Alternativa izrazu "Svako je kovač svoje sreće". Izgovara se prilikom pokušaja osporavanja uloge usuda u našim običnim svakodnevnim životima. Ništa se ne postiže bez uzimanja stvari u svoje ruke.
Kažu stari da je sve unapred zapisano. Ali sve i da je svevišnji imao trajni flomaster, uvek može da se doda nešto što će da donese promenu.
Ako ti život dodeli limun, nemoj da kukaš zbog toga. Nemoj ni da napraviš limunadu. To je gej rešenje. Nego lepo ubedi ortake da kupe so i tekilu i napravi žurku.

Realno, aludira na erotiku. Od masiranja stopala i struganja peta pa do senzualne nuru perverzije, uvek zamišljamo vrhunac tog hepeninga završetkom na relaciji masan kurac – vlažna pička – klecava kolena. Ali život je kurva transeksualne orijentacije koja piše drame, kojoj čak i Stiven King radi felacio uz jutarnju kafu ne bi li pokupio plodna semena za maestralne bravure na papiru.

Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.

Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.

Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to *malo*, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.

Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.

Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih.
Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.

Kad izgovori - majmunluk koji nije mogao da mu ostane međ zubima. Budalaština koju je morao da bupne. Tresno, pa ostao živ.
Šta je hteo da kaže - neverica koliko mu žena dobro izgleda, pa ne zna da li da se nervira što je već ima u "posedu", te se lišava slatke igre tetrebovanja i zamišljanja ludog seksa sa neznankom, ili da se prepusti slatkom golicanju u mudima i rzanju od sreće, jer mu je sreća baš istovarila dobro parče u vidu stalne partnerke.

Trenutak u odrastanju muškarca kad počinje da oseća mrdanje u gaćama i blaženstvo koje do tada nije. Počinje oko njegove 25-30 godine, kada se odvikava od majčine sise. Neki primerci muškaraca "nikad ne polete", kako bi šaljivo primetili naučnici sa univerziteta u Masačusetsu, ali ne treba generalizovati. Veliki broj pomenutih uspešno preživi apstinencijalnu krizu za sisom i kompenzuje novim izvorima slasti u obliku ženskih polnih ekvivalenata. Kad jednom omrsi, muškarac u pravilnom razvoju se definitivno odvikava, ali ostajući duhovno veran majčinoj siki.
Međutim, ogorčenost majaka na ovo dešavanje u životu njihovih muških potomaka dovelo je do kovanja rečenice (u naslovu, prim. aut.), gde se pojmi suštastvenost njihove boli za ptićem koji odlete iz gnezda.

Lik koji oženi baš mladu, neubranu devojku.

Питање које углавном иницира бракоразводну парницу. Не поставља се у клиначкој или необавезној вези. Не, ово је питање које ставља прст на чело и подстиче размишљања типа: ''Шта радим ја у овом браку?'' и ''Како смо уопште стигли до овде?''. Пази, дао си све од себе да би био добар муж и стуб породице: ниси излазио са ортацима, прљаве чарапе си уредно одлагао у веш за прање, дизао си даску при мокрењу кад год си имао времена, изувао си се већ испред улазних врата, не памтиш кад си се задњи пут поштено напио, мајстор ти није ушао у кућу годинама јер све сам поправљаш, кусао си њене оброке који су више личили на помије, радио домаћи са децом и развозио их по тренинзима и пробама, успевао да целу породицу одведеш на море, а клинце пошаљеш са школом на Копаоник сваке године, трпео њене родитеље и рођаке иако 'два сте света различита'... Ортаци те јавно прозивају да си папучар, док се ти муд(р)о смешкаш и говориш да је брак одрицање, флексибилност, равноправност, прилагођавање и разумевање на више нивоа, ало!

