izraz kojim profesor naglo prekida studenta na ispitu koji uporno pokušava da priča pitanje koje zna a ne ono koje je dobio na kvitici.

Omiljena rečenica prodavačica posle neuspešnog pokušaja da ti vrate kusur manji nego što stvarno treba da ti vrate.

Dve najveće i najvažnije istine za svakog muškarca.
Takođe, rečenica koju će bilo koji muškarac reći samo i samo drugom muškarcu, kao neku vrstu mantre za uspeh ili kao "reklamu", bez želje za podjebavanjem.

Dve bitne stvari koje se rečenicom zaključuju vezane su za izgled (iako se spominje samo obuća, to jest cipele) i seksualnu "moć".

Naime, veoma je bitno da je svaki muškarac sređen. Kada se kaže sređen tu se ne misli striktno na odelo, kravatu i ceo taj "protokolarni" način oblačenja, već se misli na urednost, čistoću i skladnost odeće koju imamo na sebi. I da, veoma je bitno da obuća (cipele, patike) budu potpuno čiste, bez mrlja, fleka (jest' da je to teško po našim ulicama, ali šta da se radi). Čak i ako leti muškarac obuje papuče ili sandale, one moraju biti održavane, a i nokti moraju biti potkresani i čisti (jes' da ima raznih fetišista, ali dugi nokti na nogama i "krem" ispod njih baš nisu neki poseban afrodizijak).

Što se tvrdog kardana tiče, nije tu u pitanju reprezentativni primerak ok 25 santima, ili primerak kome je obim bejzbol balice. Jer, šta vredi ako je vršnjak polovinu vremena koje se nalazi van gaća neupotrebljiv? Šta će kojoj dami nešto polumlitravo?

Kada se kaže tvrd, to znači da dug vremenski period ostane u "borbenom" stanju, da ostane izdržljiv, da ne poklekne posle nekoliko minuta, da se suzdrži od prevremene paljbe i da posle vrhunca ne poklekne skroz, već da se posle par minuta "vrati u ring" i nastavi započeto.

Zaključak:
- možda ne nosite svečano odelo, ali znate kako da se lepo, uredno i skladno obučete = nešto ćete da odvojite tog petka u gradu;

- možda vam "umetničko" ime nije Long John Silver, ali imate elana za četu vojnika koji mesec dana nisu videli žensko = druženje sa mladom (ili starijom - ko voli) damom će se sigurno nastaviti.

Jako sladak pičić jako slatke djevojke.

Паметни су били наши преци кад смислише овако оштру мисао. Зашто ова компарација? Беспотребно је одговарати, јер откад је Света и човека, овај други проналази добар појам за поређење са женом али му не иде.

И Ђаво је извисио. А био је тако страшан, и нисмо могли да спавамо када би га замислили. Зашто је извисио? Зато што га је жена убедила да је бржа од њега. Наравно да се нису ни тркали. Објаснила му је да је то сувишно и да нема шансе.

И тако је овај израз ушао у анале компарације жене са нечим. Док се не роди нови Вишњић и неки други Радоњић који ће му направити тако јако ракију да овај опева нешто ван закона природе: "Баци чашу моја жена Рада, поломи је на три половине!" Само слеп човек је могао жену да разуме. Боље би му било да је био глув, али Боже мој.

Sigurna studentska kuća. Obično bogatija literaturom nego sam fakultet. Dok vas u oficijelnoj skripratnici gledaju kao da ste tražili kilo mlevenog mesa ako kupujete novu knjigu, u kopirnici osim kopije knjige potrebne za ispit (bez delova koje ne treba učiti ili koje je profa poslednji put pitao pre četiri godine) dobijate i najmanje dve verzije skripte - jednu koja prati redosled lekcija u knjizi, drugu po grupama koje su bile u prošlom roku, spisak ispitnih pitanja, puškice, a često i informacije o ispitnoj proceduri i navikama profesora.

