Vremeplov
Naizgled samo obične, prašnjave i okrnjene stvarčice nađene među polomljenim i starim predmetima, iznošenom i izbledelom odećom, na tavanu, u podrumu...
Vrednost im neprocenjiva. Okidač uspomena. Put u prošlost. Detinjstvo. Mladost. Buđenje nekih čudnih emocija. Nostalgija.
Moja fioka. Druga soba. Moja kutija. Izvor sećanja.
Mali, plišani majmun od kojeg se nisam odvajala ni kada mu je Marko otkinuo uho. Majmun kome sam ofarbala obraze u crveno kako ne bi morao da jede cvekle koje, anemična, nisam mogla da podnesem. I majmun od kojeg sam se oprostila kada sam morala da odrastem.
Pisamce koje sam dobila od tog istog Marka kada smo malo sazreli. On je bio tako nespretan, pažljiv i stalno pokušavao da me nasmeje. I uspevalo mu je.
Jedan crtež. Značka. Neka stara ogrlica. Fotografija. Kliker. Omot od čokolade. Karta za koncert. Nekoliko mirišljavih papirića. Dnevnik. Poster i zeleni „kamen“ sa Jadrana....
Stvari koje pokreću priču, i vraćaju, i sećaju.