А за све то време си слушао једно те исто: како она није ничији роб да само пере, пегла, кува и чисти, ако ти нешто не ваља да се обратиш мами, па не може ти она бити и мајка, и жена, и домаћица, и курва, и пријатељ, и родитељ твоје деце у исто време! Кад си мислио да поправиш онај штекер у шпајзу, зашто само ви возите полураспаднут ауто и знаш ли ти да се њој плаче кад отвори орман и погледа њену гардеробу? И да ли видиш свој пивски стомак, и како можеш да спаваш поподне, и како ти не досаде толике утакмице, и знаш ли колико хрчеш и какве гасове испушташ ноћу, па њој треба дати бенифицирани брачни стаж!

И сећаш ли се да је она оставила перспективног типа, данас примаријуса и директора Ортопедске клинике на Бањици, због тебе, клошара са Машинства? И како су њој лепо говорили и мајка и отац, да ти ниси прилика за њу, и да су деца повукла велике уши на твоју фамилију, и како постајеш исти свој отац, задригли, флегматични старац без игде ичега. И како она не може више, не зна како је ни до сада издржавала, кад су јој све другарице годинама говориле да треба да остави скота и почне свој живот испочетка, па није она толико матора, само да се мало дотегне и дотера, изгледаће боље него већина тинејџерки, па она већ има важећи индекс и дата 2 и по испита на Економском, када си се појавио ти и уништио њену светлу будућност. Али нека, није све готово, она то може, само да није деце, али шта фали, није касно ни за каријеру, па онај татин млади колега просто тражи некога са њеним карактеристикама, пословним наравно...

Skup različitih radnji koje služe da muškarca vrate na pravi put muškosti sa kog je nizom nesrećnih okolnosti skrenuo.

Jebiga, navukla te kurva na zdrav život i metroseksalni fazon. Uradio si to zbog nje. Na trenutak ti je čak izgledalo i da je to do jaja tako. Barem su oni sa TV-a govorili da jeste. Izdepilirao si se potpuno. Redovno si sek'o nokte na nogama. Prestao si da pušiš. Prestao si da piješ. Prestao da jedeš masno. Nisi više gledao fudbal. Možda samo malo Real, Barsu i Arsenal. Nisi ga ni igrao više. Da se ne znojiš.

Al patka. Otišla je sa drugim likom, još metroseksualnijim od tebe. Ovaj je vegan. Moderator Fb strane *Životinje su bolje od ljudi*. Spašava mačiće. Zna da uklopi boje. Ne zaboravi da stavi podmetač kada pije ceđenu pomorandžu. Gleda slike u *Art Zoni* sa uživanjem i razumevanjem, a ne kao ti da blene u njih kao kada je prvi put vid'o pičku. Zna šta da naruči u salad-baru. I šta sad?

Sad bi nazad kod drugara koji upravo sede, vare neku gandžu i igraju PES. Sad bi opet da upadneš na onaj termin u balonu koji se igra nedeljom od osam uveče i gde u devedeset posto slučajeva izbija tuča na pola termina, jer se igra Partizan - Zvezda. Sad bi da baneš u *Durmitor* sa ortacima i oljuštiš dobru porciju jagnjetine i jedno deset piva. Ili makar neku dobru punjenu pljeku da odereš u *Dafu*.

Ne očajavaj. Ako su ti pravi ortaci primiće te nazad u čopor. Samo treba da se očistiš i vratiš u normalan fazon, a to nije lak posao. Metroseksualizam je kao droga. Iako je u principu sranje i nisi ga voleo, navučen si na njega sada, ali istrajni ljudi mogu sve, tako da glavu gore i bori se. Pobedićeš.

Митровданак. Дан када су се хадјуци у тешка али исто тако храбра времена српске историје растајали сумирајући летење успехе и давали петама ветра склањајући се од турских зулумћара код својих добрих вила јатака. Било је то поприште сећања на лепе и тужне успомене али исто тако и огртање плашта правде на чојство и српство.

