Dobar dan
Obično ima velike sise.
...mada ne nužno, ali veća je verovatnoća. Za pozadinu isto važi, iako to nisu glavni aduti dobrog dana.
Jer ne oblači se napadno, premda se nikada ni ne naoblači previše, pošto dobri dani nikada nisu oblačni. Uvek prolazi kroz narod ne osvrćući se, odlučnim korakom, dok svojom aurom privlači poglede i starog i mladog. Iako je sve praćeno savršeno odmerenim zvukom štikli, ujednačenog ritma, što samo po sebi tera na osvrt, dobar dan ipak kao da lebdi iznad asfalta, a opet se sve lepote zanosno njišu u nekoj svojoj sopstvenoj orbiti. Dobar dan ne prdi, ne podriguje, ne znoji se i kaki samo ljubičice. Pravio bi dobrom danu društvo dok satima kupuje u HM-u, a tvoje je samo da pridržavaš tašnu i to sa zadovoljstvom... mada i o tako nečemu možeš samo da sanjaš. Dobar dan ne biva propraćen prostačkim komentarima, već istinskim divljenjem. Miriše opojno, kao proleće, tako da se satima kasnije možeš lako prisetiti arome toliko jasno, baš kao da opet prolazi ispred tebe... pa čak ni u mašti ponovo ne primećuje nikoga. Istina, pored svih navedenih, ne zadovoljava nikada čulo ukusa i dodira, ali tome je iluzorno i nadati se.
Obično ima velike sise.
- Vide li ovu što prođe?
- Kako ne! Dobra je k'o dobar dan!
Sito i rešeto
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето
Turbolativ
Treći stepen poređenja prideva, odmah posle superlativa. Koristi se uglavnom uz neku "ružnu reč" tako da bi trebali da izbegavamo njegovo verbalno korišćenje o nekom elitnom društvu. U slučaju pisanog korišćenja koristi se uz interpunkcijski znak poznat kao uzvičnik (!), ponekad i uz više istih.
Pozitiv: Dobar
Komparativ: Bolji
Superlativ: Najbolji
Turbolativ: Jebe kevu!
Pozitiv: Loš
Komparativ: Gori
Superlativ: Najgori
Turbolativ: Govno!
Pozitiv: Lepa
Komparativ: Lepša
Superlativ: Najlepša
Turbolativ: U jeboteeeeee!!
Pozitiv: Ružna
Komparativ: Ružnija
Superlativ: Najružnija
Turbolativ: Jebeni odron!
itd.
Kao Đurica u linearne jednačine
Vrhunac nestručnosti. Turbolativ neznanja. Razume se u nešto kao Mara u kriv muški polni organ.
- Nešto mi se puši motor.
- Sad ću da ti ja pogledam!
- Beži, bre, razumeš se u motore kao Đurica u linearne jednačine, kliker bi pokvario.
Ustaj, pizda ti materina, vi'š da je izašla iz televizora!
