Апсолвирали смо да ли се чланови форума боје смрти и констатовали да се углавном боје, иако је неизвесно да ли након смрти постоје реалне опасности којих се треба бојати.

Међутим, право је питање, дакле право је питање да ли се треба бојати живота, ако знамо да у животу вребају реалне опасности. Човек је човеку вуц, свако сваког гледа да зајебе; ваздух, земља и вода су пуни отрова, не може се побећи довољно далеко да се човек изолује од тога; у свету владају немири, људи се убијају, туку се у Египту и Тунису и праве увод у Трећи светски рат, у Колумбији и сродним земљама људи гину око дроге, Кинези поседују нуклеарно оружје (Еј, Кинези!), деца иду на екскурзију и кисне им глава, људи! А власти су неспособне да направе списак приоритета, и уместо да се окрену обезбеђивању безбедности грађана, они се хватају повратка изгубљених територија као пијани плота, што све даље доводи до урушавања ионако нестабилног система, а то сеодражава на микро-план у виду несигурности људи и страха од живота у будућности.

И поврх свега, у лабораторијама се прави биолошко оружје, узгајају се ејлијени са киселином уместо крви и вируси који мртве људе претварају у зомбије.

И како човек да се не боји живота?

Ја се бојим пробудити ујутро. Бојим се и устати из кревета.

Ja se bojim što ovakvi ljudi posjeduju računar.

A tek promaja....
Pa pogledati sebe u ogledalu...

Daj da se svi fino samoubijemo i banja

Бојим се.

А ТЕК ПРОМАЈА! Убија ме.

ne. šta više, naprotiv, veoma mu se radujem...

idemo dalje, sledeće pitanje/tema?

Ja se bojim klovnova. Klovnovi su živi, tako da - da. Bojim se života.

Следеће питање је на који волшебан начин си ти завршила Филолошки факултет, а пишеш ШТАВИШЕ одвојено.

promaja je mitsko bice. ne postoji.
ne bojim se zivota. bojim se samo placanja komunalija.

Ja se bojim života, to jest starosti, bolesti i nemoći, bojim se da bi se moglo dogoditi nešto mojim najmilijim, a ja da to sve preživljavam. Sebično jeste, ali je tako. Prvo da ja crknem, a onda nek' im bude šta 'oće.
A ovo, Tunis, Egipat, Kina, pičke materine - zaboli me kurac.

Nit' ga se bojim,nit' mu se radujem.

a od kad se "šta više" piše zajedno? od kad znam za sebe piše se odvojeno. osim možda u tvom selu? onda je to okej ;)

Равнодушност је најгора болест. Цукићев синдром.

Koja je poenta teme? Onaj ko se zaista boji nece pisati.

A da ja vas pitam da li se bojite vaših tastatura? Tastatura je raj za bacile i bakterije koji nastaju taloženjem masnoće, kapanjem raznih tekućina (od čaja od nane do semenih i drugih telesnih tečnosti), mrvicama itd itd. što može uzrokovati brojna oboljenja. O tome moramo voditi računa jer će nas pre to ubiti nego li bilo kakvo biološko oružje, kiša, ili kineska nuklearna bomba (ona će se pokvariti verovatno).

Одувек. Е, да, пише се ОТКАД!

Au Džimi znao sam da si ti otvorio ovu temu. Nego, brate, nešto mi nije logično, otvoriš temu da li se bojite života, i onda pišeš kako ljudi ginu u Egiptu, kolumbiji itd.... Pa to je valjda opet neki stra' od smrti. Al ako je pitanje da li se bojite onoga što vam donosi život, ne bih znao da ti reknem. Uglavnom se ne bojim, mada ima tripova kad naslutim da sam negde najebao i onda dok se to ne reši, imam taj neki neprijatan osećaj, ne strah, nego neku nelagodnost. Nem pojma. U suštini mnogo serem bre. Ja se plašim da me ne ubije promaja, sve ostalo je podnošljivo.

džimi, potpuno si prolupao čoveče... sedi, jedan!

Prestaćete da se bojite sopstvenog života onda kada budete počeli da mislite samo na svoje dupe. Svi ovi giganti što nam jebu mame na različite načine su nepobedivi... Ništa im ne možemo čak ni zajednički, a kamoli pojedinačno. Zato ako ne možeš da ih pobediš - pridruži im se. Ja sam postao isti kao oni. Samo otimam, kradem i uzimam... i već mi je bolje.

Kakav fobican dan.
Bojim se samo ljudi, svasta im pada na pamet!:)

Jebes ga...Zapao sam u tu fazu,ali ko zna sta vreba iza coska.

EDIT:Stavise se pise zajedno,koliko sam upucen,a verujem da jesam.

У сто евра да се ''штавише'' пише спојено? Имамо сведоке. :)

OD KAD ili OTKAD, oboje je tačno.
Naučićeš ti to meni za sledeći čas, ima da pjevaš :P

džimi, ajde molim te idi jebi nešto :)

Пичко, не смеш да се кладиш. :)

Ko se bije, taj se voli. :))
A mene zivot nije mazio...zato ga tliko volim, stavise najbolje ga obozavam. Ma, ja ne mogu, mila majko, BEZ NJEGA!!!!

ŠTAVIŠE zajedno :)

Štaviše, još jedna fokusirana tema.

eto, doživela sam da me džimi nazove pičkom... o.O dobro je da mi nije reko da sam kurac, ondak bih se zabrinula....

Samog života se ne bojim, ali raznih sranja poput onih opisanih u uvodnom postu - itekako. Dakle strah od neizvjesne budućnosti.