Prvi dom vezan je za tvoju porodicu, za tvoje prve korake, prve reči zbog kojih je majka psovala dedu jer ih te je naučio; prvi dom je mesto u kom je sto spremao onaj koji je poslednji završavao sa jelom, pa ste ti i brat usisavali hranu u sebe... uglavnom, tiče se tebe i tvojih najbližih. Znaš da si tu uvek dobrodošao. Nisi jedino u slučaju da si na sudskim parnicama za podelu zemljišta bio pohlepan. Ili si probao da budeš snalažljiv.
Toplina prvog doma grejaće te dok si živ, bilo da se setiš priča koje su se odigravale za vreme gledanja crtanog filma pred polazak u školu, bilo da se setiš kada si oblačila majčinu odeću i obuću, šminkala se i pravila nakazu od sebe jer si poželela da ličiš na svog zamišljenog lika. Ili poželeo.
E, toplina drugog doma je, pa mogu slobodno da kažem približno slična toplini prvog doma. Drugi dom je tvoja najsvetija tajna koju čuvaš samo za sebe. To može da bude stara kafana u kojoj si se prvi put zapio, može da bude automobil kojim bežiš daleko od svih, sam, može da bude i otvoreni prostor, kutak u šumarku pokraj reke koji samo na papiru nije tvoj. To je tvoj beg od svih briga koje te more. To može da bude i beg od prvog doma. Kako li tek dobro taj drugi dom greje?

Од свих годишњих доба највише волим лето зато што је тада летњи распуст.

Ове године летњи распуст је најдуже трајао. Да, тек сам завршио први разред, али сам тако чуо од старије деце. Овај распуст је трајао дуже због неког чике кога стално приказују на телевизији уместо цртаћа. Мислим да се зове Милош или Слоба. Углавном, његова жена увек носи неки цвет у коси. Као некаква циганка, увек моја баба добаци. Тај чика се посвађао са неким другим чиком и онда је други чика наредио да нас гађају бомбама из авиона. А мене баш брига, у мом малом граду није пала ниједна бомба, тако да нисам имао разлога за бригу и распуст сам провео у игри и шали. Осим једне бомбе која је пала у шуму мог комшије, али није експлодирала. Након тога он је од ње направио корито за свиње. Каже да се не баци.
Током лета, ми, деца из краја смо се скупљали на школском игралишту како бисмо се јурили, правили смицалице девојчицама и играли рата. Кад могу одрасли, зашто не бисмо могли и ми? Највише сам волео да посматрам девојчице док пишке у мраку. То је једном приметила дебела Радмила и пријавила мојој мајци која ме је извоштила прутом. Тата ме је само потапшао по рамену са одобравањем. Сутрадан сам Радмили припретио да ћу јој убити мачку ако још једном нешто каже. Отада више није долазила на наша мала окупљања на игралишту.
Заувек ће ми остати у сећању и један страшан догађај од ког ми се следила крв у жилама. Пошто је свако вече нестајала струја, обично сам ишао раније на спавање ако не бих отишао на игралиште. Једно вече нисам могао да заспим и гледао сам у небо надајући се да ће наши погодити неки зликовачки авион. Одједном, бела светлост је запалила небески свод. -У-с-р-а- **уплашио** сам се као никад до тада. Мислио сам да смрт долази по мене и да је та бела светлост светлост из Раја као у оним серијама што мајка гледа где сви плачу. Готово, убише ме, као да ме није ни било. Срце ми је стало и нисам могао ни да се померим. На моје изненађење, опет је у соби била тама. Кад ја погледо, читав сам и немам крила и онај круг изнад главе као у цртаћима. Тад је мајка ушла са свећом у собу и рекла да је то само нека сигилална ракета или тако нешто и да она није опасна. Мојој срећи није било краја, био сам одушевљен јер нисам погинуо као какав Косовар.

Од колевке па до гроба најлепши је летњи распуст! Једва чекам да нас опет бомбардују!

Он седи; и мисли да може да јебе све. Критичар. Не доноси погрешне одлуке, његове методе су дедуктивне. Бескрупулозно себи даје право да суди и пресуђује, мислићи да је предркани Скерлић. Шта ти преспеш у шупље он ће пресути у празно.
Увек спреман на приговор он ће своју мегаломанску фрустрацију упутити ка крпљењу туђег веша и дати одговор на непостављено питање оглашавајући се као Метро Голдвин Мајер и филм почињ.

