Lik Čarli Šina kada bi glumio u nekoj seriji Radoša Bajića

Plastična žuta drška i metalni reckavi deo. Ima ga svaka kuća. Služi za sve i svašta - mazanje, sečenje hleba, mesa, gajtana, odvrtanje šrafova, otvaranje ambalaže.

Iako je verovatno kupljen u setu od 6 komada, u kući uvek postoji samo jedan i čuva se kao oči u glavi.

Ваздушна пушка.

Летњи распуст је можда највећа радост школараца. А и професора још више. Када календар неопажено пређе на другу половину јуна, сви дигну све четири у вис. Нема пропитивања, домаћих, учења, излазака до 2 и осталих забрана и граница. Све је отвворено као аутопут кроз Европску Унију.

Сећаћу се тог летовања и кад као пензионер будем пушио лулицу у старом олупаном чамцу на Сави. Прво летовање с друштвом је незаборавно лајферисање. И јесте било, али не баш у позитивном контексту. Пошао сам на пут са мојим друштвом и још пре поласка, крилатица летовања је смишљена. *''Идемо да пијемо, да јебемо, да се дрогирамо, купамо и ждеремо''*.
И где ћемо? Зна се. Грчка, Закинтос. Идемо у поход на луку у Јонском мору.

Пре мора су се неки ортаци набуџили, вредно вежбајући своје тело. Мене је болело уво, јер знао сам да нећу ништа јебати и нисам се трудио да набацим дефиницију. Изгледао сам ко офингер, као незрели осмак. Нисам имао ни трунке мишићне масе, само жиле.Први дани су најбоље прошли. Одлазили бисмо на плажу око три, пили пиво на плажи из ледених кибла, вечерали у различитим ресторанима. Потом смо одлазили у собе и утврђивали буџет са куповину пића. Опијали бисмо се доста касно, око пола један у собама, па смо одлазили у клабинге обучени у Бенетон и Зарине кошуље. Додуше не увек, зато што смо играли магарца у облику скок-шута у води. Онај који изгуби је облачио сандале са белим чарапама и одвратне мајице са шљокицама и костурским главама у клабинг. Свако вече смо стартовали рибе, што је био главни циљ летовања-јебати! До половине летовања, самопоуздање је расло, да би постепено почело да опада. И тих дана смо открили траву. Пробао сам сканк. Није било репрезентативно искуство, ниједном ме није дирнуло. Нисам га користио после зато што ми је био срање.
Повраћао нисам током целог летовања али свако вече сам био добрано пијан. Водка-енергетик-фанта је био еликсир младости који смо с уживањем пили.

И тако пијан, једно вече сам добио батине. Због рибе, филмски. Примицао се дан поласка, а ја сам иза себе имао 13 фејлова. Ниједном нисам успео, ваљда што сам носио наочаре и изгледао ко Хари Потер у петом наставку. Враћао сам се у собу сам, измучен гужвом и недостатком ваздуха у клубу. Група напаљених Грка је покушала да злоставља једну Српкињу на празној плажи док се враћала из клабинга. Хтео сам да изигравам Робин Худа и хероја улцие и притрчао да је одбраним. Једино што сам успео је било да опалим добар леви кроше главном сељаку. Онда сам завршио своју улогу. Добио сам посекотину од ножа по руци, неколико масница по телу, раздеротине по коленима и лактовима, поцепана уста и кратер испод ока. Грци су заборавили на ову девојку док су ме савијали од батина.

Пришла је нечујно док се море таласало на месечини и као Косовка девојка ставила ми главу у њено крило. Већ сам јој упрљао хаљину крвљу из носа. Видео сам јој лице и сузе. Одједном сам се насмејао. Била је опако лепа, баш мој стил. Имала је кестенасту браон косу која је падала преко ушију и увлачила се у велику плетеницу, крупне смеђе очи, танка уста, црвенило на образима, мали, прав нос. Флаша неког вискија се створила поред и цугнуо сам мало. ''Зашто си тако храбар, лудаче један?''
Муда су ми порасла. Што од шутирања у гениталије, што од самопоуздања. Знао сам да ћу да је смувам, или она мене, знао сам то. Иако ми то није била примаран циљ и уопште нисам размишљао о томе кад сам се супротставио напасницима, схватио сам да је ово нека космичка правда. Даница је била моја.
Поцепала је део хаљине и видала ми ране, бришући ми крв са фаце. Пукле су ми наочаре али сам је некако добро видео. Плакала је и обасипала ме страсним пољупцима у исто време. У себи сам се смејао и мислио на реакцију другара нолајфера кад се вратим у собу. Опет су фејловали сигурно, ништа нису смували а ја овако разбијен, јесам. Зајебаваћу их ко никад.

Остао сам на плажи до свитања са Даницом и појавио се у рано јутро у соби сам. Њу сам отпратио до њеног хотела а народ је успут гледао у мене као у наказу. Отворио сам врата собе. Они нису спавали. Частили су се колачима, пили вино и пиво, славили. Курчио сам се како сам претукао чету Грка и смувао девојку коју су хтели да силију. ''А ви сте и даље нолајферисали у клабингу хахахаха'', викао сам и смејао се што од бола, што од самопоуздања.
А онда су они пали у несвест. Ваљали су се, вриштали, кидали се од налета смеха. ''Ти си смуво, јадниче, а ми, мииии, ЈЕБАЛИ СМО!'' Показали су ми празне куртоне, слике тих риба сликаних телефоном док су се пресвлачиле на мом кревету. Наватали су пијане Крагујевчанке, које нису имале праг толеранције према момцима, смували их, довели у собу и одрадили. То ме је оборило. Пао сам...

