-Ćale, kad ćeš da abdiciraš u moju korist, ukenjaću se?

-IIIII DAAAAAA, TO JE TO! DŽAVAHARLAL NEHRU, NAJBOLJI SPOLJNI INING UNUTRAŠNJEG FILDMASTERA TEHNODROMA JE POSTIGAO SVOJU TREĆU ŠESTICU U ČETIRI POKUŠAJA SADA VEĆ INDISPONIRANOG MAJKLA O'HANIJA! DŽAVAHARLAL, INDIJSKI SIMBOL KRIKETA! ODBRANIO JE SVOJE VIKITE! Jao, Saša, kakav je ovo meč bio!
-Jeste, Dejane, odlična partija pre svega Nehrua ali moramo spomenuti i da je Gramzi imao samo 3,854 procenta za treću a 4,1122 procenta za prvu, što je u kombinaciji sa spoljnim autfilderom, koji, priznajemo, nije bio na svom prethodnom nivou od 40 procenata ka unutrašnjem, dovelo do problema u 14. trčanju, što ja nisam video, priznaću ti, još od onog finala kada su Rajn-Nekar Tajgersi izgubili u poslednjoj izmeni od Bengal Albino Armadilosa.
-Ah, da, bilo je to strašno finale.
-Da.

Син : - Ћале, ајд у гаражу ако можеш ?
Отац : - Шта је било ?
Син : - Онај топ за кобасице што си донео из Русије...
Отац : - Шта са њим ? Шта си радио, сунце ти балаво пољубим?!
Син : - Ништа, само сам стиснуо оно црвено дугме, а он почео да испаљује сигналне ракете. Једна пала на чика Перину кућу.
Отац : - Па, не црвено дугме. Јебо матер ако си ти нормалан. Лепо пише оволиким словима, ћирилицом, НЕ ДИРАЈ!
Син : - Учио сам енглески у школи.
Отац : - Зато и јесмо у курцу, што учите енглески...
Син : - А да одем до чика Пере да помогнем да угасе пожар ?
Отац : - Иди, јебо ти чика Пера матер! Где ја да сада нађем те ракете ? Сутра да запуца, ја голорук.

Parking ispred srednje škole. Klinka izlazi iz benvea i žvali dva'es godina starijeg vozača.
Bubuljičari: Opa, Milice, nismo znali da je u vašoj porodici tako cenjen incest. Je l ti to deda?
Milica: Ne, prostačine, to mi je dečko.
Bubuljičari: U jebote, koji askurđel. A reci, je l skida kosmodisk dok mu blajviš kobas, hahaha?
Milica: Crknite, dušmani!

---------------------------------------------------
- Brate, koji sti askurđel, poneo si tedonal na basket.
- Jebiga, reuma, spondiloza, išijatikus, lumbago... Moram da se pazim.
- E, dobro termofor nisi poneo.
- Jao, termofor!. E baš sam kreten, moram da se vratim kući.
- ŠKK?

---------------------------------------------------
- Ste li vi normalni, pa koji ste kurac zvali ludog Ljupčeta s nama na punoletstvo kod Mire heftalice? Taj pamti zidanje skadra na Bojani i diobu Jakšića, pa sve će ribe da beže od nas zbog tog askurđela.
- Jebiga, žena mu otišla na vikend u Bogutovačku banju, njemu dosadno, pa pitao da se prišljamči. Kako da odbijem čoveka, možda mu je poslednji izlazak u životu.

G - E, gde si?

R - Evo ništa.

----------------

T - Šta ima?

R - Tu sam.

----------------

V - Kako je?

R - Evo do grada nešto.

----------------

H - E, šta radiš?

R - Dobro sam, ti?

H - Kući.

Saša Popović: Lukas, daj malo kokaina, da se smirim pred emisiju.
Coa Lukas: Jedi govna Sale, znaš da sam prestao odavno sa tim sranjima.
Džej: Ne seri tebra, ciba nam loma lobe da podmažemo otvore.
Lukas: Kažem vam, prestao sam da se radim tim sranjem.
Nada Topčagić: Aha, imaš nešto jače? Može, uz vinjau će odlično da ide.
Lukas: KOJI VAM JE KURAC, JEBENO NEMAM JEBENI KOKAIN!
Lepa Brena: Kakva je ovo galama?
Saša: Šmrkas ostao bez zaliha, krizira.
Džej: Ma kurac ostao bez zaliha, nego čuva sve za sebe, štekara.
Lukas: E, naduvate mi se kare svi. Jeste, ne dam, hoću sve sam da pošmrčem, nikome ne dam ništa! Ništa! Crknite strejteri!

