ALI, ISKRENO.

DA bojim se, ko se ne boji? Glupa tema, cepajte lock

Требало би прво ти да напишеш своје мишљење, образложиш зашто отвараш тему и тако то.

Наравно да да.

ДА ЈЕБЕНО! али од скоро... пре неких годину дана! Седим ја за компом, око 2 ујутру и помислим на то да ћу једног дана умрети и јебено се усерем од страха! Ноге ми се одсеку и од тад се баш плашим смрти! Не желим јебено думрем бре!! НЕ ЖЕЛИМ!

Mene iskreno zanima kako ce to da izgleda , odjednom se TO desi i sta onda , dal se sve prekida , nastavlja , dal cu da osetim ...

Fejze tvoj komentar ide na moj profil koliko je dobar... Ti si bre BOG

Svoje, ne. Ali, smrti meni bliskih osoba, itekako. Što se tiče mene lično, više se plašim ozbiljnih povreda. Smrt ume i da bude blagoslov, kada pomisliš da možeš da ostaneš slep, nepokretan ili tako nešto.

Au gamby Bog iz tebe progovorio :D

ja kao fejzbukmanijak, isto!!! lol

Jok, smrt je za slabiće!

Gamby prvo da ti se izvinim ali nemoj da sereš... Svako se boji svoje smrti a ako kažeš da se ne bojiš lažeš opasno...
I ti Caro isto nije fora... Dobar si lik ali stvarno...

LOL, pod "svako" podrazumevaš sebe?

Ne bojim se smrti, al' ne bih voleo d'umrem jednom, a da iza mene nešto ostane nedovršeno. Toga se bojim. Kako gamby reče, ima i gorih stvari.

dajte ljudi. ALI, ISKRENO.
:D

To stoji.

Kontam te brate L0L, ne sprdam se ja sa mogućnosti da umrem ili da neko umre, ne omalovažavam ja život. Srt je neminovna i deo je svakodnevice ali to ne znači da treba da živomo da bi se ite bojali. Trenutno sam u fazonu, ko je jebe, imam prečih problema nego da mislim na smrt.... nadam se da me kontaš šta ti pričam...

Kontam tebe Caro, kontam i Gambyja da ste trenutno u tom ko ga jebe stanju ali ponekad vas sigurno uvati neki osećaj o kome je pričao Fejz...

Капирам да се човек више боји смрти што је старији. Можда и грешим. Ја се конкретно не бојим смрти колико се бојим патње људи који би пали у бедак кад мене не би било. Пар људи.

Шта знам. Кад је било бомбардовање, кад су ми летеле ракете непосредно изнад куће и кад су падале на 200 метара од куће, нисам чак ни трему имао. Ја и буразер смо се спрдали с тим док су баба и мајка хистерисале. Сад кад бих дошао у исту ситуацију, не би ми било свеједно сигурно. Капирам да бих се макар мало усрао. Мада, опет, ко зна.

Нисам брате, немој се трипујеш...

Mislim da je u svakog čoveka usađena želja za preživljavanjem. Ne za životom već za preživljavanjem, ono, samo da je živ i to je to. Ja nisam takav i stoga nemam neki strah od smrti. Jedino to što rekoh, ne bih voleo da stvari ostanu nedovršene. Da mi se to desi, onda bih se borio za život jer bih znao da ima nešto za šta mogu da živim. Sve srediti i staviti na svoje mesto i onda otići u večna lovišta.

Kad neko od nas rikne , nece moci ovde da se proserava !

Mislim da je svakog, prirodno je da se ljudi boje smrti... X puta sam se uplašio od iste i kroz godine čovek menja mišljenje o istoj. Recimo moja baba već 15ak godina želi da umre... ljudim dopizdi život. Ali kod mladog sveta je druga priča... tuga je kada pomisliš da ništa nije večno!

ZATO ŽIVI JER SI DOBIO ŠANSU :)

Znam da nisi bog, da jesi ne bi se bojao smrti ali je komentar veoma lepo oslikao moje mišljenje o smrti... Majke mi

Jesam Caro i od sad ću živeti život PUNIM plućima xD

Ne bojim se smrti toliko, koliko se bojim patnje.
Bolje umreti nego želeti da umreš.

ja se NE bojim smrti, radije bih dao svoj zivot za meni drage osobe nego cuvao svoj, imao sam blisko iskustvo, zamalo da sam glavu pocepao kad sam pao na ostru ivicu stola, znao sam da sam bio blizu ali nisam se uplasio, ne kenjam

Trenutak pre takvog necega samo pomislis : "A , mrtav sam"

Genijalno :)) Ali, ozbiljno, slazem se. Mada od skoro postoji nesto cega se jos vise bojim, iako kad prepuknes od patnje moze da bude korisno: ravnodusnosti. Tacka na kojoj ti zapravo ni do cega nije stalo. Takoreci: Bojim se da cu prestati da se bojim smrti, jer mi se ruse razne neke iluzije.