И дан данас ме товаре за то, глупост што сам улетео у тучу у нади да ћу јебати. Није ми то био циљ али како објаснити. Нисам јебо' то лето, а они јесу. Морално нисам посустао и вођен системом ''Свакога дана, у сваком погледу, све више напредујем'', улазио сам поносно у проблеме као оно вече у Грке. Даницу сам виђао у Београду после, и оне батине су се исплатиле и више него што сам могао да претпоставим.

I bi svetlost....

Putovanja na Jupiter traju već duže vreme. Mars je davno kolonizovan, a Venera je pička zato što je tamo prevruće. Radim u kompaniji za proizvodnju kiseonika i konstrukciju kupola u kojima žive ljudi. Ovih dana pravimo najnoviju kupolu za Jupiter. Mašine za proizvodnju kiseonika su ogromne. I ja sam u timu koji mora ići da postavlja kupolu na Jupiter. Dosada sam samo jednom bio na Marsu kada sam izvučen na tomboli navijača na koridi robotskih bikova u Šnjegotini. Nije bilo nešto pošto smo bili samo tri dana, a od toga je u putu bilo dva i po. Dopala nam je neka bezveze kupola koja nije imala ni hologramski televizor, a i tuš je bio samo prastari vodeni umesto solarnog.
U mojoj firmi radi jedna Slađana. Ona je inžinjer astrofizike. Baš je lepa i upravo je izašla iz duge veze. Radimo zajedno već tri godine. Poznavao sam joj bivšeg momka. Bio je kapetan teretnog zvezdanog broda. Baš je bio kreten. Prevario ju je sa nekom marsovkom. Pomalo sam zaljubljen u nju. I ona ide na putovanje na Jupiter. Nadam se da ću dobiti priliku za par minuta s njom pošto mi se sve više sviđa. Moji roditelji se protive tome da idem na Jupiter pošto mračna strana još nikad nije istražena. Govorka se da tamo žive stanovnici Jupitera koji nisu baš prijateljski nastrojeni. Baš se pitam šta bi bilo sa nama da neko nas naseljava. Krećemo u četvrtak.
Danas je fudbalska utakmica između Zvezde i Partizana. Zapravo svake sedmice je utakmica između Zvezde i partizana pošto je ostatak lige ispao u drugu ligu. Predsednik saveza je Tomislav Karadžić. Niko zapravo ne zna koliko je on star. Kažu da je nastanjen u Pazovi gde ima sportski centar za obuku marsovskih talenata u fudbalu. Kupio sam sezonske karte za utakmice Zvezde. Ne stignem da odem svake subote na utakmicu ali sam kupio karte zato što deo prihoda ide za to da se pusti neki mangup iz zatvora koji robija po šesti put zato što je policajcu gurn'o baklju u facu. Doduše ove subote neću da idem uopšte pošto je velika subota - dan kada je Mars kolonizovan.
Nisam mogao da čekam Jupiter! Nazvao sam je i pristala je da izađe sa mnom. Pozvao sam je da idemo na izlazak u restoran - zvezdarnicu u Čović Polje. Tamo nas služe roboti, a kažu da je vlasnik neki lik iz Portugala. Lepo sam se obukao, a i ona je bila perfektna. Duga crna kosa na momente joj je prekrivala malo dublji ali ipak pristojan dekolte. Ispod crnih obrva sijale su nebesko plave oči. Nisam mogao da prestanem da gledam u nju. Malo širih kukova, dugih ravnih nogu, malo užeg struka, ne pretarano, predstavljala je Olimp mojih želja na koji sam tako žudno hteo da zakoračim. Nastojao sam da budem fin. Po povratku sa večere rekla mi je da je i ona mene odavno primetila. Svratili smo u motel. Posle dve čaše crnog vina spoznao sam da ima crne haltere. Bio sam već spreman, ukrućen. I ona je bila 'oćna. Ljubili smo se tako starsno da je zvuk upalio svetla u sobi. Nasmejali smo se, isključili svetlo i legli. Spremao sam se da uđem u nju...

"Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola."

_______________________________________________________________________

***PRVI PISMENI ZADATAK*** ----------------------------------------------- Datum: 14.09.2267

*Kako samo proveo letnji raspust*

U ovom pismenom zadatku pisaću o tome kako sam proveo svoj letnji raspust.

Ja, inače, mnogo volim sneg i sve aktivnosti koje mogu da se rade na njemu pa mi je zato leto možda i najomiljenije od svih godišnjih doba. Ove godine smo imali sreće pa temperature nisu bile previše niske pa me je tata vodio na pecanje u ledu i sankanje na glečeru. Prvi put sam video i kako izgleda *Sunce* i mnogo mi se dopalo. Nekako je plavičasto i greje po licu. Tata kaže da je ono nekada grejalo mnogo jače, ali da sada ne može zbog *prašine* u Zemljinoj atmosferi. Ne znam, nikada nisam video kako ta *prašina* izgleda ali bih voleo jer zvuči super. Često sam odlazio kod moje bake na ručak a ona je pravila sve ono što volim da jedem. Čak je jednom otvorila i konzervu sa *breskama* i mnogo su mi se dopale. Pošto sam prethodnu školsku godinu završio sa svim sedmicama, tata mi je obećao da će me jedan dan voditi na Mesec, na izlet. Tamo smo se mnogo lepo proveli a između ostalog video sam rudnik iz kojeg se vadi protonit i robove sa Gondara koji se bore u Areni odmah pored. Jedino što mi je malo zasmetalo je to što u *Meku* nisu imali hepi mil ali nema veze. Žao mi je samo što moja mama nije bila tamo sa nama ali tata kaže da su se dosad bezobrazne čike koje su je pojele sigurno smrzle ili umrle od gladi.