Verovatno najiritantnija stvar u svetu sedme umetnosti još otkako su braća Limije u svojoj radionici u Lionu napravili prvi kinematograf i potom istim snimili prvi video zapis na kojem njih dvojica izlaze iz te jebene radionice u kojoj su ga jebeno napravili. Najgluplja stvar koja je mogla pasti na pamet reditelju još otkako je Zdravko Šotra prvi put ugledao jebenog Ivana Bosiljčića na BAS-ovoj stanici i pomislio: ''Hmm...Ovaj mladić izgleda talentovano.''. Crvena marama za sve ljubitelje kvalitetnih i originalnih filmskih ostvarenja kojih, nažalost, ima sve manje i manje. Da. Govorim o stupidnoj i neverovatno doslednoj pojavi GLUPE SMRTI u američkim mejnstrim filmovima. I dok čekamo taj konačni obračun između glavnog plavokosog protagoniste i grozomornog serijskog ubice/teroriste/čudovišta/kurca-palca koji - naravno - ugrožava mir i blagostanje divnog američkog društva, bilans onih koji su završili kao kolateralna šteta pomenutog duela polako se penje ka svojoj uobičajenoj prosečnoj cifri. Jer, neko mora da umre. Neki crnja, glupa devojka, par Kineza, naivni inspektor Irac, vernik sa kapicom. I to je u redu. Sve kapiram. Al' da negativci skupljaju fragove na tako jadan način...E, to je već previše! Šta? Neka mokra kuravela je izašla iz TV-a i ide prema tebi? Pa, ustani, krv ti jebem da ti jebem, i beži! Sigurno neće da te poljubi, debilčino jedna! Vampir te sater'o u ćošak i dig'o ruke prema tebi? Rokni ga u jaja, pizda mu materina, i 'vataj maglu! Jebena Godzila ruši jebeni Njujork a ti baš seo da pojedeš burek s' mesom? Ne bleni k'o da je prvi put vidiš ( garant će snimiti nastavak ) nego pakuj burek i paljba! Šta? Ne piše u scenariju? Ne dâ reditelj? More, nataknem i tebe i scenariste i reditelja i producente i snimatelje i ostatak filmske ekipe na neomašćeni kolac pa da svi lepo kolektivno klizite u svoju smrt, dragi moji drugovi umetnici! Za Anđu, pak, čuvam nešto malo ozbiljnije...
Ti ćeš meni da psuješ majku partizansku ?!
Izvikivanjem ove parole u punoj kafani pre pedesetak godina, u pravcu osobe koja vas nervira iz nekih desetih razloga, zasigurno ste toj osobi obezbedili kartu u jednom pravcu za Nago ostrvo.
U zadimljenom bircuzu, Titovo Užice 1959. godine, sede dva zemljoradnika posle napornog dana u polju:
- Aman Mile, nemoj da me zezaš više za ona 2 ara što je tvoj ćale za vreme rata granicu pomerio i zajeb'o me...budi čovek vrati medju gde je bila, moram i ja da 'ranim porodicu, imaj dušu...
- Ma zabole me i za tebe i za tvoju porodicu; taknuto-maknuto pobratime, proš'o brzi voz... okružni komesar mi je reko da slobodno ostavim medju, i da mi čuva ledja...
- ZNAČI, tako je?!
- JESTE!!!
- SI SIGURAN DA JE TAKO?!?!
- JESTE, I TI NE MOŽES NISTA DA URADIŠ POVODOM TOGA, BEDNIČE!!!
- E, sa' će vidiš... (naglo ustaje od stola, lomi čašu od pod da skrene pažnju posetioca kafane na sebe, i vikne iz sveg glasa u pravcu Mileta): MA KOME TI PSUJEŠ MAJKU PARTIZANSKU, GOVNO JEDNO KAPITALISTIČKO I PETOKOLONAŠKO?!?!?
...u tom, od stola u uglu ustaju dva UDBA-ša u kožnim mantilima, izvode Mileta (onog što mu komesar kao čuva ledja), i stavljaju ga na onaj njihov motor sa prikolicom sa strane (kao ona dvojica u "Tito i ja"), i odvoze ga u nepoznatom pravcu.
Sladokusac
Čovek koji u manje-više svakoj domaćoj životinji vidi ukusan obrok.
ONA:Jaaooo,vidi kako je malecko jagnje,skakukuće oko majke.Jel da da je slatko,ljubavi?
ON:Slatko,nego šta...a i malecko je,taman da stane u veknu 'leba,u sendvič sa sve koske...
ONA:Šta se vrpoljiš više,što ne spavaš?
ON:Ne mogu,neće san na oči...
ONA:Što ne brojiš ovce?
ON:Znaš da ogladnim čim pomislim na ovce...
Dopisivanje sa drugom smenom na klupi
Tako su deca prekraćivala časove u vreme kada još nije bilo neta i fejsa.
Nikola: E, Mare, šta to pišeš?
Marko:Ma, dopisujem se sa onom sisatom iz druge smene.
(piše na klupi)
A(prva smena):Ćao.
B(druga smena):Ćao.
A:Ja sam Marko.
B:Ćao, Marko.
