I Šćepovića bi prodao
Fantastičan trgovac. Mamić. Prodao bi pesak Arapima, popu bradu, svinjetinu muslimanima, zastavu duginih boja funkcionerima Dveri i Šćepovića...nekome.
"Jel si uspeo da prodaš onog tvog krša? Onog tvog raspalog jugića!"
"E jesam juče! Utrapio sam ga nekom liku za 700 evra!"
"Molim? Za 700 evra? Kako je moguće da si prodao auto koji može da tera samo 15 minuta a da se ne ugasi, a i ofarban je u pedersko roze! I to još za 700 evrića!"
"Ma uzeli su ovi iz LGBT Srbija da im bude službeno terensko vozilo! Poslali nekog fićfirića da pregovara! Nit' zna išta o kolima, nit' zna da pregovara! Ja malo nabacio feminiziran glas i uvalio ga! Mislim auto, da me ne shvatiš pogrešno!"
"Svaka čast brate! I Šćepovića bi prodao!"
Skinula izolaciju
Obrijala noge.
- Ljubavi, jesi li skontao nešto u vezi mog izgleda?
- Aha, vidim skinula si izolaciju. Pa krajnje je vreme bilo. K'o da si imala obavijene tepihe oko tih nožurda, draga.
- Majmune, mislila sam na nove minđuše.
- A, pa jebe mi se.
Turbo na džojstiku
Мистериозно дугме на сваком фуш уређају за играње видео игара за које нико жив не зна чему служи, чак ни Кинези који га мећу у те крајње неквалитетне комаде пластике. Бела дрвена бојица међу електронским уређајима.
Видео си га и притиснуо безброј пута. Чисто да видиш хоће ли се шта десити. На Терминатору (Нинтенду ако си био буржујчина и ако ти је ћале био шверцер нафте и Румунки), некој лошој копији Сони кеца који си добио од фамелије за дванаести рођендан, купљеној у Турској кад је тетка ишла у набавку џинса који продаје на бувљаку, даље на првом компу кад си открио заразу звану Про еволушн сокер. Никад се ништа није десило, јебо га курац. Једни су веровали да је то дугме које ти чини аутомобиле и фудбалере на игрици бржим, други да кад га притиснеш одређен број пута у комбинацији са другим тастерима откриваш тајне нивое у игрицама, трећи да је неопходан за извођење сексалитија итд. Права истина је да кад га притиснеш активираш ГПС помоћу ког илуминати из НАТО-а открију где живиш па те после лакше бомбардују, а могу и да ти ухакују акаунт на фејзбуку и побришу сву порњаву и семинарске за факс. Па ти притискај и даље.
-О'ш сиви или црни џојстик?
-Сиви, није ми нико умро, пу пу.
-На. Шта радиш то?
-Пусти ме брате, то ми је ритуал. Реко ми Ћоми Ништак још док смо пикали ИСС на сонију да ако притиснеш турбо три пута и стрелице редоследом као кад се крстиш добијеш све црвено расположење.
-Зајебо те Ћоми, то се намешта у подешавањима.
Maćado
Alternativni izraz za domaću rakiju kako bi se i najokoreliji tradicionalisti uklopili u fensi društvo.
Konobar: Ćao, izvolite?
Elizabeta: Ja ću kratki espresooo, sa mlekom i Plazmom, čašu destilovane vode i ratluk od kaučuka.
Relja: Meni late makijato mega indžekšn, sa polu-produženim, i slamčicu sa kišobranom.
Miladin: Meni maćado.
Konobar: Molim?
Miladin: Kajsiju, jebem te usta.
Kako znam da je petak?
Па знам, брате, једноставно се пробудим и расположен сам. Напољу је сунчано, киша тим даном не пада. Укућани чаврљају од раног јутра, ни трага мрзовољи која их је пратила претходних дана. Ауто је упалио из прве, а и резервоар изгледа пунији. Свака песма на радију је моја омиљена, како ли само знају? Пуштају ме да се укључим у саобраћај. Није ни гужва. Јавља ми се и сисата џогерка. Добро, можда клима главом у ритму музике из слушалица, али одбијам да поверујем. Па петак је, побогу, што се не би јавила? Портир на послу не гледа пропусницу. Да зна српски, сигурно би ми запевао: ''...данас те нико неће дирати, мали''. Ни шеф се није обријао. Колега мења фирму, па му правимо пригодан испраћај.