....

Kurir: Drogirani Lukas poručio kolegama da crknu!

Keva: Je l' sine je l' nam ovo snajka? Ova što ode?
Sin: Ne kevo, to mi je drugarica.
Ćale: Ona mi nešto raščupana izađe iz tvoje sobe sinko...(kez)
Keva: Hihi....
Sin: Jeste ćale snajka! Trudna je i dreši kesu u nedelju svadba.
Ćale: Polako. Ako je neka sirotinja beži. Od gole ljubavi se ne živi!

-Mama, mama! Vidi ga Bamblbi! Ćao Bamblbi...
:Šljas šamarčina:
BUAAAAAAA!....

Telefonski poziv u gluvo doba noći.
- E...e bavice, gde fi?
- Brate, kući sam, spavam, gde bi bio? Kako to pričaš? Opet ste se zapili negde?
- E bavice, mi smo malo pfetučeni... izuzetno ...pfetučeni... Nedostaje mi koji fub. Mafo smo popifi i eto.... naišli neki mangupfi... I... E...
- Jaoj, nesreće, aj sedite tu, sad ću da dođem po vas.
- E, fala bavice... Ležimo mi ofde, ne idemo nigde, ne mfdamo, poređali smo se u red ko kif.. kifl kiflice! Fala bavice!

-Sine, donesi mi buksnu.
-E ćale zvao sam ja Džonija ranije, kaže da nema ništa do sutra...Bedak, a?
-Ma jebaću ti ja mamu narkomansku, mislio sam na onu drugu buksnu da spojim žice na kolima! A sad ćeš propišati majčino mleko.....Ženo, daj kaiš!