Sve u svemu, bio je to divan letnji raspust ali mi je isto tako drago što je počela nova školska godina i novi izazovi koji me u njoj čekaju.

Од свих годишњих доба највише волим лето зато што је тада летњи распуст.

Ове године летњи распуст је најдуже трајао. Да, тек сам завршио први разред, али сам тако чуо од старије деце. Овај распуст је трајао дуже због неког чике кога стално приказују на телевизији уместо цртаћа. Мислим да се зове Милош или Слоба. Углавном, његова жена увек носи неки цвет у коси. Као некаква циганка, увек моја баба добаци. Тај чика се посвађао са неким другим чиком и онда је други чика наредио да нас гађају бомбама из авиона. А мене баш брига, у мом малом граду није пала ниједна бомба, тако да нисам имао разлога за бригу и распуст сам провео у игри и шали. Осим једне бомбе која је пала у шуму мог комшије, али није експлодирала. Након тога он је од ње направио корито за свиње. Каже да се не баци.
Током лета, ми, деца из краја смо се скупљали на школском игралишту како бисмо се јурили, правили смицалице девојчицама и играли рата. Кад могу одрасли, зашто не бисмо могли и ми? Највише сам волео да посматрам девојчице док пишке у мраку. То је једном приметила дебела Радмила и пријавила мојој мајци која ме је извоштила прутом. Тата ме је само потапшао по рамену са одобравањем. Сутрадан сам Радмили припретио да ћу јој убити мачку ако још једном нешто каже. Отада више није долазила на наша мала окупљања на игралишту.
Заувек ће ми остати у сећању и један страшан догађај од ког ми се следила крв у жилама. Пошто је свако вече нестајала струја, обично сам ишао раније на спавање ако не бих отишао на игралиште. Једно вече нисам могао да заспим и гледао сам у небо надајући се да ће наши погодити неки зликовачки авион. Одједном, бела светлост је запалила небески свод. -У-с-р-а- **уплашио** сам се као никад до тада. Мислио сам да смрт долази по мене и да је та бела светлост светлост из Раја као у оним серијама што мајка гледа где сви плачу. Готово, убише ме, као да ме није ни било. Срце ми је стало и нисам могао ни да се померим. На моје изненађење, опет је у соби била тама. Кад ја погледо, читав сам и немам крила и онај круг изнад главе као у цртаћима. Тад је мајка ушла са свећом у собу и рекла да је то само нека сигилална ракета или тако нешто и да она није опасна. Мојој срећи није било краја, био сам одушевљен јер нисам погинуо као какав Косовар.

Од колевке па до гроба најлепши је летњи распуст! Једва чекам да нас опет бомбардују!

Лето. Дошло је тихо, као и сваке године. Ненаметљиво нам се привукло док смо покушавали да поправимо оцене и прођемо годину. Људи су кренули на дугоочекиване одморе, деца ишла код бабе и деда на село док су они који су остајали у граду покушавали да се охладе на базенима.

Ја сам поправио пет комада кечева задњи дан школе и осећао се ко титан. Добио сам као награду од кеве 20 евра а од ћалета домаћинску шљагу јер сам га нервирао до последњег дана. Донео сам две круцијалне одлуке за то лето. Прву да тих 20 евра потрошим да се квалитетно усерем да прославим ко човек и другу да ово лето коначно умочим. Сад ил никад.

Одмах сам се прво вече развалио од вињака. Схватио сам да сам још шиљокуран и донео још две круцијалне одлуке. Прву да више никад нећу пити вињау и другу да ћу ћалету вратити за ону шљагу са почетка текста. Сутрадан сам схватио да сам био мортус пијан и одлучио да поништим последње две одлуке.

Пролазили су дани. Било је квалитетне блеје у крају, на теренчету, клупицама, у школском и код Шонета јер су његови пуни лове па су били два месеца на мору. Код њега је била лудница, блуд и разврат, курве и бело. Шалим се, пеглали смо сони, пили пиво и понекад дували. Јебига.

Било је и одлазака на 11. април са књижицом и одлазака на аду. Био је и понеки фудбал али Бога ми, највише је било каунтера. Висио сам у играоници више него некада на трешњи и да се народски изразим јебао сам кеву како сам играо! Чак сам добио и батине од главног мандрила у крају јер је мислио да сам шифраш. Донео сам одлуку да му поломим шоферку на југу циглом. Ову сам испунио.

Копкала ме је она коју нисам. Још нисам увалио мачора а жарко сам желео па сам сваки слободан тренутак користио да дркам. Давим штрумпфа. Шетам кожуру. Гладим сабљу. Бацам мајмуна. Као што се може приметити био сам оптерећен, био сам у пубертету. Нешто се морало предузети јер су комшије због величине бицепса могле да помисле да сам постао тенисер па да пукне брука.

Смогао сам снаге да по ко зна који пут тог распуста погледам ћалета у очи и да га слажем. Тражио сам му паре да изведем девојку. За њега, имао сам девојку, звала се Маја, дала ми је да јој месим сисе и била је из добре куће а мајка јој је била права домаћица и стално га је поздрављала. Сумњао сам тада да би га ћале тој имагинарној прији сјурио ко дубинку.

Листао сам огласе и вртео телефоне наоштрен да скинем мрак. Курчина. Ћале ми је штекара јебена, немам довољно ни за да ми издрка. Неометен неуспехом бацио сам се у размишљање(после дркања на гласове курви које сам звао) и схватио да постоји и јефтинија варијанта. Крајпуташице. Још само да купим ауто хе хе.