- ''Желим ти све најбоље, Бред'', а мислим се: да ли се заиста тако зове? Ко га јебе, за кад ми треба? Петак је Бредли, терај се у курац, заболе ме што си нашао нови и плаћенији посао, да ли идеш на Бали у јануару и када ти ћерка полаже испит на флаути.
Састанци су опуштени, данас се важне одлуке не доносе.
- Какви су планови за викенд?, љубазно пита директор сектора.
- Чекај да претерам вечерас, контам, а кажем учтиво: ''Ах, знате како је, породичне обавезе, као и обично...'' Коњу, теби ћу да кажем да ћу пола суботе да мамурам, а од пола да кренем да се поправљам.
Иркиња је у тесном џинсу, а Индијка у кежуал мајици раздрљене крагне. Да, види се раздељак, а ја волим чоколаду. Џејн ће на паузи за ручак у паб, па ако сам расположен... Јок, ти си расположен, Џејн је бре прошле године појебала бармена у колд-руму на шес' степени целзијуса, налакћена на картонске гајбе мексичке Короне! Доста пре фајронта!
А исто је био петак, рек'о ми човек.
Имејл у 4:58:
''Пожури по малог у обданиште, знаш да петком раније затварају, имате вечеру од синоћ или наручите пицу. Ја нећу дуго, најкасније до 11! Љубим те... Мва :)''
Slađa
Ona je kafanska konobarica od tri'est tri godine. Njeno ima se pravilno izgovara "SlOađa". Razvedena je, ima vanbračno maloletno dete i radi u seoskoj birtiji Monako. Ojače građe, nikako debela, utegnuta u crne helanke. Crna kosa poput lavlje grive se spušta preko majice sa dubokim V-izrezom koja jedva održava njene pozamašne dojke kao ukrućene goropadi. Na nogama sandale, platforme od plute koje nose samo srpske medicinske sestre i kafanske konobarice.
Slađa je 'oćna, ali Slađa ne da svakom. Uđeš u kafanu, teškim korakom noseći brdo problema na leđima. Sedneš, izdahneš. Naručiš sebi piće, Slađa pije vinjak. Sa Panasonik linije milozvučno peva Ipče Ahmedovski. Seda ti za sto, popričaće sa tobom poput brata ti. Slađa ima završenu osnovnu-i-po školu: osnovnu i dva razreda trgovačke, ali ima životnu mudrost Zaratrustre, iskustvo Marka Pola i smirenost Patrijarha Pavla. Uvek je sa osmehom, ali poznaje život, život koji ju je gazio i nije je štedio. Iznad obrve ima ožiljak koji je podseća na bivšeg muža Žiku, kamiondžiju sa ogromnom trbušinom koji lako zamahne ručurdom, i ranu na desnoj plećki od noža skakavca, ali Slađa se nikom nikad nije žalila na svoje probleme.... Ne, Slađa sluša druge. Selom kruži legenda da se ne zna broj krava i teladi koje su čičice nakon stočne pijace štetovali kod nje u kafani, kao i o broju razbijenih glava seoskih lola od strane njihovih žena, kada bi se muževi o uranku vraćali od Slađe. Ali seoske žene nikad nisu dirale Slađu, Slađa je feng šui u selu, doktor Sigmund Frojd, garant stabilnosti njihovih muževa, samim tim i porodice, pa i sela...
Slađa nije osoba, Slađa je institucija. Da Slađa ne postoji, trebalo bi je izmisliti.
Tata ga za ruku izveo iz bolnice
Od brda odvaljena ljudina, koja jednom rukom sječe stogodišnje hrastove, a drugom jede vrelo prase direktno sa ražnja.
- U jebote, koliki čovjek suncetipoljubim! Ovaj jede prase sam.
- Buraz, ovaj kad se rodio tata ga izveo iz porodilišta za ruku, dok mu je mama ostala ležati još deset dana.
Domaćica iz kesice
Nit’ ume da kuva, nit’ je interesuje. Vrhunac njenog kulinarskog umeća ogleda se u smućkanoj supi iz kesice i nekakvog zrnevlja, musli, ako pitate one malo flafičastije, potopljenog u mleko za doručak. Ništa sarma, ništa gulaš i ćuftice. Ne zna razliku između čorbastog pasulja i prebranca.
Noćna mora svakog Balkanca naviknutog na jaku maminu kuhinju.