A:Jesi ti Tijana?
B:Koja Tijana?
A:Pa, iz VI 3...Rekli su mi da sediš ovde...
C(tetkica u puš-pauzi):Misli na onu sisatu.
A:A taaa Tijana...
B:Pa jesi ili nisi?
A:Ne, ja sam Tijanin dečko, a ti si mrtav kad te sutra nađem za tom klupom.
C:Uuuu, sad si ga najeb'o, mali.
Marko:E, Džoni, aj' zamenimo mesta.
Nikola:Š'o?
Marko:Ma, nešto me bije promaja...
Autentični srpski seljak i EU
Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.
- Dobar dan.
- Dobar dan. Rakija?
- Ne, ne. Hvala. Radimo istraživanje o priviknutosti seljaka na proevrposke uslove.
- Da.
- Nekoliko prostih pitanja za vas. Kada ste već spomenuli rakiju, znate da je zabranjeno praviti jaču od 55 procenata alkohola?
- Znam.
- Na ovoj flaši piše da ima 65 posto!
- Štamparska greška.
- Ali pisano je olovkom!
- Ženo, daj hemijsku! :žvrlj: :žvrlj: Eto. 55.
- Da li stvarno ima toliko?
- Piše da ima.
- Ali...
- Piše!
- Dobro. Imali ste skoro najezdu bubamara. Šta ste uradili?
- Ma sve sam ih potamanio!
- Znate da je to kažnjivo zakonom?!
- Izvinite, pijan sam. Ne znam šta pričam. Lepo sam ih zamolio da odu kod komšije. Pitajte njega šta je bilo.
- Ali...
- Komšija je ubica!
- Ok. Da li znate da svinja mora da se uspava?
- Znam.
- Pa kako to radite?
- Pa malo joj pričam, tepam. Mazim je. I tako.
- I ona zaspe?
- Da. Čim je odvalim sekirom.
- Gospodine!
- Šalim se.
- Dobro je.
- Satarom to radim.
Intimizacija pozdrava
Pojava da svakih 50 godina obraćanje nepoznatoj osobi postaje jedan stepen intimnije.
1910. - gospodine...
1960. - druže...
2010. - brate...
2060. - klone...
Radio Orač
Radio stanica u potpunosti posvećena ruralnoj narodnoj muzici.
Slušaju je svi na selu dok popravljaju traktore, uz ručak, uz kafu, uz rakiju, tokom opštenja, na svadbi, na rođendanu, tokom ispraćaja, dopraćaja, u kafani, na poljani, na kombajnu, pored elevatora, ispod prikolice, na senu i na slami...
U gradu je sluša komšija pored, eventualno dve kuće udaljen (nedovoljno udaljen u svakom slučaju), koji ima običaj rano da ustaje, kasno leže i ima problema sa sluhom (zato pojačavao radio do daske).
Muzika koja se pušta je pravljena da se sluša isključivo sa najgore brlje od tranzistora (eventualno nekog kasetofona iz 89. godine), inače zvuk nije autentičan. Glavne teme u pesmama su poljski radovi, stoka, i žena koja vara, često uz sve tri teme istovremeno ili naizmenično u istoj pesmi. Epizodni motivi su rođenje sina, ispraćaj, svadba i poneka druga kulturno-oračka manifestacija.
Na ovoj stanici nema šanse da čujete najnovije hiteve Mileta Kitića, ili Indire Radić (pogotovu ne pesme na stranim jezicima koji čekaju da budu izmišljeni).
Takođe, ova muzika je poznata po tome da ore po mozgu (brazde za to i služe, zar ne?).
(sa tranzistora u dvorištu)
Dok Milojko naše njive ore,
♪♫
sve četiri ja sam digla gore,
♪♫
stig’o poštar, veliki mu stojko,
♫♪♫
da uradi, što ne može Milooojkoooo!
♫♪♫♫♪♫
…
- Jebao ti Milojko mater!
- Šta kažeš, komšija?
- Kažem - jebao te tvoj radio “Orač”. Ore mi po mozgu celo prepodne!!
