Kultna rečenica iz Nindža Kornjača, koja je dobila na humoru zahvaljujući kriminalno dobrom prevodiocu.
Kako se iščupati iz neprijatne situacije, nego naglo potegnuti temu o kojoj malo znate, (prilično ste sigurni da vaš sagovornik ne zna ni to malo) ali je pričate uverljivim tonom stručnjaka? Zahvaljujući moći sugestije od vas stvara dominantnu jedinku u prostoriji. Tu ste na pola puta do cilja, stvorena je psihološka prednost i sagovornik je zbunjen kao Bušman pred đakuzijem.
Onda galantno završavate razgovor, i klizite elegantno poput labuda što dalje od stresora.
Ovo čupanje drskim otkrivanjem može da vam pomogne u 95% neprijatnih situacija, pod uslovom da vam kliker brzo radi, i da odaberete temu iz koje vaš sagovornik nema doktorat.

Lik na intenzivnoj nezi, privezan na bučno-šištave aparate za veštačko disanje.

Kroz istoriju ruska vojna taktika, se sadržavala na ovim principima i baš na osnovu ovih pricipa oni su bili i dalje su jedna od najmoćnijih vojnih sila...

Fraza iz "Radovana Trećeg", koju izgovara Stanislav, u želji da izrazi brojno stanje braće Vilotić. Može da se koristi u svim situacijama u kojima se od nas zahteva da damo neki odgovor u formi broja, a mi taj broj ne znamo ni otprilike, mada imamo predstavu da je poprilično veliki. Naročito je upotrebljiva u situacijama kada naša želja da damo tačan odgovor i nije preterano velika.

Sinonim za porodično sedenje pred televizorom i psovanje majke učesnicima kviza.

-"Studiram da bi studirao" profil:
Oni ljudi koji nemaju pojma zašto su upisali fakultet. To su ljudi koji su faks upisali da bi pobegli iz provincije i došli u Veliki Grad čisto da bi kupili godinu dana neprekidne zabave. Opijanja, drogiranja, kurvanja. Svesni su da će biti vraćeni u vukojebinu iz koje su došli, pa eto da bude da su uživali bar malo u čarima bluda i nemorala. Moguća je i varijanta da su upisali nešto samo zato sto je njihovo društvo to upisalo, pa kao ajde.

-"Učio sam veče pred ispit" profil:
E, ovo je već kategorija užasnih, iskompleksiranih štrebera koji gisto ništa ne uče, a ređaju desetke. Uzrečica im je "Padam 100%". Vole da se hvale i da sole pamet svima, kako je ta materija u stvari jako laka, i kako treba malo da se nauči.

-"Proračunat" profil:
Matematičkim putem izračuna koliko je 60% knjige, i to nauči, izađe na ispit i možda ih ukenja, ako ne, e onda sledeći rok izlaze opet, samo se preslišaju tih 60% gradiva, i ne pada im na pamet ni stranu više da nauče. Pa će jednom da im se posreći. To su tipovi ljudi sa kilometrima nerava skupljenim u klupko bez kraja.

-"Zmija" profil:
Hladnokrvni prevarant koji će da ubedi i najzajebanijeg profesora da zna, iako relano ništa ne zna. Poseduje sposobnost izvrtanja tri rečenice u hiljadu različitih oblika. Čini se da je nešto rekao, a ništa nije rekao.

-"Trep-trep" profil:
To su uglavnom ONE. Mačkice koje idu na ispit sređene u fullu, sa kilo šminke i ispresovanom kosom. Retko kad znaju dovoljno, ali veštim vrtenjem pramena kose i trepkanjem njihovim neodoljivim okicama, nekim čudom prolaze.

-"Smrdljivi" profil:
Ovo su oni koji pričaju sledeće: "Toliko sam učila da nisam stigla da se okupam, vidi koliko mi je prljava kosa". Suština ovakvog profila studenta je ta, da oni verovatno ne uče toliko nego pola vremena telefoniraju, bleje na netu i piju kafu sami sa sobom i samo se tripuju da zaista nešto uče.