Ona nikad neće shvatiti logiku iza čuvanja vegete u kutiji od cedevite (da se ne osuši, jelte), kuhinja joj služi isključivo kao dekoracija. U rerni drži džempere jer joj je ormar već prepun stvari, u frižideru sve krema do kremice za zatezanje kože.
Ko će sutra slavski kolač da ti mesi?
-Dragi, kako ti se sviđa doručak?
-Mhmhm... Nije loše...
-Sve si pojeo, hoćeš da ti napravim još malo muslija?
-Neka, ne mogu više… odoh da odnesem mami lek…
Valderama
Poznati kolumbijski fudbaler iz 90-ih. U Srbiji, Valderama je bilo koji čovek iz Južne Amerike. Nije bitno čime se bavi, da li on samo ima dugu kosu ili je narko-bos, fudbaler, pevač... On je Valderama kako god da okreneš.
Ćale : "Teraj bre ovog Valderamu u pičku materinu!"
Sin : "Ćale, nije to Valderama, to je Messi.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ćale : "Ćerko, zašto slušaš tog Valderamu? Pa pogledaj koliku kosu ima.
Ćerka : "Pa tata, to je Santana!"
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ćale : "Ženo, nekog Valderamu sam ti video na pozadini lap-topa."
Žena : "Nije to Valderama, to je Julian Ruiz, najpoznatiji latino-pornićar."
Voditelji dječijih emisija
Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.
Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.
V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!
(Nakon par minuta)
V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...
(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)
V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!
(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)
V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!
(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)
Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“
(Za vrijeme igre)
V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.
Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.
V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...
Odigrati tiket
Када одеш неспреман на испит и заокружиш одговоре који ти звуче најтачније.
Пролазност је слична оној када одиграш егзибициони тикет од 16 парова у кладионици.
Лик 1: Тебра како прошао испит с'обзиром да опет ниси учио?
Лик 2: Ма отишао одиграо тикет и изашао, стандардно.
Лик 1: Луд си брате, дај научи једном па да буде сигурица
Zimski fudbal
Igra koju bi trebalo uvrstiti među Zimske Olimpijske Igre. Predstavlja savršen spoj fudbala, hokeja, i koride.
Obično ga igraju dokoni klinci u zimskim danima kad nema drugih stvari za ubijanje dosade. Teren je okružen sniježnim zidovima nalik onima u hokeju. Zidovi imaju istu svrhu kao njihovi američki rođaci, a to je zakucavanje protivnika u njih i ostavljanje fresaka u raznim oblicima. Bez faula naravno. Podloga je neravna, na nekim djelovima mekana, na drugim utabana, i naravno klizava. Podsjeća na međunožje Nede Ukraden.
S obzirom da nema ni kornera, ni auta, a i faulovi su rijetka stvar, igra se brzo i gotovo bez prestanka i stoga je zabava zagarantovana. Igrači trčkaraju po terenu sa jedne na drugu stranu poput pijanih ćurki, dok je kontrola nad svojim nogama kao kod Ferarija sa kineskim ABS-om na ledu. Nema je.
Na zimskom fudbalu si u jednom trenutku Zidan koji baca dvojicu na dupe jednim potezom, a nekoliko sekundi kasnije si Govedarica koji dribla sam sebe, kliza se i zakucava se u svog saigrača puštajući protivnicima da izvuku kontru.
Za razliku od običnog ili uličnog fudbala, sniježni teren posle utakmice ćeš uvjek napustiti sa osmjehom, bez obzira na rezultat.
Libela
Алат за мерење интелигенције.
Брате, синоћ сам опеглао Катицу!
Ону малу из Хемијске?
Да брате!
Ти баш ниси под либелу, ћале јој ради у ДБ-у, кева секретарица у БИА, а буразер у Про гарду. Неће ни ЈМБГ да остане од тебе.
Jaje iz ljuske ne može osloboditi
Preteča sajle. Smotan k'o džoint, popušen k'o lula. U poređenju sa našim junakom, kultni Steve Urkel podseća na šarmantnog gospodina kojem su motoričke sposobnosti i koordinacija jača strana. Tehnički gledano, čovek bez udova ima veće šanse da otrči maraton, a Saša Matić da postane vojni pilot, nego naš protagonista da iz šurnaestog pokušaja uspešno odredi koja je desna, a koja leva strana. U prostoru se snalazi k'o slon u staklarskoj radnji, ali poseduje gracioznost nosoroga. Ruku je prvi put slomio dok je pokušavao vezati pertle, a noge i višestruki prelom glave zaradio je umišljajući da može džogirati na pruzi sa odvezanim pertlama dužine dva metra. Pri padu na asfalt, uradio dupli salto, pa je nenormalan zato.