- Nemo’ tako komšija. To je naša lepa narodna muzika. I nije ti ovo “Orač”. Ovo ti je radio “Šajkača”. A jel’, na koju frekvenciju ti je taj tvoj “Orač”?
- Ženo, gde mi je puška?!?
Grad koji nikad ne spava
To je grad koji možete prepoznati po zvukovima i mirisima. U njemu se stalno nešto dešava. Hteli to ili ne, osetite njegovu živahnost.
Tutnjava automobila, dečija graja koja koliko god glasna bila, ne može da vam smeta, prepirka u gradskom autobusu, smeh zaljubljenog para u parku, vapaj prosjaka na ulici ili fijukanje vetra koji prkosi mirnoj noći. Grad u kome se čuje pucketanje kestena na ugarcima uličnog prodavca, zvuk poznate melodije koju svira mladić u podzemnom prolazu, blagi žubor reke i trzaj mosta dok prolaze tramvaji. Miris svežeg voća i povrća koji vas mami na pijacu. Trčkaranje golubova dok ih starac hrani mrvicama. Motor autobusa i plač deteta dok ga majka grdi.
To je grad željan sna. I ako se ikada dogodi da utone u san, nisam sigurna ni da bih tada poželela da odem iz njega.
variti
Mlađe generacije pod ovim pojmom podrazumevaju pušenje gandže (marihuane, trave).
Starije generacije obično misle na tehniku spajanja metala, pa se moj ćale stalno čudi kako to da ja varim (a nemam švajs aparat :)) kad ortaku kažem:
Ka'ćemo nešto da varimo?
Budi muško!
Tipična rečenica pripadnice ženskog pola upućena muškarcu kada doživljava neki fizički bol. Uzrokovano iracionalnim shvatanjem da muškarci nemaju receptore za bol.
Mužjak: AAAAAAaaaaaaaAAAAA...
Glupača: Budi muško!
Mužjak: Budi žensko, umukni i marš u kuhinju!
Veselin
(Ovaj izraz sam stotinu puta čuo od svog druga A. Svaki put kad bi ga neko pitao o devojkama on je za sebe govorio: „Ma, ja sam Veselin.“ Izraz je pokupio u nekoj emisiji Laneta Gutovića, a ja za priču znam iz druge ruke...)
Veselin je, kako je on to objasnio, neugledno konjče bez pedigrea koje puštaju da odradi romantični deo, tj. predigru, da „ uveseli“ nezainteresovanu ždrebicu i spremi je za parenje. Onda, kada treba da dođe do akcije, puste rasnog pastuva, a Veselin ostaje sam sa svojim bolom u duši (i u preponama, verovatno).
Neretko se dešava da momak pikira devojku koja je jako povučena, ili hladna štreberka koju momci naizgled uopšte ne interesuju. Ona ga naravno odbije kao navalentnog i dosadnog, ali sada, sa probuđenom seksualnošću, sigurna u sebe i svoje kvalitete, za kratko vreme pronalazi drugog, frajera koji joj se dosada činio nedostupnim. To je benigni slučaj Veselina i normalna pojava.
Mnogo je gori slučaj (a dešava se češće nego što se u to veruje), kada devojka ne odbija momka, već je itekako zainteresovana, a momak se smota, bilo zbog nesigurnosti u sebe, bilo zato što devojku smatra polubožanskom sveticom koje on nije dostojan, bilo zato što od ljubavi očekuje previše ili što ni sam ne zna šta ’oće, ili od svega toga pomalo.
Tu se flert i platonska ljubav završe tako što devojku pokupi neko treći ko je ne smatra sveticom, najčešće pastuv koji ih je promenio dosta, pa mu ni ova ništa ne znači. Veselin je poslužio svrsi, pa mu ostaju bol u duši i pornići na internetu i „Moja je pesma lagana“ od „Valjka“ .
