Pojavio se iznenada
Taj gospodin kova starog
Šmeker nekog davnog Beograda
Kaže nije dupli nalog

Retka kosa glavu krasi
Oštrim okom svet zagleda
Oponenta istinom gasi
Veli - nije sve k'o što izgleda

Moćnici se mnogi svetski
na krhko obrušili srpstvo
Vaccom prete, malo im je recki
Silan narod pobili su drsko

U smiraj dana, pak, zasedne
da odmori kosti stare
Psić mu Cara uz nogu legne
Hotel Moskva, ne žali pare

Evociraše tada uspomenu svežu
na Totalija palog druga
Proklinju Profa i društvenu mrežu
što odnese ga kao kuga

Ja vas, Totali, Ejduse i Cara
U duboku šaljem tamu
krv u oči nek vam prska kara
spemersku vam jebem mamu

Naziv za oldskul kuburetinu duge cevi, najsličniju nečemu čime su komandant Mark i Vukovi s Ontarija tamanili crvene mundire. Naime, ledenjak se punio barutom, pa onda ekserima, što ga je činilo mini topom.

...
...
...

Kao i svo oružje iz tog vakta, ostalo je poznatije kao naziv za dobru kurčinu.

Sećanje Vuka Draškovića na početak bombardovanja, na Deveti mart, na pad Krajine, na atentat na Đinđića, na bilo koji važan datum iz novije istorije, šta god da se obeležava, voila, izvlači se Vuk iz plakara staroga da da svoje sećanje, viđenje i sud, da bljucne po koju anegdotu u velikom intervjuu na sedamdeset strana, da nam kaže konačno istinu o svemu. Sigurica novinarska: pozvati Vuka, a Vuk dokon čovek, što da ne, penzioner, šćepan šćekić, žena radi umesto njega, a on kući sprema njoke, pa ima vremena, dok meša Vojislava Mihajlovića na tihoj vatri da drobi o raznim temama, iz prve ruke, kao učesnik svih tih važnih događaja.

Pričanje Vuka sastoji se uglavnom od toga da je on uvek bio mudriji, staloženiji i pametniji od tadašnjih vlastodržaca i savetovao je vrlo mudro i Miloševića i Đinđića i Tita i Dražu, ali oni su bili ludi i malo na svoju ruku pa ga nisu slušali i cap eto što mi najebasmo, a uz to Vuk je ipak nekakav književnik pa zna da složi priču, ubaci neki skeč i neku osrednju publicističku mudrost u rangu Vanje Bulića pa to njegovo trtljanje zaliči na nešto zaokruženo i kao taman jedna kuglica domaćeg rafaela da uz kafu klizne niz grlo prosečnog čitoca nedeljnika Nedeljnik, Vreme, Nin ili Duga, dobro ne Duga.

Stepen jebozovnosti kojom određena ženska osoba zrači.

Mali znak pažnje. Nekad veoma popularan i efektivan način da pokažete đevojci za susjednim stolom koliko rado biste stupili sa njom u bliži kontakt.

A onda su počeli samo flaširane da služe.

Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.

Čovek zbog čije je nesmotrenosti poginuo sultan Murat. Najgori radnik obezbeđenja ikad.

Теорија по којој сваки мушкарац који је барем у једном тренутку свог живота раздевичио неко женско чељаде, касније, у било ком тренутку у будућности, има малтене загарантован трс код те особе, била она сингл, удата, неудата, разведена, с децом, деце без или шта год друго жена може да постигне у животу поред мање плате за исти посао и права гласа. Ја не знам да ли је то баш истина, нисам још био у прилици да упишем такву "рецку" (нити било какву, али покушаћу нешто да предузмем поводом тога сад за Српску Нову, хехе), али ми је стриц причао да је он тако једном "скинуо ђану" једној "сељанчици" и да је том приликом плакала ко киша а онда ју је срео 15-ак година касније, била се удала у међувремену, родила двоје деце, све по ПС-у, ал кад ју пит'о би ли, она пристаде ко дама са штајге за 50 евра.

