Наиме, колико год не волеле тај спорт, тачније, колико год га мрзеле, жене нису свесне колико се ми трудимо да их приближимо `једно са другим`.Докле год је нас, из њихове перспективе, тај диван спорт ће им бити главни кривац за наша окупљања, а поводом тога и једини разлог зашто смо се напили радним даном.Наравно, када на тикету стоји уплата од 100 динара, за тих 100 динара си, по њиховој причи могао да купиш 4 хеликоптера и хране за цео месец. Међутим, драге наше госпође и госпођице, истина је сасвим другачија. Ми вас волимо баш такве какве сте,и због тога вас и проналазимо у игри коју ми волимо највише на свету.Не верујете? Дозволите да вам буде објашњено....

Dozlogrdilo vam je brijanje vaših testisa neadekvatnim brijačima? Ne možete više da izdržite sakaćenje kurca raznoraznim jednokratnim žiletima, koji posle dve upotrebe nisu ni za kurac, a kamoli za kurac? Dosta vam je i nedoumice rano ujutru pred jutarnje brijanje lica, oko toga da li ste ovim žiletom strugali kitu sinoć i da li ste nakon toga promenili patronu? Gillette ima rešenje za vas. Najnovija i jedinstvena "Dabl ou" edicija za brijanje testisa.

Šest sečiva od najfinijeg čelika kliziće pronstranstvima vašeg pubične regije, ostavljajući za sobom glatkoću poput dupeta maloletnice, a najfinije mazivo iznad sečiva zaštitiće vas od neželjenih iritacija i bola u kurcu. Posebna ručka u obliku krivog penisa - Krivi stojko™, pomoćiće vam da dohvatite i najzaturenije delove vašeg ponosa. Bez gledanja!

Kupite i naše proizvode Gillette OO gel i OO after šejv, kao jedinstveni paket, nakon čije upotrebe sa ponosom možete jebati kao nikada do sad.

Лежиш као задња крмача од 200 кила која се тек породила, једеш сендвич пун саламчуре и бајатог кечапа и шалташ канале...

Мичи политику, то су све лопови, напунили су се пара, дебилчине једне мртве.

Гле' овог Ђоковића како игра, па све му јебем мутаво, не умије лопту чо'ек да стрефи, пу, јебем му фамилију богаљску, ја да сам тамо, борио бих се, вратио бих сваку лопту макар, све бих стизао, а не као он, јебем му племе да му јебем, појма нема!
Како је могуће да игра уопште, не капирам ово, дебил.

Шалтај канал, не могу да се нервирам...

Ма дај, овај Меси је прда обична, нема везе с мозгом, дај бре горе видиш ли да ти Неимар утрчава, па какво магаре, мајко моја рођена, не могу да вјерујем да овакав дебил игра, који му је курац?!
Гле', невјероватно глуп чо'ек, немогуће шта гледам, како бре ово плаћају да игра, кунем ти се, ја бих срце на терен оставио, не бих играо овако као баба!

Мичи ово срање, пих, бабускере распале гледам ту...

Чујем да је Миле истрч'о маратон, која је то дегенчина, замисли на шта он губи вријеме... Ја бих то могао и без спремања да истрчим, ма дај, смијешно, ето спремао бих се пет, шест дана и лаганице, чуш толико се спремао тип, будалетина бре...

Него ај' да видимо шта има на...

Ахааа, гле' га овај педер Гејтс, па бре маму му јебем, толике паре као даје у добротворне сврхе, лако му је кад прима толико, што ја не примам, па би видио како се даје... Стока бре богата, па се бахати туда, он као даје сиромашнима, дај бре....
Хах, ееее Митровићу, нека ти га, купио си сину кола од сто 'иљада да се бахати, нека му га, нека, бије народ по улицама. Ја бре да имам милионе, сину не бих купио то него голфа двојку, ТДИ и то обични, ни И црвено не би имао!

Ооооо, ево их хемичари на Еуроспорт. Стварно бре, погледај како се распадају, напумпали се од хемије, не знају ђе ударају, хах, могао бих и ја тако, само да оћу, али ја нећу себи да уништим живот са хемијом, нисам шашав, ја живим здраво. Који ће ми курац мишићи који су се надували као балон од хемије и чим престанеш да пијеш и кад остараш има све да спласне и кожа да ти виси... Ионако немају снаге.

