Student koji sve ispite položi u roku.

Ovo je bio moj prvi letnji raspust. Sad sam upisao drugi razred, mnogo sam se uželeo mojih drugara i jedva čekam da na fizičkom opet igramo između dve vatre.

Ovaj letnji raspust sam proveo najviše sa mojom bakom Radojkom. Ja nju mnogo volim i rado slušam njene priče kako je moj pradeda Veljko prešao Albaniju. Kaže da treba da budem ponosan na njega jer je preživeo i dobio orden. Meni je žao moje bake. Bolesna je već par godina, mada rekli su mi da nije ništa strašno. Valjda je pojela nekog pokvarenog raka pa on sad živi u njoj ali meni nije jasno kako. Zbog toga više ne može da mi pravi kapnerku i njen čuveni rolat od banana ali nema veze. Uveče sam joj nameštao antenu i zajedno gledali Slagalicu. Uvek je na početku pozdravljala neku ženu koja kaže ,,Dobro veče''. Dosađivala mi je da joj čitam slova jer ne vidi dobro kako bi sastavila reč i bila bolja od kompjutera. Kad se završi Slagalica postavljali smo sto za večeru i čekali tatu da dođe sa posla.

Moj tata radi u rudniku. Ne znam kad završava sa poslom ali pre večere odlazi u Kulturno umetničko društvo jer on je trener za folklor. Uvek mi je govorio da čuvam tradiciju i obraz ali ja ne znam kako to mogu da ga izgubim. Tata kaže da se to danas gubi lako ali da to čoveka čini vrednim.

Pre nego što je počeo moj letnji raspust ja sam razmenio broj mog mobilnog telefona sa drugarima ne bi li se čuli i igrali. Kad sam ih zvao uvek su bili zauzeti pravljenjem farme na fejsbuku i reakcija na Vukajliji. Pozvali su me da pravim i ja te reakcije ali nemam internet. Bio sam tužan ali me je uvek na igru pozvala ta vesela njuška. Moj pas Cicko. Uvek je voleo da mu bacam loptu ali tata kaže da je već star, pa se sad igramo najviše deset minuta jer ne može više da trči. Pošto nemamo druge sednemo jedan pored drugog, gledamo kola i razmišljam o mami. Baka mi je rekla da je morala da ode na neki put kad sam se rodio, da je sad na dobrom mestu i da je srećna. Tatu kad pitam za nju, zacrvene mu se oči i ode pa ga više i ne pitam.

Vreme je brzo prošlo i krenuli smo da nabavljamo pribor za školu. Iako se mojim drugarima baš i ne ide, ja jedva čekam da ređam svoje petice jer time obradujem tatu i baku.

Од свих годишњих доба највише волим лето зато што је тада летњи распуст.

Ове године летњи распуст је најдуже трајао. Да, тек сам завршио први разред, али сам тако чуо од старије деце. Овај распуст је трајао дуже због неког чике кога стално приказују на телевизији уместо цртаћа. Мислим да се зове Милош или Слоба. Углавном, његова жена увек носи неки цвет у коси. Као некаква циганка, увек моја баба добаци. Тај чика се посвађао са неким другим чиком и онда је други чика наредио да нас гађају бомбама из авиона. А мене баш брига, у мом малом граду није пала ниједна бомба, тако да нисам имао разлога за бригу и распуст сам провео у игри и шали. Осим једне бомбе која је пала у шуму мог комшије, али није експлодирала. Након тога он је од ње направио корито за свиње. Каже да се не баци.
Током лета, ми, деца из краја смо се скупљали на школском игралишту како бисмо се јурили, правили смицалице девојчицама и играли рата. Кад могу одрасли, зашто не бисмо могли и ми? Највише сам волео да посматрам девојчице док пишке у мраку. То је једном приметила дебела Радмила и пријавила мојој мајци која ме је извоштила прутом. Тата ме је само потапшао по рамену са одобравањем. Сутрадан сам Радмили припретио да ћу јој убити мачку ако још једном нешто каже. Отада више није долазила на наша мала окупљања на игралишту.
Заувек ће ми остати у сећању и један страшан догађај од ког ми се следила крв у жилама. Пошто је свако вече нестајала струја, обично сам ишао раније на спавање ако не бих отишао на игралиште. Једно вече нисам могао да заспим и гледао сам у небо надајући се да ће наши погодити неки зликовачки авион. Одједном, бела светлост је запалила небески свод. -У-с-р-а- **уплашио** сам се као никад до тада. Мислио сам да смрт долази по мене и да је та бела светлост светлост из Раја као у оним серијама што мајка гледа где сви плачу. Готово, убише ме, као да ме није ни било. Срце ми је стало и нисам могао ни да се померим. На моје изненађење, опет је у соби била тама. Кад ја погледо, читав сам и немам крила и онај круг изнад главе као у цртаћима. Тад је мајка ушла са свећом у собу и рекла да је то само нека сигилална ракета или тако нешто и да она није опасна. Мојој срећи није било краја, био сам одушевљен јер нисам погинуо као какав Косовар.