Psihološke karakteristike koje ovakav individualac poseduje vređaju inteligenciju prostog čoveka, te podsećaju na nekog koga su daunovci od plastelina pravili. U razgovorima koje su školski pedagozi vodili s njegovim roditeljima koristili su izraz ''Nedovoljno oštar'', kao eufemizam za ''Gospođo, žao nam je, vaše dete nije dovoljno glupo da se evidentira kao retadirana osoba, molimo Vas da kod sekretarice uzmete uputstvo za korišćenje prezervativa''.
- Čampi, brate, šta ima?
- Ehej, Luks, legedno naših pašnjaka, evo, idem na suđenje.
- Kakvo suđenje, što?
- Ma optužila me jedna maloletnica za obljubu, imam ročište za pola sata.
- Auh, matori, al' si zaglibio. Imaš li makar advokata?
- Imam, angažovao sam Đoleta.
- Đoleta? Našeg Đoleta?! On je advokat?! Đole koji je mislio da će postati duplo veći ako pojede samog sebe?! Čoveče, on jaje iz ljuske ne bi mogao osloboditi, a kamoli čoveka od sudske optužbe! Znaš da je on u osnovnoj mislio da mu ne treba proteza jer zube može ispraviti ako vilicom bude udarao u ivicu trotoara.
- 'alo, brate, nemoj da ga kudiš! Čuo sam da je odličan advokat. Odbranio je Džonija od optužbe za preprodaju narkotika.
- Jes', al' Džoni i murije ministri su ortaci bliski. Znaš da je on malo opasniji dasa, sigurno je pretio sudiji. S druge strane, ako te Đole bude branio imaćeš sreće ako Srbija ne uvede smrtnu kaznu. U najboljem slučaju ćeš završiti u ćeliji sa dvojicom crnaca, a zatvorski zid sa druge strane ćeš videti na Sv. Nikad, dve hiljade nijedne. Ipak, ne beri brigu, doneću ti cigare i vazelin na mardelj.
- Ali...
Grandovo narodno veselje
Весеље које је исто сваке године. Препуно алкохола, хаљина од сома евра и Џеја који пева '' Калашњиков '' тачно у поноћ.
20:00 - Снимање треба да почне. Џеј је у купатилу, трезни се. Лукас тек пристиже, не може да убоде врата.
20:30 - Пристижу старлете, го - го играчице, Ћира, Цакана и Брена. Лепа Лукић долази из кладионице.
21:00 - Џеја износе на бину. Прича неке вицеве, и сам се смеје својим форама, док Ћира пева '' Феноменоменално'' . Саша Поповић пизди. Лепа треба да пева '' Срце је моје виолина'' , али још касни јер Барса није дошла 2+I.
21:30 - Лукас је коначно ушао. Носи цвике и једина је особа која се смеје Џеју.
Лепа је такође стигла. Херта дошла Х.
22:00 - Сви се диве Брениној хаљини од перја, источно - сибирске морке.
22:30 - Џеј је у екстази. Лукас се ваља по бини. Брени отпада перје. Поповић пизди, јер је нестало алкохола.
23:00 - Ћира опет пева '' Феноменоменално '' . Лепа тугује због Барсе, Дарко Лазић је у бекстејџу, једе сепра.
23:30 - Стигла тона алкохола. Посебно за Џеја, посебно за Лепу. Ћира добио по пички због извођења једне те исте песме.
00:00 - Одбројавање је завршено. Конфете лете на све стране. Џеј пева '' Калашњиков '' на измишљеном језику. Поповић се смеши и трља дланове. Брена је отишла за Мајами, а њена двојница ности исту хаљину, само од вештачког перја. Ћира је на ВМА, Дарко Лазић не престаје да крмља, Лукас се изгубио, Лепој дошао тикет. Срећна Нова Година.
ЗА ГРАНД!!!!!!!!
Da li bi mi izronio školjku?
Сутоморе.
Спустила се ноћ. Седите сами на плажи, загледани у једва видљиву линију где се море спаја са небом. Њу су преплавила романтична осећања, а тебе потреба да полно општиш. Што пре.
Таман када је рука кренула да са романтике хоризонта причу измести у сфере које су много битније у животу једног адолесцента, у тишини ноћи одјекнула је реченица:
- Драги, да ли би ми изронио једну лепу шкољку?
Е, јебига.