Neophodna, najređa tri dela slagalice u jednosmernoj partiji kvalitetnog očinstva.

Jedino što turistu može poslužiti u Crnoj Gori.

Синоним за конобара. Али не лика који ради у кафићу пар месеци/година. За такве постоји другачији назив, мали/извини/келнер/дечко/цоле. Не, Миле није ни налик њима. Био је државни службеник у "златно доба" али јебига, није се довољно накупио да може да ужива сада. Држи кафану, обично завучену у некој уличици коју трезан не би могао да погодиш 2 сата, са све мапом и координатама. Али зато пијан из прве убадаш. Кафана - класика, понеки погорени карирани столњак, кафанске чаше™ и остатак што оваквим местима даје душу.
Омиљено место за излазак са екипом када не желиш да се бламираш на местима која врве од препуцаних клинки и набеђених wanna-be мафијаша.
Како да не волите Милета?

Судећи по реакцијама родбине, случајних пролазника, таксисте и раднице у драгстору, највећа мистерија нашег народа која изазива реакције веома сличне изненађењу путара када у сред јануара на минус десет падне три метра снега. Плус 35 је температура која, судећи по нашим сународницима, не постоји нигде у свету. Управо због тога је телевизија дужна да обавести идиоте, да неко којим случајем не изађе из куће у два поподне и легне на бетон испред зграде намазан зејтином.

Случајно немој из куће да изађеш, јавили данас да ће 36 да буде, тако није било одавно, још од пре три дана и плус јесте тако било целог прошлог лета, али јебига, дај да те подсетимо обавезно. И понеси обавезно балон воде ако треба да се освежиш или вратиш насуканог кита у живот.

Идеш на баскет у шест поподне? Па јеси ли ти жвакао батерије, има триеспет степени, а ти ћеш лопту да бацаш у кош? Седи кући и кукај да је врућина, јес да си пуко двеста евра на климу која може да о'лади мању спортску дворану, али немој да је укључујеш стално него једном на сваких сат времена је пусти да дрнда три минута и онда гаси јеботе патак, промаја и хладан ваздух, има леђа да ти се укоче и нокти на ногама да ти окоштају.

Значи данас су јавили да ће да буде 37, то је већ много зајебано, цео степен више него јуче, јавили на ТВ-у да не излазиш из куће осим у случају преке потребе, дакле једино ако ти фале пљуге или кредит за мобилни.

Јавили у петак четрдесет (магична бројка) степени! И то исто никад није било осим прошле недеље и цео прошли август. Заправо, није ни 40, него је 57 степени, ложе нас ови са дневника да не паничимо, да не почну пензионери да се туширају случајно, или којим случајем да отварају прозоре у бусевима. То бре тако није било, то је од бомбардовања, генетски модификоване хране, илумината и броја 11. Сећам се 1834. кад су лета бре била до 25, а увече још прохладно па изађеш у треши у град да се огрнеш кад за'лади.

Мрш бре у пичку материну.

Не, антихерој није главни негативац, безосећајно створење, психопата или неко сличан. Јер да би лик постао антихерој, он мора да носи неку поруку, мора да има неко сопствено виђење света, и мора да има добар разлог за то да ради и да му то причињава задовољство, а да притом нема другу корист од тога. Наравно, да његово деловање буде у складу са моралним кодексом, који додуше само он разуме, али без обзира.

Представници ове групе, који мени први падају на памет су свакако Антон Чигур и Патрик Бејтмен. Једноставно, то су људи који у себи носе све особине овог света, у неку руку, достижу нивое полубогова и постају неухватљиви и невидљиви представницима "правде". Они не губе. Бескомпромисна интелигенција сјебаног мозга их доводи до нивоа култа и задржава их ту. Једноставно, не можеш да их мрзиш. Било да даве проститутке док слушају Витни Хјустон или Фила Колинса, пуцају у све живе или људима дају шансу да баце новчић. Покривени велом животне ироније и сарказма делају у полумраку и никога не остављају равнодушним.

Такође, антихерој може бити само пародија на хероје, било парвелове, било на неке друге, али притом мора бити урађен са стилом, тако да кроз све своје деловање показује апсурд борбе за "бољи свет", апсурд херојства и осликава прилично бедну страну друштва. Суперхик.

