Пиркати се може у џоинт, кафу, супу ...
Али ја најволким да пиркам у уши.

Не може се пиркати у било које уши, постоје извесни критеријуми које уши морају да задовоље да би могле бити објект пиркања ...

1) Уши морају бити Обнажене.
Ово је логично, јер Необнаженост Ушију представља природну препреку пуном учинку пиркања.

2) Уши морају бити Постојане
Ово значи да су уши чврсте, стабилне, да их не може деформисати какав налет ветра, кише или нпр. шамар

3) Уши морају бити Неговане
Ако уши нису неговане, скоре се и надражај споро путује од коже до мозга ...
Само неговане и отхрањене Уши долазе у обзир.

Пиркање у Уши може бити фаза у сексуалном процесу или пак Хоби.
Ако је пиркање хоби, то значи да се не завршава увек Сношајем.
У овом случају, пиркање постаје само себи циљ.

Пиркање у Уши носи са собом много опасности, па особе које практикују ову зен технику морају увек бити на опрези.
Пиркање не сме бити агресивно, јер онда лако прерасте у Грицкање, где врло лако може доћи до оштећења Ушију, након чега оне постају неупотребљиве за даље ритуале.
Пиркати смеју само изузетно уравнотежене особе, или особе које су изгубиле све у животу па их више није брига.
Особе које се и даље шлихтају не би ли добиле коју реч Похвале, особе које се плаше за своју Својину, нису квалификоване за обављање ове захтевне квази-сексуалне технике.

Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije.
Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji.
I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!"
Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!"
Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa.
I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema.
I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.

Лапот је древни српски ритуал јавног убијања старих и изнемоглих - претеча слешер филмова, само са правим жртвама. Да су имали камеру и снимали, звало би се снаф. Тако напуни баба 80 година, нема више вајде од ње, само седи и једе сира, ништа не може да ради, излапела, нервира укућане. Онда укућани постигну договор да је измасакрирају и једног дана јој кажу: ''Баба, идемо у варош!'' А у вароши се сјатили брђани са копачима, секирама, сатарама, коцима и тољагама. Понесу и укућани свако по нож, секирицу, шило, иглу за плетење, ко има мартинке понесе мартинке, ко нема - може и труперке, сукаљку и све чиме можеш добро да опаучиш (да је постојала компанија ACME, вероватно би купили специјалну палицу за пребијање баба). Кад стигну у варош, посаде бабу на столицу, изљубе се с њом српски трипут, а онда удри, шутирај, мазгај, боди, сеци секиром руке ноге, врши липосукцију, дери кожу, крв пљушти на све стране, и све тако док не направе од бабе кашу.

Онда сви оду кући срећни и задовољни, а нарочито бабини укућани.

Северни народи су имали другачију верзију. Ставе бабу/деду на санту леда и само гурну санту у смеру отвореног мора. И дан-данас налазе конзервиране бабе и деде које плутају по леденим морима.

Лик који се клади само на Четврту исландску Бе дивизију (север), Другу лигу Северне Самое, трке паса, снукер, азијску одбојку и слично.

Ono sto kažeš ortaku koji pusti Željka Joksimovića na fonu.

Jezivi program za decu koji nema ni smisla, a ni poente. Totalni je rebus i plaši me.

Једине две ствари, које када се отворе, смрде на мртве јариће, а приликом јела и нису тако лоше...

Последње питање које пролеће кроз главу пре него што очима прешалташ на следећу. Погурано врелим летњима данима при којима је машта потпуно сувишна и непотребна ствар. Све фино сервирано, ту на пљувомет. Прозирни кинески гајтани за сисодржаче (уколико их уопште и носе), притискају ознојена, младежима украшена леђа, сисе које само што те не погледају брадавицама, свеже обријане ноге о које се одбија жарка сунчева светлост, са тих нежних, крхих, жељених тела одише мирис кокоса, бора и читавог "Браво" мултивитамина. Стопала спакована у платнене сандале, фут фетиш, фак јеа.

Посматраш, бесан си на себе што у таквим моментима не фантазираш, јер заправо и нема потребе да фантазираш, па себи поставиш једино питање на које не знаш одговор.

Sinonim za lepe manire, kavaljerstvo i bonton u malom prstu. Izraz je nastao pre nego što je Gavrilo iz Principa koknuo prestolonaslednika slavne Austrougarske, monarhije koja je bila pojam za uglađenost i fenseraj među ovdašnjim življem, što i nije bilo teško jer su pre njih Balkanom vrmudali otomanski Turci, svi brkati, obrezani i za zulum nad srpskom rajom vazda orni.

Bečka uglađenost krasila je sinove sreskih načelnika i armijskih oficira koji su, po svršenom školovanju u Bečkereku, Pešti ili Pragu, usnama sa uredno potkresanim brčićima celivali ruke varoških frajli i maštali o njihovim belim bedrima.