Шрафцигер, паркинг, први југо који није црвен(нисам баш толики слепац), правац новосадски пут, стајем, нагињем се да отворим прозор, питам пошто, она каже и јеботе ЈА ИМАМ! Ерупција одушевљења.

Жбуње, отпозади. Јебао сам јако мада нисам осећао ништа. Баш ништа. Рекао сам то наглас. Питала ме је јел оћу у дупе, нисам стигао ни да одговорим а она га је већ преоријентисала. То је било то! Кренуо сам силовито и видео да га она дрка. Свој, не мој. Па јебем му матер, она је он. Касно је било за повлачење а крај је био близу. Шљепио сам је(лепше звучи "је" од "га") по буљи и свршио унутра. Свршила је и она(опет). Донео сам одлуку да ово никоме не испричам и вратио југа.

Дефиниција је написана за такмичење пачија школа.

Ех, та носталгија...

Мој последњи распуст беше пре 4-5 година. Тинејџерски дани лудила, најбољег провода, цуге, девојака, зезања, свега... Ни на шта се није мислило, осим на квалитетно бацање времена уз горе поменуто.

Тог лета сам се по први пут одистински заљубио, посвађао се са најбољим ортаком из детињства, пробудио се на непознатој локацији (срећом, то је био стан ортакове цице, тако да није било непријатности), уписао факс, нашао шљаку, да зарадим неку кинту за летовање, све је некако ишло неким позитивним током. Идила.

Све док једног јулског јутра, око 5, неко није позвонио на врата. Звоно нас је све пробудило, устали смо, и у некој благој ,такорећи, паници, отворили врата, и имали шта да видимо. Два млађа полицајца, у скоро пуној опреми, стајали су испред врата, говоривши мојим родитељима моје име и презиме, показујући на неки папир са некаквим судским печатом и којекаквим потписом.
То је био налог за претрес стана. По ономе што је писало у налогу, био сам осумњичен за производњу и продају опијата, такорећи лаких дрога.
Мајчине очи, пуне суза, гледале су у празно, са великом неверицом и стрепњом шта ће ми се десити.
Мирно сам допустио полицајцима да претресу све што су хтели, и без много буке и не знам ти ја чега, испружио руке и рекао им: "Момци, ајмо ми одавде, ставите ми лисице, предпостављам да треба да ме одведете у станицу, мислим да је најбоље да тамо завршимо шта имамо, пошто сте завршили претрес, да не оптерећујемо моје овим глупостима", затим се окренуо ка мајци и рекао јој: "Немој да се бринеш, нисам крив, све ће бити у реду, замисли да сам отишао да служим војни рок", кисело се насмејао, намигнуо и кренуо полако.
Повијене главе, брадом набијеном у груди, везаних руку, силазио сам низ степенице зграде и присећао се свих момената где сам могао да будем умешан у тако нешто за шта ме оптужују.
Судија ми је одредио притвор на неодређено, док је истрага у току.
Процес се одужио, како то већ иде у нас Срба, све натенане и полако, тако да сам наредна три месеца провео у собичку у истражном затвору, са још пар преступника закона, који су били недужни и невини као и сви који се налазе тамо.

После та три месеца притвора, суђење је потрајало још пар месеци, уз доста среће и доброг адвоката доказао сам да нисам крив, и да немам везе са том организованом групом.
Укратко, последњи летњи распуст сам провео иза решетака, тако да ми је полиција у сарадњи са државом усрала читаво лето и наду у даље школовање.
У међувремену, девојка ме је оставила, смањио се круг друштва, није било више оног доброг зајебавања, али сада су ту само моји људи, од поверења са којима не могу да упаднем у неко срање попут тога.

Letnji raspust? Leto? Raspust? Pa sad ću da ti se najebem majke ko nikad do sad matori.

Familiju ti jebem u pičku, ti si našao da mi sereš nešto o letnjem raspustu jebem te usta. Svake jebene godine isto, otkad sam mogao da držim turpiju i čekić u rukama nalazio si raznorazne razloge da ne idem nigde sa društvom mamu ti jebem pod izgovorom da to tako treba i kako su moji drugari glupi a ja jedini pametan što sa 13 godina znam sve stručne i nestručne nazive za sav alat koji mi je ikad pao šaka.

Srao si kako nemamo para i da je lokalni bazen luksuz. Tek sad posle svih ovih godina mogu da te napušim kurčeganje i da ti kažem da si srao ko grlica. Jebem ja mater i tebi i čika Žiretu što ste svakog leta tukli po litar rakije i pola gajbe piva svaki jebeni dan pička vam materina a kad sam hteo da kupim jedan jebeni sladoled dobijao sam umesto istog šljagu zavrat i motorcangle u ruke dok ste se obojica smejali ko kurve.
Kažeš imo sam drugare, imo sam kurac glogov. Dok su oni gledali ko ima manji telefon i ko će da zavati bolju ribu iz akvarijuma koji je baš tih godina pucao ja sam morao napamet da znam kojim elektrodama se vari gus, a kojim elektrodama aluminijum. Mogao sam da napravim jebenog ajronmena i da ti nabijem mitraljez u dupe povlačeći oroz sa osmehom, jebo te ključ 13 i paljena žica da te jebala.
Jedva sam čekao da se završi leto pa da ponovo krenem u školu da počnem da se družim sa mojim vršnjacima kolko si mi jebo majku u pičku raznim plemenitim gasovima u radionici i da buku struga i brusilice zamenim tišinom a žuljeve na rukama saniram grafitnom olovkom pišući kako mi je bilo na raspustu i svaki put dobio dvojku jer su mislili da ih jebem kad pročitaju šta sam napisao.