Seksualno pomagalo kad se uhvatite u koštac sa elegantno popunjenom damom.

Aljkavost na zavidnom nivou. Zapravo na najvišem. Baš dno dna, da se ne zna časnog reda a da ni na pomolu nije neka generalka. Stil života, ušlo u krv i gotovo.

Ono što me nikad nije mazilo.

Ехо који одзвања Србијом после избора.
Лепши начин да се каже, после јебања нема кајања.

Bregidi džanum
za dusxmaniiii
u srcu mom si
uvek bila
tu i ostaniiii.

Semantička konstrukcija koja povezuje lepe manire i našu stvarnu nameru.

Sinonim za lepe manire, kavaljerstvo i bonton u malom prstu. Izraz je nastao pre nego što je Gavrilo iz Principa koknuo prestolonaslednika slavne Austrougarske, monarhije koja je bila pojam za uglađenost i fenseraj među ovdašnjim življem, što i nije bilo teško jer su pre njih Balkanom vrmudali otomanski Turci, svi brkati, obrezani i za zulum nad srpskom rajom vazda orni.

Bečka uglađenost krasila je sinove sreskih načelnika i armijskih oficira koji su, po svršenom školovanju u Bečkereku, Pešti ili Pragu, usnama sa uredno potkresanim brčićima celivali ruke varoških frajli i maštali o njihovim belim bedrima.

Od imperije koja je nobles izvozila na kilo, danas je ostala Austrija, gastoški raj u kojem se uvek zaradi dovoljno za još jedan sprat sive gradnje u rodnom Majilovcu, da slučajno komšijina kuća ne bude veća. Ostala je i Mađarska, zemlja koja je izbegla odejancukićenje samo zahvaljujući Tiboru Benedeku, Tamašu Kašašu te bezuslovnoj ljubavi tamošnjih žena prema kurcu kao takvom.

Kako je propala Austrougarska, propalo je i drevno bečko vaspitanje koje danas postoji samo u tragovima.

Mnogo zajebanija varijanta nego držanje na kratkom lancu. Jebiga, ako ti je kratak lanac, bar znaš na čemu si. Nema mnogo mrdanja i to je to. Sedi di si, pomiri se sa sudbinom i ne laj mnogo.

Međutim, držanje na dugačkom lancu daje privid slobode. A kao što znamo, svaki privid je lažan. To je najočitije u muško-ženskim odnosima. Ako tvoj partner u rukama drži lanac, ma koliko isti bio dugačak, uvek je u situaciji da ga po potrebi zategne. I kad ti, osetivši dašak slobode, zalepetaš krilima da se vineš u neslućene visine, partner samo malo cimne lanac i ti ljosneš ko Ikar u Egejsko more.

Парабола жеље просечне мушке јединке да скине мрак. Нешто као "свим срцем"...само оним доњим.

*Светла будућност*, пак, није загарантована након.

Дар. Способност виспрених јебача да у исто вријеме користе и горњу и доњу главу. Логична еволуција тактике за одлагање превремене ејакулације, јер је чак и замишљање голе Исидоре Бјелице док ставља пудер на пушку сједећи на клоњи, ових дана тотално излизано и не служи сврси. Појединци су развили тактику и улазе дубље у медитацију размишљајући о насумичним догађајима из живота, чиме прекидају везу између мозга и копља те препуштају тијело да ради механички. Тиме се и бркати Радован са бауштеле док кара своју змај жену претвара у Super GTO 16v turbo(folk) јебача нове генерације.

Jedino alternativno opravdanje jebača ako ga tuki izda u sred akcije.

Rečenica koja se koristi u fudbalu kao pružanje moralne podrške saigraču koji se strmopizdio na sred terena, ničim izazvan.