Тих туђих дупезакрпа има на сваком кораку, кафане, позоришта, кинотеке, пиљаре, поште, спортски објекти, приватни станови... шиљење гениталија неће престати да јењава!

Као узорни грађанин док сви глођу мешину он ће рећи да је пасуљ са ребарцима бољи, то доводи до контраша, али заправо тако испада. Ник Кејв није краљ алтернативе, већ алтернативног рока. Његош није ништа више од родољуба, а просвећеност мањка, али нећемо узимати за зло. Скандинавска кинематографија испољава спектакуларни песимизам, све је то позерски и може боље од тога. Киш је плагијатор, Шекспир није написао своја дела, Милошевић није злочинац већ херој, ова супа је хладна, оптимизам је лепак за будале, Павле Чутура је шарлатан, Шарло је оптичка варка, музичко дно, конобар ова чаша је окрњена, ови музичари су лоши, ма дај ниси у праву, Босиљчић је театарски бард, веруј мени ја то знам, Дис много мрачи, сероња, Цеца је боља од Чоле... Брселона је гомила лилипутанаца, Леброн је просек играч, ноир филмови су превазиђени нема се шта видети, Адолфу је свака била на месту, музика може ли мало тише кварите атмосферу, Звзеда не може да узме ЛШ док се социјализам не врати, хеј ова супа је неслана, ово јаје нема длаку, чекај хоћеш да кажеш да ми није свака на месту?!

*„Ej, komšo, si čuo novosti ? U novi serijal „Farme“ ulazi onaj Zmaj od Šipova ...“
„Šipuga ...“
„A neee, nije Šipuga, nego Šipova. Ti bi kanda trebao da ispereš uši, a ?“
„Izvini komšo, ja sam ti malo nagluv od devedes’devete, puk’o mi tenk pored uveta, jebiga ...“
„Aaaaa ...“*

Jooooj, batali komšija. Mrzi me da ti objašnjavam da svojom tobožnjom nagluvošću vešto prikrivam averziju prema armiji takvih kao ti, uhvaćenih u plišana gvožđa modernih mekorukih satrapa, trgovaca ljudskim dušama, koji pod svojim čudesnim plaštom demokratije kriju hiljade šarenih laža. Vade ih vešto kao mađioničari zečeve iz šešira, često i po nekoliko istovremeno, i vrte ih pred vašim zatupastim nosevima, dok vam se zenice šire u naletu adrenalina, a donje vilice su u silaznoj putanji ka podu uz obilnu produkciju pljuvačke.

Spin.

Jeste, šašava tuđica je (opet) „zalutala“ u srpski iz engleskog. Spinovati – vrteti. Ma šta vrteti ? Svrdlati, burgijati, štemovati i klamfati. Koga ili šta ? Pa naravno – lobanje krajnjih korisnika, samo ovaj put nema onoga „End user licence agreement“. Dobro, za prodaju magle i nije potreban.
Ne volim spinovanje bilo koje vrste, osim možda kad komšinica preko puta spinuje guzicom prostirući veš obučena samo u tunikicu. Ne želim da znam šta je gospodin XY rekao svojoj gospođi XX prilikom brakorazvodne parnice. Mi bolji jaja (što bi rekao jedan Šiptar s kojim sam služio JNA) da li gospodin YY dobro ili loše „meće“ izvesnoj starleti, kao i da li su izvesnoj gospođici prilikom operacije "slepog creva" odstranili i kurac. Čibe, bre !!!

*„Khm, khm ... Nego, komšo, si čuo da Srbija dobija od Rusije MIG-ove ?“
„Čuo sam, komšo, samo se nadam da te neće zvati da ih opereš ...“
„Ma ’de ja, ja sam bio pešadinac ...“
„Aaaaa ... Dobro, komšo, piši onda kući po odelce ...“
„A ?“
„Palim ja, izvini ...“*

Njena se plava kosa mešala sa tečnošću boje crvene kao njene usne te junske noći kada ju je video uplakanu na klupi u parku. Kroz vlasi su tekle tople reke krvi kao kroz kakve klisure u proleće kada se poslednji sneg topi i time označava početak nekog novog života. Njenom je došao kraj.

