Пиркати се може у џоинт, кафу, супу ...
Али ја најволким да пиркам у уши.

Не може се пиркати у било које уши, постоје извесни критеријуми које уши морају да задовоље да би могле бити објект пиркања ...

1) Уши морају бити Обнажене.
Ово је логично, јер Необнаженост Ушију представља природну препреку пуном учинку пиркања.

2) Уши морају бити Постојане
Ово значи да су уши чврсте, стабилне, да их не може деформисати какав налет ветра, кише или нпр. шамар

3) Уши морају бити Неговане
Ако уши нису неговане, скоре се и надражај споро путује од коже до мозга ...
Само неговане и отхрањене Уши долазе у обзир.

Пиркање у Уши може бити фаза у сексуалном процесу или пак Хоби.
Ако је пиркање хоби, то значи да се не завршава увек Сношајем.
У овом случају, пиркање постаје само себи циљ.

Пиркање у Уши носи са собом много опасности, па особе које практикују ову зен технику морају увек бити на опрези.
Пиркање не сме бити агресивно, јер онда лако прерасте у Грицкање, где врло лако може доћи до оштећења Ушију, након чега оне постају неупотребљиве за даље ритуале.
Пиркати смеју само изузетно уравнотежене особе, или особе које су изгубиле све у животу па их више није брига.
Особе које се и даље шлихтају не би ли добиле коју реч Похвале, особе које се плаше за своју Својину, нису квалификоване за обављање ове захтевне квази-сексуалне технике.

У питању је виши облик комуникације између 2 бића.
Када шврћа прође фазу аутољубљења, пиркања и тарења, почиње да жуди за нечим смисленим, што ће га, бар на тренутак, извести из тела.
Прстима се може писати песма. По кожи.
Фокус је увек на лицу, обрвама, врату, раменима, бради (не бркатој бради, него бради као делу лица).
Неки сматрају ово манифестом такозване "Љубави", али ко би то знао.
Када комуницирате прстима и очима, време се зауставља.
Тело престаје да постоји. Остану само 2 бића, сама на свету.
Нема прошлости, нема будућности. Само тај један тренутак.
То је у ствари ситуација када вам Бог понуди да окусите Вечност.
Да осетите Спокој.
Особе које овако комуницирају нису сексуално узбуђене.
Јер секс је само небитна ставка у животу малих слепих људи.
Додирните вољену прстима. Гледајте је у очи ако нисте лицимУри.
Пиркајте јој у обнажене Уши, али је не целивајте.
Примите Вечност у своја грешна плућа.
Обуставите Разум, обнажите Душу.
Дишите своју Вољену.

Амин +

Odgovor ćaleta zajebanta na pitanje sina "šta da radim sa dvesto dinara"?

Izraz koji u Bosni označava približnu lokaciju bilo čega što se nalazi na većoj nadmorskoj visini.

Веома деструктивна радња по ум. Иако смо отпарали само 3 сата на каучу, буђење из овог стања уме да буде крајње конфузно по субјекат до граница да не само да није свестан временске и просторне димензије у којој тренутно обитује, већ некад заборави и своје име - колико има година и да ли је можда добила, али онда се опипа и види да је дечкоња. Тада се систем полако диже.

Natera te da se prihvatiš kućnih poslova i pretreseš, godinama ljudskom rukom netaknute, delove kuće.

Čeng ubije Mingovog brata, Vong Minga nauči karate, Ming na kraju ubije Čenga.

Uđeš u menjačnicu, pružiš novčanicu od 5 evra i kažeš: "Sve".

Pogodak kesetinom punom vode, direkt u ekipu koja se dere napolju posle ponoći.

