Profa proziva po datumu
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Sito i rešeto
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето
K’o da ih Pižon sastavljao
Kaže se za družinu koja ni po godinama, ni po karakteru, ni po interesovanjima ne bi trebala biti zajedno.
-Dogovorili ti se Ivan i ja da idemo u neku kafančinu da se opijamo ko ljudi, dokurčile nam više ove diskoteke, odem ti ja kod njega a pita nas njegov ćale “Je li momci gde ćete?”, ja rekoh idemo u onu kafanu “Oračeva sreća”, i tu ti on kaže nama “Jao, pa ja tamo nisam bio 10 godina”
-Ne seri da je ćale krenuo s vama?
-Ma ćuti, nije to najgore, odemo ti mi tamo, kad Šomi sa curom i sestrom
-Šomi dileja?
-Upravo on, zapeo on da sednemo kod njih, i mi ti sednemo, krenuše Ivanov ćale i Šomi da se opijaju, a Ivanu glupo da se opija pred ćaletom, a meni glupo da ja pijem a on da ne pije. Tu ti Ivanov ćale pozva nekog kolegu koji živi tu blizu da dođe, i čovek dođe i dovede ženu, i taj njegov kolega se napi, kao i Šomijeva riba. Njih četvoro pijani, Šomijeva riba ne zaklapa, a seka mu neka darkerka i celo veče pije guaranu, reč ne progovara, i sve nas osmatra, samo čekam kad će da izvadi neki nož da nas pokolje onde sve, ovi počeše da razbijaju čaše, ona žena se zgrozila, a ja i Ivan sedimo i pijemo sok.
-Ahahaha ludilo, koja ekipa, pa vas kao Pižon da je sastavljao...
Fudbalerčić
Dečko koji je više od običnog Šmekera.
On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u.
Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić.
On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.
Bitno se razlikuje od fudbalera!!!
Ma poslaćemo mi vama jednu ekskurziju
Još neiskorišćena domaća pretnja koja ima potencijala da zabrine neprijatelja. Par 'iljada napaljenih srpskih tinejdžera je sila koju ne treba shvatiti olako. Odmazda za najljuće neprijatelje kojoj više nije potrebna viza da bi sejala destrukciju.
Vi nama vojsku, mi vama ekskurziju.
Vi vaše obučavate, mi našima damo po flajku votke.
Vi vašima obećavate slavu, mi našima 5 iz vladanja.
Vi vaše kažnjavate, mi naše oslobađamo odgovornosti.
Vi vaše motivišete da odu u inostranstvo, naši su motivisani samom pomisli da idu u inostranstvo.
Vi vaše plaćate, naši se sami finansiraju.
Evo vam spisak naših srednjoškolaca i znajte da se ne plašimo da ih upotrebimo. Ako nam ne verujete, obratite se Poljskoj, Mađarskoj i Grčkoj.
I nula iza broja dobije vrednost
Moto mnogih današnjih devojaka, koje razmišljaju po principu- što da se školujem, trudim i ulažem u sebe, kad mogu da na'vatam nekog bogatog koji će me "probiti do vrha". Pa otuda u Srbiji toliko primera ljudskih nula, ispred kojih obično idu višecifreni brojevi u A8-ci, velikog stomaka i ćelave glavudže.