...Одлазим у "Рупу" у једном тренутку, у народу познатију као "Академију", многи је зову и "Џамија". Треба да се нађем са ортацима. Касним. Не затичем их све, срећем друге, и са њима блејим. Пада понуда за приватну журку и одлазим. Журка приватна ко журка, грљење, љубљење и смор на крају.
Излазим.
Крећем пешке кући, није да је близу, али прија ми шетња по снегу који је прекрио град. Убрзо потом срећем џукца на улици који ми после једно 200 метара прилази. Пада неповерење и страх са обе стране. Прилазим му први, и ословљавам га са:
Де си пас.
Пада њушкање и постајемо пријатељи.
...
Прати ме путем на таквом одстојању да таксисти који пролазе помисле да је мој пас и да нисам пијана будала која пешачи без кеша јер нема исти, већ неко ко шета пса по комшилуку. Почињем да готивим пса због тога.
Пролазимо кроз територије заједно које нису наше. Смањује одстојање између нас.
У једном тренутку, пас скреће, одлази и ја помислих: Хвала ти псу на друштву, и настављам даље. Стиже ме после два минута.
Настављамо ћутке даље пут.
Постаје ми глупо што га толико цимам да ми прави друштво и минут након што сам то помислио он стаје и ја му говорим да иде "кући". Пас стаје и окреће, помишљам у себи опет хвала ти на друштву. Непун секунд након тога, опет ме стиже. Опет га мазим јер немам како другачије да му се захвалим.
Стижемо до мог улаза.
Мазим га последњи пут, осећам гнедлу у грлу и одлазим. Затварам врата улаза псу пред носем. Крећем пар корака и застајем. Стојим тако непомичан пар секунди и враћам се и отварам улазна врата.
Пас, који до тог тренутка био испред исти се помера пар метара. Покушавам опет да га помазим, као да желим да се извиним и захвалим у исто време.
Пас се склања, буквално као да ми говори: Издао си ме и ако то ничим нисам заслужио.
Све фекалије, говна и проливи Универзума сливају се по мени.
Покисо, поново затварам врата улаза.

Kada se desi da nemamo pri ruci tj. guzici WC šolju već usrani čučavac, preporučljivo je znati osnovne stilove sranja u ovakvim situacijama.

1. Supermen stil: Noge su skupljene u čučnju, jedna ruka je savijena u laktu preko butina, a druga je ispružena i njome držimo vrata da ne padnemo ili da neko kome se takođe prikenjalo ne upadne. Naziv je dobio po tome što je stav vrlo sličan Supermenovom letenju.

2. Vojnički stil: Jedna noga je u savijena u čučnju, druga noga je ispružena i njome su pritisnuta vrata iz istih razloga kao i u prethodnom stilu. Ruke su raširene i njima se odupiremo između zidova takođe zbog balansa. Podseća na neku vojnu vežbu izdržljivosti, pa je po tome i dobio naziv.

3. Kalinka stil: Stil veoma sličan prethodnom. Jedina razlika je u tome što su ruke savijene u laktovima i tako se odupire o zid. Koristi se kada je razmak između zidova mali ili kada neko ima raspon ruku kao kondor. Naziv je dobio po istoimenoj ruskoj folklornoj igri jer podseća na stav prilikom igranja.

4. Opkoračni stil: Najprostiji stil koji se najviše i koristi. Jednostavno se čučne i opkorači čučavac. Ruke su obično skrštene ili naslonjene na kolena.

5. Prekoračni stil: Takođe veoma jednostavan. Sličan opkoračnom, s tim što se ovde čučavac prekorači. Malo je teži za balansiranje, pa je poželjno koristiti i ruke.

6. "Niski start" stil: Stil koji je malo prljaviji ali zgodan. Jednom nogom se poklekne ali se ne dodirnu upišane pločice, druga noga je savijena u kolenu. Ruke su na podu, s tim što se pod prste stavi list WC papira da se ne zaseru. Stil je gotovo isti kao i niski start na trkama na 100m, pa mu je odatle i naziv.

Максимално клишеизирана фора студента муватора којом мисли да ће појебати све што хода на његовом факсу. Без изузетка праћена персирањем, и шмекерским полуосмехом. А ако је случај мувања преко интернет или GSM везе, обавазан је јебачки смајли ;) и "хехехе".

Пуши курац, у црквеном сленгу.

Ako recimo neki muškarac umisli da je zec(ili tome slično) i počne da se ponaša i oseća kao zec, a pritom je evidentno da nije zec-pošto je čovek, neminovno je da će posle nekog vremena biti smešten na psihijatriju i biće smatran bolesnim čovekom.
U bolnici će psihijatri pokušati da ga izleče od te njegove bolesne fantazije.