Од колевке па до гроба најлепши је летњи распуст! Једва чекам да нас опет бомбардују!

Летњи распуст је, по мом мишљењу, најбољи део године. Тада ми је рођендан, између осталог, тада се иде на море. Овај летњи распуст бих издвојио од осталих по томе што сам се по први пут заљубио.

Она је дошла ове године по први пут код своје бабе. Нисам је пре тога познавао, само сам од мојих чуо да је код баба Драгице дошла Анастасиа и да би било лепо да тога дана ја баба Драгици однесем млеко. Добио сам канту коју је тата заклопио, јер ја не умем. Тада сам је први пут видео. Јако је лепа и стално се смеје. Кад се смеје појаве јој се рупице на образима. Има црну косу и плаве очи и виша је од мене за 4 прста. Неколико дана сам ја тако односио млеко, а онда је баба Драгица слала њу овамо, јер је мени било тешко и једном сам просуо млеко. То је било крајем јуна, а у јулу смо почели да идемо да се купамо на реци јер су престале кише и вода је почела да се греје. Тада ми је било криво што она седи са старијима који нас терају са терена за одбојку. Јул је био јако досадан, а дан пред мој рођендан, првог августа, док сам се играо са братом у шљивику, ловили смо кртице, чуо сам некакво ударање, изгледа да је то била музика из кола. Видео сам да је то по њу дошао неко са колима и препознао сам возача. За рођендан ми је било безвезе јер сам мислио на њу, и ни један тегић од грисине и два смокија нисам направио а то баш волим да радим кад су рођендани. Пред нашу сеоску славу је почео турнир у кошарци на један кош, то се зове баскет. Тада сам већ заборавио мало на Анастасију јер је било пуно осталих девојчица. На слави сам купио пиштољ на куглице и тата ми је дао да се возим на Велики рингишпил. Тада сам видео и Анастасију да се вози на Велики рингишпил, али није хтела да се баца са мном, већ са неком другарицом која је дошла исто код баба Драгице, али само за славу. После славе је све било пусто, неки више нису хтели да се купају на реци јер је прошло Преображење, Анастасија се и даље купала, увек су пред вече одлазили на ноћна купања старији па је и она ишла. Мени је криво што ми тата не да да се купам ноћу, поготово сада када је Преображење прошло. Последњих недељу дана сам читао сестрину књигу из Историје за пети разред коју сам наследио. Тада сам мислио да ће ми учитељица недостајати, али сада видим да има много наставника и да учитељицу виђам пуно на ходнику тако да ми не недостаје пуно. Анастасиа је отишла у петак пред школу, било ми је јако жао због тога. Дошла је да се поздрави и са мојом мамом је попила кафу. Мени још не дају кафу.

Свако лето је лепо на свој начин. То је припрема за нову школску годину, јер се мозак одмори и припреми за ново градиво. Ја се нисам баш много одморио. Али се надам да ће Анастасиа доћи и следећег распуста код нас. То јест код баба Драгице.

Tri američka veterana. Tri ratna havera. Česta imena koja su značenje proširila i na tipove karaktera. Sada bilo gde u svetu možeš da naletiš na nekog Džimija recimo, ili ma kog od ostala dva Dž.