Zelene oči su bile mrtve, bez sjaja, prazan pogled uperen prema prozoru kroz koji je treperila svetlost ulične svetiljke. Gledao je u svoje šake. Krvave, izguljene kože od nekoliko snažnih udaraca. Šta je to uradio koji kurac? Nije osećao ruke. To ne može biti njegovo delo, neki đavo je ušao u njih. Poželi da mu otpadnu, da se osuše i pretvore u pepeo, nije hteo ta prljava oružja krvnika na sebi.

Hteo je da se probudi, opet na trotoaru ispred kafane, kao i svako jutro. Jebena šećeruša i ona kurva konobarica, zbog nje sanja ovakve gluposti. Ma mora da je san. Nije! "Jebem ti majku mrtvu, ubico!", pomisli i zajeca gledajući kako kroz njenu kosu teče krv kao vetar onog dana kad ju je nagovorio da sedne sa njim na APN-a peticu, bolje nije imao, jebiga.

Isti vetar joj je mrsio kosu kad je pomolila glavu kroz prozor vagona, poslednji put gledajući kakvog monstruma, pijanicu i kockara ostavlja. Nije mogla da trpi stalno mučenje, batine i smišljanja izgovora za modrice po telu, niti njegov zadah na jeftinu rakiju i još jeftiniju kurvu kad bi se prljav i obuven izvalio na krevet pored nje. Uzela je jednogodišnjeg sina i otišla daleko iz tog mraka i agonije, nadajući se da nikad više neće videti njegovo lice, mržnjom i patnjom oblikovano i urezivano u njenom sećanju.

Njegove misli, crne poput najdubljeg ponora okeana, prekinu dečji plač. Iz senke je, vukući svog najboljeg plišanog prijatelja, dopuzao njihov sin, crvenog lica preplavljenog biserima koji su se slivali niz pidžamu, ostavljajući za sobom duboke brazde na duši. Uzeo je dete, poljubio ga, pozvao muriju i skočio kroz prozor.

Možda i najpravičnija (kamo sreće da je jedina takva) formulacija u našem zakonu. Ukoliko si napadnut, naravno da imaš pravo da se braniš, ali samo ako podjednakom merom uzvratiš, to jest istim oružjem. U teoriji zaista izvanredna, samo da nije te puste realnosti koja nam smeta da uživamo u svom nadrealizmu i proklete prakse. Bilo je polemike da se ukine posle slučaja dede od nekih 70-80 godina koji je potegao utoku na nožem naoružanog provalnika od 30 godina starosti i zaglavio robiju, ali nije došlo do izmene jer bi prava lopova bila narušena. A to ne smemo da dozvolimo da se desi!
Ne, kad provalnik upadne, bićemo civilizovani kao Atlantiđani. Samo da voda ne nadođe, majkumu...

Stepen jebozovnosti kojom određena ženska osoba zrači.

Onaj fini, ponizni, ljubazni, nadasve skrušeni kmet u koga se pretvara svaka osoba, od bodibildera do profesora pred šalterskim službenikom koji treba da mu overi papire.

3... Čovjek čije su ime klinci izgovarali često i olako koliko i riječ „boem“, kad bi se sa terena preselili u kafane, ne znajući da, i za jedno i za drugo, treba mnogo više rada i odricanja. Još jedan koji se nije uklopio u šampionsku viziju KK Crvena Zvezda, i proglašen netalentovanim. Neki zbog ovakve odluke KK Crvena Zvezda Sudbinu nazivaju kurvom, a neki samo misle da je obična bolest u pitanju. Otišao čovjek u KK Partizan, i objasnio neke stvari. Nema potrebe za statisikom i brojem medalja, trofeja i ostalih kurčeva, niti je potrebna gomila novinara i komentatora koji sline za njegovim potezima, dovoljno je bilo gledati ga da bi se shvatilo koliko je veliki igrač bio. Nažalost, neki su osuđeni da poslije njega kasnije gledaju Markovića, Teodosića...