Kao klinci od 20 leta šljakali smo preko leta na građevini, kada je jedan od nas mlađih iznosio svoju priču o tome kako se nedeljama muvao sa nekom devojčurom, ali ipak nije imao hrabrosti da načini odlučujući korak... Taman kad je bio ubeđen da je devojka potpuno njegova pojavio se treći, nebitni lik i maznuo mu curu ispred nosa, tek tako.
Pažljivo nas je saslušao jedan bivši mornar.
(Mornar je bio izbeglica iz Hrvatske, koji je, eto, delio istu muku sa nama ostalim fizikalcima a bio je daleko najiskusniji lik na gradilištu, ne samo po pitanju žena. Obišao je svet uzduž i popreko, ipak, o svojim putovanjima nije pričao mnogo, samo o ženama koje je sretao usput... Prostitutke u Rusiji, savršeno oblikovane Indijke koje, opet, mirišu na loj, vitke Afrikanke bez grama sala koje svoje usluge ne naplaćuju novcem, već sapunima i dezodoransima, šta je sve radio u Južnoj Americi, Španiji itd. Prema svojoj računici, bio je sa oko 80 i kusur žena, a nije mi delovao kao lažovski tip čoveka, samo ga nisam pitao koji je deo od njih je morao da plati, ali i to mu je nekakvo iskustvo.)
Elem, Mornar je prišao mom vršnjaku, roditeljski ga uhvatio za ramena i prodrmao:
- Šta ima da te je stid, je l’ imaš kurac!? Je l’ imaš!?
- Imam..
- Pa šta ima da te je stid!
(Čovek se nikada ne uči na tuđim greškama. I ja sam i pre i posle toga igrao ulogu što Veselina, što ovog drugog koji otima ribe. Iako pretpostavljam da su 90% ljudi na ovom sajtu prevejani jebači, neka priča bar posluži mlađima kao upozorenje, pogotovo ove Mornareve reči.)
Kada "velike nade" završe na mješalici...
...тренутак који се деси људима који су били унапријед етикетирани као они који ће да направе "велике ствари",макар у свом животу,а можда и у туђим,већином због исхитреног потеза који направе,или због слиједа несрећних догађаја који их тотално уназаде...
Јован,36 година,ученик генерације у основној школи,ученик генерације у Гимназији,пред упис на факултет прорадила јуначка прађедовска крв у његовим жилама,добровољно оде да брани вјековна огњишта својих предака,нејач свога народа...рањаван двапут...послије рата долази кући,стара мајка нема шта да једе,изгубио оца на бојишту,иде да тражи посао...проналази само грађевину...данас његова два друга А.С. и М.Ј.,некада били међу најгорим и најпроблематичнијим ученицима у Гиманзији, су "успјешни бизнисмени",који су се бавили "другим" стварима док је он војевао...А.С му је шеф...М.Ј. је купио диплому и постао уважен академски грађанин...Јован је од "велике наде" постао радник на мјешалици...
-----------------------------------------------------------------------
Никола,26 година,вуковац у основној,одличан ученик у средњој,све до 4 разреда,када напада професора којег је затекао у покушају силовања другарице из разреда...при нападу професору разбија нос и јагодичну кост,такође љекари професору констатују тежи потрес мозга и напукнуће лобање...Николу избацују из школе...мајка му доживљава срчани удар ,а отац га не слушајући његове разлоге избацује из куће (послије годину дана,када је из другог извора чуо праву а не професорску причу,моли сина за опрост,НЕ ДОБИЈА ГА!)...Никола се у 19-тој запошљава као радник грађевинац,данас ради на мјешалици...настрани професор и даље предаје...
-----------------------------------------------------------------------
Славиша,33 године...био најперпективнији кошаркаш у својој генерацији...рано је остао без мајке...на једној утакмици тренер противничког тима му опсује мајку,на шта Славиша дјелује инстиктивно и "тренеру" задаје нок аут...бива доживотно дисквалификован са свих "позиција и функција" у баксету...У својој 22 почиње радити као физички радник ,данас ради на мјешалици...