-"Istripovani" profil:
Oni se pitaju, kako su toliko učili, a nisu položili. Često pričaju za profesora da je debil koji ih je uzeo na zub. A realno, negde u dubini duše znaju, da u stvari ne znaju, samo plaše narod za nigde ništa.

-"Derodupači" profil:
Oni koji priznaju da su odrali dupe dok nisu položili ispit. Njih je najlakše ceniti, jer znate da vas ne zavlače već vam kažu iskreno. Njima svi zavide jer nisu lenji da uče, svi bi voleli da budu kao oni, ali niko ne može.

-"Stara slava" profil:
Prve dve godine su puno učili i imaju sve desetke, a posle je bilo malo učenja i prepisivanje ocena. Njima se uvek desi da umesto sva tri pitanja, profesor postavi jedno i kaže: "Kolega u redu je, vidim da znate".

-"Stari" tip:
Od vajkada prisutan. Njihovi roditelji su na pozicijama i znaju pola fakulteta jer su to stara kumstva ili rođaci. "Moj stari poznaje dekana". Njima je super jer umesto cele knjige u najgorem slučaju uče pola.

-"Zamlata" profil:
Uči sve, ne daje ništa jer ne shvata da fakultet nije srednja škola nego ozbiljna ustanova. Oni idu na sve moguće sekcije ili negde gde mogu da budu primećeni. Pohađaju sve kurseve, i samo se zamlaćuju.

-"Frajer" profil:
Taj sve stiže. I da ima ribu. I da izlazi. I da se opija. I da ga vole svi. I da mu se svi šlihtaju. I da daje godine u roku. To je profil blagosloven harizmom. Druži se sa sličnima.

-"Brankov most" profil:
Svaki put kad okine ispit ili godinu priča da će da se ubije. Pada u depresiju i jako je često da menja fakultete. Prvo je studirao FON, pa je prešao na DIF, i završio na Visokoj Poslovnoj ili nekom od privatnih.

-"Keš" tj. "Priznanica" profil:
Oni koji urgiraju. Plaćaju korumpiranim profanima i završavaju školu. U ovu kategoriju spadaju i pojedini privatni fakulteti, u kojima ako platiš ratu na vreme, završio si posao.

-"Večiti" profil:
Lik kog sretneš na hodniku i misliš da će ti predavati nešto, a on je u stvari zamrzao godinu 10x ili jednostavno voli da utvrđuje gradivo.

Strah od jednonogog patuljka jermenskog porekla naoružanog veoma oštrim nožem.

Hrabri kučkin sin. Heroj. Ludak. Ovakvi ljudi rešavaju ratove i kroje istoriju.

Врло корисна реченица за добијање екстра простора у градском превозу/чекаоници/пошти...

Suprotno od pričalice, osoba koja ćuti i kad treba i kad ne treba. Kad posle nekog vremena pokušaš da razbiješ tišinu pitanjem "ti baš i nisi neka pričalica?" dobićeš kratak i jasan odgovor "mfm."

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.

Оно што кондуктер држи у руци, а неће никада да игра, смрад.

Mitska tečnost koja u kontaktu sa urinom boji vodu oko tebe kako bi svi videli da si pišao i onda bi tebe trebalo da bude sramota.
Naravno ako negde i postoji, kod nas je neće uvesti jer bi svi još više pišali u bazen. Znajući kakvi smo, mi bi verovatno izmisli neko takmičenje u kom bi se merilo ko može najviše da oboji bazen.

Sudeći po reklami, jedini način da većina Srba vidi zelenu travu alpskih pašnjaka, cvetna polja Holandije, Južno kinesko more, kolumbijske plantaže kok..afe, londonsku kanalizaciju i pariske kurve. Naime, čim oseti miris svojih taze opranih gaća, naš Srbin dobija krila i nasmejan odleće na mesta gde i čarape posle trodnevnog marša mirišu.

Kralj životinja.
Kralj životinja?
Kralj životinja???

