Rečenica kojom devojke muvaju momke u američkim filmova i serijama i obratno, tzv. pickup line. Tu rečenicu od naših devojaka u srpskim filmovima teško da ćete čuti, a ril lajf da ne pominjem.

Übermensch* koji prkosi standardnim pogledima na život. Odlikuje se neverovatnim sklopom fizičkih i mentalnih sposobnosti.
Zna da zakolje prase, opeče rakiju, rastavi i sastavi sva "Zastavina" vozila, puca iz pištolja na slavljima, popravi veš mašinu, vozi traktor.

Može da izroni krst iz ledene vode, završi fakultet sa 500 evra, popije 3 gajbe piva (do prvog pišanja), 2 litra rakije, pojede 40 sarmi, celo prase/jagnje.

Služi se borilačkim veštinama i barata sa razbijenom flašom, stolicom, kaišem (žena, deca..).

Mrzi Hrvate, Albance, pedere, vegetarijance, amere, komšiju...
Voli Ruse, Grke, kuma...
Ima veze u svim institucijama, rođake u inostranstvu, pretke na nebu i veze sa mafijom.

*(Fridrih Niče - Nadčovek)

Ona se rodila sa lakiranim noktima i nikada nije prala suđe, kao bebu su je hranili kašom od cezar salate, solarijum koji posećuje ima otiske njenih oblina koliko je u njemu, ona svoju boju očiju usklađuje sa torbicom.

Osoba čiji je osnovni cilj postojanja i medijskog pojavljivanja da bude lepa i zgodna, i kao takva uzor izbezumljenim tinejdžerkama koje pojma nemaju koliko ima strana sveta, ali znaju tačan broj kalorija u 1 dl obranog mleka. Fino. E, ali da zlo bude veće, ove osobe nit' su zgodne, a o lepoti da i ne govorim! Celokupna fizička pojava im odaje prisustvo neke zajebane boleštine, pa se kao nerazdvojne karakteristike uvek javljaju lice bledo kanda su upravo poslužile kao ručak vampiru kome se baš završio post, upotpunjeno podočnjacima na kojima bi 'pozavideo' svaki čovek sa hroničnom bubrežnom insuficijenijom, a sve to nasađeno na seksipilno telo premršavo i za standarde Novog groblja! To se, prema rečima 'modnih stručnjaka' (?!), naziva 'heroin look', i nešto je čemu svaka mlada žena treba da teži. Normalan deo muške populacije kolektivno svršava na pojavu ovih kreatura na televiziji/novinama/Internetu, a kada bi makar na trenutak savladali tu zapaćenu lenjost i pomerili svoje cenjeno dupe do najbližeg kafića/prodavnice/raskrsnice, videli bi toliko primeraka ženske lepote, kojim gorepomenute nisu ni do skočnog zgloba!

Ono kako pederi-kreatori zamišljaju da treba da izgleda žena.

Rio mare na Badnji dan.

Pokazivati ugoscenoj rodbini i prijateljima garderobu koju ste pazarili u poslednjih mesec dana, tj. od kad ste ih zadnji put videli.

Scena sledeca: Navlacite haljinu 'Tuzi' proizvodnja, stikle a la Skodra (Skadar) i lisicu iz Draca, izlazite pred publiku. Tast i zet Sopenhauerski trzaju glavom ispustajuci neke mrmotske zvukove uz odobrenje(hrrrmm aha, da da), babe i kume vlaze, slede povici kao: 'Aaaaaajooj, kako je slaaaatka!! Vera, divno ti stoji! Izgledas kao pre prve menstruacije!'
Zatim proliv, gusenje, trenutna smrt, bezuspesna reanimacija.

Ljudi kojih svuda ima u izobilju, a na selu ih fali.

Student kod koga se svi informišu vezano za dešavanja na fakultetu, predavanja, vežbe, potpise, skripte, kolokvijume, ispite,...

Sinonim za početak svadje. Rečenica sas koju se na jug Srbije potpaljuje vatra. Potpaljivač od mušicu mož' napravi slonče. Uglavnom malečka dečica padav na takvu foru.

Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama.
Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu...
Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici.
U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...

Сленг настао по узору на приступ овог вансеријског уметника стварању филмова.
Описује радњу која је беспоговорно, изразито квалитетна, али развучена попут дебате у шизофреничарском уму, те на тренутке, између одушевљења, изазива позив на бешење о најближу грану.
Као када би твој прилазак са ножем и виљушком једној сласној шницли стао у пола сата филма где визуелно прште ватромети уз коју театралну нумеру, описујући изливе среће, кадар микроскопске бале, па кадар убилачког погледа, затим назад на балу а у других пола сата иде особни доживљај саме шницле која жали што су је препржили, док за све време пичи Бахова Токата и Фуга у Д - минору симболишући страх преплашеног меса док постепено своју разочараност у кулинарске способности пребацује на чињеницу да ће бити поједена.

On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.

Rečenica koju skoro nikada nećete čuti na venčanjima, iako se vodi kao potpuno legitimna opcija. Izreći ovu rečenicu pred čitavom bližom i daljom rodbinom je za muškarca siguran način da ga se ista odrekne. Pogotovo ona bliža, pogotovo ona sa očeve strane, pogotovo ona koja nosi isto prezime, pogotovo ona u pravoj liniji, pogotovo muški deo iste, dakle, otac i deda. I pradeda ako je živ i dovoljno razuman da bude svestan sramote.
Oni koji žive u gradovima bi, teoretski, bezbolnije preživeli ovakav čin, morajući da podnesu samo podsmeh svih prisutnih i večito zezanje na istu temu. Oni, pak, koji žive u nekoj ruralnoj sredini, bi, ponovo teoretski, verovatno bili izopšteni iz društva i obeleženi zauvek ovim gnusnim činom. Porodica bi ih se odrekla preko lokalnih novina, radija i televizije, bili bi zauvek izbrisani sa porodičnog stabla, o nasledstvu bi mogli samo da maštaju, a svako od rodbine bi pljunuo u njihovom pravcu kada ih sretne i presao bi na drugu stranu ulice.

Rizično je ovih dana. Mozda iskoči Nole.

Производ ефекта стада.

Situacija do koje često dolazi kada u društvu za bleju nema dovoljno pripadnica suprotnog pola. Iako samo ime sugeriše da je cilj učesnika u ovakvoj raspravi potraga za znanjem, to skoro po pravilu nije slučaj, jer je za to neophodno da učesnici precizno podese svoje misli na optimalnu talasnu dužinu. Ukoliko se prepiju ili prepuše, biće sposobni samo za baljezganje, a ako ne unesu dovoljno opijata cela stvar se pretvara u nametanje sopstvenog mišljenja i razmetanje stvarima koje su pročitali.

Ova druga situacija je mnogo češća, a njen ekstremni oblik poznaje se po tome što svi pričaju uglas i to svako svoju priču, a oni retki koji ćute to ne čine zato što slušaju već zato što u mislima doteruju govor koji će izneti za par minuta.

Razgovor koji vodiš sa samim sobom u poslednjem ispitnom roku.

Ovim rečima muzički ograničene osobe u stvari misle "Grand i tako to", jer su nedavno počele da izlaze u diskoteke i tako postale fancy.

Javlja se kao posledica previše vremena provedenog uz istoimenu seriju, kada za najmanji zdravstveni problem tražiš što zajebanije rešenje.