Perica Ognjenović i Dejan Stanković
Drugari iz srednje škole, dobri učenici, perspektivni momci. Bili zaljubljeni u Zvezdanu, najbolju ribu u kraju, priča se da su obojica bili u vezi sa njom. Ekipa iz kraja je više volila Pericu, imao dobre fazone, pričao dobre viceve, dok su Dekija uvijek smatrali štreberom. Elem, došlo vrijeme za fakultet, otišli studirati u veliki grad, Deki kod starijeg brata Mihe , upisao medicinu, a Perica ostade sam, upisao i on kao nesto Pravnog. Našli i prve ribe na faksu, Deki smuvao neku Lacku ,solidna treba, a Perica navatao najbolju ribu u gradu, svi su pričali o tome. Studentski život je kod Perice uzimao danak, najbolja treba ,žurke, malo sna, a Deki nije mogao nikuda, samo knjiga, jer je bio pod Mihinom kontrolom. Nije prošlo dugo,skonta Perica da njega mala dribla a ne on nju, raskinu, poslije našao neku švabicu, pa grkinju, nikako da se smiri. Deki se u međuvremenu oženio sa italijankom srpskog porijekla Interkom Milanović, izrodili djecu Skudeta, Kup a prošle godine dobio ćerkicu Lišu, vele mala klempava k'o Dambo al' je Deki najviše voli. Postao Deki hirurg, obavlja najteže operacije. Vratio se Perica u svoju varošicu, u gradu pun kurac pravnika, nema posla, navata ga neka Jagodinka Palmić na bebu, a ima zajebanog očuha Dragana Markovića, i morade Perica u brak sa njom, nema druge. Dođe Perica nekad u kafanu pa kad čuje "Devojku iz grada" od "Slavuja iz Mrčajevaca" otvori se jadan, ma živa duša. Kaže :"Sretnem nekad Zvezdanu, malo je oronula, izgleda k'o posrnula kraljica, al' još ima sjaj. Ja sam igrao za raju, a Deki nije zanemario taktiku. Moj ti druže, ne voli ti život driblere, jebi ga"
Pozicija kraljice
Situacija u koju dospevate kada znate istinu o nekim ljudima ili događajima, kada oni pokušavaju da vam prećute svoje nemile namere ili vas bezočno lažu, farbaju k'o seosku tarabu u proleće. Pokušavaju svoje postupke da zapakuju u oblande i posluže vas pričom, jednako ukusnom, kao i slavski opori kolači iz istih tih predradnih oblandi.
Znajući istinu o tim pionima, lovcima, a najčešće konjima koji veruju da su kraljevi, vi poput kraljice imate odgovor na svaki njihov predvidivi potez. Često se zbune u silnim rokadama koje su vršili i izgube u sopstvenim lažima, da matiranje predstavlja čistu formalnost.
- Ne reče mi, šta ti radi Marko ovih dana?
- Ma uvalio se u neku gomilu laži, k'o pile u kučine, ne znam šta mu je to trebalo.
- Pa šta je bilo, el te vara, el krije nešto?
- Ma jok, ja ga reda radi pitala gde se smucao u sredu, on počeo da pominje neke tetke iz Gornjeg Milanovca, punjene paprike, magnetnu rezonancu za babu, vatrogasce i uvenuli fikus iz '98. Treba mi 9 duplih tekila da počnem da kapiram o čemu priča, da budemo na istoj talasnoj dužini...
- Pa ček, šta je u pitanju?
- Ma bre bio sa onima iz kraja, gledali ligu šampiona, pa išli da se opiju što im je tim ispao iz osmine finala, pa završili na Slaviji, jedući pečene kučiće u onim nazovi pljeskavicama, boje k'o moj domestos.
- I to neće da ti kaže? Takvu glupost?
- Budala bre, zna d'imamo do jaja komunikaciju, da može da radi šta 'oće. Ali izabrao je vrdanje, ne zna da znam, sačekaću ga na koju god stranu da krene pa da vidi šta je knock-out faza.
Kežual
Stil oblačenja u navijačkim krugovima nastao u Engleskoj krajem prošlog veka.
Zbog sve jačih policijskih kontrola i sprečavanja tuča na stadionima a i van njega navijači su se dosetili kako da manje upadaju u oči ljudima. Do tada su šal i dres bili obavezni odevni predmeti svakog navijača + ostatak koji su bili uglavnom starija i jeftinija garderoba. Kod kežualsa je poenta obući se što lepše i što skuplje tako da pandurima ni na kraj pameti ne bi bilo da grupa od dvadesetak mladića obučenih u najfiniju garderobu i izgledaju kao studenti snobovskog fakulteta imaju za cilj pravljenje incidenata.
Komplementarni ludaci
Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.
Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.
Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.
-Si video?
-Jesam.
-Nećeš valjda?
-Jok, ti ćeš.
Pisanje motivacionog pisma
Nalaženje društveno prihvatljivih reči za sebične motive zbog kojih baš ti treba da dobiješ posao/stipendiju/neku nagradu.