Ova 250 kila teška copina je ustvari najveća pičkurina koja je hodala na 4 noge. Šatro zver iz porodice mačaka je jebeni lešinar, slina i balega, koji 5/6 života provede u snu (spava 20 sati dnevno). Jebačke performanse su mu nikakve, jer je „kralj“ brzosvrš par ekselans. Priča se da jednom jedan lav izdržao 5 sekundi dok se nije stropoštao preko lavice. Toliko o tome, sjebao je i zeca. Lovačke sposobnosti su mu još gore, jer je gotovan prve vrste. Celokupni proces lovine obavljaju nesrećne lavice, dok ova sisetina eventualno može da ulovi mrtvu impalu i retardiranog klovna u cirkusu. Za razliku od ostalih faca iz porodice mačaka (jaguar, leopard, tigar...) ovaj nesrećnik živi u čoporu, jer je toliko nesposoban da bi kao izolovana jedinka crk'o posle 10 dana. I na kraju krajeva, frizura. Jebena kombinacija Nina, Galeta Kerbera i rumunskog carinika. Ko može takvu životinju ozbiljno da shvati?
Sa druge strane, titula kralja mu savršeno pristaje, jer je opšte poznato da barem 90% nosilaca krune nije umelo ni sopstvene sline da obriše, a kamoli da vodi državu. Jebeni nepotizam

Da bi uopšte mogao/la tamo da stanuješ, moraš da budeš lep/a kao starogrčko božanstvo. Ni u kom slučaju skrndelj i knjiški moljac iz Surdulice koji juri prosek da bi bio razmatran za sobu. U svakom trenutku moraš da se smeješ, delom što ti krvotokom jurca megatona kofeina, delom što širiš zabludu da je studenski život dolče vita. Podočnjake nemaš, u sobi nijedna skripta, prljave gaće i TA peć (nije dozvoljena, ali kotlarničar je alkos, a mazuta nema), već samo Armani majice, kesice 3 u 1 i miksete. Svaka soba ima DJ-a i krevete na sprat jer to je kul. Ispite niko ne pada, ako profa pođe da ti vrati index, samo izmešaš nes sa 200 mililitra vrele vode, sjati se bulumenta od 200 ljudi sa disko kuglama, pivom i kurvama i počinje žurka! Položio si! Imaš ribu naravno. Hiperaktivna je i željna, ni u kom slučaju neduhovito čeljade koje se kune u misionarku. Fura brazilku, a ne brazilsku prašumu. Isuviše ste urbani i zauzeti za tursku, ko će sad da zakuvava...Pijete nes i trsite se ko pavijani.

Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.

Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.

Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.