Od imperije koja je nobles izvozila na kilo, danas je ostala Austrija, gastoški raj u kojem se uvek zaradi dovoljno za još jedan sprat sive gradnje u rodnom Majilovcu, da slučajno komšijina kuća ne bude veća. Ostala je i Mađarska, zemlja koja je izbegla odejancukićenje samo zahvaljujući Tiboru Benedeku, Tamašu Kašašu te bezuslovnoj ljubavi tamošnjih žena prema kurcu kao takvom.

Kako je propala Austrougarska, propalo je i drevno bečko vaspitanje koje danas postoji samo u tragovima.

За разику од својих, 10 година што млађих, што старијих колега који су умишљени фрајери отромбољених трбушњака и подлактица у јефтиним копијама Југо босс одела које облаче док на сплавове изводе најјефтиније плаћене фуфице Београдских бордела, овај момак средњих година успешно носи свој надимак и важи за једног од главних шмекера на фолк естради. Не послује са ГРАНДиозним издавачким кућама и њиховим мишевима, вози искључиво префињене аутомобиле (не мечку к'о сваки ганци), у спотовима користи искључиво културне рибе. Овај момак се не може наћи у таблоидима од 49 динара. Једном речју Баја.

Osa rotacije glavne slavske poslastice. Postavlja se paralelno podlozi, a visina postavljanja se računa po formuli:

Hraž>(Draž+Bpra)/2+Hpl+Krh , gde su:

Hraž – visina postavljanja ražnja,
Bpra – maksimalna širina rotiranog tela u ošurenom, ili odranom stanju,
Draž – prečnik ražnja,
Hpl - visina pleha za skupljanje moče,
Krh – minimalna širina koja je potrebna ruci da umoči hleb u pleh, a ne dodirne objekat rotacije

Kad hormoni poskoče, a standardi pokleknu.

Нека фризура, јебем ли га.

Мистериозни прашак из далеке земље који ласица и зец купују од веверице и конзумирају на журкама. Веверица је потрошила све паре са жиро рачуна, па мора јадна да се снађе да прехрани ситне веверичиће. Али авај! Зли Аца Лукас јаше џиновског лептира и прети да им отме кокос и националну тв фреквенцију!

Mreža koju posebno volim jer kad sam na njoj Novak Đoković mi zvoni na interfon i bole ga kurac i smara me da idemo da mrljamo koks iza arene i da plašimo babe na jacpi.

Очас посла, Сизифов недосањани сан, мачји кашаљ. Ћићолина.

Ретко ко ово није изговорио. Каже се при великој изнервираности и неверици, јер се дотична радња/стање/збивање не одвија по законима физике, или се одвија дословно по Марфијевим законима. Важи и за ситуације када нешто не функицонише, а по здравом разуму би морало.

Alternativni izraz za domaću rakiju kako bi se i najokoreliji tradicionalisti uklopili u fensi društvo.

Ona je kafanska konobarica od tri'est tri godine. Njeno ima se pravilno izgovara "SlOađa". Razvedena je, ima vanbračno maloletno dete i radi u seoskoj birtiji Monako. Ojače građe, nikako debela, utegnuta u crne helanke. Crna kosa poput lavlje grive se spušta preko majice sa dubokim V-izrezom koja jedva održava njene pozamašne dojke kao ukrućene goropadi. Na nogama sandale, platforme od plute koje nose samo srpske medicinske sestre i kafanske konobarice.

Slađa je 'oćna, ali Slađa ne da svakom. Uđeš u kafanu, teškim korakom noseći brdo problema na leđima. Sedneš, izdahneš. Naručiš sebi piće, Slađa pije vinjak. Sa Panasonik linije milozvučno peva Ipče Ahmedovski. Seda ti za sto, popričaće sa tobom poput brata ti. Slađa ima završenu osnovnu-i-po školu: osnovnu i dva razreda trgovačke, ali ima životnu mudrost Zaratrustre, iskustvo Marka Pola i smirenost Patrijarha Pavla. Uvek je sa osmehom, ali poznaje život, život koji ju je gazio i nije je štedio. Iznad obrve ima ožiljak koji je podseća na bivšeg muža Žiku, kamiondžiju sa ogromnom trbušinom koji lako zamahne ručurdom, i ranu na desnoj plećki od noža skakavca, ali Slađa se nikom nikad nije žalila na svoje probleme.... Ne, Slađa sluša druge. Selom kruži legenda da se ne zna broj krava i teladi koje su čičice nakon stočne pijace štetovali kod nje u kafani, kao i o broju razbijenih glava seoskih lola od strane njihovih žena, kada bi se muževi o uranku vraćali od Slađe. Ali seoske žene nikad nisu dirale Slađu, Slađa je feng šui u selu, doktor Sigmund Frojd, garant stabilnosti njihovih muževa, samim tim i porodice, pa i sela...

Slađa nije osoba, Slađa je institucija. Da Slađa ne postoji, trebalo bi je izmisliti.

Domaćin čovek koji pije rakiju koju je lično ispekao.