Niko nije umro od straha od smrti, ali smo svi bar jednom umirali od straha. Sta je u tome strasnije: strah ili smrt?

Ko god kaže da se ne boji smrti laže....To je prirodni strah koji nam je urezan od postanka...da ga nema izumrli bi ko vrsta...naravno i da nemamo nagon za karanjem....

Код мене у селу се каже: ''Ко умре њему је најлакше. Он зна само за једно.''

lole sta ti je bilo sa plucima?

inace, ja imam neki cudan trip da je me opizditi kola kad prelazim balkansku.
ne znam zasto.ali tu uvek pazim vise nego kod ostalih ulica.

Lupaš. Nemamo mi nikakav urezan strah od smrti, već nagon za preživljavanjem. Nije isto. Bez toga BISMO izumrli kao vrsta. Ali, šta bi bilo, kad bi bilo. Smaraš.

I ne vidim odakle ti pravo da nekoliko nas sa ove teme nazoveš lažovima.

Desno plućno krilo mi se spontano skupilo to se obično dešava samo kod saobraćajki... I došao sam u poslednjem trenutku skoro u bolnicu i raširili mi pluća i poskidali sa njih neka sranja što su pucala i kidala mi plućnu maramicu tako da sam sad do jaja...
Al znam šta sam sve pomislio pred operaciju, da mogu dumrem i takva sranja, mlogo zajebano bilo...

Volim te Energijo :)
Da, bojim se vegetativnog stanja. I kod, meni najbližih osoba.
Skoro sam bio u takvoj situaciji, pa sam poučen iskustvom. Sreća, sve se relativno dobro završilo.

@gamby Argument da lupam?

NEKA NAM JE DRUG L0L ŽIV I ZDRAV

OVOM PRILIKOM TI ČESTITAM I ŽELIM BRZ I TRAJAN OPORAVAK!

Бојим се тренутка у ком ћу доћи до сазнања да ћу ускоро умрети. И својих мисли које ће уследити након тог сазнања. Осећам да ћу испасти невиђена пичка. Да ћу патетисати, да ћу сваки преостали тренутак живота размишљати о неучињеном. Гадим се од саме помисли на такву ситуацију, на ту извесност и одбројавање. Желим да умрем у сну. Мада је и то на неки начин кукавички.

Не плашим се смрти као краја свог живота, али се плашим болне смрти, типа, неко мучење, или дављење, то ме плаши.

И неко рече, много више се плашим смрти мени блиских, као и сакаћења. Рекох јуче на некој теми, ја не би могао да живим без неког дела тела или штатијазнам. Пу пу пу, даље од мене.

potpisujem i od sveg srca sa carom xD

I tink dis iz a bigining ov a bjutiful frendsip. :))) Obostrano je. ;)

Sve je dobro sto se dobro svrsi. A mora da se svrsi. :)

Hvala vam ljudi to mi puno znači :'''')

Идем да запалим пљугу!

Ни најмање. Био сам у ситуацији думирем и победијо сам ју. Умрећу кад будем хтео.

Iskreno se ne bojim.... Ovo što reče peki, bojim se bolne smrti, ono gušenje, davljenje i to, ali ovako ne stvarno....

To je opasno, Fejz. Umires polako od toga, buuuu.

Jedna grupa istraživača smatra da je strah od smrti prirodan fonemen, prisutan u svakom čoveku od rođenja, pa do poslednjeg dana. Prema njima, gotovo cela psihička struktura izgrađena je na tananom “poklopcu” koji služi zatvaranju pitanja koja bi se tokom celog života neminovno nametala, a koja su vezana za konačan kraj života. Prema njima, ovaj “poklopljeni i sakriven” strah je osnova nagona za samoodržanjem. Strah od smrti je “poklopljen” odnosno nesvestan tokom većeg dela života i sve što rade, ljudi rade da bi se sklonili od njega. Zato se ljudi često ponašaju kao da su besmrtni – ne razmišljaju o vremenu koje im je ostalo, o smislu onoga što rade ili konačnom cilju svog života. U trenucima psihološke labilnosti, ili direktnog suočavanja sa smrću, ovaj poklopac popušta, i ljudi se nalaze u situaciji da se suoče sa svojim prirodnim strahom, stalno prisutnim u osnovi svoje ličnosti. Zato se strah od smrti javlja kod psihijatriskih bolesnika: on predstavlja pokazatelja da psihička struktura osobe nije dovoljno čvrsta da bi održala potisnutim ono što je kod zdrave osobe potisnuto u nesvesni deo ličnosti.

Smrt je blizu, frižider mi je prazan.

СТРАХ ОД СМРТИ ЈЕБЕ!
http://www.youtube.com/watch?v=kvziImJZRkw

Jednom sam mislio da se rastavljam sa dušom, usro sam se. Neka priča svako šta hoće, ali kad dođe taj čas, mislim da se svi useru, ne može drugačije. A par puta u vojsci bio sam u pucnjavi, to je nešto drugo, isključiš se i piči te adrenalin.