I posle svih ovih godina još jednom ću te pitati: Gde je moj jebeni letnji raspust i moje detinjstvo?

Pizda ti materina, da ti pizda materina.

*Дефиниција писана за турнир Пачија школа*
  

Питате ме како сам провео летњи распуст? Па за мене бар знате, наставнице...
Добро, знам да је тема иста за све, али ако сам као и сви зашто сам само ја морао да долазим у августу и изигравам кретена пред комисијом и вашим препланулим телом?
ПИТАМ ЗАШТО!?
Каква бламажа. Чиме сам то заслужио? Зар у силним порукама које сам вам слао током целе године нисте нашли бар зрнце писмености довољно за прелазну оцену? Зар нисте схватили колико ми се свиђате и да сам у стању да урадим све за нас? А био сам спреман да престанем да вас пратим, знам да то није пристојно, нисте одмах морали да обавештавате моје родитеље. Мислио сам да вам моја пажња нешто значи. Има свакаквих манијака, знате и сами, ишао сам иза вас да будем сигуран да сте безбедно стигли кући.
А како сте ви провели летњи распуст, Ивана?
На Закинтосу, јел? Направили сте и мали базен у дворишту, мало кичаст за мој укус, али довољан да не морате да идете и на море. Бацање пара ако мене питате. Боље да сте поправили онај прозорчић помоћне просторије на јужној страни ваше дивне куће. Чак и кад је затворен довољно је да шрафцигером мало задигнете крило, отвара се без проблема. Могао је неко да вам се ушуња у кућу док се ви безбрижно сунчате на плажи. Разумем да људи желе да се одморе од телевизије, друштвених мрежа и политичких дешавања, али лап-топ бар не заузима превише места, могли сте да га понесете. Ту су ваши приватни подаци, слике, снимци, може свако да отвори, погледа и шта онда? Ту су и сва ваша ћаскања преко Скајпа, све шифре које користите, све поруке које сте послали или примили. Бадава ви обришете поруке, ако вам је неко претходно убацио програм ки-логер који све бележи, као црна кутија, свако словце које сте откуцали. А то је могао да учини било ко, доносили сте пар пута исти лап-топ у школу и остављали га у наставничком кабинету, чак и када је кабинет био празан.
Питам се зашто се обрисали све поруке које сте размењивали са наставником музичког ако вам је ''толико било лепо'' на Перућцу, и како оно већ рекосте ''симфонија за сва чула''? Обрисали сте и слике које вам је слао? Лепо сте испали, није требало да их бришете. Нисте се много обазирали на то што није било спасиоца на месту где смо се ми, ученици, купали? Ваши и Бахови актови су много битнији од наших живота, јел тако?
И шта сад Ивана, испада да само ја имам слике, љубавне поруке, мини клип из туш кабине, а вас двоје сте све обрисали? За Баха додуше нисам сигуран, мада вам је обећао, лепо је написао тамо да је два пута проверио и потврдио вам да је очистио Рисајкл бин.
Штета би било не поделити материјал са вашим мужем, рецимо? Шта кажете на то? И њега сте у неку руку изневерили, не само мене.
Ја ћу вам опростити ако ми овог пута дате четворку, а за остало ћемо се договорити после часа.

Došao je i taj dan, jako tužan za mene. Završila se škola. Dok su drugari i drugarice iz odeljenja uveliko cepali sveske i knjige ja sam moje lagano pakovao u torbu da bih ih sačuvao za mlađu sestru...

*** - Profesorka, može li neko drugi da čita sastav, ovaj smara!
- Hranislave, prestani da ponižavaš Borivoja. Nastavi dete.***

Nakon dodele svedočanstva otišao sam sa porodicom na planinu Rtanj. Nismo imali para za more pa smo zato otišli tamo a i blizu je. Poneo sam i lektiru, čisto da mi ne bude dosadno. Pošto ću biti vukovac i moram da opravdam poverenje kod svih profesora, poneo sam i knjige za narednu godinu.

***- Khm, koja budala, hahaha.
- Je l' ga čuješ šta on čita? Pa, ko normalan nosi knjige, eeej bre?
- Zadnja klupa, TIŠINA!***

Raspust je prolazio baš kako ja volim. Mirno. Svako jutro, čim sunce izađe i obasja ovu čarobnu planinu, odlazio sam kuda su me noge nosile tražeći drvo i hlad gde mogu da sednem i uživam u čarima čitanja i učenja. Gutao sam svako slovo knjige koju sam poneo...
Jednog sunčanog popodneva, plavo nebo se odjednom obojilo u crno. Krenulo je da seva i grmi. Kapi kiše su počele da klize niz moje lice. Uplašio sam se. Setih se reči mog profesora fizike i brzo sam se uputio da nađem neko sklonište jer sam se dosta udaljio od kuće.
Naišao sam na pećinu i ...

*** - Ijaoooo, ako je ovo raspust onda...
- Ej, probudi se, gleda te profesorka.
- Boro, ako je to sve od raspusta, neka Vesna...
- Sad dolazi najbolji deo :đavolski osmeh:***

... krenuo sam da istražujem. Kako sam išao sve dublje i dublje, osetio sam jako čudan miris koji je bivao sve jači i jači. U jednom trenutku sam osetio neko blagostanje i smirenost. Nešto mi nije dalo mira i krenuh sve dalje i dalje.
Naišao sam na neka vrata. Malo mi je bilo čudno, otkud u pećini vrata i to drvena. Otvorio sam ih. Imao sam i šta da vidim. Skrivena fabrika opijata, suncetijebem. Onaj logo koji vidim, jebote pa o ovome sam gledao na dnevniku. Za ovom organizacijom se traga odavno. Gotovo, ubiće me! Odjednom sam se ukočio a ispred mene su se stvorile tri devojke. Gole, kao od majke rođene. Kakve sise i ribići. Dig'o mi se u roku od odma'.