---Косово Поље, 15/28. јун 1389. године---
(рано јутро, српски табор)
Лазар Хребељановић: Добро, мајку му јебем, опет ја први долазим у бој, још нема никога, а већ седам сати по средњоевропском времену. Видиш ти, мој Болеславе, с ким ја ратујем, еј!
Штитоноша Болеслав: Ма добро, доће људи, к'о да је битно, нисмо ни ми морали баш овако рано доћи.
Лазар: Ма где нисмо, ено Османлије већ раде разгибавање, јебаће нам мајку.
Болеслав: Ма могу они да раде разгибавања до прексутра, кад им налете ови наши, неће знати ди им је глава, ди им дупекања.
Лазар: Ма море стока једна, најели се свињетине и овчетине па сад спавају к'о заклани, закл'о их неки Огуз дабогда!
(долазе босански одреди с војводом Влатком Вуковићем на челу)
Лазар: Оооо 'де си, Влатко, дабогда те буреком сасром на Ургентном 'ранили!
Влатко: О ђе с', Лазаре, дабогда те сирницом по стражњици мазали!
Лазар: Колико је тих твојих Босанчуга ту?
Влатко: Неђе око двије-три 'иљаде, таман да им јебемо матер цигањску!
Лазар: Ау тебра, што си тако политички некоректан и неедукован, као прво сад се модерно каже Ром, као друго они нису ромског порекла, они су настали мешањем турске групе и индоевропске групе народа, као треће сад ће да нас туже трибуналу у Нанту због тебе!
Влатко: А човека, к'о да је мени битно, ја сам само дош'о овде да се неком најебем миле матере, ионако ми жена кења ко навијена цео дан по дворцу, још ми и пуница близу, сваки трећи дан ето бештије у госте. Него дај да видимо у којој формацији данас играју ови мамлази.
Лазар: Па ево чекам их, нису још дошли, спавају к'о топови, топови их гађали!
(долази Вук Бранковић са својим одредима)
Лазар: Ооој мрки Вуче, што си ми се умусио данас?
Вук: Ма терај ме у курац, увалили ми неку ракију јуче, више шећера но бресака, не могу да гледам на очи јутрос.
Лазар: Мрки Вуче, подигни бркове, да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках, колика ти токе изломише!
Вук: Ма које пушке, које токе, шта сањаш ти? Јаооо, опет си помеш'о текстове, 'бем те тупава, то је Горски Вијенац!
Лазар: Ма добро, морамо убацит мало стилистике овде, ипак је ово један свечарски тренутак...
Вук: Је л' њему опет дав'о неко ону смешну медовачу, што сам је рек'о да не трошите више од двапут годишње, а?
(долази Милош Обилић са још десет коњаника)
Лазар: (Вуку) Јаооо, пајсад како ћу да га истурирам, мали се прима к'о нико! (Милошу) Ој Милоше, сада вјеро, потоња невјеро!
Милош: Ја, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нит' ћу икада бити! Невјера ти седи уз кољено, испод скута пије хладно вино!
Лазар: Добро, прођи тамо до свог логора, послаћу после по тебе кад ми будеш требао.
(Милош одлази)
Вук: ААААААААААА Како се мали прима, људи моји, да ли је ово могуће!
Лазар: Турира се к'о оне Паскачове кочије на моторни погон лололо
Влатко: Ал' најјачи је што проговорио јекавицом лоло
Вук: Ајој, брате, сузе ми теку, е!
(долази 100 људи обучени од главе до пете у челик)
Лазар: Је ли, Влатко, ово сардине изгледа проходале, а? Опет не водите рачуна о радиоктивним супстанцама око Зенице?
Влатко: Немам идеје који су ови.. Вуче, да нису ово неки твоји нетемани?
Вук: Не колико ја знам. Ало, сардине, идентификујте се дећско!
(један од људи прилази и диже руку увис)
Непознат човек: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Вук: Шта наприча овај?
Влатко: Мислим да га нису добро подмазали, па шкрипи кад помери руку.
Лазар: Ал' помињо неку Малту, нешто... Да није ово неки фан клуб малтезера можда?
(други непознат човек излази из гомиле и скида шлем)
Други непознат човек: Ћекајте, ћекајте, дећки, ми смо Ивановци, витешки ред што се бори за славу Језуса краља, не?
Лазар: Иване, лептенејебо, јес' то ти?
Други непознат човек: Ја, лићно, главом и с фенси брадицом а ла монтерењ!
Лазар: Препозно сам те одма' по тој геј брадици, само реко' да проверим. Него, какве су ти ово сардине, то Шиме направио неки нови производ?
Иван Палижна: То су Ивановци, ми тућемо муслиманске снаге и бринемо се о нашим болесницима.
Лазар: Ви тучете муслимане?! Хаахаа, па ви бре сви заједно нисте тешки колико један њи'ов рмпалија бре!
Иван: Није све у велићини, има нешто и у техници.
Лазар: То с' чуо од своје жене, а?
Иван: Грохотом се смијем, него дећки, отишли смо ми да се спремамо да напрашимо ове муслимане, не?
Влатко: Ееее благо нама кад нам сардине бојеве бију.
Вук: Ма пусти их, ионако ће да побегну чим се ови продеру. Него, где су ови твоји јужњаци, Лазо?
Лазар: Ма терај их у курац, већ сафтају кобас Мурату, ено га Драгаш угостио Османлије тамо код њега.
Влатко: Па лијепо ја кажем да од тијех из романскијех земаља никад неће бит' мушкарца, си видио и сам да им мушки тамо доље носе сукње?
Лазар: Ма знам, не стај ми на муку.
(долазе браћа Мусић)
Лазар Мусић: Честити кнеже, доносимо рапорт из османлијских табора...
(Стефан Мусић лупа васпитну Лазару Мусићу)
Стефан: Ало, маћана, 'де с' пошо, ја овде рапортирам, примогенитура пичко девичанска!
Лазар М: Е да ти јебем семе твоје крваво, ево ти на, па ти причај!
Лазар: Ало, смирите се вас двојица, видите да имамо госте, а и није вам ово она ваша запиздина!
Стефан: Ево кнеже, писана форма, три примерка.
Лазар: Зафаљујем, ај сад беште у онај шатор у два супротна ћошка и размишљајте о овоме што сте урадили сад.
(Лазар М. и Стефан одлазе)
Лазар: Е сад, д' извадим ово пиће и крканлук из штека, да се спремимо, па ћемо да сечемо ове пешкироглаве.
(у међувремену, османлијски табор)
Јакуб: Аљооо, Бајазит, аљооо, јебо ти матер своОоју!
Мурат: Шта се дереш ти хајване усред јутра, још ни кахву попио нисам, и који си ти уопште?
Јакуб: Ја сам твој син Јакуб.
Мурат: Аха.
Константин Драгаш: Је л' сигурно ово Ваш син, мислим како не знате њега?
Мурат: Ма шта ја знам, вакер манге чаје, то нек им маме памту.
Константин Драгаш: (себи у браду) Чудан неки народ...
Јакуб: Аљооо Бајазит, јебем те гљува!
(Бајазит излази из шатора)
Бајазит: Шта се дереш у сабах-зору, јебоОо ти матер своју?
Јакуб: Ма нашо сам неки кабљови овде, изгљеда да нас неко шпијунира, знаш.
Бајазит: Па нек шпијунира, ионако нас има овде колко оћеш.
Јакуб: Ма да га јебем, реко да ме није снимо док сам напињо Хануму.
Бајазит: Пффф тебе да снима, хајване, тебе могу једино да снимају на они Опстанак, колко се дереш ко ћимпанза тамо, цео Топкапи узбуњујеш, пићко бангутава!
Јакуб: Ма да се јебеш ти маљо цигане, е!
(Јакуб одлази)
Бајазит: Ој Ћамил!
(Ћамил долази)
Ћамил: Да, екбер-Бајазит?
Бајазит: (показује прстом на Јакуба) Ако ми данас преживимо ово кољање, овог да ми убијете истог момента!
Ћамил: Алијорум, екбер!
---15/28. јун 1389, 10:00 по централноевропском времену---
(српски табор)
Лазар: Је ли, Болеславе, јесу ли спремни ови наши за диснотор?
Болеслав: 'Де нису, ено Влатко добацује Омер-паши како му женска има ваџајну к'о Хексамилеон.
Лазар: Ја човека, не може да сачека ни два сата. Него ајмо ми тамо на чело војске.
(османлијски табор)
Бајазит: Ало пићке, ди ми га је хат?
Јакуб: А бре ћаве манге, откуд ја знам?
Бајазит: Абе, силази с тог хата док те нисам стуко сад!
Јакуб: Немој ти будала да будеш!
Бајазит: (стрзне Јакуба с коња) Ма силази, јебо ти матер свОоју! Ујс, ујс, напред, напред!
---15/28. јун 1389, 10:45 по централноевропском времену---
Лазар: ЈЕСМО СПРЕМНИ БРАЋО?
Српска војска: ЈЕСМО!
Лазар: НЕ ЧУЈЕМ ВААААААААААААС!
Српска војска: ЈЕСМО ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА ГЛУВА!
Лазар: ШТА ЋЕ ДАНАС ДА БУДЕ?
Српска војска: (крећу да лупају мачевима и осталим оружјем по штитовима): ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР, ДИС-НО-ТОР...
Мурат: Је ли, Константине, шта вичу ови твоји ђаурини?
Константин: Диснотор, то Вам је свињокољ.
Мурат: Еее хајвана, и пред битку мисле на ждрање крмача, дабогда их триглицериди све побили!
---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---
Лазар: И ТРИ, И ДВА, И ЈЕДАН, И ИДЕМООООООООООООООООООООООООООООООООООО
Бајазит: Дрште гаће, Срби; ЈАЛАААААААААААХ ТУРЦИ!
Лазар: Држим ти ја џеназу ОПАААААА