У свакодневном животу их и нема толико, или их има у много блажем облику, да то прелази у домен заједљивог старца који сере по свему, људе који знају да дају смислену критику и то раде са задовољством, до ироничних и саркастичних дркаџија који једва чекају да покопају некога, у интелектуалном смислу, нешто као Грегори Хаус.

Заборавио си ти мене, праунуче. А притисло те са свију страна, видим ја, па реко' ај' да ти се бар у сновима јавим. Није ти лако. Гор' високо, а дол' тврдо. Да ти приповедам како је мени било, можда ти буде ласније:

Беа новембар 1915., у Пећи. Једемо ти ми неки клот пасуљ, суморна је слика, киша нека, бљузгавица, блата на све стране, куса војска у тишини, само говеда гладна ричу. Једе са нама и Војвода Степа, реч не проговара. Добар сам ја са њим био још од '12-те, кад'но растерасмо Турке код Куманова. Приупитам, чисто да прекинем мук:
- Је л' мора, Војводо, баш преко албанских гудура? Арбанаси ће нам главе доћи, а ако нам они не доакају, без 'леба и по мразу, сами ћемо скапати.
- Ама, је л' се то ти бојиш, Јанићије? - упита он.
- Није мене стра', Војводо, но ми се клизају опанци - велим ја њему.

Засмеја се она голобрада дечурлија из ''1300 Каплара'', насмеја се и Степа, а није му до смејања. 'Де си ти још вид'о да Краљ, Влада, Врховна Команда, сва скупштина, 'телигенција и војска једног народа напушта своју Отаџбину ђутуре? Дабоме да ниси вид'о, нећеш ни да видиш. И сад се често упитам, да л' је морало тако? Да л' је то била храброс' или лудос'?

А притис'о Швабурина озго од Београда, притис'о Бугарин од Ниша, па нема се куд. И ако пређемо те планинчуге, шта ћемо после? У туђој земљи?
Не питај ме како сам преш'о Албанију, ни кол'ко смо у Скадру чекали на ''савезнике''. Не питај ме кол'ко сам кила им'о кад стигосмо на Крф. Не питај ме ни кол'ко сам бораца сахранио успут.

Ал' ме питај како узесмо Кајмакчалан и пробисмо Солунски фронт. У нека доба, кол'ко смо брзо продирали, стигне ти моја пешадијска чета Врховну Команду на челу. Препознам још с леђа седу главу Војводе Степе, на коњу.

- Помаже Бог, Војводо! - јавим се ја, а видим и њему мило.
- Шта је, вели, Јанићије? Не клизају ти више опанци?
- Познају терен, одговорим ја к'о из топа. За ову су земљу опанци и прављени!

Знам ја да ни теби данас није лако, и тебе опколили са свију страна, па још и озго притискају. Запамти само једно, праунуче: нема Васкрса без Голготе. Слобода кошта, мили мој.

Ај', у здравље, па се сети Јанићија твога, макар о Задушницама...

3... Čovjek čije su ime klinci izgovarali često i olako koliko i riječ „boem“, kad bi se sa terena preselili u kafane, ne znajući da, i za jedno i za drugo, treba mnogo više rada i odricanja. Još jedan koji se nije uklopio u šampionsku viziju KK Crvena Zvezda, i proglašen netalentovanim. Neki zbog ovakve odluke KK Crvena Zvezda Sudbinu nazivaju kurvom, a neki samo misle da je obična bolest u pitanju. Otišao čovjek u KK Partizan, i objasnio neke stvari. Nema potrebe za statisikom i brojem medalja, trofeja i ostalih kurčeva, niti je potrebna gomila novinara i komentatora koji sline za njegovim potezima, dovoljno je bilo gledati ga da bi se shvatilo koliko je veliki igrač bio. Nažalost, neki su osuđeni da poslije njega kasnije gledaju Markovića, Teodosića...

2...U prvom redu, uloga pleja je da razigarava saigrače i da ne sere previše, a velikog igrača da iskoči kad je najteže i težinom svojih muda prebaci težinu situacije u svoju korist, te izađe kao pobjednik. Sale Nacionale je to radio.

Istanbul, devedesdruga. Partizan – Huventud. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto k'o pasulj. On je to radio tako da se činilo da je samo potrebno izaći na teren i biti šampion. Od NBA zvijezda razlikovalo ga je samo što ima više kose na glavi pa je uskoro i taj problem riješio.