Džimi je Džimi, i tu nema mnogo priče. Nevičan ljudima, niko ga do kraja nije upoznao. Ne snalazi se baš u ovom svetu, ne sviđa mu se sasvim, želi da ga menja, a ne može da ga promeni. Zato je Džimi tiha, umetnička duša, zamišljen, stalno zagledan u nešto, odsutan. Podizači raspoloženja, alkohol, "jedna žena odnela je sve" ljubavi, Pink Flojd i često zatvaranje u sobu i sebe su delovi Džimijevog lika i dela. Kasnije, ako doživi to "kasnije", brada, zapuštenost, neki truli brak, uz malo sreće dete koje ga vuče napred, i neko čistokrvno umetničko delo koje mu je život dozvolio da ostavi svetu.

Džoni je lepotan, mladi šmeker, kicoš, mangup, nadasve dobar momak, koji je kasnije napravio par grešaka u životu. Brz, previše brz, divalj, iskren, jednostavan, jednako pun manira i uličnih fazona, zavodnik, tip kog bi matorci zvali na partiju šaha, decaci na fudbal, tašta na nedeljni ručak, Siniša u reprezentaciju pa i da ne zna himnu... Ipak, Džoniju se nešto uvek desi pa da tu tuđu ljubav prekrije sažaljenje, seta. Zagriju mu plahovito srce, pošalju ga u rat... Ili poveruje džukcima da je posao čist. Možda je gurao tamo gde ne sme. Ako je Džimi dusa, Džoni je srce. A kakvo je to srce ako ne krvari. Pod stare dane, muva se bircuzima, i dalje doteran, prave kičme, stara škola. I svi koji ga znaju, nakon razgovora sa njim, zagledani u njegove odlazeće korake, sa uzdahom pomisle, a "mogao je da bude veliki, samo da je malo manje 'igrao za raju i zanemariv'o taktiku'". Samo ta raja mu onda i ostane, sve hoće svoje.

Džek. On je jak, ćutljiv, mračan. Uvek tu, na kraju nekog šanka, uvek sam, jer je tako hteo. Spartanska snaga, lakonski odgovori, čelična pravda. Ako je Džoni jednostavan, Džek je binaran. 0 i 1, dobro i loše, crno i belo. Voliš ga ili ga mrziš. Kao i on tebe. Njega zadesi dilema, izbor, gde nema crvenu i plavu pilulu, već gomilu izlaza, opcija, borbi, bekstava... I on zagrize najveći komad, obuhvati mnogo ljudi koje želi da zaštiti, primi najviše udaraca, bez ijedne reči, žalbe, i jedino što ga posle održava živim je saznanje da je ostao dosledan sebi. Džek ne pravi kompromise, radi ubeđenja ide rukama na nož, nožem na metak, Jugom u Budvu. Poraz je opcija, predaja ne. Muda od dijamanta.

Oni su trojka koja bi mogla da sarađuje samo na putu za Oz. U stvarnosti, Džoni traži priču, ljude, osmehe, zaborav na sat, bekstvo od misli, Džek ne voli društvo ljudi, ali ni samoću, i trazi prikrajak, okrajak, kutak, gde je dovoljno blizu i daleko, sve to dok Džimi u begu, tamo iza roletne, stvara novi svet.

Црвена лампица која се упали у глави сваког иоле хетеросексуалног мушкарца при рендом сусрету са неким од многобројних облика женског *вагино-одбрамбеног репертоара*, а који може варирати од оног "хард ту гет" става, преко "моје тело је моја тврђава/ја НИСАМ таква девојка" филозофије, до оне најогавније сорте феминизма која просто провоцира силовање и остављање сијасет пута избоденог тела у напуштеном контишу с ону страну *Панчевца*...мада би, реала, и Котеж био једнако задовољавајућа солуција.

Елем, обзиром да је сваки људски облик живота са простатом поред исте опремљен и врхунским, само-апдејтујућим сензорима за појаву из наслова, јасно је да је само питање времена када ће поменути пронаћи одговарајући отварач за конзерву испред себе и моћи уживати у сочном садржају који она у себи држи. Тојест, уколико се претходно није преценио па насрнуо, фазон, на некo од *РиоМаре* паковања сан-пјера шуреног у козјем млеку...

Nije ovo narodna poslovica. Ovo je misao kojom se vodi svaki oženjeni muškarac, kog je dragana (ne Mirković) uspela da reši muda. Nije ona baš uzela čakiju i otfikarila mu ih, već ono, naterala ga da ih odloži na suvo i toplo mesto bez sunčeve svetlosti.
Jebiga, dosta je bilo loše ‘rane u vojsci, zatim pašteta i kojekakvih salama dok si bio mlađan junak ili vuk samotnjak, ako ti je lakše… sad imaš i na kašiku, pa nekad i neki podvarak, opa idemo, ali bato moj, muda u teglu, malo konzervansa i nek stoji do daljnjeg.