- Ало, мала, носи ову боцу с кисеоником и донеси још једну с пивом!

-Ооо гдје си матори?
-Па гдје си ти куме, курцем те обрадујем. Какав си ми побратиме?
-Ма добар. Крен'о до киоска, нестало ми ризла. Гдје си ти био?
-На факсу рођаче, им'о неки испит.
-Испит. Па како прође?
-Обори ме љомбер, мајке му га набијем. Још ће ми забранити излазак у наредна два испитна рока.
-Дукурац. Шта је рећ'?
-Ма дошла му она бицури, што ради у кантини, у кабинет док сам одговарао и ја је почео мувати.
И каже он њој: Донеси кафу и пласт сијена за вола. А ја к'о на курац: Ја пијем слађу с' млијеком... Јебаји га, све ти је остало јасно.
-Хахаха значи не могу да верујем, какав си ти мат од лика.
-Ма знам, сам би себи попушио кол'ко сам јак.

Zatekao si devojku u krevetu sa najboljim drugom? Hm...Ispravi me ako grešim, ali mislim da TREBA da menjaš planove za letovanje...I ne, NEMA NIŠTA od roštiljanja za vikend.
Šta kažeš, nisam čuo? Možda je bilo samo jednom, a? Možda se promene oboje?
Da, pa možda...Idiote! Kad zombi ide prema tebi trzajući se onako bolesno, je l' čekaš da se zombi promeni? Pa da l' si ti normalan i koliko teško može biti? NE ČEKAŠ! Repetiraš sačmaru i napuniš zombija olovom uz zlokoban osmeh i masnu Horejšio Kejn opasku! Znači, šta?
Okreneš se i odeš. Ostaviš to za sobom. Tako je, idi reci joj da se nosi! Čekaj, šta to radiš! Neeee...Idiote! Ne padaj na to...To je zombi! Jebeni zombi! Ne daj da ti priđe! Pucaj u zombija!
Ma, tako je...Samo je ljubi...I ubuduće izbegavaj da se ranije vraćaš sa posla...Buzdovančino.