Devedespeta. Ukinute sankcije. Evrposko prvenstvo. Jugoslavija- Litvanija. Finale. Strp'o čovjek 20 i po koševa, trojke 9/12. Drugim riječima, natjerao Litvance da mu se previju preko koljena, skinu gaće i dobiju po guzici.

Poslije OI 1996 i srebrne medalje, otišao u Portland i ubrzo se vratio. Nakon 8 utakmica, skontao je ono što Darko Miličić još uvijek ne konta,i neće ni skontati. Želio ja da igra košarku a ne da sjedi na klupi i bude glupi Evropljanin kojeg će trener ubaciti samo kad treba nekom rame izvaliti u odbrani. Želio je da on bude taj kojeg će svi željeti da zaustave. Nije želio da Sudbinu samo nazove kurvom i odustane i uhvati se prvog šatora pod kojim pjeva Maja Marijana. On je zgrabio Sudbinu, navio je preko stola, pokido košulju, jednu ruku metno na sisu, drugom pokid'o gaće i zabio do jaja.

Cijevi pušaka još se nisu ohladile od krvavog rata, a Jugoslaviju i Hrvatsku Sudbina je natjerala opet da ratuju, srećom, na parketu. Iako smo ratom rekli šta mislimo jedni o drugima, ostao je utisak nedorečenosti koji je trebalo ispoštovati.
Rimac. Tri slobodna. 62-61. Đorđević. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto ko pasulj.

Postao je i svjetski šampion, i trener, i na oproštajnoj utakmici pogodio trojku u posljednjoj sekundi, i mnogo toga još... I ko zna gdje mu kurva Sudbina sprema novu zamku, nije ni bitno, kladim se na njega.

1... Heroj. Ideal kojeg ova balavurdija nije dostojna, a kada to shvate, i počnu da rade k'o u rudniku, onda će od naše košarke da bude nešto.

Основа сваког српског оброка. Сув леба. Полубели. Шупљикав. Лебац ражени. Погача. Црни. Лепиња. Врућ. Намазан. Сомун. Векна. Од јуче. Препечен. За попару. Буђав. Свињама.
За леба данас мора да има, а за слеба ћемо се већ снаћи.

Шта је, морала Јуровизија у Швецку доде па да чујеш за њу, а?
Наш ти да сам ја тамо боравио? Дабоме да не знаш!
Павијан покојни се закачи с ликом неким, разумеш, и онда морали да палимо. И де ћемо, Киза покојни имо неку шему за Швецку, узми сошку и пали из Југе.

И стигли ти ми тамо.

Земља ко земља, ал одма ме сморили они бледуњави педерчићи и оне ружне женетине. Причају шатро да се тамо добро живи, као нађеш шљаку чим запалиш и те форе. Лажу бре! Петнес дана ми тражили шљаку, неће Снус те запосли ако чује одакле си, разумеш? Јонда се Киза снађе за неки ноћни клуб, убаци нас тамо као секјурити. Ма није било проблема, оно све фин народ. И оне се швецке жене ложиле на нас, разумеш, ал ко у то думочи! Нашо ја једну нашу, Босанка, разумеш, и код ње се увалио на гајбу.
Него ми гледамо: Што ми бре да радимо за њих? И кренемо ми полако заштиту да им уводимо, разумеш, као добар дан, добар дан, не праве они проблем. И држали брзо цео крај један у Гетеборгу, ма нико проблем да направи. А кинтаааа, само капље!
Ту ја ову моју Босанку откачим, бежи реко, крај и те форе, она полудела! И одем у хотел са једном Кубанком азиланткињом да живим, та је била мрак! Кад неам шљаку око заштите, само са њом цео дан и ноћ, разумеш?
И било нам добро, живели ко бубрег у лоју, нема ко да нам смета, ми се ту повезали и са Ђомлом што држо остатак града, ма мица тракалица бре, разумеш!

Ал дођу пубови једно јутро по мене у хотел. Лупају они, ја не отварам, развалили врата, мене одма на патос, разумеш, ја њима "Шта је, пандурчине, мора вас десет на једног Оловку!" И приведу они мене, фина им и милиција била, да не веруеш, господа бре! Не ко ови наши клошари да те одвале од батина! Јок, дају ти цигаре, кафу, узму ти изјаву фино, испитују, ал све културишка, па дал ти треба адвокат и те форе. Ја гледам, неверуем, разумеш! Питају дал си ти рекетиро Јевреја маторог, па Бјорна, разумеш, ја све као нисам, немате доказе, ал ме задржали у мардељу.
Одма сутра на суд, ја као нисам и нисам, и мој адвокат немате доказе, ал они доведу сведока, кад оно - ко је сведок? Гледам и неверуем! Она Босанка што сам јој дао педалу кацам дошо до пара! Решило женско да ме сарани!
Ал адвокат мој био добар, све је пита има ли она доказе, па дал је љута на мене, и то, и извуко се ја. Ал нису ни они блесави, видели Снуси колко су два и два, разумеш, и истерали ме из Швецке на десет година јер сам био онај... Илегалац!

