Proces učenja, koji kako odmiče, sve više liči na trudnoću.
Čim ustanete i vidite sve one knjige, odmah dobijete jutarnju mučninu, a kod labilnijih ima i povraćanja.
Što je bliži "termin", sve više ste nervozni, imate iznenadne napade besa na ukućane, tražite podršku i razumevanje od njih...stalno ste gladni i često imate potrebu za određenom vrstom hrane(kod mene slatkiši).
Svakim mesecom ste sve više otromboljeni, jer vam učenje ubija želju za sportskim aktivnostima, a neposredno pred "termin" vam uopšte nije ni do sexa. Kad dođe dan D, isto se preznojavate i mučite satima do trenutka dok se sve ne završi.Kad položite, imate isti onaj blaženi osmeh kao majka kad prvi put ugleda svoju bebu.
Inače, u ovom slučaju je pobačaj češći nego kod trudnoće, a bogami i abortus.

Расиста, али са оксфордским образовањем. Успео је да прикрије расистичку филозофију под плашт софт кор епске фантастике.

Prosečna devojka. Zahteva višemesečnu brigu i pažnju, a kresanje dolazi tek na kraju, nakon što bude spremna. Zavisno od perioda, gradinar (vrtlar) može uživati u svim krasotama koje Ruža pruža, ili pak može osetiti ubod trnja. Neophodno je obasipati je pažnjom, brigom i jel'te, ljubavlju.
Sa drugim vrstama iz svoje rase se ne slaže uvek dobro, a kalemljenje ne dolazi u obzir. Gradinar mora paziti na brojne parazite i štetočine koje napadaju i sleću na Ružu, kako ne bi došlo do određenih posledica. Ruža je teška za održavanje, mada gradinar obično ne diže ruke zbog toga, a oni iskusniji pronalaze i uživanje u tome.
Ruže često "izlaze iz mode" i mnogi traže zamenu u drugim vrstama, koje ne cvetaju i ne mirišu jednako lepo, a pride su i u simbiozi sa raznim insektima.
Ruže dolaze u raznim bojama i nijansama, mada je princip praktično uvek isti. Različite vrste ruža imaju različito značenje za gradinara, ali prevashodno najveći rizik nastaje ako gradinar odluči da paralelno uzgaja više vrsta, odnosno da vodi Ružičnjak.

Situacija u svakom filmu, gde murija juri lošeg momka. Znači samo iskoče ispred kola, pokažu značku i kažu da uzimaju kola. Vlasik kola momentalno iskače iz njih prepuštajući dobrim momcima da spasu USA (i svet).

Целодневно чешање левог длана по народном веровању да ћеш добити неки новац, тек да би увече установио како те је током ноћи ујео комарац за длан.

Покушај обављања активности из лежећег, седећег или неког сличног неадекватног, а опет врло удобног положаја.

Deo godine kada bi studenti menjali ispitni za vojni rok.

Cenzura u tekstu. Koristi se u preteranom izlivu nekulturnih reči. Obično se iza cenzure stavlja i početno slovo koje bi, samo, moglo da nas asocira na tu reč (k, p, s, j i drugi).

Fora na koju se matorci izvlače sa slava, rođendana i ostalih sedeljki kada se smore.
Nakon petnaestominutnog ubeđivanja domaćina da ostanu sledi ova mat rečenica na koju replike nema.
Deca su svetinja - škola je svetinja - amin...

Ono što vozači ne vide, pešake mrzi da traže a policiji služi da odere i jedne i druge.

Do kurca, rečeno na kulturan način.

Имате дивну дјевојчицу. Мирно, слатко створење које је свима драго.
Послушна цурица која се никад није успротивила оцу и мајци, никад није рекла ''Не''. Добро учи, примјерна је, културна...
Међутим појављује се тип ниоткуда. Лик са минђушом, пирсингом, плетеничицом.
Он свира гитару, јако је чудан, наркоман је сигурно.
Ваша ћеркица је са њим пола године, и ви сте мирни, све док га једног дана не угледате и не сконтате да је он сто посто наркоман, а јелте, шта би друго могао да буде кад тако изгледа?
Мора да се дрогира свако вече да би одржао такав изглед јер пирсинзи и минђуше не могу да израсту одједном, све то дрога направи од човјека.
Почињете да пиздите од тога да вашу мезимицу, њежну дамицу неко гледа са наркоманом јер ће они свашта да кажу. Небитно је то што су они срећни и у љубави, ко јебе то кад ће он сигурно да је навуче на неко зло.
Неће он крочити у вашу кућу не звали се ви као што се зовете, и неће тај наркоман имати било шта са вашом ћерком!
Нека сједи кући, ви је убијајте у појам и малтретирајте је, ништа то није страшно, нека научи да треба да гледа људе по томе колико имају минђуша, јер минђуша је огледало душе!
Потрудите се да јој пронађете неког згодног и богатог доктора, адвоката, шта год, само да је налицкан и да је што више педераст јер вам он, јелте, неће ни пипнути кћер, поштоваће је, јер он то зна, доктор је ваљда, а и богати се боље разумију у поштовање према цури.
Волите доктора зета, сви остали су наркомани јер су се устали у 6 ујутру да натоварају дрва (то је нечасно), и што нису ништа јели да би се састали са другарима да продркају гитару мало, они уништавају младе дјевојке, њих треба кастрирати и послати у затвор, све до једног!