***- Brate, budi se, ovo moraš da čuješ.***

Jedna od njih, crvenokosa, me je pitala, da li sam ja Borivoje. Odgovorio sam potvrdno. Sve tri su se nasmejale a ona sa najvećim sisama me je uhvatila za kitu i vodila ka direktorovoj kancelariji. Ušli smo. Glavni me je pogledao, izbuljio oči i glasno rekao: TI SI TAJ, dođi, padni mi na grudi i da te pošteno izljubim!!!
Izbalavi me čovek ni krivog ni dužnog i odvede me do glavne prostorije u kojoj se kuvalo nešto i reče: ''Ma, nema greške, ti si taj, Bora iz Sugubine. Je l' da?'' Potvrdio sam. '' Vidiš sine, meni je jedna ciganka iz Grabovaca rekla da će mi posao krenuti tek kad tebe upoznam. Ovim poslom se bavim već deset godina i ne ide mi loše. Pretpostavljam da znaš o čemu ti pričam!?'' Klimnuh glavom. ''E, vidiš, ovaj opijat koji godinama pravim ide super ali ipak mu nešto fali, nije to to. Marihuana, kokica, zeleni šampinjon ali opet nešto fali. Pogledaj ove papire i reci mi u čemu je problem a ja ću ti se odužiti domaćinski.''
Gledam papire, formule, materijal, aparaturu i odjednom mi je sinula ideja. ''TREBA TI ŽALFIJA!'' Odjednom je sve stalo. Zavladao je strašan muk. '' Pa, da, da bi ovo još više radilo a da ne peče grlo trebaju ti još dve izopropil grupe na polifenolni lanac molekula. To je to. Momak, idi naberi tri-čet'ri kila, ubaci i okreni na zabavu.''
Nakon pet i po sati kuvanja i konzumacije proizvoda od strane direktora, izašao je nov opijat na domaćem tržištu i u regionu. Krajem avgusta je počeo izvoz u Australiju i Ameriku.
Svakodnevno sam odlazio na moje ''tajno mesto'' pod izgovorom da učim. Roditelji nisu ništa sumnjali. Od svake prodaje sam imao 30% što je za jednog školarca bilo sasvim dovoljno. O, ribama da i ne pričam.

Jedva čekam prvi septembar. Znanje je ipak znanje.

***- Šta je bilo pičke, a? Ćutimo?***

Миа Борисављевић на ју тјубу. Пустиш спот, искључиш звук, занемариш диџеј Денаил Екса, оног павијана Ша и дрвиш мачугана.

Da kozo buljava, znaš kada sam znao da ćeš i ove godine da nas pitaš ovo glupo pitanje. Ko o čemu ti o raspustu, nabijem i njega i tebe . Da mi je samo znati kakav to fetiš imaš kada te svake godine zanima šta gomila pubertetlija radita dva mjeseca godišnje kada im ne dišete iza vrata. Nego pošto se uskoro rastajemo da ja tebi iskreno opišem kako sam proveo raspust, možda nakon ovog teksta ukinete tu temu na pismenom.

Zajebi priču Miloša iz prve klupe kako je išao u Egipat da pliva sa delfinima ili Miličin obilazak svetinja na Kosovu, moj raspust jer bio neprevaziđen. Pa da polako krenem iz početka.
Prvi mjesec dana i nije bilo loše, starci ubjeđeni da sam prošao četvorkom ali mi se svijedočanstvo zagubilo negdje pa ću im pokazati dokaz svog uspjeha tamo negdje sredinom avgusta kada se rasčisti ta frka sa papirologijom. Čak sam i nešto para dobio pa može da se ode na sok i sladoled jer kao što znate moji vršnjaci ne piju, ako je sudeći po godišnjim izvještajima sa raspusta koje pišemo ovde već dugi niz godina. E pa ne piju moj kurac draga profesorice, Milica sredinom jula zaglavila na rehabilitaciji u Crnoj Rijeci, a Miloš od silnog esida još živi ubjeđen da je u Egiptu sa delfinima. Nego da se mi vratimo na moj raspust. Bleja na gradskom kupalištu uz sokić i sladoled, kakvo divno ljeto mislite vi sada. Zamalo draga profesorice, ona pičkica Srđan izlajao starcima da sam pao iz Srpskog i matematike. Kaže da ga trip od sokića naveo da me odruka. Pizda jebena, sada će vjerovatno da napiše kako je to bilo za moje dobro. I tako počinje pakao od raspusta nema više para za sokove, kućni pritvor uz pravopis i zbirku zadataka iz matematike to je bilo moje fensi ljetovanje a vjerujem i većine ovih idiota u razredu.
Pregurao sam nekako do avgusta, jer uz dovoljnu dozu bensedina sve je moguće. Tu već počinje drama. Na četrdeset stepeni dolazim na popravni da pišem kako se osjećam dok vi ispijate koktelčiće parama koje ste pokupili od levata koji nisu zaglavili na popravnom. Matematiku sam riješio sa par litara šljivovice ali ti kurvo nisi imala dostojanstva da se pojaviš na popravnom, što ti nije predstavljalo problem da za šugavu dvojku tražiš 100 evra. Nisam ti dao kintu a sjedim u novom razredu i pišem ti kako mi je kul bilo na raspustu. Ha ha ha, imam i ja veze u ovoj školi kučko.
Nego da ti ne dužim više usrala si mi jebeno ljeto i mnogo ti hvala. Vidimo iduće godine se u avgustu kučko!!!