Star trek iliti po naški Zvezdane Staze, je nastao negde šezdesetih kao izrazito niskobudžetna TV serija. Neko je valjda uočio glumca ruskog porekla po imenu Leonard Nimoj (Leonard Nimoy) koji je bio nevidjeno ružan ali onako nekako neljudski ružan gotovo kao vanzemaljac. Takvoj osobi nije trebalo kačiti nikakve maske osim što su mu nalepili one kozje uši da se šatro razlikuje od ljudi. Jednom kad si napravio vanzemaljca imao si solidnu bazu za spejs operu- žanr koji je u to vreme, zahvaljujući filmu odiseja u svemiru 2001 (1968) naglo izašao iz diletantske faze koju su krasili kratki matine filmove o kojekakvim kaubojima koji po mesecu, marsu a bogami i veneri vijaju male zelene.
Elem, Zvezdane Staze je priča o Magelanu, Kuku i Kristiforu Kolumbu ali u svemiru. Zaludni popovi i jariće krste a zemljani u 22 veku nakon što su raskrstili sa ratovima i svim zlim navikama i jednom za svagda uspostavili Utopiju (društvo bez robno-novčane razmene, kriminala,... je l' ja to čuh da neko viče komunizam...)se raštrkaše svuda po svemiru tražeći sebi bližnje. Ali djavola bi oni to mogli da im nije dva megapronalaska o kojima svako normalan i dan danas mašta i pati za tim. Jedan je tzv. WORP speed, (ne znamo šta je ali moćno zvuči) sistem za postizanje brzine svetlosti. To je ono kad šatro gledaju svemir kroz šajbu na brodu i onda kad ga nagare, one zvezdane tačkice se pretvore u štapiće. To ono kao znači da ga šibaju preko 200 na sat. Druga fora je, naravno, teleport, majka nad pronalascima. Malo je utisak pokvario Džef Goldblum u filmu "muva" kad se teleportovao zajedno sa muvom pa je kompjuter zabrljavio i napravio megamix, da ne kažem sranje, ali generalni utisak je ipak ok.
I tako ekipa broda Enterprajz (Preduzeće, poduzeće, poduhvat)sastavljena od raznih nacija sa sve vanzemaljcem sa Vulkana -Spokom, predvodjena harizmatičnim kapetanom Džejms T. Kirkom ( William Shatner )luta od nemila do nedraga i po svemiru nailazi na kojekavu šabaneriju kakva smo bili mi zemljani dok se nismo uozbiljili i rešili da uspostavimo onaj malopre pomenuti komu...to..pravedno, besklasno...društvo bez ikakvih problema.
Od prve serije koja je skinuta posle godinu dana jer je, kao što rekoh, budžet bio mali pa verovatno fazoni nisu palili ni kod dečurlije, početkom osamdesetih je nastao čitav serijal već malo ozbiljnijih filmova. Vilijem šetner je gurao za komandama enterprajza do '95 kad su konačno ukapirali da je čovek mator pa su napravili next generation. To se već dogadja vek kasnije, galaktička federacija je izbacila novi enterprajz za poboljšanim performansama a kapetan je Jean-Luc Picard ( inače u tumačenju jednog od najengleskijih engleskih glumaca svih vremena, Patrika Stjuarta)
Inače ta nova generacija je preuzela komande još 1987 ali na TV. Ovoga puta se nije štedela kinta pa je serija već bila malo bogatija. Kod nas je to emitovala čini mi se TV Sarajevo krajem osamdesetih. Od osnovne ideje kasnije su nastale silne spin-off serije kao što je npr. ona o Zvezdanoj Stanici i sl.
Zemlja inače ovde postoji kao jedinstveni entitet i kao takva ona je lider tzv. galaktičke federacije koju čine Vulkan, Romulan i još neki a svi su se oni ujedinili u cilju zaštite od kojekavih divljaka iz dubine svemira. U prvim filmovima Klingonci su im najveći neprijatelji da bi u next generation sagi odjedanput postali saveznici. Nisam baš najbolje ukapirao ovu konekciju ali u svakom slučaju jedan član posade drugog enterprajza je klingonac pa vi vidite.
Ceo koncept je širom planete stvorio čitav pokret fanova, takozvanih trekija koji se prema Star Treku ophode kao prema božanstvu. Jedan od njih je moj bivši kolega programer, koji je bio zadužen za kreiranje aplikativnog softvera u firmi u kojoj radim. Kad je čovek završio posao, svima je na kompjuterskim monitorima izveo ikonicu za pristup tom softveru koji neodoljivo podseća na amblem galaktičke federacije.
I za kraj treba reći da je idejni tvorac cele te priče zanesenjak po imenu Džin Rodenberi (Jean Roddenberry). Kažu da mu je pepeo poslat u svemir i tamo rasejan, kad već za života nije mogao da se vine medju zvezde.

Najbezbednije prevozno sredstvo, legenda asfalta, makadama, kopna, mora, ruski odgovor na sve fensi kamione-apartmane poput skanije, volva, mercedesa... Kabina mu nije opremljena kao soba u luksuznom hotelu, ne možeš ljudski ni da se ispružiš, kontrolna tabla i unutrašnjost je naravno gvozdena, ali zato je nekoliko godina zaredom pobednik relija Pariz-Dakar, relija Argentina-Čile i relija Svileni put, i naravno jedina je zamena za brodove-čamce-tankere, zimi, na zaleđenim ruskim rekama.