Са тачке гледишта потенцијалног зета, укопаног у месту као млади лос којег је пресрео чопор гладних курјака, свесног на чијој се територији налази, ствар која је у рангу црног хумора.

Обећао је тата својој мезимици да ће бити пријатан према теби, те ће се суздржати од класичних и помало архаичних "Које су твоје намере?" типа питања. Али није матори лисац сисао весла, зна он кога ти натежеш кад год ти се штрокави мишко дигне, па ће ти зато оружјем у виду подјебавања вратити мило за драго, сладећи се док од тебе, наизглед опуштеног лика, трема прави обичну сојку.

Srednja i osnovna skola su najverovatnije mesta gde svako musko strada, bez obzira na to da li je k'o od brega odvaljen ili debeo k'o crkveni mis u manastiru na Kosovu. Uvek mora da radi fizicko i mora da tegli svakojake mikroskope, stolove, stolice, prosto receno, kad vec nije diplomirani domar, onda je bar domarski tehnicar.

Mnooogo dobra stvar,pričo mi jedan što je gledo!!!

Literatura nad kojom se jeo burek.

Једино место где странци играју како Срби свирају.

Ткиво које раздваја женски полни орган и гузу.

Naime rec je o 'Tr00' metalcima(ne 'Fancy' nego pravim) izmedju 12-18 godina(u po prilicno razrujanoj porodici)...
06:30 - Budi ga keva, doruckuje... slusa Dying Fetus - "One Shot, One Kill"...
06:40 - Keva izlazi iz kuce, ljubi ga... on ni ne pomislja sta keva tamo radi, samo pokunjen ulazi u sobu i uvezbava "Milk" od S.O.D.-a na gitari...
6:45 - Nervozni cale se vraca iz nocne smene, lema ga zato sto mu nije prijavio da je video kevu sinoc ispred javne kuce, zatim cale leze da spava i preti mu da ako bude pravio buku, da ce mu kicmu polomiti...
7:00 - Brise krv u kupatilu, slusa Mindly Rotten - "Theatre of Torture" i smislja kako da rokne caleta na spavanju, krece u izvrsenje, ali se sav pokunjen vraca jer je cale zakljucao vrata, lomi stvari po kuci uz muzicku pratnju Sodom - "Bloody Corpse", Death Angel - "Lord of Hate" i Mayhem - "Great Work Of Ages", u medju vremenu leze, u naizgled dubok san...
13:00 - Huligani iz obliznjeg doma mu saraju auto sprejevima, on onako polugo nazuva marte i izlece napolje, klinci beze...
od 13:12 do 15:00 - Cisti i glanca caletovog 'jugica', zatim se usunja u kucu, uzima kljuceve od auta i garaze sa stola i preparkira 'jugica' u garazu, jer je njegov dragi otac zaboravio... ostavlja poruku na frizideru caletu da je preparkirao kola i leze...
17:00 - Ustaje i vidi poslatu poruku u 16:52 od ortaka da se nadju na centru, on brze bolje uskace u svoju 'uniformu', i juri napolje trazeci okom zrtvu koja po njegovoj proceni ima kredita, usput slusa Viking Skull - "Rape, Pillage And Burn", Deep Purple - "Fireball", Sirenia - "Seven Keys And Nine Doors" i Cavalera Cospiracy - "Ultra-Violent"...(otac jos nije ustao, keva mu se jos nije vratila sa posla)
17:13 - Nasao je zrtvu, klinca od 6 i po' godina... uzima mu 'N95' i salje poruku ortaku u kojoj mu saopstava da nije video njegovu poruku - da odmah stize. Kao i svaki dobar 'bata' vratio je klincu telefon, sada slusa Black Sabbath - "War Pigs"...
17:20 - Stigao je do centra, ide sa ortakom do treceg ortaka... usput slusaju Exciter - "Rain of Terror"
17:24:56 - Menjaju pesmu, sada slusaju Artillery - "Beneath the Clay (R.I.P.)"
17:31 - Stigli su kod ortaka, pokupili ga - idu na pivo, slusaju Jimi Hendrix - "Stone Free"
18:00 - Zove ih neki lik, kazu da se uselio novi emo u kraju...
18:20 - Jure emosa... usput slusaju Yngwie J. Malmsteen - "Like An Angel"
18:22 - Bog da mu dusu prosti(emosu ne Malmsteenu - pu, pu, pu pomeri se s' mesta)
19:23 - Idu ulicom i deru se Dark Angel - "Darkness Descends"
19:30 - Sedaju na klupicu i pricaju, dok je jedan otisao po pivo i pljeske... kada se vratio jedu, piju, pricaju i slusaju EvilDead - "Holy Trials", Toxik - "Machine Dream", Xentrix - "False Ideals", Heathen - "Morbid Curiosity", Defiance - "Void Terra Firma", onda im dolaze jos ekipe(njih 5-oro) i sada prave sutku uz Kreator - "Destroy What Destroys You", zatim jos jednu uz Irate - "Vendetta" i pred polazak jednu uz Hatebreed - "I Will Be Heard"...
20:25 - Videli su ribe, krece u akciju... usput slusaju Vio-Lance - "Eternal Nightmare"
20:30 - Pada prva riba, slusa se Wehrmacht - "United Shoebrothers"
20:35 - Pada druga, slusa se Benediction - "Killing Music"
20:45 - Sve su pale, idu ka jednom obliznjem motelu, slusaju usput Annihilator - "Alison Hell", Sepultura - "Refuse - Resist", In Flames - "Condemned", Cannibal Corpse - "Sentenced To Burn", Misfits - "Scream" i Abaddon Incarnate - "Forced Osculum Infame"...
21:00 - Svi su u svojim sobama - cuje se samo iz jedne sobe Evile - "Enter The Grave", ali i to brzo prestaje...
od 21:00 do 3:00 - Tisina, on polako pada u san...
5:00 - Budi se, shvata da je ostao suva kurca i da ribe nema, pali Testament - "D.N.R. (Do Not Resuscitate)" i udara se po glavi...
5:20 - Izlazi ona iz kupatila, on sav srecan skace na nju...
5:45 - Umocio je, sada navlaci 'uniformu' i sav srecan se rastaje sa ekipom - ide kuci... usput slusa Bonded By Blood - "Taste The Destruction" i umire mu baterija...
6:07 - Stavlja Mp4(koji je sebi od svog tromesecnog dzeparca kupio za 11-i rodjendan) na punjenje, rasprema se i leze, taman da zaspi kad...
6:30 - Budi ga keva, doruckuje... slusa Symphorce - "Blackened Skies"...