-"I šta kažeš, koji su ti motivi da ideš na taj seminar? Aj kreni jedan po jedan, ja ću da pišem."
-"Pa jebi ga, sve je za dž..."
-Ček, ček, pišem... dakle:
Smatram da je ovaj seminar izuzetna prilika da mladi i perspektivni ljudi iz čitavog regiona dobiju neophodno usavršavanje svojih teško stečenih veština, s obzirom na to da živimo u jednoj siromašnoj zemlji u kojoj i znanje košta. Mišljenja sam da moje teško materijalno stanje ne sme da bude prepreka mom daljem usavršavanju, te je to jedan od razloga zbog čega sam aplicirao.
Aj dalje."
-"Biće ekipa brate, zajebancija."
-"Ok, polako, da nastavim.
Takođe, ovo predstavlja neverovatnu šansu da upoznam i steknem nove kontakte sa ostalim mladim ljudima iz regiona. Građenje veoma vredne mreže međusobnih odnosa i dalje saradnje među nama je od krucijalne važnosti ne samo za nas kao pojedince, već i za čitav region.
Dalje buraz?"
-"Ahahaha kidaš. Dalje... biće pičaka, možda opalim nešto."
-"Ok...
Ono što mogu da naučim od svojih vršnjaka i vršnjakinja može biti zaista dragoceno. Smatram da je naš region pun perspektivnih mladih ljudi od kojih mogu naučiti mnogo toga. Takođe, verujem da će i moje do sada stečene veštine nekom drugom otvoriti nove horizonte."
-"Ahahahaha nove horizonte... Brate koji si mag... Aj pomeni i kako hoću da kvasim jaja u plavom Jadranu, nisam nikad bio na hrvatskom primorju, pričao mi ćale da je ful."
-"Hahaha aj...
Takođe, ova vrsta regionalnog povezivanja za mene lično ima i sentimentalni značaj. Zbog proteklih dobro poznatih dešavanja na tlu bivše Jugoslavije nisam imao priliku da upoznam prirodne lepote i kulturu naših novih suseda. Smatram to ogromnom greškom i velikim propustom. Zbog toga u ovom seminaru vidim priliku da mladi ljudi ostave iza sebe netrpeljivost svojih roditelja i ponovo se upoznaju u nekom drugom svetlu, sarađujući na predivnim obalama plavog Jadrana.
Ahahahahaha ako te posle ovoga ne prime ubij se odmah!"
-"Vala baš. Aj staviću još kako me šatro interesuje tematika globalnog zagrevanja i šaljem."
muška čast,čojstvo i junaštvo
...искривљени друштвени морал данашњег човјековог социолошког хабитуса, казује да се ове три ноторне врлине могу доказати само на "јуначким мегданима", "заосталим витешким двобојима", "мушким поносом", тј-"борбом за исправну ствар"...
...али чојство, јунаштво и част се никада нису доказивали на мегданима, двобојима или поносом, већ бригом, њежношћу, помагањем, сарадњом и прије свега саосјећајношћу и саживљењем...
нпр:
Није частан онај који се бори за своју земљу на бојишту, и има прегршт одликовања,значки и знамења али у свом "другом животу" код куће, жену понекад из "само добре намјере"-шибне, са дјецом се не бакће, водећи се мишљу-"жено твоје је да васпитаваш"...
Но частан је онај који нема нити једног одликовања из рата, а прошао је што и овај горе поменути, само се никада није трпао у први ред, а када дође кући своју жену прво загрли, и једва чека ћерку у крило да стави, а сина да помилује по глави...
Прапорци и звона су само вањски изглед, перије које служи само за показивање...
Чојство и јунаштво није када се знаш добро потући, за другове дајеш све а кући мајка ти ради десет послова, отац иако је у пензији и даље зарађује за твоје хирове, а ти дођеш дому своме и нити переш судове, нити усисаваш, нити хоћеш да прашину побришеш, јер се водиш мишљу-"срамота ме је да радим женске послове"...
Чојство и јунаштво је када си ту увијек за другове, али прво кући да одрадиш послове, небитно да ли мајци, жени или дјевојци...
Не мјери се чојство разбијеним главама, већ колико си их успио сачувати од разбијања...