2...U prvom redu, uloga pleja je da razigarava saigrače i da ne sere previše, a velikog igrača da iskoči kad je najteže i težinom svojih muda prebaci težinu situacije u svoju korist, te izađe kao pobjednik. Sale Nacionale je to radio.

Istanbul, devedesdruga. Partizan – Huventud. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto k'o pasulj. On je to radio tako da se činilo da je samo potrebno izaći na teren i biti šampion. Od NBA zvijezda razlikovalo ga je samo što ima više kose na glavi pa je uskoro i taj problem riješio.

Devedespeta. Ukinute sankcije. Evrposko prvenstvo. Jugoslavija- Litvanija. Finale. Strp'o čovjek 20 i po koševa, trojke 9/12. Drugim riječima, natjerao Litvance da mu se previju preko koljena, skinu gaće i dobiju po guzici.

Poslije OI 1996 i srebrne medalje, otišao u Portland i ubrzo se vratio. Nakon 8 utakmica, skontao je ono što Darko Miličić još uvijek ne konta,i neće ni skontati. Želio ja da igra košarku a ne da sjedi na klupi i bude glupi Evropljanin kojeg će trener ubaciti samo kad treba nekom rame izvaliti u odbrani. Želio je da on bude taj kojeg će svi željeti da zaustave. Nije želio da Sudbinu samo nazove kurvom i odustane i uhvati se prvog šatora pod kojim pjeva Maja Marijana. On je zgrabio Sudbinu, navio je preko stola, pokido košulju, jednu ruku metno na sisu, drugom pokid'o gaće i zabio do jaja.

Cijevi pušaka još se nisu ohladile od krvavog rata, a Jugoslaviju i Hrvatsku Sudbina je natjerala opet da ratuju, srećom, na parketu. Iako smo ratom rekli šta mislimo jedni o drugima, ostao je utisak nedorečenosti koji je trebalo ispoštovati.
Rimac. Tri slobodna. 62-61. Đorđević. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto ko pasulj.

Postao je i svjetski šampion, i trener, i na oproštajnoj utakmici pogodio trojku u posljednjoj sekundi, i mnogo toga još... I ko zna gdje mu kurva Sudbina sprema novu zamku, nije ni bitno, kladim se na njega.

1... Heroj. Ideal kojeg ova balavurdija nije dostojna, a kada to shvate, i počnu da rade k'o u rudniku, onda će od naše košarke da bude nešto.

I reče im : ''Idite sada, deco moja, i volite se i množite se dok vas ne bude toliko koliko i radnih ljudi''. I još im Gospod kaza i ovo: ''I iškolujte se, deco moja, u trogodišnjim školama jer vam više i ne treba a oni među vama koji to baš budu želeli neka idu i na Fakultet Sporta koji sam stoga a predviđajući tako nešto i izmislio. I naučite engleske izraze kao što su ''warm-up'', ''bench'' i ''gimme-more'' jer vam bez njih ljudi neće poverovati da ste ono što jeste.''

Tu se Svevišnji malo odmori pa ponovo oplete: ''I kad završite škole ne budite jevreji na pare, deco moja, jer ima dovoljno budala koje će misliti da baš VI možete da im pomognete da skinu svoje guzice i bokove te će vas skupo plaćati i darovima darivati. I kad nakupite dovoljno para i darova, otvorite svoje sopstvene teretane sa odvojenim prostorom za Jogu, deco moja, i ubirite još para i darova jer toga nikad dosta nije. I vodite računa o sopstvenom telu i koži. I oblačite se u leopardovu kožu i ogrtače. I stavljajte puder, deco moja. I cepajte se u čmar. ''

Amin.

Основа сваког српског оброка. Сув леба. Полубели. Шупљикав. Лебац ражени. Погача. Црни. Лепиња. Врућ. Намазан. Сомун. Векна. Од јуче. Препечен. За попару. Буђав. Свињама.
За леба данас мора да има, а за слеба ћемо се већ снаћи.