U osnovnoj školi, uvek je sedeo u prvom redu, uredno odmotavao svoj sendvič sa povrćem spakovan u kariranu salvetu. Od petog do osmog razreda je bio član svih sekcija, redom od tkačke do sekcije za domaćinstvo. Frizuru je uvek gonio na stranu, nikada nije ostao na fudbalu posle škole. Srednju je upisao, od kuće do škole je znao samo jedan put, dok smo mi smrtnici pokušavali da nađemo potencijalnu udomiteljku naših, od nejebice suvih, tetreba, on je čitao sabrana dela Aristofana. Završio je srednju školu, upisao prava, na budžetu naravno. U domu je prijavljivao sve redom koji su pravili buku veću od 25 decibela - pobogu, mora se učiti i više nego što profa traži, neispunjene roditeljske ambicije ne stvaraju ljude, nego trkaće konje na hipodromima. Završio fakultet, istažirao, na svako izdrkavanje šefa reagovao osmehom konkubine, od tada su ga ljudi viđali isključivo u plavoj košulji, sivom kaputiću, sa frizurom nepromenjenom još od osnovne škole. Na prvoj večeri kod roditelja svoje devojke nije srkao, uljudno je pričao o pesmama Branka Radičevića, Marksizmu i revoluciji, jedine teme u svemiru koje bi mu strast bar malo probudile, jedino tada je bar malo ličio na čoveka, a ne na uplašenog hladnokrvnog reptila. Oženio se, dobio dvoje dece, starijeg sina, mlađu kćerku. Odlični đaci. Nikada nije ostao sa ekipom posle posla, nikada nikome nije posudio para. U pedesetim dobija hronične probleme sa prostatom, do tada je već postao vlasnik dve plakete za najvrednijeg radnika kolektiva, koje stoje u memljivoj kožnoj torbi, istoj onoj koju je imao kao mladi pripravnik. Igra šah. Umire.