Још недовољно искусан да причу о морској шкољци вешто и неприметно преокренеш у причу о морским краставцима и краставцима уопште, остајеш условљен јебеном шкољком и роњењем. Наравно да си већ поменуо да си врстан пливач и ронилац. Истина је да ниси много одмакао од своје каде, али израњање шкољке ти је сада последња шанса да уђеш у свет одраслих.
- Наравно...
Устајеш са песка и одлучним кораком крећеш у непознато. Ниси ти нека пичкица, да сквасиш ногице до чланака, па до колена, па постепено... ма јок. Стропоштаваш се у море наглавачке, пре тога удахнувши ваздуха колико ниси у последњих сат времена. Додир са хладном водом и нечим получврстим на њеној површини, охрабрио те је мишљу да ћеш можда одмах умрети од инфаркта, да се ипак нећеш давити у мукама.
Но, ипак си некако преживео зарањање. Пошто се шкољке обично налазе на дну, а одмах након преживљавања се мисао вратила на општење и услове, схватио си да је налажење морског дна следећи логичан корак. Међутим, таман што си то схватио, морско дно је пронашло тебе, тачније, твоју аркаду и лакат, те ти, на неки чудан начин, олакшало посао.
Твој крик трајао је само толико, док ниси схватио да вода улази у уста што на крају не изађе на добро, и да је бол ипак паметније поднети затворених уста. Са сланим укусом устима, у мрачном и крававом мору настављаш своју потрагу за шкољком.
Јебаћеш, не звао се ти Ратко.
Пипаш рукама и ногама по дну, али уместо шкољке налазиш морског јежа. Опет крик, и опет море у устима. Пипаш даље, пипаш... док нагон за општењем почиње полако да слаби заједно са нестајањем кисеоника, опет надјачан нагоном за преживљавање, те одлучујеш да изрониш. Узимаш руком са дна неки непознат објекат, можда буде шкољка.
Схваташ да уствари ногама додирујеш дно, и са објектом у руци, крвавом главом и руком, победнички израњаш ка пуном месецу. На површини отвараш уста у потрази за кисеоником, али уместо кисеоника, у уста улази мекани објекат са почетка приче, морски плод Сутомора, и сада си сигуран да не може бити горе, осим ако оно у руци није шкољка.
Излазиш напоље из мора, тетураш се ка девојци која чека шкољку. Из аркаде лије крв и слива се по телу. Масу из уста си успео да испљунеш, остало је само мало браонског око уста, и пола морског јежа у десном табану.
- Јао... јеси ли добро?!
- Бојим се да нисам нашао шкољку...
- Ух, крвариш!
- Ма ништа, мало сам закачио неки каменчић...
- Јаоооо, па ти си и говно неко пронашао...
- Пронашао сам и ово...
- Морски краставац, видим.
- Личило је на шкољку.
- Јој... ево ти марамицу, среди се, а ми се видимо сутра, ја морам рано устати...
Šalter
Место специјално конструисано за понизно сагињање грађана.
Да ли сте негде видели шалтер у људској висини? Као да су прављени за патуљке, а морални патуљци обично седе с друге стране.
Gedžet
Isto kao i seks u životu.
Prvo uopšte ne znaš da takvo nešto postoji.
Onda saznaš da postoji, pa se mučiš da saznaš kako li to funkcioniše.
Zatim se baš trudiš na sve načine da do njega dođeš.
Kad jednom najzad dođeš do njega, posle više nikako ne možeš bez njega.
Vremenom ti polako postane sasvim normalno da ga uvek imaš.
Pitaš se šta li ti je tu uopšte i bilo zanimljivo.
Sasvim zaboraviš na njega.
Ofarbano sranje
За бабу, то су сви сокови сем домаћих, а кад је деда у питању, то је свако алкохолно пиће сем ракије.
-Шта пијеш то пиле бабино?
-Сок од јабуке баба, што?
-Па што купујеш та офарбана срања, ено ти у шпајзу два'ес' литара домаћег сока, што то не пијеш?!
-Види деда шта сад дон'о! Џек Денијелс!
-Ма пушти ти сине та обојена срања! Ево ти бре, пробај дедину шљиву! Флашу да полижеш каква је!
Uzde
Две дугачке плетенице њене косе које држиш у рукама док je трсиш сгуза.
- Драга масна ти је коса, клизе ми узде из руку, изгинућемо!
- Па намотај мало каубоју, за који мој сам пуштала овол'ку косу...