Strategija u muvanju cura koja se dvojako primenjuje u zavisnosti od toga da li je izlazak na selu ili u gradu. U koliko je radnja, stanje i zbivanje prilaska curama tipa muvanja locirano u gradu, tada grupica tvojih drugara prilazi devojkama, napravi od sebe maksimalne budalčine i seljobere, a da bi ti kasnije prišao krajnje galantno i fensi (od stajlinga ovde neki kaputić leže kao budali šamar) šatro izvinjavajući se, dok se infiltriraš sa težnjom pozadinskog napada na lakovernu čeljad. Ukoliko muvaš ženske na selu, onda ideš u prvi plan napada, tj. da glumiš konja - seljančice to jednostavno vole.

Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.

U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...

Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.

Himalaji postoje tek tričavih desetak miliona godina ali su za to vreme uspeli da pomognu našim prabakama da “sakriju” svoju dragocenost duboko i zagonetno negde između prednjice i zadnjice, i leve i desne noge. To nije bila slučajnost. Svejedno, naše pradeke su se našle u problemu. Umesto da im pička četvoronožne prabake uvek bude pred očima i “na izvolte” sada je ta ista pička kod dvonožne prabake bila sakrivena i teško dostupna. Jednostavno, posle nastanka Himalaja nije više bilo tako lako i jednostavno jebati.

Postdiplomske studije na megatrendu.

Grupa pravila ponašanja u ovoj vaspitno - obrazovnoj ustanovi. Prenose se usmenim predanjem, sa koljena na koljeno. Najbolji uvid u njih stiče se iskustvom. Najbolji tutori - kafanski inventar.

Термин који дистанцира фуксу која је дала оглас у рубрици нега лица и тела од осталих смртница које за исте паре гњече клијентелу чуку времена и морају имати надлактицу у рангу возача ФАП-а из 76-е.

Изузетно зајебано порекло са нотом мистике.

Generacija koju je nemoguće opisati ili definisati već pripadnici te generacije jedino mogu sami sebe identifikovati uz pomoć sledećih pretpostavki:

-Znate šta je i kakvog je ukusa klaker
-Znate šta su "Čunga Lunga" i "Žvazbuka"
-Gledali ste "Nedeljni Zabavnik" i "Poletarac"
-Igrali ste klikere i znate pravila
-Na zidu iznad table u učionici nisu bili Vuk Karadžić ili Dositej Obradović već jedan drugi čika u uniformi
-Kompjuter sa 60 MHz i 4 MB RAM ste smatrali zverinom od mašine
-Video igre ste snimali sa 10 flopi disketa i bar jedna nije radila
-Znali ste maksimalno 3 osobe koje imaju kompjuter i to Commodore 64 ili Atari
-"Dajte mi jedan žeton" ne povezujete sa stonim fudbalom već sa nečim drugim
-Išli ste na more bez pasoša ili nekog drugog dokumenta
-Znate šta znači "Ideš kod Kljuza"
-Već 20 godina znate za Šahbaza, ali i dalje nemate pojma ko je on u stvari
-Surfovanje po Internetu vam je u jednom periodu ličilo na naučnu fantastiku
-Znate kako zvuči muzika puštena sa gramofona
-Kao mali imali ste bar jednu audio kasetu grupe "Rokeri S Moravu"
-Znate ko je smestio Zeki Rodžeru
-Učiteljicu ste oslovljavali sa "drugarice učiteljice"
-Deda i baba su vam pričali kako su se makljali sa Švabama
-Igrali ste se partizana i Nemaca
-Znate bar jednu partizansku pesmu, makar prvu strofu
-Omiljene video igre su vam bile "Skate Or Die" i "Gianna Sisters"
-Kao mali voleli ste Lepu Brenu bez obzira koju muziku slušate danas

Izraz za potpunu zabit i pustaru. Nastao zbog toga što se vukovi pare uvek podalje od čopora i bilo kakvog društva uopšte. Ni do danas nijedan naučnik ili istraživač nije uspeo da snimi parenje vukova u divljini. Zato je ta zabit verovatno mesto gde se vukovi pare, tj. vukojebina.

Izraz koji opisuje mladost i ljubavni život naših baba i deda čiji smo i mi proizvod. Nijedan deda ti neće otkriti kako se upoznao i zabavljao sa babom. To je tajna. Taj vakuum između begendisanja i svadbe se jednostavno šifrovano zove: "Igrali u kolu jedno do drugog".

Unuk:"Deda kako si se ti zabavljao sa babom?"
Deda začuđeno: "Kako, kako!? Prvo se gledali a posle igrala u kolu do mene!"
Tišina...
Saznanje da je on iz jednog odigranog kola našao ženu svog života poražava. Danas, šezdeset godina kasnije, njegov potomak mora da dubi na glavi sa ružom u ustima u zakupljenom separeu ne bi li ovlaš prešao preko nečijih sisa. A on...On iz jednog običnog fingeringa babine ruke dok je skakao u kolu dobio ženu koja mu pere noge bez pogovora i rađa po petoro dece.
E zato njima nije jasno: čemu današnja narkomanija, čemu kasni izlasci, čemu ladan beton. Zato njega i zovu Matori a nas običnom omladinom.

