Prosečan Srbin sa 3 kredita i oproštajnim pismom na podu.

Toлико посвећен свом народу, држави и религији, да се одрекао и правописа.

Prošli ste pored nekog izloga i setili se nje.
Ne, videli ste neku kosu i pomislili na njenu.
Ne, ne, blejali ste na nekom sajtu i toliko se smorili da vam je mozak odlutao na sasvim drugu stranu, u prošlost, u daleku prošlost. Setili ste se onog trenutka, koji je trajao večnost, koji ste nekada davno iznova i iznova ponavljali u svojoj glavi, trenutka kad ste je na prevaru prvi put poljubili.
Na ćošku Knez Mihajlove i Sremske, taman da skrenete naniže, žurila je na Zelenjak, na poslednji bas.
Kad ste joj kao sasvim nezainteresovano rekli "šta ti je ovo?" dodirujući joj kosu, kao da nešto ima u njoj i iznenada je nežno privukli sebi i poljubili.
A ona se samo prepustila. Jer je i ona to čekala cele večeri, čekala taj vaš prvi korak. Ipak je ona žensko. Ostali ste da se ljubite, a bas je otišao. Ima noćni.
Posle te prve pomisli slike su počele da se odmotavaju, smenjuju, setili ste se svih onih sitnih detalja, sitnih gluposti koje su vas uveseljavale i nervirale. U početku samo uveseljavale, onda i jedno i drugo, da bi vas na kraju samo nervirale. Setili ste se nekih šetnji, nekog hrasta, neke obale mora ili reke, nekih ptica, galebova valjda, zvezda, da, bilo je zvezda, bilo je i nekih šabana koji su se pitali šta takva riba traži s vama, glasno, čuli ste ih, a vas je boleo tuki, još jedan znak da nešto vredite, bilo je i nekih drugarica koje su joj govorile da joj ne trebate a ona ih nije slušala, smejali ste im se, bilo je svega a sad sedite pred kompom...
I samo vam je na kraju sinulo "nazvaću je".

Dešava se svakog prvog u mesecu, kad se moliš Bogu da plata legne do kraja dana, jer nećeš imati sredstava da isfinansiraš sutrašnji doručak.

Прилог који указује на начин како је нешто ударено. Придев који после тога објашњава стање тога што је ударено. Првенствено се односи на равне површине (типа зид) али једнако мож се користи и за све остале ствари и за људе. Наиме према познатој легенди Свети Сава је у току једне од многобројних рација кућа српских сељака одлучио да одвали део зида људима да им уђе сунчева светлост. Наравно, ако сада замислимо светитеља који са штапом ходочасти у мантији, док по могућству штапом шуне по којег кера кад му се приближи, једина могућност на који начин је то могло бити урађено је следећи: Свети Сава ненајављено упада на гајбу и пита људе да ли могу да отворе прозор јер је шатро загушљиво. Пошто га они питају, шта је то, он баца штапину, задиже мантију, залеће се на произвољно одабран зид и собаљује га ногом, тј. сандалом на босу ногу у то време, док људи гледају у шоку. Онда им каже: ево ово је прозор! Е сад дал је то прозор или није реците сами, ал да светосавски одрађено, то стоји!

У данашње време, једина ћерка у мајке коју ова има у резерви као опцију за финансијски опстанак, тако што ће је добро удати.
Деси се чак да је име такве једне јединице баш Марица.

Bluz je prosto osećaj kada se dobar čovek seća devojke koju je voleo.

Придев који описује нешто што није смешно, али знаш да има тенденцију ка хумору. Битно се разликује од зајебанције (курч. сатире) у којој се неки објекат на духовити начин излаже руглу помоћу интелигентне игре речима или добро темпираног сарказма. То је налепница коју увалиш некоме из сажаљења, хумор који Борис Бизетић продаје за педесет евра и бокс Лорда под шатром у Никинцима, пре него што раја почне да пије из певаљкине чизме.