Autohtona vrsta psa koja egzistira na području Nišavskog okruga. Mnogi stručnjaci ga svrstavaju u grupu DODŽ-eva, međutim najbliži srodnici ove vrste su Lubeničar i Traktorski gonič. Od ovih dveju skupina razlikuje se samo po načinu ishrane, jer pomenute vrste spadaju u svaštojede, dok se je naš Bubanjski zadušničar tokom evolucije prilagodio novom režimu ishrane. Naime on se hrani samo par puta godišnje (u vreme Zadušnica). Jede isključivo sedamnaestice (odvratne zelene šestougaone bombone, koje tako nazivamo zato što se idealno uklapaju u otvor okastog ključa fi 17), a takođe voli da pojede i vanilice (bez vode, što je praktično nemoguće), oblande, orasnice, galete, poneki stručak lale, negro bombone i sve ostalo što se u ovo doba godine može naći na Novom groblju. Od tečnosti u svoj krhki želudac unosi 'Benni' sokove, kafu kao i poneku rakijicu (koju poliže sa betona ukoliko je ista prosipana za pokoj duše). Ovakav režim ishrane objašnjava hiperaktivno ponašanje ove vrste, zlu narav, neustrašivost kao i povremeno onesvešćivanje u vreme letnjih zadušnica. Da li treba napomenuti da je životni vek ove vrste veoma kratak, zbog ubrzanog tempa življenja i unošenja raznih po organizam štetnih supstanci.

Kinezi koji hodaju Beogradom.

Zabava za ometene u razvoju.

Imam nepunih 16 i svaki dan na putu do škole prolazim pored jednog automobila.
To je crvena Alfa Romeo 1750 GTV, predivan sportski kupe. Stara je valjda koliko i ja, hoću reći, proizvedena je na samom kraju '60.
Ta Alfa nema motor u sebi, jer je rasturen i u delovima je u radionici pred kojom je parkirana.
Svaki dan provedem makar pola sata pored nje, kad odlazim i kad dolazim iz škole. Na njoj piše da je na prodaju "u viđenom stanju", zato što majstori ne mogu da poprave motor već mesecima. Nema delova za nju.

Jednog dana skupiću dovoljno novca i kupiću je, a motor ću naravno da odmah popravim, zato što sam ja pametan, mnogo pametniji nego oni balvani koji glume majstore u toj radionici. Tačno kada budem završio sve popravke i farbanje, napuniću 18 i uzeti vozačku dozvolu.
A onda, sešću u nju, upaliti je i pravac zapad. Voziću dan i noć bez stajanja, a kada budem stao na toj "Shell" pumpi(kod nas postoji samo "Jugopetrol" i "INA") da natočim gorivo, tamo će biti najlepša devojka na svetu, koja će me zamoliti da je prevezem do njenog grada. U tom momentu sa mog kasetofona u kolima(koji ću takođe da kupim), čuće se "La Grange" od ZZTop, što baš odgovara situaciji. Razgovaraćemo na engleskom, jer do tada ću i engleski da naučim, a ona će tu odmah da se zaljubi u mene. Provodićemo se ludo.

A sve to će se desiti samo zato što ja znam da ta Alfa nije krš i što ću je ja 100% popraviti.

..........

Negde na pola puta Mastriht-Ajndhoven.

Vozim auto star tri meseca koji od dodatne opreme nema samo flapsove od Boinga i masažu stopala, ali sam ipak nervozan. Mnogo je kamiona po putu, a i jebeno sunce mi bije pravo u oči. Kako do sada niko nije izmislio neku šoferšajbnu koja će da me poštedi ovog mučenja? A i koji mi kurac treba da vozim ovoliko, mogao sam avionom ili vozom...koji sam ja bolid!
Negde kod Maasbracht-a, veliki znak "Shell" i stajem da se natankam. Sipam gorivo i odlazim da platim.
Čim sam platio, izlazim napolje zevajući u račun-skuplje nego u Luksemburgu 10%! Majku li im jebem Holandsku, pa jebali bi se da ne uštipu neki euro više!

Ispred mog auta, jedinog na pumpi, stoji devojka, prelepa devojka i pita me da li idem do Ajndhovena. Verovatno je neka mlada prostitutka, ili možda nije, ne izgleda uopšte tako. Kratko odsečem da ne idem za Ajndhoven(za koji inače idem, ali me mrzi da razmišljam o tome ko je ona uopšte), uđem u auto, upalim ga i izletim na put.
Posle par minuta vožnje upalim radio i sa radija krene ZZTop da dere svoj prastari hit "La Grange".