По дефиницији, то је било које средство којим се елиминишу емоционална бол, деструктивни импулси, претње самопоштовању, нежељене мисли, сећања итд.

У пракси, то изгледа овако:

Порицање или денегација: То је кад те шутне девојка после подуже везе, па кад те људи питају да ли си океј, ти кажеш да јеси, а у ствари си скењан као никад. После извесног времена почнеш и сам да верујеш у то да ниси скењан.

Потискивање или репресија: То је кад постоји доживљај кога си у почетку био свестан, а онда га заборавиш, јер је много болан за тебе. На пример, кад потиснеш како си се са шест година у вртићу усрао у гаће, па су ти се сви смејали кад ти се љенк појавио на гузици, а ти си плакао. Онда те после 15 година ортак подсети и навру ти сећања одједном.

Померање: То је преусмеравање агресивних импулса на прихватљив објекат. Тако клинца малтретирају у школи и туку га, а он не сме ником да писне, па онда дође кући и искали бес на млађем буразеру.

Пројекција: То је кад сопствена неприхватљива осећања опажаш у другоме. На пример, ложиш се на девојку свог најбољег ортака и радо би је карао, али не смеш да признаш, па набеђујеш неког трећег ортака да би он то радио.

Реакциона формација или надкомпензација: То је претварање неприхватљивог импулса у супротност. На пример, имаш комшију за кога знаш да је патолошки љубоморан и да те мрзи из дна душе и да би те најрадије заклао, а понаша се супротно увек кад те сретне, и кези ти се као да си му брат најрођенији.

Изолација или интелектуализација: Може се огледати у раздвајању осећања. То је кад гајиш љубав према девојци, волиш је и поштујеш највише на свету, али никад не би био у стању да је појебеш. С друге стране, карао би већину риба које познајеш и трсио би их у сисе и у чмар, али никад не би могао да их волиш и поштујеш.

Идентификација са агресором: То је усвајање особина особе које се плашиш. Тако су неки фаворизовани затвореници у нацистичким логорима били много више окрутни према осталим затвореницима, него сами нацисти.

Сублимација: Померање агресивних нагона на нешто што је друштвено корисно или прихватљиво. Тако неки стоматолози свој урођени садизам сублимирају кроз друштвено користан рад - лечење зуба, а у ствари, све време уживају док ти наносе бол.

Рационализација: То је кад неко свој сумњив порив приказује као племенит. На пример, кад учитељ-садиста туче децу, а каже да то ради само зато да би она боље учила. Или кад девојка не да дечку да јој сврши по фаци, а онда јој он каже како је то добро за кожу лица.

Ovo je magazin koji se bavi naučno-fantastičnim pojavama u Srbiji

Кинески продавац из тржног центра блока 70, у реткој паузи медитације, са погледом притајеног тигра, упртим ка још неосвојеним новобеоградским пространствима, са мислима - дубоким, трансцендованим у диму јефтине овдашње крџе, са устима благо отвореним из којих се назире део Великог белог зида, са речима малобројним, али мудрим, исказаним кроз змајев дах малопре поједеног џукца...

Večiti seronja. Od deteta je bio serator. Svi uzmu lepo hemijsku olovku a on uzeo ono penkalo i zajebava se, musavi papir i tako. Ne zna ni on zašto. Od tada je ostao serator. Svi uzmu sladoled od čokolade, on jede mango. Svi treniraju fudbal, on trenira karling. Svi pojebu na ekskurziji devojčice iz razreda, on jebe Italijanku. Svi piju vinjak, on uzme pelinkovac. Svi kupe benzinca ili dizel, on kupi električni auto. Svi zovu decu Petar, Milica, Dule, a on Jutro i Hrast. Svi idu u kafanu, on ide da planinari. I kad ga sarane traži beli grob. Samo da bi bio seronja.

Dupla, ponekad i trostruka, kafa bez trunke mleka ili šećera koja momentalno prebacuje iz pospanosti u stanje hiperaktivnosti i ostavlja gorčinu u ustima koja se oseća do narednog jutra.