Žena koja je studirala ili studira, nije važno šta i da li je to isto i završila. Koja je bar jedanput primila minimalno dva u isto vreme. Koja se ne seća bar tri snošaja. Koja je bila bar jedanput sa neznancem. Ona koja je imala bar jedan abortus. Ona koja je zakačila bar jednu polno prenosivu bolest. Koja ima bar tri haljine čije su cene, pojedinačno, bar dva puta veće od prosečne plate u Srbiji. Ona koja ne želi i neće da vidi kolica za bebe do svoje 35. godine. Ona koja ne vidi(selektivno propustljivo čulo vida) one kojima je mesečni dohodak manji od 25 hiljada ili one čije su ruke tvrde i ledja široka od poštenog rada.

Колико год конкретно или очигледно било, због потребе да објасни, критичар апстрактне уметности ће неко дело прогласити сасвим апстрактним. Ако је то једна линија, о њој може причати сатима, а ако је не дај боже троугао или квадрат, о томе ће кењати данима, или написати књигу, три дела.

Када се појаве на ТВ-у, редовно пожелите да их гађате кломпом.

Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije.
Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji.
I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!"
Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!"
Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa.
I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema.
I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.

Врхунац уређености једне земље. Јебеш ти економију, привредни раст, инфлацију и остале зајебане речи. Пити алкохолно пиво на трибинама и притом не правити нереде Ханибалских размера, је врх врхова који једна држава може да достигне.

Narod koji ne propušta priliku da propusti priliku.

То је систем који разрађујете како бисте проводили влажно време са вашом трећином која је лепша од ваше треће трећине која мисли да вам је половина.

Čudan osećaj u stomaku kada ste napokon shvatili šta vaša, sada već bivša devojka, pokušava da vam kaže.

DS - Profesionalni pesimista. Prvo je bio za Slobu. Pa za Vuka. Pa za Koštunicu. Pa za Djindjića. Pa za Tadića. Pa sad nešto razmišlja i njega da zajebe i da si lepo prereže vene uzduž, pošto mlađi neće da bude, a demokratija mu ne dade toliko očekivani standard.
DSS - Konzervativac. Ali kad kažem konzervativac ne mislim na Carnex pašteta - Juhor mesni narezak konzervativac. Mislim na Pasulj sa kobasicama JU-455 JNA 1968 konzerva konzervativac. Taj je odavno zarđao i zaboravio šta znači sutradan. On je jedan od onih što nose kaki boja prsluk preko košulje sa kravatom kad idu u prodavnicu.
G17 - "Stručnjak". Razume se u biznis i moderne ekonomske tokove, ono export import komerc kurc. Šatro. Od škole ima 9 godina ekonomskog fakulteta, radi u lokalnoj agenciji za nekretnine, pokazuje stanove. Ali ima puno "poslića" sa strane.
LDP - Ovaj je urban. Nije ko oni seljaci. Bori se za slobode, i verovatno je član neke nevladine organizacije. Svi nekako misle da je malo pripederičast. Nosi karirane pantalone, i roze majce/košulje.
Nova Srbija - Domaćin iz unutrašnjosti. Ima 3 deteta, debelu ženu i stomačinu na kojoj bi mu pozavideo plavi kit. Kad ustane ujutru, drmne rakiju, doručkuje kajmak sa slaninom i čvarcima, sedne na traktor koji se ljuljne kad udari guzicom, razdere se u pravcu ulice "Dobro jutro Radoje" i ode na poso.
SPS - Ovaj glasač ne izlazi na izbore. Kod njega dolaze da glasa. Kad dodju, ponude ih kafom i ratlukom, a kad im se da listić, oni kažu "Ne vidi baba, ajde ti sine umesto mene." Na pitanje za koga odgovaraju "Za Slobu sinko".
SRS - Lokalni galamdžija. Mrzi Šiptare, Hrvate, Mađare, Bugare, Nemce, Engleze, Amerikance, Pedere... Ustvari sve što nije Heteroseksualni Srbin ili Rus. Ako je mlađi onda je i vatreni navijač nečega. Čeka sudnji dan kada će se Šešelj vratiti iz Haga a on doživeti vaznesenje. Ovaj ima ponekad običaj da leti izađe napolje u siledžijki i gaćama.
SNS - Isto ko SRS samo je odustao od nade da će doći do vaznesenja povratkom spasioca.
SPO - Nije bitno što izgleda kao blagoretardirani mongoloid. Nije bitno što ne zna srpski. Nije bitno što je celog života sedeo negde tamo i ništa nije radio pa ne bi znao da vodi ni ovce a kamoli državu. Sve za kralja! (I Vuka). Obično nosi bradu.
Liga Socijaldemokrata Vojvodine - Lala. Al ne onaj što ga boli dupe za sve nego onaj što sanja da, jelte, pošo u Beograd, kad na mostu preko Dunava, traže mu pasoš. A njemu miiiloooo.
Unija Roma Srbije - Ciganin.

Tvrdnja moje babe kada se pravda što je maznula pa meznula čvarak u petak: "Greh na usta ne ulazi, nego greh iz usta izlazi"

Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.

Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.

Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.