...A ja se tada setim zašto sam ono beše hteo da popravljam onu staru Alfu...

Drugari iz srednje škole, dobri učenici, perspektivni momci. Bili zaljubljeni u Zvezdanu, najbolju ribu u kraju, priča se da su obojica bili u vezi sa njom. Ekipa iz kraja je više volila Pericu, imao dobre fazone, pričao dobre viceve, dok su Dekija uvijek smatrali štreberom. Elem, došlo vrijeme za fakultet, otišli studirati u veliki grad, Deki kod starijeg brata Mihe , upisao medicinu, a Perica ostade sam, upisao i on kao nesto Pravnog. Našli i prve ribe na faksu, Deki smuvao neku Lacku ,solidna treba, a Perica navatao najbolju ribu u gradu, svi su pričali o tome. Studentski život je kod Perice uzimao danak, najbolja treba ,žurke, malo sna, a Deki nije mogao nikuda, samo knjiga, jer je bio pod Mihinom kontrolom. Nije prošlo dugo,skonta Perica da njega mala dribla a ne on nju, raskinu, poslije našao neku švabicu, pa grkinju, nikako da se smiri. Deki se u međuvremenu oženio sa italijankom srpskog porijekla Interkom Milanović, izrodili djecu Skudeta, Kup a prošle godine dobio ćerkicu Lišu, vele mala klempava k'o Dambo al' je Deki najviše voli. Postao Deki hirurg, obavlja najteže operacije. Vratio se Perica u svoju varošicu, u gradu pun kurac pravnika, nema posla, navata ga neka Jagodinka Palmić na bebu, a ima zajebanog očuha Dragana Markovića, i morade Perica u brak sa njom, nema druge. Dođe Perica nekad u kafanu pa kad čuje "Devojku iz grada" od "Slavuja iz Mrčajevaca" otvori se jadan, ma živa duša. Kaže :"Sretnem nekad Zvezdanu, malo je oronula, izgleda k'o posrnula kraljica, al' još ima sjaj. Ja sam igrao za raju, a Deki nije zanemario taktiku. Moj ti druže, ne voli ti život driblere, jebi ga"

Kaže se za nekog ko ne pridaje previše značaja ličnoj higijeni, smrdi u kontinuietu, k'o pijana ciganka.

Najpopularnija borilačka veština kod nas.

Džigerica, škembići, beli bubrezi, pohovani mozak, crevca na žaru i ostali kafanski gurmanluci.

Vrata koja mogu da vam promene život iz korena ako prođete kroz njih s pravim razlogom. Ulazna vrata bilo kog centra za analizu DNK materijala i utvrđivanje očinstva.

Kupiti kevi ono cveće koje znam da voli i organizovati joj malu proslavu rođendana u kući tako što ću pozvati njene drugarice, sad me mrzi, hoću da vidim šta ima na netu.

Reći ćaletu da ga volim i poštujem i da je za mene najbolji ćale na svetu, ali kasnije ću, ne mogu ovih dana, nismo u najboljim odnosima.

Reći sestri da je izgledala kao broj jedan ono veče kad je izlašla s dečkom, sad moram malo da je drukam kevi i ćaletu kako uvek za njom operem sudove i obrišem predsoblje od blata koje otpada sa cipela dok istrčava napolje i ide u život.

Kasnije ću ih slikati, valjalo bi imati koju njihovu fotografiju, nit ih imam na kompu, nit imam izrađene slike, a puni su mi folderi kojekakvih slika pivskih flaša, bubamara, gluposti, Dejana dok igra odbojku na plaži, Dejana dok se slika pored svog novog automobila...
Ma slikaću ih jednom, neću sad da ih slikam non-stop kao da će sutra smak sveta. Možda ću u sredu ili one nedelje tamo.
Ma imam za to vremena koliko hoćeš, neće oni nikud, neće oni nikud...

Ljudi koji ne znaju gde će na prelo.