Ali ukoliko neki muškarac umisli da je žena(ili tome slično!) i počne da se ponaša i oseća kao žena, što evidentno nije - kao što ni onaj mučenik od pre nije bio zec, ne samo da neće niko pokušati da ga izleči, nego će se hrpa nevladinih organizacija boriti za to da se ta njegova bolest smatra normalnom i zahtevati od svih njemu bliskih da tu njegovu bolest prihvate kao nešto sasvim normalno i kao njegov lični izbor i slobodu, a automatski dobija i titulu "gay"!

Pa lični izbor i sloboda biranja i onog prvog je bio da živi i da se oseća kao zec i nikog da ga razume, pa da mu pomogne u tome!

Obojica se osećaju kao nešto drugo, a ne kao ono kako su se rodili, a samo ovom što se oseća kao žena se pomaže, a ovaj drugi treba 'ladno da ide u ludnicu!

JA se ovom definicijom borim za prava svih, a ne te tamo neke gay organizacije..!
Borim se za prava ovih koji misle da su zečevi, Napoleoni, itd...
Gde je tu pravda, gde je tu jednakost, gde je njihovo pravo da se javno deklarišu tako kako se osećaju?!

Zašto je samo njima zabranjeno da se osećaju i izjašnjavaju kao ZECOVI?

Uhvatiće ga, al' za kurac.

Džaba zvanje, ako nema znanja.

Početak legendardnog govora kojim počinje Sveto Pismo Radikala. Izgovoreno od strane Vojvode lično, takvo gašenje nije zabeleženo u istoriji čovečanstva. Kao i mnoge druge stvari i ona je našla upotrebu van radiklaske religije i koristi se u svakodnevnom životu kao odjeb.

Podjebavajući izraz studentu DIFa na fudbalici tražeći mu loptu.

Opcija čije su uvođenje na ovaj sajt sigurno izdejstvovale neke humanitarne, nevladine organizacije. Cilj je bio jasan. Omogućiti i mentalno opičenim da nabudže koji plus. Dovoljno je dobro proučiti maršutu "Google - funny pictures" i u biznisu ste. Za teže obolele se preporučuje da jedno vreme gledaju od svojih naprednijih kolega i rokaju im pluseve, dok i sami ne uđu u štos.

Jedan od finijih načina da pozovete komšinku na kafu u cilju poboljšavanja međuljudskih odnosa.

Prvo-Smisao, inspiracija i autor onih pornićarskih slika u „Blicu“
Drugo-Smisao, smisao i smisao pesme „Naslednica“ gospođe Lepe Lukić
Treće-Žarko Obradović kao ministar prosvete (Zašto zaboga?!)

Svaki artikal izliven je od istog materijala - legure plastike i govana. Teško je utvrditi koliko je vremena potrebno za potpuno isparenje smrada, jer se sve vrlo brzo, na ovaj ili onaj način razjebe, polomi, raspadne, otopi, eksplodira, izvitoperi, uruši, a najčešće se ispostavi da nikad nije ni bilo funkcionalno. Kod Kineza garancije nema. Molim lepo. Njihovo je da naprave i prodaju, a to da l' će da radi, pa ko bi to mogao reći? Nije važno, ionako sve košta kao jedan burek. E sad, to što bi taj burek mogao i pojesti, to zaista već nema nikakve veze sa Kinezima.

Преломни моменат у животу сваког студента.
Онима којима факултет иде траљаво постаје касно да батале, штета због уложеног труда и времена, и вероватно ће се развлачити још десет година док га не заврше.

Неки мало бољи студенти се осећају као да су превалили "већу" половину пута, да су дубоко заглибили у науку и да су практично већ формирани стручњаци, те ће се тако и понашати. Уколико је у питању рецимо студент филозофије, разговараће са вама о ценама у Максију као фиктивним исходом онтолошке грешке; студенти психологије ће у вашем "хало" видети одбрамбени механизам; будући лекари ће саветовати вашу тетку како да се излечи од Паркинсонове болести; економисти ће имати решење за сва макроекономска срања око нас; студенти техничких факултета имаће пар непатентираних револуционарних проналазака, правници ће знати све што се знати може, а сликари сви до једног већ сијају јачином једног Кандинског... Већ за годину, две, код највећег броја ових пионирских умова долази до приземљења и срозавања духа, који ће за 20 година са сетом причати шта је све он могао да постане, још увек несвестан да није могао.

А неки просто само штребају и не мисле.