Ja se plašim života u smislu da smatram da nemam dovoljno hrabrosti da ga živim na onaj način na koji bih verovatno bio mnogo srećniji i zadovoljniji sobom nego što trenutno jesam.

Plašim se da donosim iracionalne odluke na redovnom nivou, plašim se da napravim glupost za koju znam da će mi uneti radost u život, plašim se da kažem sve što mislim ljudima kojima mi znače.

Plašim se života jer često uopšte nemam kontrolu nad stvarima koje se dešavaju u njemu.

I tako to, uglavnom da, plašim se. I to mnogo više nego smrti. Smrt je sigurna, a život je kao horor film. Nikad ne znaš šta te čeka iza ćoška. Ako je dobro, to je super, ali ako je loše, teraj sve u kurac.

Možda se ipak najviše plašim mogućnosti da me iza tog ćoška sačeka jedno veliko ništa. Eto :)

Лули, не спамуј!

Реме, у праву си, али опет, све то треба ПРОЖИВЕТИ, па онда мрети! :)
Није исто као кад Остоја сјебе ствар, па ти падне одједном виркла на главу.

To je napisao surovi ,ej!

Eh da, i ovih se stvari takođe bojim, kao i Surovi. To sam zaboravio napisati.

Исто. Врло депримирајућа чињеница.

koji vam je ljudi, to je samo život... ako je život, nije lav! šta više... :prkosi:

Ali ja sam samo pružala odgovor na pitanje, štaviše dilemu.

Trenutka smrti se i ne bojim nešto, to zamišljam kao kad utoneš u san (k'o iz crtaća, osim ako te ne tuku nekim čekićem u glavu), a neizvesnosti se bojim ali je u isto vreme i volim zato što daje draž životu. Kad bi svako znao šta ga sutra čeka verovatno bi pao u tešku apatiju jer bi život postao ispanirana svakodnevnica i izgubile bi se sve male radosti koje nosi iznenađenje.
Bojim se da ne ostanem na ćaletovoj grbači celoga života, toga se bojim realno. Neosnovano za sada, iracionalno, ali bojim se.

Mene ovo jako nervira, baš pizdim kad ne mogu ništa da preduzmem povodom nečega... Jako je frustrirajuće

http://www.youtube.com/watch?v=LanCLS_hIo4

AMIN! ko bi rekao da ću na janin komentar ovo napisati :D

ne plašim se života, zato što se ne bojim smrti i to je to... boli me kurac za trećim svjetskim ratom, za kineskim nuklearnim oružjem, za sličnim pičkama materinama...
nekako se više plašim za žiivote ljudi oko sebe, koji propadaju, a ja im ne mogu pomoći...
ko sportista kad gleda tekmu sa tribina i ne može uzeti loptu u ruke...

Ja sam gledao Montevideo malopre i gajio sam trip dok su igrali da je uživo pa sam se kidao na momente:D
Da ne ispadne totalna digresija, bojim se sebe u životu. Koliko čovek može sam se sebi nesreće da iskuje to je neverovatno. Šta sve može da lupi u afektu i da zasere stvar i život i sve. Pu!

u stvari, imam savršen klip za vas koji se plašite života

http://www.youtube.com/watch?v=iMUiwTubYu0

Бил Хикс, факјеа! \m/

Не бих рекао, бојали се или ен бојали се, исто нам се хвата... Морао сам да се суочим са неким стварима које су ми као клинцу биле највећи страхови, па сам тад закључио да од страха нема вајде, осим ако га не претвориш у инспирацију за нешто занимљиво.

plašim se da ne izgubim savest, jer bi onda postojala mogućnost da ne prepoznam kad učinim lošu stvar pa bi moglo da mi se vrati.
verujem u pravdu jbg.

With all due respect, ali sve ovo što si nabrojao je zapravo strah od smrti. "У животу вребају реалне опасности" i bojiš ih se jer izazivaju smrt. "Ваздух, земља и вода су пуни отрова" i izazivaju podozrenje jer mogu da dovedu do smrtnog ishoda. I tako dalje kroz tvoj post...
Elem, neko je napisao ovo:

Lepa misao. Slažem se u potpunosti.

Hm. Ne znam da li povezujete, ovo, ali i ovo sto definisete kao "strah od zivota", i ovo sto definisete kao "strah od smrti" zapravo je jedno te isto. Stah od neizvesnog je zapravo pravi naziv. Citao sam negde da je zapravo strah ono sto osecamo u neizvesnosti. Mene frustrira misao da je smrt prazna, takodje sam se plasio mraka dosta dugo, i znam da postoji dosta ljudi koji se plase mraka. A to je zapravo strah od onoga sto ne znamo sta je. Kao i smrt, tako i mrak, a tako i zivot pomalo. Mada u principu ljudi pitaju "da li se plasis smrti?", a retko ko se seti da postavi pitanje "da li se plasis zivota?"
Ja se svog zivota ne plasim. .... Mnogo... Znam sta su mi ciljevi, znam da cu stremiti ka tim ciljevima, i da, znam da je svet u najmanju ruku neprijatan, ali, ja sam jedna od tih zivotinja koje nazivamo homo-sapiensi, imam jednako razloga da se plasim njih kao sto i oni imaju da se plase mene. Stavise, smatram da taj njihov strah moze da bude jako isplativ, za mene naravno. Zato, ne treba se plasiti previse. I oni se svi plase vas. Vi spadate u drustvo za sve njih, kao sto su oni drustvo za vas.

Па, не. Постоје и многобројне опасности које не изазивају смрт. Макар не непосредно. Управо је већина опасности које сам набројао таква. :)