------------------------------------------------------------------------
Милан,25 година...одличан ученик у основној,просјечан у средњој...важио за изузетно интелигентног и реторички поткованог саговорника....предвиђала му се блистава правна каријера...када је видио ко све уписује и завршава факултете,смучила му се цијела ситуација и категорички га је из ината одбијао уписати...у 20-тој се запослио као "физикалац"...данас ради на мјешалици...
Stadijumi zagorelosti
Последице које сексуална апстиненција оставља на ум мушке јединке. Сврстано у неколико шематски описаних фаза.
Уводни стадијум
Ниси ништа, заиста дуго времена, што проузрокује стрес који те омета у свакодневним активностима. Шириш круг риба, које су по теби прихватљиве за сексуално општење. Редовно млатиш мајмуна. Сексуалне фантазије ти се своде на прсате плавуше, поред базена. Не морају све рибе да буду баш манекенке. Ипак, не би јебо ружне, дебеле и рибе са сељачким именима.
Стадијум "Висока резолуција"
Са класичне редтјуб варијанте прелазиш на скидање порњаве високе резолуције. Када си у друштву, коментаришеш сваку девојку која прође. На позадини твог телефона постављена је слика, обнажене, вампир-фуфе готичарке. Иако твоји критеријуми у стварном животу драстично опадају, у паралерном свету твоји укус и машта се развијају. Фантазије ти садрже, савршено обликоване црнке и риђокосе на дивљем пропланку. Зар је битно како се девојка зове? Јебо би Радојке и Живадинке. Не би јебо дебеле и ружне.
Стадијум "Активно ангажовање"
У својој машти додељујеш позу и локацију, свакој девојци која прође. Твоја потреба за пичком, постаје сразмерна наркоманској кризи те губиш и задње клице стидљивости и повучености. Дрско и нападно стартујеш гомилу риба. Услед недостатка социјалних вештина, испадаш будала. Нема везе, најбоље се учи из искуства. Одлазиш кући, пушташ вести Б92 и дркаш на Роксанду Ђорђевић. Замишљаш прљаве секси амазонке, које за потребе твоје фантазије имају обе сисе, у некој чудноватој џунгли. Ако су дебеле, боље да љуља него да жуља. Не би јебо ружне и циганке.
Стадијум " Нервни колапс"
Имаш колекцију од 148 гига порњаје на компу. Примећујеш да она матора са другог спрата, која стално претура по подруму има добро дупе. Устајеш у рану зору, како би га издркао. Дркаш док ти се муда не претворе у суве шљиве. Сексуалне фантазије укључују киборг-рибе, секс робиње у некој футуристичкој грађевини. Јебо би и ружне, али да имају оба ока. Не би јебо баш ружне, бабе и циганке.
Стадијум " Емоционално везивање за трсиони објекат "
Заљубљујеш се у рибу која изгледа, као да су је пустили из млетачке тамнице. Машташ о томе како је дрндаш, док од ње само кости не остану. На вест да је умро матори комшија помишљаш:"Ау, жена му је сада сама. Биће тршње!". Сексуалне фантазије постају све бизарније и укључују рибе са две пичке, у какакомбама испод Јерусалема. Коме је битно на шта личи риба? Теби није, јер би трсио и рушевине које су под заштитом УНЕСКА. Не би јебо циганке и бабе.
Предфинални стадијум
Јебо би и циганке.
Финални стадијум
Још неутврђен. Незванично се доводи у везу са бабама.
Tutankamonka
Девојка са већом, или бар приближном, количином препарата на лицу од египатских фараона. Доказ да се мумификација примењује више хиљада година. Углавном их одликује бронзана боја лица, и велика количина накита, аналогно египатским владарима.
-"Јао брате, да си видео Наташу јутрос, знаш како изгледа! Уске хеланкице, мајичица, распуштена коса, а лепааа..."
-"Ко бре? Она бронзана? Ма дај бре, па та је зајебала и Тутанкамона и Рамзеса заједно! Од онолике бронзе тешко да би прошла и детектор за метал на аеродрому".
Amortizerke
Velike grudi koje pokazuju tendenciju sinhronizovanog oscilatornog kretanja kada njihova ponosna vlasnica poveća brzinu hoda.