Одједном те погледа и крене да те прати. Где скренеш скрене и он. Прати те док се не смори или док га не отераш. Чак те уредно чека на семафору, или ако буде метар два испред тебе, стане и погледа да ли идеш.

Nešto sto se čuva i ne daje ni da ti priprijeti četnik sa bradom k'o ašov.

То је проба тек оформљеног бенда састављеног од веома младих 'музичара', описана једном речју.
'Гитаристи' је тата купио електричну гитару, појачало и процесор јер је хтео у свом сину да иживи своје снове да постане рок стар. Узгред, син татиног колеге с посла случајно лупа бубњеве у слободно време, а има један дечко у комшилуку што има бас гитару, не зна да је свира, али што би морао да зна, кад је то бас гитара? Четири жице, ништа лакше, то може да савлада и на путу до гараже.
Тако се деца окупе да одсвирају свој први заједнички ''Смоук он д вотр''. Гитариста неким чудом успе да наштимује гитару преко процесора, али ни сам није сигуран да ли је то то. Дисторзија с процесора му пршти, пробија уши, ако приђе појачалу на мање од четири метра, сви ће да помру од микрофоније. Али нема везе, пошто је он фронтмен, а мора и да пева, па је то троструки посао. Опростиће му се. Басиста исто неким чудом успе да наштимује бас, и то само прву жицу. За ''Смоук он д вотр'' му, за почетак, и не треба више од тога. Бас му је крш, има дебео искривљен врат, можеш од њега да развијеш подлактице као Попај, појачало зуји, кабл прекида и нон стоп крчи. Бубњар је скоро научио први ритам - туп, туф, туп, туф, туп... туф, али све то неуједначено. Испадају му палице из руку.
И тако се коначно накане да почну да свирају свој први заједнички ''Смоук он д вотр'' уз прштање дисторзије, испадање палица, микрофонију, промашивање тонова и пуцање још увек немутираног гласа.
Нема везе, године су пред њима, биће једног дана добри кафански тезгароши.

Kanalisanje (u narodu poznato i kao šaltanje) je postupak besomučnog prebacivanja kanala na TVu zbog nedostatka zanimljivih sadržaja na istom. U programiranju je poznato i kao “beskonačna petlja” (infinite loop), iz koje retko postoji izlaz.

Poređenje za osobu sa memorijom od 2 do 3 sekunde.

Неретко се може чути негде другог, трећег дана свадбе кад свиње крећу да једу печену прасетину која је срушена са столова како би поштовани гости могли да играју ко људи по истим, под шатром која је толико избушена од пуцњаве из разноразног оружја првог дана, да рупе кроз које продиру сунчеви зраци расањују комиране поштоване госте.
Певачица зева на лустеру.
Два поштована госта који ока нису склопили из простог разлога јер не могу да се договоре где је тачно пола пута између њихових места да ту преместе музику.
Ко људи лепо су се договорили да ће музика, док се не утврди подједнако одстојање, бити пребачена на оближње дрво, до даљњег. И има да свира.
Ко навијена!
Код њих су, између осталог, и једина два преостала оквира са муницијом коју су љубоморно чували, предосетивши обојица, да се чарка око музике на почетку неће само на томе завршити.
Можда једини глас разума на свадби долази баш са тог оближњег дрвета, покушава да разумним тоном објасни ситуацију да је готово немогуће свирати контрабас на грани дрвета, ни не помишљајући да се усуди да каже да су они имали уговорено да свирају само три сата, а ево већ три дана и три ноћи не престају да свирају. И то још читав последњи дан, на дрвету.
Глас са дрвета добија једногласан одговор.

Ima potrebe da brojim, i prebrojaću, čim ti vidim leđa. Ali, moram da kažem ovo, da bih pokazao kako sam ja veliki čovek koji veruje ljudima (jer, verovati je ljudski), i kako znam da niko neće da me prevari i kako meni pare ne znače, već sama činjenica da smo odradili taj neki posao dobro.

Čim zađem za ugao, čim ti odem iz kuće ili ti iz moje, propustiću svaku novčanicu kroz ruke, osetiti joj nabore, proveriti debljinu i hrapavost. I tek ću tada biti siguran. Jer ti ne verujem ni trunke, čovece, pa zar ne znaš? Znaš, jer ti meni verujes isto toliko.

I ne mrzim nas zbog toga, zaslužili smo i jedan i drugi. Mrzim nas zbog licemerja, zbog sitničavosti. Zbog predstave... Rugamo se sami sebi, zajedno, svako sebi. Ne verujemo u reč, ne verujemo na reč, ali nećemo da pokažemo jedan drugome lice iza poderane maske iz koje nam već odavno strči lupeška nosina. Kad smo već svi isti, šta da se lažemo, koji moj?

Фреди Кругер српских народних приповедака, страх и трепет сваког детета.