Вратио се онда овде, разумеш, пун пара од шљаке, свако вече на сплавове, народњаци, лудило! Него прође и то, ал ајд сад...

Ал добро сам ја и прошо, разумеш! Ови Киза и Павијан што остали тамо, неки дошли што почели да раде и бело, почистили целу екипу за петнес дана! Ја ту мало шљако, после пао, сад животарим помало, шљакам на ситно, није лоше, живи се, разумеш!

Швецка... Е, слепци једни! Ви то само на телевизији можете да видите!

Dragulj ugostiteljstva na našim prostorima. Narodno predanje i legenda kažu da se u radijusu od 12 kilometara od bilo koje geografske tačke na karti bivše Juge nalazi po jedna kafanica imena Monako. Najčešće locirana u centru sela, između mesnog ureda i poljoprivredne apoteke, neretko u sklopu privatne autoperionice-vulkanizerske radnje. Žila kucavica koja održava život palanke, životni univerzitet za one koji se nisu po završetku srednje sa peronskom kartom u džepiću jakne i koferom u ruci zaputili u neki veći grad da uče škole. Jedan svet za sebe, izolovan od spoljašnjeg, i jedino verodostojno ogledalo istog.

Sklad šara između betonskih blokova neizmalterisanih vanjskih zidova narušava prislonjeni bicikl sa okačenom zelenom najlon kesom o kormanu, par žutih cmuraka pur-pene od prozorske izolacije i beli nakrivljeni komad šperploče iznad ulaznih vrata sa capslock natpisom "MONACO", varijabilnog tipa i veličine fonta. Sa desne strane naložena Veso Kreka i kraj nje dva sepeta suvih drva stvaraju toplinu domaćinske atmosfere odmah se ulaza u lokal, a sa leve - kompletan kapacitet lokala: tri stola sa plavo-belim kariranim stolnjacima i 12 drvenih stolica. Dva preparirana fazana, crkveni kalendar sa svecima i zahvalnica za sponzorstvo turnira u malom fudbalu krase zidove obložene izlizanom lamperijom. Dijametralno od televizora sa kojeg fercera prenos Šešeljevog suđenja u Hagu, stoji ofrlje ozidan šank, obložen lakiranom orahovom daskom. Kraj šanka sa strane ulaza u klonju je postavljen frižider Radenske-Tri srca sa domaćim pivom, flaširanom rakijom sumnjivog porekla i kvaliteta, i kanisterčićem medovače preostale od zadušnica.

Za šankom stoji Slađa, seoska konobarica, vd. direktora kafane, samouki psiholog i nezvanična bračna savetnica, a naspram nje podbočen o šank Stevo Roka, četresetogodišnji autolimar, nekada perspektivni centarfor mesnog fudbalskog kluba Proleter. Flaša Jelen piva, kutija Sarajevske Drine sa promotivnim upaljačem Gebi stočne hrane, pepeljara sa logom Laškog piva i skoro popijena mala čašica vinjaka na stolu... Tišinu prekine samo poneko "eh" koje se otme iz grudi čoveka – šta reći više što nije rečeno i što već oni ne znaju...

Neuki formalni čovek korporativnog doba, zaslepljen stereotipima i strahom da ne bude prihvaćen od sapatnika upregnutih pod isti kapitalistički ular, seosku birtiju Monako vidi kao neuglednu rupčagu, mesto okupljanja nepismenog polusveta. Slađa i Stevo Roka, kao i još neko ko je imao muda da istupi iz stada, dobro znaju da neizmalterisani zidovi te iste birtije čuvaju svu mudrost, sve što je potrebno znati o groteskno-apsurdnom čovekovom gmizanju po humusu zemlje crnice.

Psovka i čašica žestine – jedini dostojan izbor čoveka osuđenog na smrt bez prava žalbe.