Прво лице множине.

Све чешће појава у модерном фудбалу, када играч који изводи корнер ставља лопту ван простора који је за то предвиђен. Центиметар - два...као да то значи нешто. Ситан лоповлук. Нема ништа горе од ситног лоповлука. Ако крадеш, кради на велико, ко човек. Ал да, ниси човек, ти си гњида. Немаш муда да будеш лош па се кријеш иза малих крађа и ситних пакости.
То су људи који не плаћају карту у аутобусу, али су најгласнији кад треба прокоментарисати крнтију у којој се возе. То су људи који су прави навијачи и воле свој клуб, али никад не плаћају карту на утакмици. То су људи који се убацују у ред, јер они једини журе. То је полицајац који прима мито. То је комшија који ти украде 3 цм. дворишта док подиже зидину, а онда ти отрује пса јер лаје у три поподне. Клинци који краду бициклове и пресрећу бакице на улици. То су људи који на 20. поену ударају по рукама ко да си им мајку њима убио. Мангупи који ти продају балван. Неписмена багра која НЕДА КОСОВО, и која не зна бољи фазон од ЏАБА СТЕ КРЕЧИЛИ. То је лик који је факс завршио на пушкицу, члан је странке и нашао је посао одмах после факса.
Претворили су нас у ситне лопове. Једини начин да преживимо је да закидамо, крадемо, лажемо. Да се понижавамо до крајњих граница.
Нема више фер - плеја, најбитније је победити, па макар и по цену сопственог достојанства.

Лежиш као задња крмача од 200 кила која се тек породила, једеш сендвич пун саламчуре и бајатог кечапа и шалташ канале...

Мичи политику, то су све лопови, напунили су се пара, дебилчине једне мртве.

Гле' овог Ђоковића како игра, па све му јебем мутаво, не умије лопту чо'ек да стрефи, пу, јебем му фамилију богаљску, ја да сам тамо, борио бих се, вратио бих сваку лопту макар, све бих стизао, а не као он, јебем му племе да му јебем, појма нема!
Како је могуће да игра уопште, не капирам ово, дебил.

Шалтај канал, не могу да се нервирам...

Ма дај, овај Меси је прда обична, нема везе с мозгом, дај бре горе видиш ли да ти Неимар утрчава, па какво магаре, мајко моја рођена, не могу да вјерујем да овакав дебил игра, који му је курац?!
Гле', невјероватно глуп чо'ек, немогуће шта гледам, како бре ово плаћају да игра, кунем ти се, ја бих срце на терен оставио, не бих играо овако као баба!

Мичи ово срање, пих, бабускере распале гледам ту...

Чујем да је Миле истрч'о маратон, која је то дегенчина, замисли на шта он губи вријеме... Ја бих то могао и без спремања да истрчим, ма дај, смијешно, ето спремао бих се пет, шест дана и лаганице, чуш толико се спремао тип, будалетина бре...

Него ај' да видимо шта има на...

Ахааа, гле' га овај педер Гејтс, па бре маму му јебем, толике паре као даје у добротворне сврхе, лако му је кад прима толико, што ја не примам, па би видио како се даје... Стока бре богата, па се бахати туда, он као даје сиромашнима, дај бре....
Хах, ееее Митровићу, нека ти га, купио си сину кола од сто 'иљада да се бахати, нека му га, нека, бије народ по улицама. Ја бре да имам милионе, сину не бих купио то него голфа двојку, ТДИ и то обични, ни И црвено не би имао!

Ооооо, ево их хемичари на Еуроспорт. Стварно бре, погледај како се распадају, напумпали се од хемије, не знају ђе ударају, хах, могао бих и ја тако, само да оћу, али ја нећу себи да уништим живот са хемијом, нисам шашав, ја живим здраво. Који ће ми курац мишићи који су се надували као балон од хемије и чим престанеш да пијеш и кад остараш има све да спласне и кожа да ти виси... Ионако немају снаге.

Mogao sam da napišem i karijeristkinja i da u toku kucanja dva puta pogledam u tastaturu(elektronsko lomljenje jezika xexe) da li pravilno kucam tu reč ali neću. Jebe mi se, moja dekfka-moja pravila. Ionako mi i te rodne ravnopravnosti idu na kurčev živac ali o tome nekom drugom prilikom.

Karijera, kažeš, emancipacija? Frljamo se izrazima, a? Šta si ti ono beše po zanimanju, piar? Konsalting menadžer? Menadžer bilo čega? Sajmovi, konzilijumi, kongresi, okupljanja, sastanci, kontakti, asistenti... Jel znaš ti, poslovna ženo, da zaviješ sarmu, da te ja pitam? Naravno da ne znaš, nisi gledala majku kako kuva nego seks i grad, jebo selo tamo samo blata ima.

Umesto da si pravila kolače kao tinejdžerka i pisala recepte u svesku ti si jurila popuste po berškama i teranovama, kucala esemesove i mejlove i razvlačila žvake po fakultetima i zadnjim sedištima napucanih likova sa beogradskog asfalta. Sada recepte čitaš na netu i pitaš se zašto su ti kiflice kao guma a za podvarak misliš da je "ono na kolima ispod onog metalnog što si platila 170 evra kad se pokvarilo".

I ta kola. Jebo te ko ti je reko da ih kupiš i ko ti je dozvolu dao. Samo ti nabadaj papučice u štiklama i polako...imamo mi vremena da ti uteraš MANa sa dve prikolice na to "malo" parking mesto, čemu žurba pa svi smo krenuli na Obilićev venac da pijemo produženi sa mlekom i ogovaramo ljude, to je esencija života.