Не мјери се јунаштво са тим колико си спреман себе дати, већ колико си спреман разумијети друге...
Kamaz
Najbezbednije prevozno sredstvo, legenda asfalta, makadama, kopna, mora, ruski odgovor na sve fensi kamione-apartmane poput skanije, volva, mercedesa... Kabina mu nije opremljena kao soba u luksuznom hotelu, ne možeš ljudski ni da se ispružiš, kontrolna tabla i unutrašnjost je naravno gvozdena, ali zato je nekoliko godina zaredom pobednik relija Pariz-Dakar, relija Argentina-Čile i relija Svileni put, i naravno jedina je zamena za brodove-čamce-tankere, zimi, na zaleđenim ruskim rekama.
- Rusi misle da je prvo biće na zemlji bilo kamaz, i da je ono glavni razlog što su dinosaurusi izumrli. Ali kasnije su ipak ljudi uspeli da pripitome kamaz, koliko god to čudno i neverovatno zvučalo.
- Za vozača kamaza kažu da na saobraćajne znake obraća pažnju samo iz čiste radoznalosti i da nikad ne koristi pojas.
- Kamaz je poznat po tome što nije prošao kraš-test, već je polomio zid i izgubio se u nepoznatom pravcu.
- Kamaz uvek čeka iza krivine kad počnete da pretičete. Ako slučajno tamo ne sretnete kamaz, to znači da se vi nalazite u kamazu.
- Veruje se da je tenk rani pobačaj kamaza.
- Jednom rečju - KAMAZ.
Forumaš
Osoba vanvremenske inteligencije i telesnih karakteristika, moderni Supermen, neprevaziđeni sportista i stručnjak nad stručnjacima, skromna Miss sveta, neshvaćeni genije, ljubitelj životinja i borac za ljudska prava; psihijatar, psihoanalitičar i psiholog u jednom, šampion u plivanju, muškarac koji ima problem sa enormno velikim polnim organom/žena neshvatljivo velikih seksualnih apetita, kompjuterski mag, haker, direktor, preduzetnik, vlasnik nekoliko manjih (ali uticajnih) kompanija, vegetarijanac, najverniji prijatelj... i nadasve..... JEDINI koji zna šta je tačno i u čemu svi ostali greše!
"... pa, čekaj, pitanje je bilo u vezi sa tipovima koji te nikada nisu muvali...?"
"Aaa... pa onda bolje da se nisam ni javila na temu, mislim, nemojte da mislite da se sada hvalim ili tako nešto ali..... još mi se nije desilo da neko ne želi da me smuva....."
Vrhunac zadovoljstva prosjecnog posjetioca Guce
Kada izvadi telefon, pozove prijatelja (brata, kuma, rodjaka, mamu, zaovu, svekrvu...) i po dobijenoj vezi ugura aparat u trubu nesretnog tamnoputog trubaca, kome zbog nedostatka lufta popucaju svi moguci kapilari na obrazima.
... da bi tamo nekome prenio dio atmosfere
Očajnički potez
Pokušaj izvlačenja iz govana, situacija u kojoj ste spremni da izgovorite i uradite razne gluposti samo da bi se izvukli.
Pandur:Objasnite mi šta se dogodilo?
Očajnik:Pa hteo sam da mu dodam ciglu,tražio mi je ciglu i ja sam mu je bacio, medjutim nije uspeo da je uhvati i razbila mu je glavu.
Pandur:A kako ste vi zaključili da vam on traži ciglu?
Očajmik:Pa mahao je rukama i vikao "Ajde".
Pandur:Mile vodi ovog i dodaj mu pendrek par puta.
___________________________
Ćale:Šta je ovo ?!?!
Očajmik:Nemam pojma ,možda neki čaj.
Ćale:Nemoj da se praviš blesav ovo je marihuana,jel se ti drogiraš.
Očajnik:Ma ćale to nije moje, mora da je Markovo.
Ćale:Jel ti mislis da ću ja da poverujem da se dete od 8 godina drogira?!
Očajnik:Ma bre ćale ova današnja deca rastu ko blesava, jel si video kolike su sise ovim današnjim klinkama?