Sleng za neki kurac koji smo, eto, imenovali, iako blagog pojma nemamo šta je. Avaj, to nas ne sprečava da se zbog istog tog kurca odreknemo uživanja, ljubavi, seksa, poroka, ama u stanju smo da se samouništimo zbog potpune nepoznanice. Ljudi su stvarno čudna sorta.

Kako Vetar Duva. Osoba koja je toliko dvolična, nestalna, prevrtljiva. Osoba čije misli i stavovi variraju iz časa u čas.

Ljevica Tajsona Majka u najboljim danima.

Bubuljica koja izraste posred čela.

Onaj koji uspešno predviđa idući korak.

Мушкарац који зна како треба да се понаша у одређеним ситуацијама.

Опозив.
Превођење у стање откинутости.
Подела улога.
Страх од пичке.

Заљубљују се, онанишу и пате, а ти јебеш јастук.

Ампутација као надилажење очаја.
Бескрвност.
Разводњавање можданих отеклина.
Нелечена непријатност чији апетити расту.
Аутоканибализам ?
Не бих рекао ... јер

Постоји и ампутација у двоје.
Немогућност тужнија од придева.
Наивност слична дечачкој.

Ходаш са нечијом косом под прстима као талисманом.
Разумеш пропаст, желиш крвљу и браниш се крвљу.
То увек води у фанатизам. Извртање глупости у логику.
И глуп желиш успомене. Одједном само то постане битно.
Заљубљен си у своју опсесију.
Откинуо си вољену косу из стварности, анестезирао кривицу и чекаш ...

То му дође ампутација.
Условљено размишљање, пре свега педерски приступ животу ...

Samo ona koja te prekrije.

Izlaz iz ćorsokaka kad protokol nalaže da se o pokojniku govori sve najlepše, a nema se šta lepo reći.

Зајебана радња. Опасна. Нарочито ако се скидате на суво.
Може да вам сјебе мозак горе од дроге, коцке, алкохола. Горе од било ког порока.
Ма горе него што би вам девојка сјебала мозак. Без да вам поклони сифилис.

Неко време сте уживали у пороку. Онако, баш скроз дојајно уживали.
Онда сте почели да се патите. Испочетка мало, па све више и више.
На крају патите к'о Исус.
Шта к'о Исус? К'о Добривоје Топаловић!
И решите да се скинете. На суво.

Првих два, три дана није вам ништа.
Имате неког малог црва у мозгу кога и не примећујете. Нешто вам фали, али боле вас, опуштено.
Кад оно курац међутим јок.
Четвртог дана црвић позвао друштво. Седељка.
Већ хоћете да срољате, да свратите у кладионицу, у кафану, да позовете девојку...
Седмог дана се црви напили, размножили и трче по вашој сивој маси. К'о на концерт за Нову Годину на градском тргу.
Шапућете нешто самом себи, а људи вас чудно гледају. Дође вам да се и ви напијете, да се напијете к'о дупе.
Петнаестог дана сви црви возе НФС. Пиче по вашој сјебаној сурутки а има их за Егзит, Гучу и Посело у пола 8, свих боја, укуса..надрогираних, пијаних, лудих, шабанских, чобанских...
Често мењате расположење, сваки секунд, смејете се, плачете, певате, кукате, урлате...
Двадесетог дана мозга више немате. Имате гомилу црва у дауну. Депресија.
Лежите као рањен кер и цвилите...само дим да повучем, само један спин на рулету, само да је видим...Распадате се као говно на киши. Патња због које сте решили да се скинете сад изгледа као дечија игра.
Након месец, месец и по, мислите да сте се скинули. Мислите.
Наставите живот не слутећи да зло чека иза угла да вас поново дохвати.

Ако пожелите да се вратите пороку, да направите рецидив, реците себи скидање.
Или напишите нешто. Нешто дугачко, што дуже.

Ставка која обично следи након дуготрајних и исцрпних планова и припрема за пецање.

Kineski stručnjaci koji daju ocenu koja pasmina ide za mleveno, a koja za šnicle.