju vrednost i samo ona čine me jačim, iskusnijim. Učinjeno delo uliva sigurnost pred neizvesnu budućnost. Novi izazovi uvek predstoje. Ja ne želim samo pričati o njima. Reči su tada najmanje važne i ne donose pobedu. Na izazove ja hoću da odgovorim delom.
Reč mogu oslušnuti... Ali da li mogu videti, dodirnuti, osetiti reč? Mogu, ali samo ako je od dela satkana.

Nekada davno, kada si bio kao mladi pastuv, i kada ti je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima. Kada ti je svako jutro bilo novo i svaka rosa slatka. Kad ti nije bilo važno gde ćeš leći i s kim ćeš plesati, koliko noći nećeš spavati, a koliko dana ćeš provesti putujući u nepoznato. Kada je radost bila u istraživanju i novim iskustvima jer je ceo svet bio mlad u tvojim očima. Nekada davno, u prolazu, na nekoj žurci ili koncertu, upoznao si predivnu devojku. Devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Prošla je pored tebe i ti si se zapitao, samo za tren, da li da je slediš. Nisi.

Umesto toga, oženio si se skromnom komšinicom, curom iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš. Curom koja je odabrala da svoj život provede s tobom. Da trpi povremene pijanke, glasne prdeže i psovke, da ti pere smrdljive čarape i gaće sa smeđim flekama. Da ti rodi decu i da ih vaspita da budu dobri ljudi i vole svog oca. Da, onu decu na koju se ponosiš u kafani pred prijateljima, a treba ti pet minuta da im se setiš datuma rođenja. Curu koju povremeno ispod oka pogledaš procenjivački i odlučiš da se previše ugojila, opustila, prestala da se šminka i generalno ti više nije privlačna.

Tada pomisliš kako bi to bilo dobro da si oženio onu devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Da si s njom proveo ceo život u u divljem trku po zelenim pašnjacima. I pomisliš da si u životu propustio priliku. Tada znaj, zasigurno, da je tu priliku u svom životu propustila skromna komšinica, cura iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš i da je povedeš u novi život ispunjen srećom.

I od mladog pastuva čija je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima, znaj, ostala je samo matora izanđala konjina.

Дигнути руке од свега, једноставно оставити живот. На некин начин извршити самоубиство.

Веце и соба. Живот у две просторије без трунке светлости. Скоро без хране. Једно те исто изгужвано и флекаво одело. Необријана брада, дуга и масна коса, неопрани зуби, неопран ти и неуредна кућа, разбацан кревет са постељином старом годинама, поред којег су празне кесе смокија и кикирикија око којих су се сада почели скупљати мрави. Празна флаша воде и чаша која се није прала сад већ месецима. Нема ко да је пере, јер нема ње. Пуна канта прљавих марамица око које се налазе празне кутије лакија кратког. Поред тебе је књига, прочитана по трећи пут. Компијутер није паљен дуже време, ко зна ради ли сада опште. Орман је срушен, то си ти урадио кад те је она последњи пут изнервирала и отишла са другим, ту ноћ си се и последњи пут купао...

Пораз у суровој борби за ваздух, храну и социјални статус. Губитак идентитета. Обезвређење. Девалвирање људскости.
Када те силом увуку у машину. Када играш по њиховим правилима. Када ниси човек него број.
Када те победе.