Posle se pitaj zašto nemaš dečka. Ili imaš ali je pomalo gej i ne jebe kako valja. Pa ne bih ni ja jebao kako valja da jedem supu iz kesice, dao bih ti kurac u kesici pa ga kuvaj dok ne nadođe a onda mi kaži jel isto "iz kesice" i domaće, masno. Muškarac spremio sebi da jede, opeglao sebi majicu i jedva našao čarape pa da jebe kako valja? Juče. Pa sam sebe gleda ko pederčinu, umalo nije zavuko sebi pastu za zube u buljsona posle kupanja.

Gde su ti deca? Jebo ženu koja troje nije rodila. Nemaš dece jer su obaveza? Pa i tebe je neko odgajio i posvetio ti se...dobro, možda te je trebao malo više tući ali svako ima pravo da pogreši. Dece nemaš jer nemaš ni muža a ako imaš muža onda ne možeš da planiraš decu kada još nisi zamenik zamenika zamenikovog zamenika nekog kurca u nekoj firmi sa imenom *profy, inter, global* pa neki đavo... Nek imaš platu ko Milka Forcan ali ako dece nemaš koji će ti? Letovanja, krpice, izlasci... A imaš kucuuu. Jaoj slatkica voli životinje... Volim ih i ja ali im ne titram muda i ne hranim bolje nego sebe. To treba da ti bude ljubimac a ne gazda i ako uopšte porediš džukelu sa detetom zaslužuješ da nemaš dete.

Da, izlasci. Pregazilo te je pola grada jer si ti emancipovana, samostalna, jaka, sama sebi dovoljna žena? Ne, ti si kurva. Kako god da sročiš opet si kurva. Tj drolja, kurve poštujem. Pohvali se ovim kada te "startuje" neko, svideće mu se veruj mi.

Koliko god napredak civilizacije bio dobar ima i svoje loše strane a ova je jedna od najlošijih. Mrzim i muslimane ali šerijat je iz raja izašao. Dobile ste i pravo glasa. Al ste ga izglasale jebale ste mu mamu, bitno da oni imaju lepe frizure i čestitaju vam Osmi mart preko teve prijemnika. Što su arapi puni love? Nafta? I to se potroši, ali nema ko jer žene ćute i rade šta im se kaže.

Toplo porodično gnezdo, ručak miriše 200 metara oko kuće ili stana, muž došao sa posla i seda da popije rakiju pred ručak, doneo skromne ali pune kese, deca dolaze iz škole, ljube mamu i tatu, sedaju svi zajedno da ručaju i pričaju o tom danu, kuća sređena pod konac možeš je za katalog slikati, gledanje slagalice posle ručka, pomoć deci za domaći zadatak, šetnja parkom, porodično pecanje, odlazak kod babe i dede, idila...to je idila a ne ono što juriš i šta sanjaš.

*Definicija pisana za mizantrophy.*

Devojka srednjeg rasta, učestale boje kose, nije ružna a nije ni seks bomba. Radila je u pekari do moje zgdrade i bila je potpuno obična, neutralna kao puter kifla. Nit masna nit slatka nit slana. Samo obična.

Ali ipak, dok sam je gledao kako se hvata za buhtlu sa džemom ili sa kojom energijom seče burek "za ovde" skakao mi je nivo holesterola u krvi. Čudan osećaj. Preko puta u fast fudu je radila sisata Danica, tamo mi se dizao kurac, to sam kapirao, ali ovaj osećaj...kao kada sam prvi put probao lazanju sa belim lukom u prahu, bilo je to nešto novo, neobuzdano.

Koliko puta nisam mogao da dočekam da završi, oko četvorke, pa mi prekrati ostatak noći kada se pojavi na mojim vratima stana sa svojim brašnjavim nosićem i punom kesom bajatog žu žua, kojom rol viršlom i drvenim hlebom od kojeg smo mleli prezle pa uvijaj karađorđeve, uvijaj, uvijaj... Nekada sve do njene sledeće smene! A džukci bili prema njoj, ona fina pa joj vazda uteraju 2 u 1. Iz druge u prvu, to smo tako od milošte zvali, ko ona kafa.

Lepo nam je bilo, ja imao devojku ona nije imala dečka dok se u kraj nije vratio Rajko Gastos. Kad je zapad bilo šta dobro doneo pitam ja vas? Oterali ga njegovi nazad u domovinu majku Srbiju da se ženi, otac stari unuke oće da ima. Bio po malo glup i malo više krezav. To je još jedan razlog što je došao, da popravi zube, ne zato što je glup, kod nas jeftinije.

I jebo majku, došo pun para al seljak čovek i prvi dan otišo u pekaru kod nje da jede! Pa majku mu jebem idi jedi crevca kod Slavonca kad već imaš pare, ja da imam svaki dan bih crevca jeo! Ali ne, on odma kod nje i ni dobar dan ni Pomoz Bog nego s vrata: daj picu! Ko da me žarka munja sa neba ošinula. Bolje da jeste.

Ona mlada, neiskusna(ja znao samo misionarku a i sada nisam nešto bolji) šta će, kud će kukavica beda dade mu, uvati je đubre na elokventnost... Ostah sam, nemam s kim da umačem đevrek a idem u fast fud preko puta da gledam u kajzerice pa kući da gulim svoju kiflu.

Pitanje koje postavljaju članovi uže i šire familije , a u cilju da ti stave do znanja da znaju da se nešto dešava u tvom ljubavnom životu. Od presudnog je značaja za tvoje psihičko zdravlje da prvi put odgovoriš adekvatno na ovakvu provokaciju jer te to može spasiti od daljeg smaranja rodbine koja nema šta da radi (u pauzama serija), pa se raduje svakom traču.