Zar nije on umro?
Степеница изнад "нисам га видео сто година". Човек са којим се толико дуго нисте срели да вам се његова фаца помешала са оном од пајдомана који је оверио још двеиљадетреће. Његове бледе догодовштине су одавно постале винтаж, чак и међу заклетим локалним блејачима, вербалним преносиоцима окружних приповетки. На сликама из основне на његовом лицу се увек држи палац, а ортак из клупе га се једва сећа само по највећем бламу.
- Знаш ко ме звао синоћ?
- Ко?
- Џиги!
- Ко?!
- Џиги, из основне.
- Зар није он умро?
- Није, живи у Калуђерици и има двоје деце.
Komentari

Pre pedesetak godina, u kucu mog pradede udje ciganka da vraca, i ovaj je istera iz dvorista krajnje pogrdno. Ciganka mu na kapiji dobaci da ce se u osamdesetoj godini slogirati, i da ce do devedesete biti vezan za kolica kada ce preminuti. I bil je u pravu.
U svakom slucaju, on je ovu frazu koristio petnaest godina, cak i ako su u pitanju bili mladji ljudi:
- Pozdravila te Djudja (15 godina mladja od pradede), pita ti za zdravlje..
-Djudja!? Ta nije umrla?- a
Ja koristim izraz Pokojni...Npr. Sećaš se predstave Sveti Sava, igrao pokojni Žarko Laušević...