Akutno oboljenje u Srbiji, završiš fakultet za jedno, radiš drugo a živiš od trećeg.

Лик који је класична џиџалица, може се рећи солидан кошаркаш и полу шмекер. Јебему матер, оде у јебени НБА, и смува фазон, најјачу пичку на планети и притом заради шоу пара. У неком праведном универзуму цирко би са Короманом и Сашом Илићем на Фристајлеру, игро за Хемофарм и имо рибу деведесето.

Sportska veština u kojoj su Srbi svetski prvaci i koja u svakom sportu u kom se takmiče zamenjuje znanje, veštinu, fizičku spremu, taktiku i borbenost.

Nadimak koji ti određuje životni put. Kad si Panta, sve je opuštenije, bezbrižnije i ide po modelu "lako ćemo".

Panta ne treba da brine o makroekonomiji, gladi u svetu i smislu života. On nije predodređen za velike stvari, on je uglavnom taksista koji dvaput godišnje uspe da smuva pijanu studentkinju za noć.

Nema Pante među političarima, naučnicima ili lekarima, ali je Panta redovno u njihovom društvu, jer svi oni žele pored sebe jednog prostog, vedrog i neiskvarenog lika, koji ih vozi naroljane kući i usput sluša i ono što ne treba da čuje.

Panta zna sve, ali ćuti, i sanja noću šta je sve mogao da bude u životu, samo da nije tog urnebesno smešnog nadimka koji ga je zakucao tu gde je.

Čuvena kubanska pesma koja je izobrađivana šurnajst hiljada puta od strane raznih šatro umetnika i umetnica na svetu, a postala je čuvena po tome što je njena melodija najlakša za obradu na bilo kom jeziku pa se koristi u sve moguće svrhe, od utakmica, mitinga, pa skoro do sa'rana.

Jednostavno, multiprimenjiva melodija.

Човек на кога увек можеш да рачунаш у каквој год се ситуацији налазио. Оличење изреке "Дрво се ослања на дрво, во на вола, а човек на човека". Сушта супротност кинеског куртона. Биће ту кад год ти затреба и за шта год ти затреба.

Њему је узор чувени десни бек Интера и Аргентине, Хавијер Занети, који ускоро слави 40. рођендан, а игра 10 пута срчаније од ових наших назови фудбалера. С обзиром на то да је исти играч поред десног бека играо и све остале позиције, осим голмана и нападача, и то не било како, него је посао одрађивао одлично, може се наслутити колико поверења треба имати у таквог човека.

Врло су ретки, јако повучени и углавном запостављени, али овакви људи су драгоцени ако их имате у својој близини.
Иако су врло емотивни, те емоције вешто скривају, па због тога често добијају надимак "Трактор", баш као и њихов идол.

Увек спреман да запне, ради к'о коњ и помогне другима у сваком погледу. Можеш да му повериш на чување девојку нимфоманку, торбу кокса због које те јуре мафијаши или киднапованог сина шефа полиције и можеш да будеш миран. Он ће то сачувати, одрадити посао како ваља и постарати се да нико не сазна за ту тајну. Дакле, кад год си у говнима до гуше, сети се тог човека и нећеш се покајати.

Savršenstvo na četri točka koje služi za sve i svašta. Bogotac drumskog saobraćaja!

Kombi je toliko kvlt da ga koriste FBI/CIA agenti u svakom filmu kada špijuniraju neke teroriste, mafiju, pičkematerine. Toliko je zajeban da ga ima i murija a nazvali su ga Marica kako bi umanjili strah i trepet koji kombi sam po sebi širi. Čak se i manijaci, pedofili i silovatelji vozikaju u kombijima u koje uvode svoje bombonima navučene žrtve.

Kombi je i kul, u njemu hipici orgijaju posle nekog višednevnog festivala dok sa radija bije *Ol vi ar seeeejin', iz giv pis a čens!* Kombijem se ide na blejačke jednodnevne ekskurzije, na kojima niko ne jebe, ali bar piješ dok se ne usereš.

I huligani iz Donje Pripizdine kombijem idu na derbi kako bi svima u selu dokazali ko su pravi navijači, a ne ko ovi lokalni klošari, navijači FK Ratara. Komšija Rajko kombijem dogoni drva iz šume, i svake prve majske subote vozi svinje na pijacu.

Kombi vozi i Ejpril O Nil.